Category: All
Весна Зазић: Завичај

Фото: Поморавље; Википедија
Већ деценијама у граду ја живим
али ме срце у трену завичају врати,
Врбама крај Мораве тужним и кривим
па се године учине као да су сати.
.
Расла сам у селу крај широке реке
у коме је грумен земље био суво злато.
Оранице црне,дугачке до неба а меке
од засађених зрна изобиље буде дато.
.
Морава је нас,децу шапатом привлачила.
Скелеџија нас јурио да не скачемо у воду.
Најлуђи провод и дружење нам је значила
и страшне приче кад одрасли на спавање оду.
.
Ноћу смо морали да се искрадамо кришом
и отрчимо на обалу где друштво чека
Једино смо могли бити спречени кишом
јер је гром знао уз воду да убије човека.
.
Река као увек тече лагано својим током.
Не окупљају се уз њу нека друга деца.
Бедемом су је учинили мирном а дубоком .
Понеко тек од одраслих загази да пеца.
.
Село је празније увек кад одем.
Вест је и кад ко упеца повеликог смуђа .
Три пута ми се окрене трн у срцу забоден
од погледа на скелу која напуштена рђа.
Радица Игрутиновић Матушки: Упокојена нада

Фото: Песникиња Радица Игрутиновић Матушки
У језивом рату, где жеводан листа,
и где сваки цвет се претвори у свело.
Где те за бол срца нико и не пита,
јер све док дах дишеш, браник си и тело.
.
Ту се болна душа не лечи већ слама,
гледајући небо и чађаве кише.
Из распуклог тла се порађа и тама.
Песник о слободи сања, машта, пише…
.
А, где ћеш пронаћи искрицу од наде,
док из сваке травке дим оловни тиња.
Kад ту око тебе, мртвилом се каде…
И дан сав постане јад и чамотиња!
.
Гледаш борце храбре – чуваре доброте,
сваки од њих спреман да у боју страда…
Спашавајућ’ смело невине животе
од сатанских слуга изашлих из Хада.
.
И сутра ће неко ратницима рећи,
да је све то прошло, да је сада боље…
А, у њима самим река крви тећи,
рањене их груди сећањем заболе!
.
Не дирајте никад у те тешке ране,
ако нисте мелем, не будите ни со.
Таласи се болом од доброте хране…
Не стварајте бујицу, вришти Ахерон.
Марко Милојевић: Ја, Нико, Нигде

Фото: Били Кид; Википедија
2. певање
ОДМЕТНИК
Замутио сам им очи
и погасио луле,
опљачкао сам им замке,
и срушио куле,
све док не почеше да ме хуле.
А онда сам на њих испалио топовско ђуле,
и увезао их у ланце,
и, што је типично за нас особене самце,
ставио сам их у ранце
да труле.
Ето, то је била моја бесна песма,
која није свесна,
да је особа која је пише тешко болесна,
или можда само чудесна.
Нада Аничић Црљеница: Размишљања о славољубљу

Фото: Фототека СЖ
Ништавна ће ти, човече, сва слава овога света бити
ако по силаску са славољубиве сцене живота
вратиш се у дом свога срца и тамо ти буде хладно.
.
Јер кад расплине се дух, у мисли у осећања,
и у радост привремну, тад у туђини својих
бекрајности потопи себе душа.
.
Лебдећи над паклом, и над рајевима журним,
живот ко сенка промине.
Из двокњижја: „Псалми у свили душе“
Ђурђиц

Фото: Свети Ђорђе -Ђурђиц: Википедија
Да вам од Ђурђица крене на боље,
овим речима се помолите СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ
.
Данас славимо Ђурђиц, дан кад су
пренесене мошти Светог Георгија.

.Фото: Фб страница -Janice Rosinski
Ова слава важи за једну
од најраспрострањенијих у Србији.
.
Помолимо се Светом Георгију
за љубав, здравље, веру и снагу!
Муке страшне избегао није,
дивни Великомученик Свети Георгије.
Све земаљско он презре и одрече,
да Царство Небеско вечно стече.
Видело је у тами што нам свима сија,
слава дивног Великомученика Георгија.
.
Душа наша смерно благодари,
заступника таквог што нам Бог подари.
Сваком ко помоћ и спас од њега затражи,
име светога љубав и веру оснажи.
Зато се теби у муци молимо,
и твоје помоћи вапијући просимо.

Фото:Из фототеке СЖ
Драган Симовић: Пут срца Сунчевог ратника(19)

Фото: Акаша записи; Википедија
РИЗНИЦА АКАШЕ
Акаша је васељенска свевремена
Ризница: свезнања, свестварања и
сведешавања.
Можемо је назвати васељенском
библиотеком, као и васељенском
кинотеком или видеотеком, зато
што је све унутар Ризнице Акаше
представљено у више
пространстава, у више димензија –
од речи до слике, од знања до
догађања.
Све оно што нас, на прилику,
занима о Белом Србству у
Праисконији, у најдревнијим
временима, можемо, истовремено,
и читати и чути и видети; можемо
нашу повесницу добити у виду
књиге, али и као документарни
играни филм.
Онај ко је повезан са Ризницом
Акаше, не осећа више никакву
потребу да чита земаљске
материјалне књиге, поготову
уџбенике из свестране повеснице о
Великој Раси, будући да све то већ
прима у живим сликама, као
уметнички, играни или
документарни филм, као
телевизијски програм уживо.
У Акаши је све у садањем тренутку
вечности.
Све је програм уживо, пренос
уживо, из сваког кутка Васељене.
Пренос уживо – не само из
прошлости, већ и из будућности.
И заиста, у Ризници Акаше може се
видети – у садањем тренутку
вечности – чак и оно што ће се на
Мидгарду, или на ма којој од
мноштва земаља Стварања,
догодити ко зна где и када – у
некој далекој звезданој
будућности.

Фото: Песник Драган Симовић; Фототека СЖ
Махариши Махеш Јоги: Боже љубави моја (2)

Фб страница – Flowers of all kind. And the beauty of Nature
Господе мој
.
Ти си Једно.
Једнина постаје множина.
Јединство је природа твоја,
разноликост је слава твоја.
Онај си који зрачи,
зрачење које се зрачи,
сјај који блиста.
Ти си
.
господ мој
.
сам живот свега.
У свему ти си,
све-прожимајући ти си.
.
Господе мој боже
.
ти си све.
Овде, онде и свуда
твоја се слава налази –
преобилна.
Маја Марковић: ***

Фото:Фб страница – Fractal Multiverse
Не, ништа није вредно далеких снова и маште
која је присутна. Волим своје уздрхтале тренутке
вечности и пролазности златокрилих момената.
Није ништа тако као што се чини. Све је само
тренутак који у часу прође и не зове поново
назад него те упорно тера да му се препушташ
све више када се следећи пут појави. Тренутак и
вечност једно су јер тренутак се дешава вечно.
Док траје, његово време се не може измерити и
докучити, а ни за вечност никада не можемо
време израчунати. И то довршава пут почетка и
почиње новим крајем који има свој нови почетак
и мисао препуштена сама себи да поново почиње
и убрзава ритам нових стварања која дају борбу
и смисао лепоте живљења, а унутрашња снага
остаје запечаћена да се развија и грана у
широкој лепези осећања.
Велика Томић: Тамо докле мој поглед досеже

Фото: Фототека СЖ
Док на хоризонту нестајеш,
појавиш се рађањем сунца.
Увек ми се вратиш у лику војника.
Радоваше се деца игри бесмртника.
Мој си орден на грудима
Савски и славски.
Божица Везмар: Пут до душе

Фото: Фототека СЖ
У овој ноћи себе тражим
Између празних зидова
Сенка –
Нема ме
.
Тражим руке од памука
Речи шапуће душа
Чује се
Истина
.
Можда се талас среће догоди
Можда ехо твог срца испуни празнину
.
Молитвом
Твоје име дозивам
.
Поново сенка
Сада
Бледи
.
Да,
Зора је
А ја се надам
Опет и опет да ћеш бити светлост
Показати пут души до душе
