Из музеја СПЦ -е – веровали или не – старословенски симбол – коловрат на плаштаници!

Западна цивилизација је колевка материјалистичког погледа на свет и то никад није крила. Она користи духовност у оној мери која јој служи само као параван за остваривање својих претадорских циљева. Прво се отима земља па ресурси а на крају тог опаког похода и сам човек и његова душа. Формирају се јаки центри моћи који контролишу све окупиране државе као и јаки механизми присиле. Њихов крајњи задатак да је појединац буде слаб и одвојен од свог Суштанства- Божје природе.Родоначелници овог гмазно рептилског система вредности поставили су Ниче, Фројд, Дарвин, Маркс….Циљ је створити Над човека, човека који је једна нула и друштво као збир тих нула са пуно лажних девијантних облика слобода које треба да испуне све животињске потребе човека. Над човеку треба наметнути мајмуско порекло, мајмуски свест и мајмуски смисао живота. Маркс је добио задатак да све ове формиране девијације претвори у један организован друштвени систем . и тако смо добили широку лепезу облика тих болесних и наoпаких друштава /социјализам, комунизам, национализам мржње, фашизам ,корпоративни неолиберализам…../

Сви ти системи се ротирају и мењају своје место али бит остаје иста, мали човек мора да буде поражен , дезорјентисан и одвојен од свог Створитеља.

Нико у тим системима не помишља да зове у помоћ свог Оца, сви виде решење само у гомилању материјалних богатстава.Сва ова друштва показују јасне сигнале немоћи и болести једноставно ту нема протока Божје енергије. Све је то пред распадом и колапсом. Центри моћи то знају зато траже нове жртве , земље где још има душе и енергије. Њима требају нове жртве , постојећим зомбијима је истекао рок трајања. Паразит је кренуо у лов на Бого Човека.

Источна хемисфера има ипак делимично различите погледе на Свет, признаје се донекле присуство Бога, делимично се живи у складу и уверењима унутарњег Сопства. Државе и друштва су хаотичнија, системи присиле су мање ефикасни, већа је концентрација слободних људи са протоком Божје енергије. Народи у тим системима вредности су помало наивни, верују да је довољно то да су на Божјој страни, воле разне џиџа биџе са запада па се често јефтино продају.И поред свих ових недостатака способни су да изњедре у својим миљеима Бого Човека.

Данас као никад до сад у људској цивилизацији долази до те Епско Титанске борбе Над човека са Бого Човеком.

Над човек се окуражио и покушава да узме оно што му не припада.

Где је и Шта је решење.

Све почиње са Творцем и све се завршава са Творцем.

Ми смо његова мала деца која су у проблему. Е дошло је време да та мала деца постану одрасли зрели и одговорни људи , доста је било кукања и повлачења. Будите Витезови , храбро и одлучно кроз Молитву и мисаоне слике позовите нашег Оца . Он чује и види све наше мисли, Молитве само ако су чисте искрене добронамерне пуне благости и љубави.Ми ћемо нашим мислима и Молитвама произвести Космички Крик и Јаук који ће довести до промена на нашој Гаји.

Будите Ратници Светлости , извадите ваше небеске мачеве и штитове и победите.

Коловрат на фотографији – коло Сварога – симбол је Сунца, живота, непресушног кретања природе- има га у скоро свим древним религијама али највише код Словена-на везу на одећи, на оружју, може бити и у кругу када представља кретање Универзума/ Д. Симовић/

Фото: Бела голубица; Википедија

Долети мени,
Да поново видим то мило лице,
Гледам те из далека,
И мислим се,
Па ко тебе не би волео …
До скоро си имала сломљена крила,
Сетих се …
Како ли је твоје срце преболело.
Али опет пловиш висинама,
Сјајнија од бисера,
Нежнија од цвета,
Очију топлијих од лета.
Мила, мала голубице,
Вредна си да те неко читав живот,
Читав живот само тебе једну чека.

Фото: Лабудице; Википедија

Када одеш немој стати.
Немој главу окретати,
ни трагове повлачити.
Иди, само иди…
.
Данас ти се цуро бајна,
указала звезда сјајна.
Трчи, за њом ноге ломи…
Хеј, лудо, не пале се сваког дана лампиони.
.
Бацио је лабуд јуче звездице
да окуша лабудице.
Веђе ниси ни подигла, као да те се не тиче?!
– Звезда је на хоризонту – схватила сам из приче .

Фото: Сварга; Википедија

Кад груне ти у груди светло,
И кад бура се у души створи
А ти заблагодари Творцу
Што напуни те пламом жарним!
То пречиста сила у теби се створи
Пусти је да све нечисто сагори
И знај да увек пута Права има!
Кад решиш да отвориш та врата
Што Сварги пречистој воде,
Не жали пусти, остави,
Нек сруше се свe мостови
Препреке од кости
Светло јарко тобом у вечности
Кренуће да кружи!

Фото: Узнети Учитељ; Википедија

Пробуди се о Сунчани Учитељу пробуди
Погледај ме још једном трооко из вечности
И приповедај мудрице Васељени и Свевремену
Које су Пут и Путоказ ка Вечној потки
.
Говорио си кроз мене гледајући у безкрај
Ти си слободно биће ти си Слобода сушта
Слобода извире из храбрости и одговорности
Одговоран си за себе и за целу Васељену
Себичност је горак грех и има своју цену
Плаћа се животом у једном од шест светова
Кад себичност исчезне витло се затвара
Напусти одмах табу гнева жеља и незнања
Табуи су прошлост мртвило и страшило
Немамо времена за летаргију спавање и сањање
Буђење јe знање деловање и достизања спознаје
Заборави правила мржње смири се и прочисти
Ходај помно се посматрајући у Огледалу Истине
Постани Истински човек чистоуман и оштроуман
Логичан и свестан главне улоге служења свему
Буди чиста свест која прочишћава ниже светове
Буди овде и сада и буди уснуле светове
Богослужењем смирен и чист достићи ћеш Небо

Видим и знам да си у свету мудрих и моћних
У димензији где се Свете књиге припремају
И видим те у тајинству свете тачке Осмице
Коју зелени плави и злати и свет и оносвет
Јер Сунчани Учитељ је увек будан и вечно жив

Чуваш ли још увек ону моју грану,

На коју ја слећем са далеког пута,

 Кад на срцу имам какву љуту рану

Или кад ми крила буду откинута?

.

Чека ли на мене твој загрљај топли

Кад покисла стигнем, промрзла и бледа,

Од лутања многих, када вече копни,

Препуна горчине, накупљеног једа?

.

Да л је љубав јака још у срцу твоме,

Да л још увек она, кao Cунце блиста,

Док ја тражим пýте у животу своме,

Идући ка теби, све кроз чистилишта?

Фото: Стара шљива; Википедија

Усахнула, стара шљива.
Више куће, броји дане.
Воћњака нема више.
Стара кућа, стара она,
сад су саме..

Пролеће с њом се игра..
На једној јој грани цветак..
Мисли шљива: Знак је добар!
Доћи ће нова чељад,
кућа пуна, нов иметак..

Трајао је цветак кратко..
Ветар дуну и нестаде..
Тишина јој тешко бреме..
Нигде никог, не чује се..
Цреп са крова мукло паде..

Сетила се стара шљива,
давног доба, цике, граје..
Кроз воћњак су пролазиле
овце, деца, снаје младе.
Бехарила шљива тада, све нестаде..

Свако ново пролеће је била
нека, тиха туга..
Укућани одлазили,
долазиле
птице с југа..

Текло време, текла вода.
Сунце нови круг свој прави.
Ливаде су некошене,
нема смеха, нема младих..
Нема воћке ко да сади..

Сетила се стара шљива,
последњи пут шкрипе врата..
Испраћало село с тугом
домаћина, на пут вечни,
без повратка..

Године су прошле многе,
нема шљиву ко да бере,
прозоре да отвара,
бехарима да се диви,
воћњаком да прошара..

Осећа, крај је близу..
Стабло крто, корен сушан.
Баци поглед на цвет свео,
облак бео,
димњак рушан..

Пролеће сад је стигло.
Зна да ново доћи неће.
Пусти сузу, пусти листак..
У умору дође вече..
Само стара кућа рече:

Збогом шљиво, збогом друго..
Самоћа је моја туго,
крај пре краја..
Више нема теби, мени,
радоснога, цветног маја.

Шансе су премале, али вреди покушати,  зато сам овде! – рече вила

Шансе од један према милион, искрсавају у девет од десет случајева – одговори чаробњак

Језик више стварности

Разум, разина, раса, ум, аз, рас, ра.

Пуно различитих значења али сва она у себи носе праслику светла. Светла које оживљава. Разумети нешто значи бити једно са тим иако физички нисмо једно. Можда на атомском нивоу. Стога разумети значи суштински ујединити.

Међутим ту сада долазимо на проблем језика и општег разумевања. Није у питању говорити неки од људских језика већ смисаоно говорити.
Да ли те неко разуме када причаш? Да ли може свако да те разуме?
Да ли може свако да разуме језик математике, хемије, астрофизике, квантне физике, музике?

Не.

А опет то је кључ разумевања живота.

Како саопштити стање са вишег нивоа на нижи ниво а да се схвати речено? Врло је изазовно. На вишем нивоу ствари, појаве и остало су природне док на нижем нису нити на нижем постоје речи, изрази и начини описа тих виших појава. То онда доводи разумевање у потпуни застој. Како објаснити слепом од рођења плаву боју?
Како глувом објаснити музику?

Како објаснити људима шта су Анђели?
Шта су духови, шта је плазма, шта је светло, шта је Звезда.

Врло, врло тешко. Можда скоро немогуће. Немој се обесхрабрити.

Зато постоји песма. Језик поезије, приче, приповедања. То је дар Бога (више свести). Песник који је прави песник, надахнут светим духом (који је необјашњива стваралачка сила названа светим духом) помаже у разумевању над светова. У схватању светла, духа, љубави.

У довођењу Раја на Земљу. Јер ако нема разумевања, нема ни Раја. Рај ће постојати до тебе а ти ћеш живети несвестан ичега. Пакао је суштински стање постојања у дубоком неразумевању. Незнање.

Језик вишег смисла је Божанског дар. Да се човек уздигне и почне да живи уместо животари.

Зато је и прво шта непријатељ уради када освоји – спаљивање књига, уметнина, забрана уметности, забрана слободне музике, забрана културе.
Чим видиш да неко негде цензурише уметност, знај да непријатељ ради кроз његову свест.

Зашто се мало кроз школовање подстиче читање песама, јавно песништво и надахнута музика?

Зато што се тиме спречава да се неко и негде не пробуди у духу разума и знања. Јер песма је језик богова који те учи Звезданом знању.
Или ако не спречавају, онда подстичу да уметност буде накарадна и празна. Да не говори вишим језиком. Модерна поезија је најобичнији говор мржње, незнања и ђубрета.

Зашто? Јер нема духа. Нема више свести.

Модерна уметност није уметност већ интелектуално ђубре. Где нема духа, нема живота.

Стога, разум отворите, слушајте језик више свести. Чућете свако према својој мери – Језик Бога. Музика је још један начин говора више свести. Чути музику сфера је…божански.

.

Извор-Звезда Род  Zvezda Rod

Ја сам игра, ето шта сам
Час манифестована а час не
Затвори очи и гле
Видиш ли ме или не
Ја сам увек, увек све
И у мисли и без ње
Развијам се из милине
и из своје те суштине
Као таван пун прашине
и твој ум је пун тишине
Као паук мрежу плетем
и из себе живот стварам
играм, играм па одмарам
играм, играм па одмарам