Исцели своје мисли,

па ћеш и тело своје исцелити;

исцели своје мисли,

па ћеш и срце своје исцелити;

исцели своје мисли,

па ћеш и душу своју исцелити;

исцели своје мисли,

па ћеш и живот свој исцелити!

Лирски записи

Србска борба тек почиње.

Борба за коначно ослобођење од атлантистичких варвара, предатора и готована.

Борба за Истину и Правду.

Борба за слободу србских и руских медија, како у Србији тако и у иним србским земљама.

Србски народ је одавно затрован атлантистичком дебилском и кретенском пропагандом.

Атлантистички демонски и сатанистички медији су посве затровали и опоганили србски животни простор.

Србски народ се одавно гуши у атлантистичким лажима које убијају сваки смисао за живот.

Србска борба тек почиње.

То ће бити свеопшта борба за опстанак у овоме свету.

У тој борби ми, Срби, морамо да победимо!

Морамо да победимо, јер нам нема друге.

Ако не победимо, онда нас нигде бити неће.

Атлантисти су велике кукавице и страшљивци, и ударају само на слабе и немоћне.

Али, ако им покажете зубе, они се у мишје рупе повлаче.

Србска борба тек почиње.

Србска борба за србски нови почетак у новоме добу чије се духовно сунце на Истоку рађа.

Лирски записи из Акаше

(На светим водама Истера, у позну јесен 7524.)

Све су моћније силе и енергије које усправљају Србство и Србију.

Кажем вам: победа је наша!

Већ се у ваздуху осећа, да је победа наша.

Победа је наша, јер је одувек то и била.

Побеђивали смо и онда кад се чинило, да нас нигде нема.

Колико верујемо у себе, толико смо и моћни.

Колико верујемо у себе, толико и јесмо.

Колико верујемо у себе, толико ће и други веровати у нас.

Онај ко не верује у себе, тај ни у шта не верује.

Лажни су сви они верници који не верују у себе.

Ко верује у себе, тај верује у живога Бога у себи.

Ко верује у живога Бога у себи, тај мора и у себе да верује.

(На светим водама Истера, у позну јесен 7524.)

Лирски записи из Акаше

Понашај се као да си на звезданој позорници Трећега Неба.

Као да си међу боговима и богињама.

Као да си један од њих, једна од њих.

Понашај се као да си цар, као да си царица бескрајног звезданог царства.

Понашај се као да имаш свега у изобиљу, као да имаш све, јер, уистини, имаш све!

Понашај се као да имаш најбољег и најлепшег животног друга, да имаш љубав и да дајеш љубав.

Мисли, сневај, маштај, осећај и веруј, да је све тако, па ће све и бити тако!

Лирски записи из Акаше

01

Светлост која ће обасјати свет, мора да крене из нашега срца.

02

Ако Светлости нема у нама, неће је ни у свету бити!

03

Оно што је живи Бог у нама, то  се пројављује као Светлост из нас.

04

Ми смо у сну здрави и исцељени, посве.

Неколико тренутака након буђења, ми смо посве здрави и цели.

Чим уђемо у мисли, у ум, ми почињемо да се разбољевамо.

У то сам се уверио небројено пута.

05

Ум нас разбољева, а срце исцељује.

Ако мислиш срцем, осећаш срцем, дишеш срцем, тада ћеш и бити здрав.

06

Не размишљај о злу у свету, јер га тако призиваш у свој дом!

07

Мисли о лепом и дивотном, па ћеш у лепом и дивотном и живети.

08

Бог није далеко од тебе; Бог ти је ближи од свих људи, од свих бића, од свега.

09

Бог и Ти сте – Једно!

Нисте Двоје, већ Једно Једнијато!

10

Сви они верници који Бога виде изван себе, нису истинити верници.

Врхунац лицемерја препознаје се у оних верника који Бога траже изван себе.

11

Чега нема у теби, нема ни у овоме свету нити у иним световима.

12

Теби су од детета све најружније говорили о сневању и маштању, а то је једини пут до Бога у твојему срцу.

Сви твоји васпитачи и учитељи из прошлости били су, гле, на кривоме путу!

И да сам

најбезвреднији

и најбезначајнији човек,

и тада бих,

гле!

био благодаран

Створитељу.

Јер и најбезвреднији

 и најбезначајнији човек

јесте једнако битан

као и онај највреднији

 и најзначајнији,

 за само Створитељево,

бескрајно и вечно,

 Стварање.

Свакоме је човеку живот мио,

 сваки човек осећа патњу и боли,

 сваки човек је непоновљив,

 један и једини,

 сваки човек има право

на свој живот са сврхом и смислом:

да живи свој живот

не повређујући

и не угрожавајући другог човека

и не наносећи патњу и боли

другим људима

нити иним бићима

 рођеним и створеним

од Великог Створитеља.

(Ово је Сварогова Заповест,

Роду и Племену Белих Срба,

писана и рисана

Сунчевим Зраком

у Звезданој Књизи Живота.)

На светим водама Истера осећам присуство богова, вилењака, вила, духовних бића из виших светова и древних предака.

На светим водама Истера осећам дух древности и девичанства, дух лепоте, љубави и доброте, дух великих посвећеника из оностраних пространстава.

На светим водама Истера, на својој тајној и тајинственој стари, познајем свако дрво, сваку врбу, тополу, јасен, јасику и брезу, сваког лабуда, галеба, ждрала, орла и гаврана.

(Ово су снимци са моје тајне и тајинствене стазе, поред Истера, које је направио мој пријатељ Владан Пантелић у жуту и румену јесен 7524. године.)

Само оно што прихватам

и примам

од духовних

и божанских бића,

из виших светова,

то прослеђујем

 и предајем,

 у овоме свету,

 вама,

ближњима својим.

Тако настају моје песме.

И зато кажем:

моје песме – нису моје!

Оне су песме

Оностране Васељене.

За свега неколико година

откривене су све тајне,

све истине,

сва предања и сазнања

 о нама, Србима;

 о нама, Белим Србима;

о нама, Хиперборејцима и Аријевцима,

и сада можемо,

и морамо

 (заиста, морамо!),

усправно и достојанствено –

усправно и достојаствено,

смело и неустрашиво,

без стида и срама,

без зебње и стрепње,

без страха и дрхата –

да корачамо

ка Истини и Светлости:

с ону страну свих мена и опсена,

с ону страну свега видљивог,

трулежног и пропадљивог,

 с ону страну свих варки,

 омаја и обмана,

јер сада знамо

ко смо и чији смо,

 одакле смо пошли

и куда идемо.

Јер, сада,

заиста,

све знамо!

(Снимио Владан Пантелић, 2. коледара 7524.)