У јесење јутро

Пупак је постао

Око

Из којег Космос вири

И лишће шуми

Кроз постељу.

.

Будим се

Загледан у бездан

Пупка и јутра

Жваћући доконо

Ноћашњи сан…

.

Пупак је постао

Око јутра

Из којег умјесто сузе

Лишће испада

И зове те назад

У јесењу постељу…

БОГУ Душа клања жељна помиловања

и после дугог размишљања

настављам даље да не покварим очекивања

одувек био предмет оговарања сада и исмевања

каче ми све гора звања а ја тренирам таква стања

јер ме челиче њихова ср..а

Душа ми се налази усред прања

БОГУ Душа клања жељна помиловања

више нико не може да ме урекне

БОГ не дозвољава да Дух ми поклекне

јер Душа још треба да омекне

зато што зло не треба да се стекне

у себи не сме да се штекне

јер ће одмах да те звекне

БОГУ Душа клања жељна помиловања

а често се јавим код ПравоСлавног Попа

кад се има донесем да нешто цирка и клопа

из мене извади бригу у земљу је закопа

да не може да се нађе ни уз помоћ микроскопа

таквим ставом никад нећу бити тропа

уз мене биће цео свет и јевропа

Уплићу се звезде посред васионе,

одбљеском сребрним милују потоке.

Муње кроз облаке ноћну тмину гоне,

сијају силином ватросталне токе.

.

Месечина израња из небеске буке,

боровину шара, по прозору пише.

Ветрови уморни од предуге хуке,

то див са планине кроз сутоне дише.

.

Са маглом кроз шуму ћутање зашушти,

и пој птица тавних још једном се чује.

А, небески дажд лије, кали, пљушти…

Врелина земљишта с’ историјом снује!

.

Мирис маховине шири се са хумки…

Часне кости предака, витезова славних.

Ту на овом Светом тлу, саставе се прсти,

и с’ молитвом кроз бојишта ратник душу гали.

.

Испод снажних груди небу птице роје,

пресахле појаве од пресветих двери.

Мртви зарад живих небо дугом боје…

Само ратник у самоћи бол свој не измери!

Чему овај живот кад му исход знамо?

За срећне,тужне,богате ил’ убоге је исти.

Зашто волимо,губимо и стално се надамо

кад ће судбинска рука у трену да нас почисти?

.

Збациће нас са ове шаховске табле

по којој се крећемо без утврђеног реда,

у ништавило као да смо део шале.

На крају не постоје пораз или победа.

.

Треба знати да је живот драгоцен

и кад нас заболи живљења је вредан;

сваки поглед,суза ил’ осмех скупоцен

понајвише зато што имамо само један.

.

У нас је душа непресушна и слободна воља .

Прву хранимо добротом и осећањима.

Другом бирамо да нас прати успех ил’ невоља.

Прошлога слике зовемо сећањима.

.

Ни један дан улудо прошао није.

Детињство, младост,зрелост и старост

сваки је тај циклус дар да се открије.

И сваки носи велику радост.

.

Живимо да бисмо уживали у животу,

да стварамо, растемо и оставимо траг.

Најдражем пожелимо да доживи стоту

јер је живот увек мио и свакоме драг.

.

Кад са овог света одемо у трену

људи које будемо тада оставили

колико нас се често сете и помену

е то је разлог зашто смо и живели.

Стојим разапет на белољинској раскрсници

као Христ на крсту,

спушта се хладан ветар с Копаоника,

и прогања моју јединствену, специфичну,

одумирајућу врсту.

.

Стојим разапет на белољинској раскрсници,

где су ме одувек подилазили жмарци од узбуђења,

и то баш код путоказа за Блаце,

где ме надјачају искушења.

.

Топлице моја, недостижна висино,

кад сам у теби, гасиш ми песимизам,

својом неисцрпљујућом ведрином.

.

М.М: “Маскирани оригинал“

Бродови –

и они у луке се слише.

Возови – на станицу терају и они.

А мене ка теби нешто тим више –

јер волим –

вуче и гони.

Пушкинов витез у подрум се скрива,

циција у своме новцу да ужива.

Тако ти се враћам

ја, драга, предано

Моје је то срце,

с дивљењем га гледам.

и гар

са себе спира, брије се и мије.

Тако и ја,

теби враћајући се,

зар

не одлазим кући,

зар није?!

Коначној се враћамо мети.

Смртне земаљско наручје веже

Тако

тек што растанемо се

ја и ти,

непоколебљиво ти

тежим.

Ја, споменик у Ракеци,

лежим оборен.

На словима српским и пољским

гушим се у трави.

Имам још нешто да кажем.

Да ли на пољима у Ракеци

још стоје

разбијени тенкови? Имају ли људи

опет доста да једу?

Шта раде ђаци? Јесу ли

завршили школе? – Не!

Што овако с мишевима

да говорим о томе, што

људима треба да кажем.

Крешти кобац и

гракће гавран

над убијеним братом,

зна се.

Дозволите ми само

да додам:

На ливади, где стајах

беше црвена трава од

наше боје.

Имам само то да кажем

а лежим оборен.

.

Поезија Лужичких Срба

Приредио Предраг Пипер

Док си ме

Својим кајањем грлио

Непрестаним погледом

На дну ока мога

Семе опроста тражио

Ја сам иза

Напрслог огледала

Пуна наталожене тишине

И празнине у души

Наше године гледала

У којима сам превише

Мрака попила

И осећала како се

Заувек одричем

Твојих додира

Престала да

Дозивам сећање

Нашег почетка

Када смо са

Рашћупаним

Осмехом

Срећни живели

Па стиснула срце

И нежним миром

Окренула се

И са ветром нестала …

ноћас нас нежне судбина такла

прстима врелим небеске пене

душа нам дрхтај несалом стакла

вечности прве сишле у вене

.

расипа ноћ се погледу жеља

срце предводи јахаче гласне

слућени пелин чашом весеља

омаје немерне немире страсне

.

дуго се будимо везани надом

окова трајних спојем у двоје

силазе с неба анђели крадом

.

да нам пољубне додире броје

док рађамо се животним вриском

изнова уснули на путу склиском

Свемилостиви Боже наш,
Ти што Срцем гледаш у срца наша,
Ти си Света Љубав.
Химнохвалим Те Господе.
Један си исти Бог Јакова и Аврама,
Мојсија и Христа, Кришне и Лао Цеа,
Заратустре и Буде,
Питагоре и Конфучија,
Мухамеда и Кецакоатла,
и свих народа и свих времена
и целог света
и свих светова који ће икада бити.

Душине душе Душо,
Ти дозиваш Народ Свој, Децу Своју,
са истока и запада, са севера и југа,
са свих страна света, са Неба и Земље,
дозиваш нас да дођемо овде и сада к Теби
Који си свуда, Љубав у свему.
Љубав Позива Љубав,
Љубав Даје Љубав,
Љубав Љуби Љубав.
Ми смо Једно.

Саваскрсла са Христом,
Белодано преображена душа моја,
Кличе Многословећој Лепоти
и Величанствености Твојој.
Господе наш, Сунце Љубави,
свето је Име Твоје,
дивна су дела Твоја.
Душе наше цветови су мирисни у Теби,
Зренику душа,
Благовољеној Речи Усхићења и Ведрине.

Благодат тече из Тебе у Нас,
и из Нас у сва Твоја Стварања,
Која си Ти.
Светлошћу Твојом Видимо Светлост,
Јесмо Светлост.
Управитељу праведни свих ствари,
Сунце Љубави,
Дела Твоја јесу Живот,
Твој Живот,
и Ми живећи га то Знамо,
јесмо Једно, једна Љубав у Теби,
једна Свест Свесна Себе ЈА ЈЕСАМ.

Благолепото, Љубави,
Чудеснотрепетни Даху Сједињења,
велико Дело Милости, Господе, чиниш у Нама,
док Светлост се шири по Земљи
испуњавајући Закон Твој Свехвални.

Правда, Вечни Живот и Радост
тамо су где си Ти,
Радосна Вест сваке вести.
Певамо Теби, Вољени, Песму Нову.
Срца Наша и цела Земља и све на њој
поје Слави Имена Твога.
Слава и Хвала и Величанство
пред лицем Твојим,
Лепотом Дародавном.
Слава и Хвала Теби,
Света Љубави,
Дому Наш, Животе и Срећо.
Кличе душа Имену Твоме,
Небу, Храму Светом Истине и Добра,
Узвиситељској Мудрости Твојој.

Господе, Господе Наш,
величанствена је Љубав Твоја
по целој Земљи и свој васиони.
Хвалимо Те Господе
из свог срца и душе своје и ума свога.
Царе Моћи и Славе Наше,
Ти си Красотна Песма Постојања.
Љубимо Те, Душе Свети,
Тебе Господе Који си Љубав
пуна Благодати, Блаженства и Мира.

АМИН