Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Сведоци: Мерчеп наређивао ликвидације цивила!
Члан некадашње хрватске владе националног јединства Живко Јузбашић изјавио је у уторак на суду у Загребу да је Томислав Мерчеп наређивао припадницима своје јединице ликвидације цивила.
11. 09. 2012. Бета
Монструм: Томислав Мерчеп
Ескадрон смрти
„Јединица Томислава Мерчепа била је ескадрон смрти“, рекао је Јузбашић у наставку суђења Томиславу Мерчепу за ратни злчина над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине крајем 1991.
Он је Мерчепа назвао „алфом и омегом“, особом која је као непосредни старешина издавала директна наређења припадницима своје паравојне формације.
Томиславу Мерчепу суди се на Жупанијском суду у Загребу да је као командант резервне јединице МУП-а одговоран за ратни злочин над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине, крајем 1991. Оптужница га терети за убиство 43 особе међу којима су и три члана породице Зец из Загреба, као и за нестанак још три особе.
Будући да је у влади био задужен за међунационалне односе, Јузбашић је сведочио да је у неколико година стотине особа од њега тражило помоћ због одвођења, претњи и застрашивања људи само зато што су били Срби, као и да се увек помињала јединица која је сејала смрт. О свему је, како је рекао, обавештавао државни врх на челу с тадашњим председником Фрањом Туђманом.
Томислав издајник
Слично је сведочио и бивши ратни премијер Јосип Манолић, који је на суду у Загребу рекао да је државни врх знао да су „мерчеповци“ одводили српске цивиле, али да је постојала политичка процена да се не процесуирају „домаћи људи“, како то не би искористила друга страна.
Сведок је Томислава Мерчепа назвао издајником, јер је, како је сведочио, одбио да учествује у пробоју на Вуковар.
На суду у Загребу сутра би требало да сведочи бивши „мерчеповац“ Синиша Римац који је 2005. осуђен на осам година затвора због убиства једног Србина у Пакрачкој Пољани крајем 1991.
Бивши председник Хрватске Стјепан Месић 2010. помиловао је Римца на крају свог мандата, смањивши му казну за годину дана.
Таква одлука изазвала је бројне критике будући да је Римац један од припадника „мерчеповаца“ који су признали ликвидацију загребачке породице Зец, међу њима и 12-годишње Александре, крајем 1991, али за тај злочин никад нису одговарали због процедуралних пропуста, односно признања без присуства адвоката.
Беседа Патријарха екуменисте и пацифисте на крају МИСЕ (!) у римокатоличкој цркви у Сарајеву 9.9.2012.
БЕСЕДА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА
на крају мисе у римокатоличкој цркви у Сарајеву, 9.9. 2012.
Извор: Инфо служба Срби на окуп
Имајући у виду речи Апостола Павла да у свему и свачему благодаримо Господу, и ја благодарим Господу што ми је дао прилику да се данас нађемо у светоме храму, са нашом браћом по вери, и да поздравим плирому цркве Римо-католичке, заједно са домаћином, кардиналом Пуљићем, као домаћином ове бискупије, и да поздравим свештенство, које припада овом храму и граду, и верни народ, који и сада и увек испуњава лепоту овога дома Божијег у коме се сви ми сада налазимо.
Мени је драго што могу, као Патријарх Српски, да посетим град Сарајево, у којем, поред наших Православаца, живе браћа Римо-католици, и браћа Муслимани, као један народ, као народ Божији, који носи слику, прилику и лик Божији у себи.
Зато смо дужни волети и љубити свакога, сваку личност човекову, у чијем се лику огледа лик Божији. То нам заповеда Господ Христос, Који нам заповеда да љубимо ближње своје, али не само ближње своје, него и да даљне, па чак и непријатеље своје. То може онај који носи Христа у себи, ко је испуњен благодаћу Божијом, истом силом, истом снагом духовном, и омогућености да чини и љуби и људе, све људе изреда, и твар Божију.
Благодарим Господу што сам данас у овом светом и дивном храму, и сећам се речи Псалмопевца Давида: „Како је лепо и дивно кад браћа живе заједно.“ Заиста, како је лепо и дивно видети, пре свега, нас, Хришћане, зближене и сједињене, у којима почива Дух Свети и благодат Божија.
Јер смо сви призвани да будемо браћа, а и деца Божија. Али, не може се бити дете Божије ако се не љуби оно што Бог највише воли и цени. Зато је молитва свих нас да се и ове благодатне и духовне заједнице чешће збивају и догађају у нашем животу.
Поготову у времену у коме живимо, у времену где зло тријумфује, где су вредности помакнуте на периферију људских интереса и идеологија, у свету у коме је врлина изгубила вредност, и много што-шта друго заузело њено место. У таквом свету у коме живимо, пред нама, Хришћанима, је велики задатак да ширимо Реч Божију, да ширимо Истину, Коју смо примили, и Коју смо обавезни да на Њој темељимо свој живот, али исто тако да будемо и апостоли своме народу и другим народима, да би преко нас Реч Божија дошла и продрла до свакога бића, до сваке личности људске.
Зато, посматрајући вечерас на овој светој служби ову заједницу нашу, молим се Господу да нас зближи.
Много је прошло времена како смо ми, Хришћани, подељени.
Наш народ има пословицу, када каже: „ Подељена кућа је осуђена на пропаст.“ Дакле, да не би били подељени, морамо учинити све да би били ближи једни другима. Много времена је прошло у тој подељености… Да се зближимо ми, Хришћани, који имамо једно исто Јеванђеље, које смо чули вечерас овде, и многе друге истине које су нам једне јединствене, и на том би требали да градимо нашу духовну будућност, будућност цркве Христове, чији смо чланови, и ми смо позвани да ширимо, и утврђујемо у овоме свету.
Ја Вас све поздрављам, на челу, као што рекох, са домаћином ове бискупије, и са свима онима, и све оне који се труде и раде на делу Божијем, на делу Јеванђелском .
И, имам слободу да са овог светог места, пре свега представницима црквене јерархије и свој браћи Хришћанској, упутим један апел, а то је да се потрудимо, да учинимо, да град Сарајево не остане без Хришћана. Ово је древни, хришћански град, и обавезни смо, и позвани смо да сачувамо оно што смо наследили. Да дамо свој допринос томе што смо примили и сачували, и да генерацијама које долазе после нас оставимо оно што смо наследили. А Хришћанство је највећи дар Божији, зато морамо учинити све, пре свега својим животом, својим односом према својим ближњима, како према Хришћанима, тако и према онима који нису Хришћани, да им покажемо својим животом зашто смо Хришћани, и оно што нас одликује као оне који носе и лик Божији, а који носе Истину, Христом објављену.
Са таквим жељама и молитвама Господу ја Вас још једном поздрављам, и молим се Господу, заједно са свима Вама да нам Господ да МИР, МИР БОЖИЈИ, оно што нам је најпотребније у нашем времену, узбурканом и хаотичном времену, да нам Господ да Свој Мир, да у томе миру, и у тој благодати проживимо своје време, које живимо. Да прославимо Бога својим животом, својом речју, и да тако учинимо све оно што смо као Хришћани дужни да чинимо у времену у коме јесмо и у Цркви Христовој, Која постоји и дела у овоме свету.
Све Вас поздрављам, на челу са преузвишеним надбискупом, браћом епископима и архијерејима нашим, свештенством, са жељом да нас Господ благослови, и да нам додели Свој МИР, а ми смо овде једним дивним поводом, да разговарамо о миру, и да видимо који је наш допринос и наша могућност да допринесемо миру, толико важном, и свету у коме живимо.
Нека је благослов Божији на свима нама, сада и увек. Живели. Амин.
Како је прошао први дан посете екуменистичке делегације СПЦ Сарајеву
У Сарајеву је јуче отворен 26. Светски екуменистички сусрет за мир, који се ове године одржава под мотом „Наша је будућност живети заједно – Религије и културе у дијалогу“.
Председавајући Председништва БиХ и осведочени србомрзац, Бакир Изетбеговић, обраћајући се пред 300 учесника скупа, пожелео је да из Сарајева оде снажна порука о могућности заједничког живота у БиХ.
Патријарх српски Иринеј је рекао је да су овакви скупови, на којима се потенцира дијалог, један од предуслова који дају наду да се будућност може градити у миру.
„Елитни“ скуп
Присутнима су се обратили и надбискуп врхбосанки кардинал Винко Пуљић, поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић и председник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци, који су нагласили да изградња мира и заједничког живота припадника свих религија у БиХ нема алтернативу.
Учесницима скупа, након тога, пренесена је и порука папе Бенедикта Шеснаестог, који је овај сусрет за мир, назвао „изразом хододчашћа према миру“, наводећи да од првих сусрета 1986. године у Асизију они и даље дају радост и утјеху.
Организатори сматрају да би ово требао да буде највећи догађај религијског и политичког дијалога од протеклог рата у БиХ, на којем се очекује учешће стотинак верских поглавара, и званичника из политичког и културног живота из више од 60 држава.
Међу учесницима сусрета очекују се, између осталих, италијански премијер Марио Монти и председник Европског савета Херман ван Ромпеј, руски православни митрополит Кирил и остали представници великих светских религија, као и председници Црне Горе и Хрватске филип Вујановић и Иво Јосиповић.
Међународни сусрет за мир организују Заједница Светог Егидија са Српском православном црквом, Католичком црквом, Исламском заједницом у БиХ и Јеврејском заједницом БиХ.
Фотогалерија са првог дана скупа
Фотографије o посети екуменистичке делегације СПЦ Сарајеву, преузете смо са званичног сајта СПЦ, на коме су постављене без потребних појашњења: ко, где, зашто, како, шта… То је сасвим у складу са начином рада и мисијом неформалног патријарха СПЦ, њеног доживотног портпарола и шефа њене информативне службе – епископа бачког Иринеја Буловића.
Иначе, већина фотографија је из сарајевске катедрале Срца Исусова (остатак је са сарајевских улица), где је, у организацији латинске заједнице Свети Егидио из Рима, јуче одржано „мисно славље“, као почетак „молитве за мир“, које је предводио кардинал Винко Пуљић, а на коме је учествовала и екуменистичка делегација СПЦ (дочекана уз звоњаву катедралних звона).
Овим чином су српски екуменисти, ко зна који пут, грубо погазили каноне православне цркве, који за ово (не)дело предвиђају свргнуће и одлучење. Но, пошто је СПЦ тренутно окупирана од стране екуменистичко-новотарске већине у Сабору, њима, за сада, нема ко да суди. Сваки човек, међутим, може да чини шта хоће, али не и докле хоће. Јер, коначан суд припада Богу. Нама остаје само да се молимо Њему Свемогућем да ову отворену издају светог Православља и срамоћење СПЦ и њених верника што пре заустави.
Екуменистичка делегација СПЦ у Сарајеву: епископ бачки Иринеј (неформални патријарх СПЦ), (формални) патријарх Иринеј и епископ херцеговачки Григорије (иначе, фудбалер, надалеко познати винар, узгајивач коња, љубитељ брзих и скупоцених аутомобила – једном речју, љубитељ свега што воле „млади“ а богати људи…)
„Еухаристију“ у катедрали Срца Исусова у Сарајеву предводио је кардинал Пуљић (уз саслуживање патријарха Иринеја, рекли бисмо по слици) у заједништву с четворицом кардинала: кардиналом Куртом Кохом (Кох), председником Папског већа за унапређење хришћанског јединства, кардиналом Пол Попардом, пензионисаним председником Папског већа за културу, кардиналом Жан Пјер Рикаром, надбискупом Бордоа, и кардиналом Крешенциом Зепом, напуљским надбискупом, као и с још десеторицом надбискупа и бискупа уз саслуживање четрдесетак римокатоличких свештеника међу којима је био и фрањевачки провинцијал Босне Сребрене фра Ловро Гавран.
+++
ВЕИЗОВИЋ: Свевлад Сече Себичњашке Сисавце (СССС)
„Ако себи крава један пут допусти да је змија посиса, онда она трчи сваки дан на одређено место, да је змија сиса. То је магија змије и болно задовољство краве. Што се змија више гоји то се крава више суши.
Ах болно задовољство краве, како ће се брзо претворити у бол без задовољства! Јер када се млеко у вимену исуши, мораће крава змију крвљу хранити. И ако се не одвикне од кобних састанака, змија ће јој посисати и месо и мозак.“
11.09.2012. ФБР аутор Весна Веизовић
Ако компаративно применимо ову алегоричну причицу светог владике Николаја на садашњу ситуацију у Србији, где је крава свеукупни српски народ, змија би била сва она неман која се као црни облаци надвила над нашу земљу, односно сви наши непријатељи, било да су то шиптарски сепаратисти или нека од чланица ЕУ, или пак масони и језуити, или нека групација новонасталих имагинарних нација, бивших Срба или у крајњем случају сви они који се издају за политичаре видевши у политици јединствену добит умножавајући бирократију и сишући Србију читавих 109 година. Јасно је да смо ми ослабљени народ, да стога змији није тешко да над нама употребљава своју „магију“ и лако манипулише са нама, поред те слабости народне треба имати у виду и губитак наше нације, а без националне мисли и националног плана само чудо је потребно да се народ спасе од потпуне пропасти. Зато овде долазимо до потребе за трећим ликом, оним ко је требао да у народу подстакне рађање националне идеје и учврсти народну снагу, а који је у нашем случају кључни проблем недостатка свега тога.
„Изаћи ће домаћин да убије. Кога да убије: змију или краву?“
Овде владика Николај даје један логичан и здрав одговор, какав приличи сваком домаћину коме је пре свега стало до његове породице, оног што чини његово домаћинство, одговор храниоца породице и основе постојања домаћинства, односно краве:
„Наравно змију“.
Када резимирамо све написано намеће се кључно питање: Ако смо ту где јесмо, без основне националне идеје, чији савремени токови захтевају национално уобличење, уз сву дисперзивност, какво смо почели стварати десетлетјима пре 1903. (а очигледно је да змију нико не тера са прага) – Шта је у том случају наша влада, домаћин или подводач?
Западати у стање еуфорије и развијати неке илузије у виду наде у светлију будућност је, по питању садашње власти, чиста самообмана. Јер када спласне тај први утисак, уколико га је уопште и било, да је једна гарнитура гробара Србије напустила своја радна места, остаје нам само горак укус лажне победе. Суштински се ништа није променило, изузев једног, опет привидног стања, да садашњи више нису само једносмерни, већ су њихови погледи као разроког лешинара окренути и ка истоку и ка западу.
Када бисмо ту ситуацију пренели у поменуту причу – тај четврти лик – исток, био би један доктор који би за чашу млека лечио домаћинову болесну краву. Али овај домаћин није убио змију, већ од змије добија нешто што је само њему знано и потребно, а доктора подмукло лаже да не зна од чега крава болује. Међутим, схвативши да га домаћин обмањује, доктор одбија да даље лечи краву и одлази, дижући руке и од краве и од млека.
Зато лешинари, подводачи илити лажни домаћини, могу једно извесно време да седе на две столице (са нама као мостом између истока и запада). Нећемо издржати, након тога можемо само спустити завесу и рећи – представа је готова. Сличних сценарија је до сада већ било неколико пута, али треба имати у виду да до сада ниједна влада није била истог расположења и према истоку и западу, и према својој болести и према оном ко лечи ту болест.
Можда је чак и могуће, мада ја искрено не верујем у то, да је сама власт потпуно несвесна пута којим се креће и да ће то бити последњи чин за њу, што апсолутно није никаква штета јер такав домаћин не заслужује опстанак. Суштински проблем је што ће све нас повући за собом, стога опет смо на месту „бити или не бити“, постојати или нестати.
Сада је све на крави! Али како је крава неразумно биће, даље ћу је називати народ, мада са друге стране, народ као наш, уплашен али и несвестан своје судбине, без колективне свести као заједнице, без заједничке националне мисли и поврх свега тога ослабљен и оболео, може се рећи да је његова свест равна крави.
Ми као држава представљамо један својеврстан пример цивилизацијског назадовања, услед економског и привредног колапса, сваки грађанин се враћа свом првобитном стању неусмерености и изгубљене „овце“. Не мало пута је свако чуо да је „рад створио човека“ што не треба давринистички схватити, да је човек евоулирао од мајмуна радом, већ опет кроз једну метафору. Рад је човеку пре свега испунио време које би он иначе као и сваки залудан човек употпунио неком, да се најпростије изразим – глупошћу. Рад му је обезбедио опстанак кроз зараду, самим тим човек осећа да је потребан заједници и да је продуктиван, а затим и довољно вредан да своје способности може уновчити. Рад га је усмеравао и кроз рад човек учи. Без рада човек полако почиње да губи људске особине и постаје животиња која мора да лови да би преживела. Губи своју свест о неким вишим циљевима попут свеукупног добра целе заједнице, идеје о нацији, његово расуђивање у тој трци за егзистенцијом полако ишчезава и са таквим народом је врло лако манипулисати.
Зато је данас важно услед свих тих дешавања код народа отворити врата идеје о нацији, јер само национално јака држава може заменити места које имају крава и домаћин, другим речима – само народ код кога је јасно изражена национална свест неће посрнути и изгубити и државу и народ и у том случају се може спасити безумне трке за основним животињским потребама , већ ће задржавајући своје достојанство мирним путем моћи стећи све оно што му припада.
Зар је потребно сумњати у свест србинског бића, тако створеног као јединственог у целом свету, да се може одупрети старим стегама истрошених људи, већ видим да народ осећа како никакве битне промене није било. Ништа ново није ова „промена донела“, а ни ново не мора одмах значити боље исто као што се ни „ново вино не сипа у старе мешине“. Не бих могла да кудим народ, јер из свега изнесеног очигледно је да је народ само жртва искривљених система и истих људи и њихових потомака („никад није сврака родила сокола“) и само онај ко мрзи свој народ може сваљивати кривицу намерних лоших одлука на исти.
Питање је тренутка када ће она златна струна која је у сваком србинском бићу усађена осетити зов онога који ће неприметно и тихо као вода ући, тада ће народ знати и осетити, јер та златна нит се не одазива на шкрипу демократских лонаца нити на социјалистичке букаче, нити напредњачку демагогију, већ на одговорност и љубав према свом народу.
И упорно Нам се те старе мешине нуде уместо да у нове учинковите, пријемиве облике улијемо народну снагу, које има, јер да је није било и да та снага и сада не дејствује у србинскоме бићу не бисмо ни опстали и постојали након прохујалог пакленог столетја за Нама.
Свевлад Спаја Све Србе
Руски филм – Добро јутро Митровица! (видео)
Филм Ирине Уралскаје, снимљен негде ове зиме на простору северног Косова и Метохије у тренуцима када је српски народ на Косову и Метохији био изложен страшном притиску НАТО/КФОР војника, који и дан данас траје и трајаће до коначног ослобођења.
У наставку погледајте филм: Добро јутро, Митровица
Добро јутро Митровица 1. део
Добро јутро Митровица 2. део
Добро јутро Митровица 3. део
Добро јутро Митровица 4. део
_____________________
Повезани текстови: Па ипак, „Добро јутро, Митровице!“
Владимир Путин Томиславу Николићу: Добро дошли!
Председници Русије и Србије коначно су се састали у равноправном статусу. За време своје претходне посете Томислав Николић је на дужност председника већ био изабран, али на дужност још није био ступио. А за време Бориса Тадића односи међу нашим државама су се развијали по принципу „корак напред, два корака назад“. Тако да су политиколози, како у Русији, тако и у Србији, очекивали извесни пробој, надали се да ће састанак преседника допринети активизацији вишестране сарадње Москве и Београда.
11.09.2012. Ољга Денисова, Станко Ковачевић, Владимир Путјатин, Вера Жердева – Глас Русије
© Коллаж: «Голос России»
И судећи по протоколарним изјавама лидера, ове наде могу бити оправдане.
Председник Русије поздравио је Томислава Николића и означио правце заједничке делатности.
Господине председниче, ја вас срдачно поздрављам у Русији. Ви и ја смо се врло кратко састајали пре неколико месеци и тада се договорили да се састанемо још једном, како бисмо имали више времена за разговор о нашим билатералним односима. Веома се радујем што данас имамо ту могућност. На почетку разговора хтео бих да истакнем да у целини, што се тиче трговинско-економских веза, имамо добру динамику. Робна размена се увећала. Али, нажалост, у првој половини ове године ми видимо извесни пад. Неопходно је анализирати зашто се то десило и схватити шта је потребно да се учини за то да се ситуација побољша. Надам се да ће после формирања владе у Србији бити именовани копредседници са две стране, и мешовита међувладина комисија ће моћи да почне са радом. Разуме се, спремни смо да разматрамо и питања политичког карактера, да чујемо ваше мишљење о ситуацији у региону у целини. Добро дошли.
Председник Николић је са своје стране рекао следеће:
Хвала на позиву, господине председниче! Мислим да то није само наставак наших билатералних сусрета, већ и нова етапа у руско-српским везама. У последње време у нашим спољнотрговинским односима забележен је известан застој. Узрок је у српској страни – имали смо изборе, формирали смо нову владу. Сада је влада формирана, именовани су чланови мешовитог комитета за руско-српску економску срадњу и већ једно његово заседање је одржано у Москви. Очекујем да ћемо хитно започети са радом. Желим такође да вам захвалим за помоћ у одржавању међународног аеромитинга у Батајници и учешће руске акро-групе Стрижи. Тамо су протекли сусрети представника руског и српског министарства одбране, као и радника одбрамбене индустрије две земље. Разменили су мишљења о питањима билатералне сарадње и енергетичари. На тај начи јача уверење да се налазимо у новој фази развоја сарадње Русије и Србије. Захваљујем вам такође на подршци коју осећамо за време преговора са руском страном. То је добра основа за развој билатералних веза у интересима како српске, тако и руске стране. Очекујемо почетак рада на нашој деоници гасовода Јужни ток. Према нашем општем мишљењу то треба да се деси почетком децембра и част ми је да Вас позовем на ту свечану манифестацију.
Енергетика, трговина, економија – такви су правци сарадње Русије и Србије које су означили председници Николић и Путин на састанку у Сочију. Србији то обећава известиције у економију у кризи, стабилизационе кредите, и што је посебно важно за обичне грађане – нова радна места. Русија такође неће остати кратких рукава. Тако да, изгледа, неодређеност у односима може бити успешно превладана.
Николић: Изградња српског сектора "Јужног тока" ће почети у децембру – Председник Русије Владимир Путин позван на почетак изградње деонице гасовода Јужни ток у Србији
Изградња српског дела гасовода „Јужни ток“ ће почети у децембру 2012., рекао је данас председник Србије Томислав Николић на састанку са председником Владимиром Путином. Међутим, он је званично позвао шефа руске државе да присуствују церемонији отварања изградње.
11.09.2012. Интернет редакција Гласа Русије
Инфографика: РИА Новости
За децембар је планиран и почетак изградње подморског дела гасовода у области Анапи на руском црноморском приморју.
Преседник Србије Томислав Николић позвао је руског лидера Владимира Путина на церемонију почетка изградње српске деонице гасовода Јужни ток. На састанку у Сочију он је саопштио да ће пројекат стартовати почетком децембра. По Николићевим речима, у Србији су уверени да ће тај догађај означити почетак нове етапе у односима са Русијом.
Косово: надзор без надзора
На Косову, које је прогласило 2008. године у једностраном поретку независност од Србије, званично је укинут режим надзиране независности. Одговарајућа одлука донета је на нивоу такозване Међународне руководеће групе за Косово. У њу улазе дипломате 25 земаља, које су признале самопроглашену косовску независност, међу њима САД, водеће државе ЕУ, као и Турска.
11.09.2012. Глас Русије
*International Civilian Office ends monitoring mission in Kosovo
epa03392748 (L-R) US diplomat Frank Wisner, UN envoy and former president of Finland Martti Ahtisaari, Kosovo „Prime Minister“ Hashim Thaci, German diplomat Wolfgang Ischinger, head of International Civilian Office (ICO) in Kosovo Piter Faith and Vice Chancellor and Foreign Minister of Austria Michael Spiendelegger, pose for a family photo after the ‘end of supervision’ announcement by the International Steering Group in Pristina, Kosovo, 10 September 2012. The International Steering Group, which had set up the International Civilian Office (ICO) in Pristina to supervise Kosovo after it split from Serbia in 2008, announced that its monitoring mission is over. Western officials said Kosovo had earned the right to stand on its own, 13 years after a war to achieve separation and four since it declared independence from Serbia. EPA/KUSHTRIM TERNAVA
Редовна седница дате групе одржана у понедељак у Приштини утврдила је да Косово више нема потребе за спољним надзором. Ипак реално дата одлука подразумева само затварање Међународне цивилне канцеларије која је деловала у покрајини. Упоредо са тим на Косову наставља да ради мисија УН и ЕУ, као и мултинационалне снаге КФОР-а, подсећа наш коментатор Петар Искендеров.
Први пут питање укидања надзираног режима за Косово било је постављено на међународном нивоу на пролеће 2011. године. То је учинио шеф француске дипломатске мисије у Приштини Жан-Франсоа Фиту. Што пре буде окончана надзирана независност, то боље, али овај процес треба започети већ сада, изјавио је он тада косовском Радију Ђукадини на албанском језику. По његовим речима, дошло је време да грађани Косова добију потпуни суверенитет.
Ова изјава је била врло неочекивана чак за западно јавно мњење. Индикативно је да је раније Жан-Франсоа Фиту био на челу француске дипломатске мисије у Кабулу, али тамо је он био опрезан да позива на скорије повлачење међународних снага из Авганистана.
Све до недавно западне државе, чак оне које су признавале независност Косова, самопроглашену 2008. године, и које су биле чланице Међународне руководеће групе за Косово, инсистирале су на неопходности спољног надзора делатности локалних власти. Одговарајући ставови били су укључени не само у план регулисања косовског питања, објављен 2007. године од стране специјалног представника генералног секретара УН Мартија Ахтисарија, већ и текст устава Косова, који је одобрила ЕУ. По мишљењу Запада, надизрани карактер статуса Косова треба у одређеној мери да сачува од обнављања српско-албанских сукоба и да смири косовске Србе и Београд.
Једном речи, дужност руководица Међународне цивилне канцеларије у Приштини свих последњих година заузимао је специјални представник ЕУ за Косово, холандски дипломата Питер Фејт. Управо он је 2008. године учествовао у име ЕУ у процесу писања и утврђивања косовског устава. У том документу је надзирана независност била прописана као посебан став. Тако да је актуално затварање канцеларије захтевало хитно уношење измене у основни закон самопроглашене државе.
На самом Косову идеју скоријег укидања међународног надзора подржале су све водеће политичке снаге локалних Албанаца. Ипак као хитан захтев традиционално ју је истицао само радикални покрет Самоопредељење. Његов лидер Албин Курти свих последњих година је иступао за хитно повлачење из покрајине свих међународних надзорних мисија, које је називао окупационим, укључујући представнике УН и ЕУ. Али на званичном нивоу и САД, и ЕУ, и Косово све до недавно су се суздржавали од објављивања тачних рокова престанка међународног надзора.
Ипак последњих месеци расположења у западним престоницама су се очигледно променила. Као прово, финансијска крза која бесни на просторима ЕУ тера водеће државе да концентришу своје напоре на израду антикризних програма и друга питања економске природе. И ако Запад не може да одустаје од интервенције у Сирији или присуства у Авганистану, због геополитичких разлога, укидање међународне канцеларије на Косову изгледа му као сасвим одговарајући начин да скине са себе одређене изазове и оптерећења.
Други фактор су односи ЕУ према Србији који су последњих месеци осетно захладнели. Нови српски председник Томислав Николић очигледно спроводи суздржанији курс у погледу Брисела. И ако се за време његовог претходника Бориса Тадића ЕУ озбиљно надала да ће од Београда постићи признање косовске независности, дијалог са Николићем о Косову је очигледно стао.
У насталој ситуацији формално укидање међународног надзора са Косова делује као покушај Брисела да изврши одређени притисак на Србију. Тим пре што де-факто надзор од стране УН, ЕУ и НАТО-а никуда неће нестати.
Како је исправно истакао у интервјуу за агенцију Ројтерс експерт приштинског института KIPRED Ардиан Арифај, надизрана независност не прстаје. Реч је само о затварању канцеларије. По његовим речима, мисија ЕУ која и даље делује на Косову има овлашћења да по својој жељи хапси министре владе.
Слично мишљење изразио је други косовски албански аналитичар Илир Деда. Подсетивши да мисије ЕУ и УН, као и снаге КФОР-а остају на Косову, Деда је приметио да међународно присуство мења своју форму, али чува суштину, преноси агенција ДПА.
У сваком случају, генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен већ је потврдио да ће присуство снага КФОР-а на Косову остати непромењено чак са тачке гледишта бројности војника који су тамо постављени.
Зиаста, затварањем Међународне цивилне канцеларије међународна јавност не може да затвори за себе све косовске досијее. И главни проблем остаје проблем успостављања српско-албанског дијалога, решавање питања статуса косовских Срба, а на крају интеграција читавог региона у ЕУ. За сада Срби не виде за себе позитивне помаке од стране ЕУ. Напротив, Брисел очигледно пооштрава политику према Београду – истакао је експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.
Србија наставља да спроводи строгу линију у погледу порицања независности Косова. Ипак пре или касније и Срби и Албанци ће се наћи у ЕУ. То је неизбежно. Али сада могу опет да се појаве одређени проблеми на тај рачун. Да видимо како ће се ЕУ понети. Ако се они одлуче на уступке не само Приштини, већ и Београду, а што је најважније не буду тражили од Србије да призна косовску независност као услов за евроинтеграцију – напета ситуација око Косова може у одређеној мери да се разелектрише.
За сада је премијер Србије Ивица Дачић изјавио да његова земља не признаје ни надзирану, ни ненадзирану независност покрајине. А шеф владине Канцеларије за Косов и Метохију Александар Вулин се плаши да затварање цивилне канцеларије може да пошаље лажни сигнал властима у Приштини да оне реше проблем косовских Срба по свом нахођењу. Срби не могу да очекују ништа добро – наводи његове речи агенција Франс Прес. За Србе и надзирана и ненадзирана независност значе само наставак насиља не безакоња, одсуство слободе кретања и кршење људских права. Ми позивамо међународну заједницу да не прекида своје присуство на Косову и да не допусти насиље против Срба, подвлачи се у званичној изјави владине Канцеларије.
Путин-Николић: курс сближавања?
Посета председника Николића Русији, очигледно је постао важан догађај, који и код Руса и код Срба буди наду да ће односи две земље јачати и у будуће.
11.09.2012. Глас Русије
© Коллаж: «Голос России»
Колико су ове наде оправдане, сазнаћемо у наредним сатима. А сада реч дајемо слушаоцима и експертима „Гласа Русије“
Филип Кудрјашов, руководилац хуманитарног пројекта „Руси на Балкану“
Мислим да сусрет два председника мора да послужи не само за преговоре о бизнису, већ и за узјамне односе у области културе. То је већ довољно велики проблем. Јер, српска култура је богата и она би морала бити присутнија у Русији. Тим пре, што су Срби наша браћа. И ако би мегаполис као што је Москва могао да реши овај проблем, то би било одлично. У априлу сам био у Љубљани, престоници Словеније и тамо су већ саградили здање где ће бити смештен српски културни центар. То је савремено здање са великим салама за конференције, изложбе, сусрете, концерте. А у Москви, Срби се морају окупљати у амбасади, да се организују по малим салама или да концерте одржавају у изнајмљеним просторијама. У Србији такође има много руско-српских друштава, са којима ми сарађујемо. Са једним од њих, узгред, имали смо заједнички пројекат сакупљања књига на руском језику за манастире и школе на Косову и Метохији. То се дешавало уз подршку нашег амбасадора у Србији господина Конузина. Али, ми у томе нисмо финансијски учествовали. Ми смо преузели организацију на себе, тј. све се то заснивало на ентузијазму. И волели бисмо да се овакве акције уздигну на званични ниво.
Јелена Гускова, директор Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН
Данас је сва пажња упрта на сусрет Николића и Путина још и због тога што се садашња српска власт, за разлику од претходне, сусретала са руководством Русије, али никакве конкретне кораке није предузимала. Зато, од овог сусрета, ми пре свега очекујемо унапређивање руско-српских веза на свим нивоима. Друго, надамо се да ће овакви сусрети постати редовни, а обострана сарадња ће омогућити Србији пут ка самосталности. У исто време, руским руководиоцима је неопходно објаснити тачку гледишта руководства Србије у вези са читавим низом питања. Конкретно, то је позиција у вези са Косовом, да ли је Србија спремна да призна независност или ће остати доследна свом ставу да је Косово део Србије, као и питање придруживања Србије НАТО-у. При томе је важно пажљиво пратити реакцију Брисела и Вашингтона. Јер, Запад већ много година чини све, како би Русија и Србија окренула једна другој леђа. Због тога би овакви позитивни кораци морали да постану одговор Бриселу на све оптужбе упућене Србије на рачун наводне претеране самосталности у њеној унутрашњој и спољној политици..
Бранко Влаховић, стални дописник „Вечерњих новости“ из Москве
Други сусрет Томислава Николића са Владимиром Путином у току ове године изазива велику пажњу у српској јавности пре свега зато што се најављено да ће се у Сочију разговарати не само о енергетским питањима, него и о инвестицијама у Србији. Конкретно, за Србију је јако важно не само то што су у Москви, ове и идуће године обећали стабилизациони кредит, него да једноставно руски капитал и руски бизнисмени долазе и отворе производњу за коју су они заинтересовани, а да од тога буде обострана корист и да они добију производњу која би њима одговарала. А друга ствар, за Србе је много важно да се отворе радна места. То је за Србију данас питање број један јер је стопа незапослености велика. Стварањем радних места у Србији и већим запошљавањем, ствара се могућност да се повећа српски извоз. Сада се барата податком да је трговина Русије и Србије све већа. Али мора се знати да је проблем у томе да Србија има јако мали извоз у односу на то колико купује енергената и сировина из Русије и већ последњих десетак година постоји велики дисбаланс између српског извоза и руског извоза. Руски извоз је далеко већи јер је цена сировинама, енергентима, нафти и гасу стално расла, и због тога се повећавао трговински дефицит Србије према Русији. Мислим да је акценат на енергетским питањима врло важан због тога што ће, отварајући градилиште гасовода „Јужни ток“ Русија инвестирати новац. Најважније је данас да нове инвестиције отварају перспективу отварања радних места.
Марина Тодић, филолог, Београд
Надам се да ће после састанка председника Руске Федерације Владимира Путина и српског председника Томислава Николића пријатељски и братски односи измећу наших народа бити бољи. Такође се надам јачању културних веза. Било би лепо уколико би се развијао туризам између наше две земаље које заиста имају много природних лепота и историјских споменика. Јер, што се наши народи буду боље познавали, то ће боље моћи да сарађују како у економији, тако и на другим пољима.
Москва: Косово остаје квазидржава
МОСКВА – Министарство спољних послова Русије оценило је данас да Косово остаје „квазидржава“ и после одлуке Међународне управљачке групе о окончању рада.
11.09.2012. ПРАВДА, Танјуг
„Будући да Међународна управљачка група нема званично признати статус, полазимо од тога да, независно од одлуке коју је донела, Косово као што је било, тако и остаје квазидржава која нема међународни правни субјективитет“, навела је заменица шефа одељења за штампу тог министарства Марија Захарова.
Дугорочно решење косовског проблема, како се додаје у саопштењу објављеном на сајту руског МСП, могуће је само на основу преговора заинтересованих страна у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Из министарства подсећају да су тзв. Међународну управљачку групу формирале државе које су признале самопроглашену „републику Косово“ да би помогле у реализовању „Ахтисаријевог плана“, предлога који је формулисао бивши председник Финске за решавање косовског проблема, а који није добио одобрење Савета безбедности.
СЕВЕР КОСМЕТА: ПОНОВО ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ
Интреграцију северног дела покрајине „премијер“ Косова Хашим Тачи навео је као један од главних приоритета, иступајући на свечаном заседању парламента, посвећеном окончању периода такозване „надзиране независности“. А председник САД Барак Обама је честитајући „народу Косова“ овај изузетан датум, истакао прогрес у формирању „мултинационалне демократске државе, без дискриминације“.
11.09.2012. Глас Русије
Фото: EPA
А сада ближе суштини: У недељу, уочи празничних догађаја у косовској општини Гњилане из аутоматског наоружања било је пуцано на шест Срба, који су сакупљали грање на својој земљи. А што се тиче севера Косва, где Срби чине већину, за последњих неколико дана овде су неколико пута одјекивале експлозије. Непознати нападачи су бацили бомбу у кућу доктора Милана Јаковљевића у општини Звечан, поставили експлозив под аутомобил полицајца Радована Јовановића из општине Лепосавић, у истом месту су бацили бомбу у двориште члана већа Општине и заступника Српске напредне странке на Косову Бојана Јаковљевића. На срећу, нико није повређен, али имовини је нанета штета. Господин Јаковљевић је пред нашим микрофоном.
Да, ми очекујемо додатни притисак. То се већ види ових дана, кроз разне бомбашке нападе, бомба је нпр бачена и на моју породичну кућу. И већ је извесно да је то у организацији такозваних привремених институција из Приштине. И да је сврха свега тога покушај дестабилизације стања на северу, како би се показало да је север Кососва и Метохије нестабилна, криминална средина, да би се стекао алиби да се овде изврши упад шиптарских безбедносних снага. Та надзирана независност нас није занимала ни кад је успостављена, па ни сада. Надзирана независност је један нелеган чин, који није прошао ни једну светску, нити европску институцију. Оно што можемо да дамо као коментар јесте само питање ко је уопште кога ту надзирао, јер су те земље тзв чланице „Квинте“ надзирале тзв косовске институције или су те тзв косовске институције надзирале оне који су спроводили ту надгледану независност. Мислим да ће пре бити да су косовске институције надзирале њих, а не они косовске институције.
Треба рећи да су на северу Косова и даље натегнути односи и са међународним организацијама: тако се основна делатност НАТО-а у последње време своди на затварање алтернативних путева у централну Србију, које користе локални становници јер не желе да се помире са постојањем граничара независног Косова на „званичним“ прелазима. У општини Лепосавић у последње време бесне пожари, и акције КФОР-а изазивају озбиљна питања – говори Бојан Јаковљевић.
Дакле, чудна је та коинциденција. Кад год избије пожар на неком месту, КФОР блокира неке од тих путева, што се десило сад готово на свим путним правцима овде на северу Косова. Та је коинциденција, кажем, чудна, с обзиром да је 90% пожара избијало на линији куда пролазе хеликоптери КФОР-а и ЕУЛЕКС-а. Много грађана, а међу њима и ја, видело је овде, да из хеликоптера КФОР-а испадају „мамци“ који при паду на земљу емитују високу температуру и од тога се шума запали. То су сведочења многих људи. У време када испадну ти „мамци“, избију пожари. Ти „мамци“ то су заправо ватрене лопте, које хеликоптери избацују да би скренули правац навођених ракета, којим би неко, евентуално гађао тај хеликоптер. То се овде, наравно, никад десило, нити овде ико има слично оружје којим би могао изврши напад на хеликоптер.
Север покрајине ступа у период, да је тако назовемо, „неконтролисане независности“ квазидржаве Косово, притиснут косовским Албанцима са југа и мисијом КФОР-а са севера. Колико ће се још налазити између две ватре, не зна се, пошто власти Косова никакве компромисе не прихватају и одлучне су у намери да „ликвидирају нелегалне структуре безбедности“ у том делу покрајине.
