Кључно је да ли захтеви на којима ММФ инсистира одговарају економским интересима Србије и на чему почива логика таквих захтева

06.09.2012. Блог Небојше Катића, Novi standard

Ако су медијске информације тачне, мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) долази у Београд како би разговарала о недавним променама Закона о Народној банци Србије. ММФ се не брине због економског стања у Србији, због колапса економије, страховитог пада запослености и пораста беде. Не, ММФ се секира због потенцијалног губитка самосталности НБС јер, ето, самосталност НБС је темељ на коме ваљда почивају сви небројени успеси домаће економије последње деценије.

Самосталност централне банке један је од темељних постулата и захтева које ММФ поставља пред државе које траже финансијску помоћ. Мала је вероватноћа да се Србија, којој је новац очајнички потребан, може одупрети оваквим захтевима ММФ и истрајати на усвојеним изменама закона.

Овде није реч само о поштовању демократских институција чије одлуке ММФ доводи у питање. Реалности живота су такве да државе које су пред банкротом и траже финансијску помоћ не могу претендовати на суверенитет. Кључно питање зато није везано за суверенитет Србије, кога одавно нема. Кључно је да ли захтеви на којима ММФ инсистира одговарају економским интересима Србије и на чему почива логика таквих захтева.

На први поглед, захтев ММФ може изгледати логичан и интуитивно исправан. Шта може бити спорно у захтеву да централна банка буде независна? Искуство земаља у развоју показује да је спорно све, или готово све.

Независност централне банке је концепт пренет из развијених земаља, у којима не постоји потреба за наглашеном развојном политиком. Привредна структура је изграђена, привреди је доступан капитал по разумној цени, а централне банке се пре свега старају да се одржи финансијска стабилност уз ниску инфлацију. Економије су најчешће на аутопилоту, а централне банке су нека врста контроле летења. (1)

НЕЗАВИСНОСТ И НЕРАЗВИЈЕНИ

Када су неразвијене земље у питању, ништа од ових претпоставки не стоји, такву жабу не треба поткивати. Инсистирање на самосталности централне банке није утемељено на позитивном искуству неразвијених држава, још мање на искуству Србије.

Приорети неразвијених држава су битно другачији и захтевају снажну и координирану развојну политику. У том контексту, централна банка мора стално сарађивати и усаглашавати своју политику са развојном политиком владе. Централна банка не сме игнорисати кретања у реалној економији (пре свега стопу привредног раста и стопу незапослености), што значи да уз бригу о инфлацији, она мора давати и подршку развојној политици државе. (2)

Уосталом, формална независност централне банке никако не подразумева и њену стварну независност. Шта год да у регулативи пише, централна банка може бити под политичким утицајем и ослушкивати сигнале који долазе из политичке сфере. Ако је такве сигнали и могуће пригушити, интересе банкарског сектора је теже игнорисати. Готово у правилу, централне банке су дирљиво осетљиве на интересе банкарског сектора. Ово и стога што њени челници или долазе из тог сектора и/или тамо желе да наставе каријеру када напусте централну банку.

Уз то, искуство учи да је последњих година централним банкарима неразвијених држава важније шта о њима мисли ММФ него домаћа јавност. Није случајно, иако је скандалозно, да независна НБС годинама дели своје просторије са мисијом ММФ у Београду.

Краће и грубље, централне банке нису никада независне и увек су подређене неком од центара економске или политичке моћи. Независност или економска неутралност централне банке је мит.(3)

У најмању руку, спорна је и корелација између независности централних банака неразвијених држава и њиховог успеха у борби против инфлације. Још је теже утврдити позитивну корелацију између независности централне банке и привредног развоја и стопе запослености. Ако инсистирање на независности централне банке треба да почива на позитивним економским искуствима неразвијених земаља, упориште се неће пронаћи. Стручни радови који се баве овим темама су шарени и једнозначног закључка нема, упркос упорној пропаганди којом се то покушава сакрити.

ГРЕШКА У КОРАЦИМА

Чудно је да стручној јавности паушално смета измена којом се допушта да НБС може на секундарном тржишту куповати државне хартије од вредности. Ово тим пре збуњује данас, када и америчка и европска централна банка „лудују“ од таквих интервенција. Да ли се то неко секира да ће пословним банкама бити угрожен ексклузивитет на овом тржишту и масни профити који са тим иду?

Коначно, у амбијенту у коме не постоји стручна јавност која има знање и интегритет, централна банка може радити шта јој падне напамет. Може уништавати економију, затрпавати новцем и профитима банкарски сектор, вршити девизне интервенције онда када банкама или тајкунској структури то одговора, може дискретно али драстично интервенисати и деформисати тржиште спутавајући тржишну утакмицу. Огромно богатство се може прелити из реалног у финансијски сектор, а пробраним привредницима и пословним банкама доделити невидљиве субвенције. При томе, рачун се никоме не мора полагати, дакако у славу мита о независности централног банкарства.

Нова скупштинска већина је направила огромну грешку у корацима брзометно мењајући Закон о НБС. Тиме је остављен утисак да су промене биле део политичких и кадровских калкулација. Пре него што се отворило питање промене законске регулативе која одређује рад НБС, било је неопходно темељно и стручно анализирати деценијско искуство које Србија има са независном НБС. Јавности се кроз анализу промашаја монетарне политике морало објаснити због чега је потребно да се закон мења и како ће те промене унапредити рад НБС.

Аргумената је на претек. За почетак је довољно погледати домаћу економску стварност – стање платног биланса, највеће камате у Европи, пропалу економију и велике банкарске профите, армију људи без посла, привреду, грађане и државу који се гуше у дуговима. Не може све ићи на рабош НБС и њене монетарне политике јер су и промашаји досадашњих влада истински монументални. Али тешка питања се морају поставити како НБС, тако и ММФ, који је таквој монетарној политици давао подршку.

Не само да је потребна промена закона већ је потребна и радикална промена монетарне политике. За почетак Србији је неопходно увођење контроле капиталних токова, одустајање од коришћења девизног курса као антиинфлационог инструмента и пажљиво, веома пажљиво коришћење примарне емисије у циљу подстицања привредне активности.

Није неопходно да НБС буде формално независна, али је неопходно да буде вођена интересима домаће економије и да је воде одговорни професионалци који ће за свој рад одговарати пре свега скупштини Србије и јавности, а не домаћим центрима економске моћи или странцима.

_________

Напомене:

(1) Идилична слика о независној централној банци је нарушена искуствима и генезом текуће економске кризе у којој су интереси банкарског сектора поново стављени изнад интереса реалног сектора и грађана.

(2) ФЕД, америчка централна банка, у циљеве своје монетарне политике убраја максимизирање стопе запослености, а не само ценовну стабилност.

(3) Крајње је спорна и теза о политичкој неутралности централне банке (видети текст http://nkatic.wordpress.com/2008/03/12/ideologija-monetarne-politike/).

Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да ће ефекат мера уштеде у буџету које ће влада предложити бити око милијарду евра.

06. 09. 2012.  Бета

Дачић: Мора да буде пара за плате и пензије

„Половина од тога је на плану расхода, половина на плану прихода, уз најмање могуће повећање пореза и укидање више од 130 такси предузећима и укидање сувишних агенција“, рекао је Дачић.

Дачић је указао да се мора избећи блокада буџета, што значи да морају бити обезбеђене паре за исплату плата и пензија за нормално функционисање државе, али се мора избећи и да Србија упадне у дужничку кризу.

Премијер је рекао да ће Влада предузети и краткорочне и дугорочне мере и најавио за следећу седмицу ребаланс буџета и предлоге пратећих закона усмерене на смањење трошкова.

„Оно што је краткорочно важно је да Србија преживи, а то значи да се дође до консолидације јавних финансија. Буџетски дефицит је много већи од најављиваног, а и јавни дуг ће до краја године ако се настави оваквим темпом приближити 60 одсто„, рекао је Дачић.

Дачић је казао и да се настоји стабилизовати курс домаће валуте, и истакао да ће се у наредном периоду влада оријентисати на штедњу.

„Ми ћемо се оријентисати у наредном периоду не да грађани штеде, него да држава штеди али и да помогне да привреда функционише јер што више инвестиција привучемо, пре ћемо изаћи из кризе“, рекао је Дачић.

**********************************************

Коалиција реже своје плате

06.09.2012. П. В. Вечерње новости

Новости сазнају – припремљена је нова скала личних доходака за функционере која треба да исправи досадашње нелогичности. Министрима више него помоћницима, директорима мање…

ОКТОБАРСКЕ плате државних функционера и чиновника требало би да буду усклађене по новој скали на основу које министри не могу имати ниже зараде од својих помоћника, што је био случај у претходним мандатима.

Како “Новости” сазнају, Министарство финансија припрема закон којим ће да се исправе све нелогичности у платама државних функционера, и он би требало да ступи на снагу већ крајем септембра.

Према нашим информацијама, идеја је и да ограниче плате у државним агенцијама и јавним предузећима јер су многи од њих добијали “дебљи коверат” чак и од председника државе. Све странке владајуће коалиције постигле су договор да се детаљно “претресу” сви лични дохоци у државном апарату и да ресор финансија заједно са Министарством правде и државне управе створи нову правичну скалу.

Примера ради, шеф државе има плату од 132.000 динара, министри око 105.000, њихови помоћници око 108.000, док директори јавних предузећа имају више од 200.000 динара.

Главни критеријум за одређивање будућих плата биће важност позиције и посла који обављају државни функционери и чиновници.

– Неће се повећавати плате, већ ће бити успостављени нови критеријуми. Кључна ће бити одговорност, али и учинак на позицији коју неко обавља – објашњено нам је у Влади.

Да би се исправила садашња “неправда” у платама, неколико закона којима се сада одређују зараде изабраних и постављених лица, али и оних који су до радне књижице дошли на основу конкурса – биће обједињени у један пропис.

Вицепремијер Расим Љајић још у прошлом мандату је указивао на све апсурде у висини личних примања и сада здушно подржава најављене промене:

– Подржавам ограничавање плата у јавним предузећима и агенцијама јер су оне у потпуној несразмери са платом председника државе и министара. Максимални износи тих плата морају да буду ограничени – рекао нам је Љајић.

ТАЊИ ЧЕК И ЗА ЈОРГОВАНКУ

И гувернерки Народне банке Србије Јоргованки Табаковић, следећи чек би требало да буде “тањи”. Она је дала налог Радној групи НБС да усклади прописе како би се плата од 660.000 динара коју је примао Дејан Шошкић умањила. У наредним данима требало би да буде установљена нова скала за личне приходе у НБС.

– Сигурно је да ће послови који се обављају у НБС, као и трошкови, бити доступни јавности – чули смо од Табаковићеве.

У НБС ће, осим плате гувернера, бити смањен и распон од најниже до највише плате, као и начин утврђивања зарада.

Суд у Чикагу прихватио је тужбу против америчке компаније Military Professional Resources Inc. (MPRI) коју су тужиле српске организације у САД „Жртве геноцида у Крајини“ и „Српски крајишки сабор“.

06. 09. 2012.  Смедиа

Масовни егзодус Срба из Хрватске за време акције „Олуја“

Срби у Америци туже MPRI „за учествовање у геноциду и прогону 200 хиљада Срба из Крајине“, а у тужби се наводи да је ова агенција „инструирала Хрватску војску у Олуји“ и да је „учествовала у тој операцији“. Уз тужбу, суду је достављен и уговор између MPRI и Хрватске о обуци хрватских часника и војника.
Судија Рубен Кастиљо из федералног суда у Чиикагу прогласио је државу Илиноис надлежном за суђење с обзиром да MPRI има своје филијале и послове у тој држави, а Срби из Хрватске који су поднели тужбу живе у Чикагу, Милвокију, Рокфорду и околним местима.

„Суд се прогласио надлежним и то само значи да ће се водити поступак, али тужба коју су поднели Срби из бивше тзв. Крајине, нема озбиљног упоришта“, сматра представник тужене MPRI који је 90-их година радио у босанскохерцеговачкој канцеларији ове компаније.

Наиме, Срби су у тужби навели да од MPRI траже 10 милијарди долара (25 хиљада за сваког од 200 хиљада избјеглих Срба), тврдећи како је MPRI инструирао часнике ХВ-а за извођење Олује, па је тако суодговоран „за етничко чишћење, паљење и убијања“ на том подручју.

– MPRI није никаква тајна организација, нити обавља прљаве послове за америчку владу, како наводе неки српски медији. МПРИ је глобални давалац широког спектра услуга у војним питањима, како приватним тако и јавним субјектима, каже саговорник Слободне Далмације.

Он признаје да је MPRI 1994. сарађивао с ХВ-ом али не види у томе кршење УН-ова ембарга на наоружавање Хрватске.

„Ми не наоружавамо, наша мисија је обучавање кроз процес интегрисаног тренинга, с циљем да се наши корисници подуче како да организују логистичку подршку, како кадровирати своје војне мисије, пружамо и интелектуални сервис с циљем развијања пуне свести војног сектора о његовој улози у демократском друштву, о механизмима демократске контроле војске и слично“,  каже представник MPRI.

„Ми не можемо бити одговорни ако наши партнери, а сарађујемо с јавним и приватним сектором широм света, својим деловањем прекрше било које националне или међународне законске норме. У Хрватској је, по уговору с МПРИ, обуку вршио генерал Ричард Б. Грифит, а обука се односила на тему националне сигурности и одбране транзицијског друштва какво је тада било хрватско. Ако је касније и било кршења међународних норми ратовања, односно протеривања и разарања, не може се за то окривити MPRI.“

Thursday – 6. September 2012
СРБИН-инфо

Београд – једна од четири престонице Евроазијске уније до 2015. године!

Флоскула Европа нема алтернативу, омиљена од стране и нове владајуће гарнитуре у Србији, требало би ускоро потпуно да изгуби смисао, јер ће наша земља, поред лажне европске добити реалну евроазијску перспективу.

Према најавама из Кремља, Русија већ крајем године креће у стварање Евроазијске уније, политичког и економског савеза, који ће у почетку углавном чинити државе бившег Совјетског Савеза. Планира се, међутим, да се у њој до краја 2020. године нађу и друге европске земље, међу којима је и Србија.

Нови савез је наговестио је недавно председник Владимир Путин, истакавши да би Русија ускоро могла да у уведе заједничку новчану валуту са Казахстаном и Белорусијом. Три државе, које већ имају трговинску унију, планирају формирање јединственог тржишта до краја 2012. године, као првог потеза у стварању Евроазијске уније.

Идеја о новом политичком савезу потекла је од руског академика проф. др Игора Панарина, који се сматра оцем модерне руске дипломатије. Панарин је руском руководству представио иницијативу о стварању Евроазијске уније, која би, поред седишта у Санкт Петербургу, имала још три главна града – Алмати, Кијев и Београд.

По овом плану, у савез са Русијом прво би ушле Белорусија и Казахстан, а број чланица би се наредних година повећавао. О стварању овог савеза недавно је писао и британски „Тајмс“, који тврди да Кремљ за почетак жели формирање „велике четворке“ (Русија, Украјина, Белорусија и Казахстан), са следећим редоследом корака: царинска унија, јединствено тржиште, заједничка валута, политички и војнобезбедносни савез. Поједини аналитичари нови савез називају и „гасна унија“, с обзиром на то да би обухватио готово све земље са изворима и главним токовима за транспорт енергената.

Панарин је изјавио да би Србија и Црна Гора могле да постану део Евроазијске уније и до 2015. године, али да је предуслов за то да се промени спољнополитички правац, како званичног Београда, тако и Подгорице. Да ли Београд заиста може да постане једна од четири престонице Евроазијске уније до 2015. године?

– Србија је једини ослонац Русије на Балкану, због чега Запад и жели да што пре цео регион прикључи Европској унији и НАТО и да тако избаци Русе из игре. Ипак, бомбардовање наше земље и отимање Космета од Србије су створили сиву зону, што Русија жели да искористи. Управо је то наша шанса на међународном плану – категоричан је Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова Југославије.

Јовановић објашњава да је ширење НАТО главни разлог због којег Русија планира нову унију.

– Сличне иницијативе покреће и Кина, која жели савез са Тајландом и Вијетнамом. Једноставно, ушли смо у период вишеполарног система, са неколико центара моћи, који се такмиче. Веома је важно схватити и да се односи у свету мењају у кратком периоду, брже него икада у историји. Пре само десет или 15 година Америка је могла да наређује Кини и Русији. Сада је то незамисливо. Мале земље попут Србије сада имају веће шансе да се изборе за своја права – сматра Јовановић.

КРИЗА МЕЊА СВЕТ

Игор Панарин као потенцијалне чланове види и друге европске државе, које су данас чланице ЕУ. Сматра да ће се због економске кризе садашњи облик Европске уније тешко одржати, као и да ће услед слабљења Америке утицај НАТО значајно ослабити. Међу потенцијалним чланицама су и Шкотска (уколико се на референдуму изгласа независност од В. Британије), па чак и Нови Зеланд.

Већ 2013. године, Русија ће са Немачком да активно учествује у прекомпоновању Европске уније, а обе земље ће ширити своје утицаје на Старом континенту. До 2014, Русија ће снажно доћи у Латинску Америку: повратком на Кубу, ојачавањем позиција у Венецуели, Аргентини и Парагвају, уз равнотежу у сарадњи са Бразилом.

Алексеј Димитријевић

Путин: Запад тражи непријатеље

Срна – 06.09.2012 18:58

МОСКВА – Руски предсједник Владимир Путин одбацио је сваку умијешаност у случај три чланице панк бенда „Пуси рајот“, које су осуђене на по двије године затвора због хулиганства.

Он је интервјуу за телевизију „Русија данас“ говорио о темама које се тичу Русије и њеног односа са свијетом, контроверзних потеза против дисидената и поновио неслагање Москве са страном интервенцијом у Сирији.

Путин је истакао да није имао никакву улогу у доношењу судских пресуда против три чланице бенда „Пуси рајот“, које су због извођења „панк молитве“ за збацивање Путина у Храму Христа Спаситеља у Москви осуђене на по двије године затвора.

Руски предсједник није желио да коментарише њихове казне, нити методе суда, којем се импутира да је пребрзо водио и закључио случај.

Он је поновио да је наступ групе увриједио многе Русе и осудио „перформанс“ сада затворене чланице бенда Надежде Толокоњикове и њеног мужа Пјотра Вержилова 2008. године, који су у музеју јавно водили љубав, заједно са још неколико других парова, протестујући због инаугурације Дмитрија Медведева за предсједника.

Осврћући се на критике у вези са третманом дисидената, Путин је рекао да је то неопходно да би се одржао ред у земљи, те да сматра да су добре реформе које је увео у вријеме масовних протеста против њега.

„Требамо да разјаснимо шта тачно значи ријеч ‘рестрикције’, односно једноставан захтјев да сви, укључујући опозицију, морају да се повинују руским законима“, истакао је Путин.

Путин је подсјетио на масовне нереде који су избили у Британији прошлог августа, упоређујући их са покретом против Кремља који се појавио у јавности након парламентарних избора у децембру прошле године.

„Много људи је повријеђено и причињена је значајна материјална штета на имовини. Да ли је боље пустити да се ствари погоршају и онда потрошити годину дана тражећи и хапсећи одговорне? Мислим да је боље ствар спријечити на почетку, прије него узме маха“, рекао је Путин.

Говорећи о случају адвоката Сергеја Магиницког, који је умро у притвору 2009. године док је трајала истрага о наводној проневјери, Путин је истакао да „апсолутно не постоји политички контекст у овом случају“.

„То је била трагедија, али то све само има везе са кривичном и законском процедуром, а не политком, ништа више од тога“, рекао је Путин.

Он је истакао да је америчка „црна листа“, коју је увела и Британија, а која забрањује улаз руским званичницима осумњиченим за кршења људских права, политички мотивисана.

„Постоје људи којима је потребан непријатељ, они траже непријатеља да се боре против њега. Да ли знате колико људи умре у затвору у тим земљама које осуђују Русију“, запитао је Путин.

Питање да прокоментарише случај оснивача „Викиликса“ ДЖулијана Асанжа, који је у амбасади Еквадора у Лондону страхујући да ће због оптужби за сексуалне нападе бити изручен Шведској, Путин је искористио да критикује Британију за пружање уточишта великим критичарима Кремља, као што су Борис Березовски и бивши чеченски сепаратиста Ахмед Закајев.

„Чини се да Британија чува одређене људе који имају крв на својим рукама“, рекао је Путин, оптуживши Лондон за „двоструке стандарде“ у вези са Асанжом.

Говорећи о Сирији, Путин је упозорио да подршка коју Запад даје антирежимским снагама може имати ефекат бумеранга.

„Данас неки желе да искористе милитанте Ал каиде или неке друге организације са једнако радикалним ставовима да испуне њихове циљеве у Сирији. Та политика је веома кратковида и може имати тешке посљедице“, рекао је Путин.

Он је упоредио помоћ Запада радикалним исламским милитантима како би помогли у збацивању сиријског предсједника Башара ал Асада са америчком подршком авганистанским побуњеницима након инвазије СССР-а 1979. године.

Путин је осудио критике Запада на рачун руског одбијања санкција УН против Асада, додајући да су мале шансе да ће Москва промијенити свој став у будућности.

„Како то да се само од Русије очекује да ревидира свој став? Зар не мислите да би и наши саговорници у преговорима морали, такође, да промијене свој став“, запитао је Путин.

06.09.2012. ФБР аутор Рајица Марковић

УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА

Умеће живљења с омчом око врата
У шаховској партији жртве и џелата
Невидљиво, тихо скривено у тајни

06.09.2012. ФБР аутор Драган Симовић

Захтевамо да се у Србији

поштују Права Срба!

Драган Симовић

Захтевамо (а не молимо!), да се у Србији поштују Сва Права Срба!

Сваки народ има Праисконо Право да негује свој језик и своје писмо, своју културу и своју књижевност, своју уметност и своју духовност!

Сваки народ је особен и јединствен и непоновљив, управо као што је то и свака самосвојна и самобитна Личност!

Велик је грех, и још већи злочин, ускраћивати једном народу његово Праисконо Право!

Праисконо Право да буде онакав какав јесте, да буде оно што јесте!

Заиста, у Србији се, последњих година, најмање поштује Праисконо Право Срба!

Срби су, у Србији, у својој матичној држави, постали најобесправљенији народ!

Годинама кршено Право Срба већ је превршило сваку меру!

Дошао је час, последњи час, када Срби неће више да трпе кршење Праисконих Права Срба!

Ако се и даље настави са кршењем Права Срба, Срби ће бити принуђени да сруше и пониште све постојеће установе у Србији!

И то ће тада бити њихово Истинско Праисконо Право!

Јер када се укину сва Уставом јемчена словесна Права једноме народу, онда је тај народ принуђен да се користи Најстаријим Правом!

А то је Пра-Праисконо Право роба да се свим средствима бори против тирјанства за своју, још на рођењу, од Бога му дану Слободу!

Света дужност поробљеног Човека, као и поробљеног Народа, јесте да може слободно да користи сва расположива му средства у борби за избављење од робовања!

И још једном, на крају: Захтевамо да се у Србији, уистини, поштују Сва Права Срба!