Вечерас ми млађан мјесец

пресјекао пут

чинило се да га помиловат могу

застала је и ноћ тамна

да га пусти да ми шапне

због чега је љут

китили га звјездицама

штитили га совицама

ал он тражи један сан

у ком свилен јастук везе

дјевојче са златном косом

вретеном и цвјетном росом

тражио га по шумама

пећинама и шкриљама

на дну мора

на врх неба

и у гнијезду љутог змаја

уморан је одебљао

току злата изњедрио

рекли су му наћи ће га

тамо гдје ће нестат сам

ал за љубав отићи ће

и код Сунца да га тражи

само једном још да види

златне косе

рујне усне

плаво море у очима

да се само још једаред

огледне и истопи

у вилинским чарима.

Бисерни низ звукова

провлачио се мојим грлом.

Пратећи вокал

лепрх крила лабудице

снажио ми полет.

Извијала сам врат високо,

а лепота песме

разливала се широко.

Шта је то, туга, Боже?

Је ли то укус горчине на уснама,

је ли то тупост у очима,

је ли то самоћа у мислима?

Или је то само обична варка

овог света који није наш?

Дана ти је светлост

Душо моја

Немој се окретати

Према тами

Дана ти је љубав

Душо моја

Немој се окретати

Према мржњи

Дана ти је истина

Душо моја

Немој се окретати

Према опсени

Дан ти је живот

Душо моја

Немој се окретати

Према смрти

Све ти је од Господа дано

Душо моја

И ако ишта од тога изгубиш

Кривица ће бити само

Твоја

Сатанистичке подвале кроз терминологију

На мејл се јавила једна наша читатељка која каже: Запазила сам нешто необично, па вам шаљем, ако треба за сајт, а нисте можда видели. У питању је предлог закона, који стоји на сајту Скупштине Србије:
.
Наслов закона гласи: ZAKON  O  POTVRĐIVANJU  SPORAZUMA O ZAJMU (PROJEKAT ,,XITAN ODGOVOR REPUBLIKE SRBIJE NA COVID-19”) IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I MEĐUNARODNE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ.
.
На шта желим да укажем? Као што видимо у називу закона стоји реч XITAN, дакле не HITAN, како је исправно, него измешано ћирилицом и латиницом. А да није грешка у питању, види се по томе што се овако (XITAN) понавља дуж читавог документа.

Малом претрагом на „Гуглу“ добијамо одговор на питање – шта значи реч XITAN.
XITAN је Proper noun (властита именица) мушког рода и значи:
1. (religion) the Devil; Satan (lord of all demons and adversary of God);
дакле: то је Ђаво; Сатана – господар свих демона и противник Божији!
.
https://en.wiktionary.org/wiki/xitan
.
И ово је случајно? И ово је „теорија завере“?!
Не, није. Ово је само још једна у низу сатанистичких подвала!
.
Да се подсетимо да и реч – ковид значи демон. Ево шта је о томе рекао геополитичар Израел Шамир, иначе православни Јевреј:
-Ако се „ковид“ напише хебрејским словима, и прочитате ту реч с десна на лево, како се хебрејске речи читају, добије се דיבוק, Дибук, демон кабалиста, зли дух који може да уђе и поседне особу која пати од „емоционалног интензивирања“, приметио је Богдан Херцог, румунски мистичар из Темишвара. Дибук је популаран лик из јеврејског фолклора, тема позоришних драма и филмова.

Херцегова анализа наставља: можда аналогија са демонском поседнутошћу није површна већ дубока. Шта ако је ковид више психолошки него биолошки? Можда се људи помоћу екстремне индукције страха („емоционалног интензивирања“) понашају као да су поседнути Дибуком?

У сваком случају, они се понашају као да су хипнотисани, беспоговорно се повинујући противречним наредбама власти и прихватајући ограничења личне слободе без преседана….

Ово већ звучи лоше, али Херцог иде корак даље: можда проблем није психолошке већ духовне природе, као што то јеврејски кабалисти инсистирају, и једини могући лек је нека врста истеривања ђавола? Можда су због овог разлога цркве биле главне мете за време карантина? Заиста су цркве биле затворене – како на Истоку тако и на Западу – први пут икада, док су у исто време продавнице биле отворене… Ово је најсмртоноснији духовни напад, јер стална божанска жртва Евхаристије одржава само постојање друштва. „Да ли је ово био главни разлог због чека је Евхаристија била забрањена за време карантина?“ – пита Херцог. Да су цркве биле отворене и верници причешћивани, зли Дибук би отишао.

Мирна ноћ у љубавној тишини

Прошла је још једна мирна ноћ

проведена у тишини,

коју ми је једино самоћа могла подарити.

Да, то је била још једна моја мирна ноћ

проведена у несаници,

у којој ми је једино страст за тобом

могла са лакоћом снове из главе протерати.

А ко би рекао, да буран дан

из мене може изнедрити мирну ноћ,

и ко би рекао, да буран живот

зна како да створи у моме срцу тишину.

Тајну како успевам у томе

могу открити само

мој кревет и спаваћа соба

кроз које су загребали и прошетали

многи гласови и уздаси,

тражећи од мене у грчу тела загрљај,

снажне, а ипак нежне покрете и врелину.

Сада се ти звукови, који су некада

клизили по моме врату,

лукаво скривају у зидовима

или чуче по ћошковима

вребајући на свој тренутак

да опет у соби загосподаре,

а знају да су немоћни у мојој,

упућеној теби, љубавној тишини.

.

Колико лица си имала у животу? Колико живота си живела у своме

животу? Драга, са овим питањима никада нећеш изградити себе. Теби

су потребни одговори срца на питања колико си волела и како волиш.

Ако тада осетиш да ти се оно стеже и ако ти тај туп бол нагна сузе у

очи, знај да ти је душа кристално чиста, да следиш стазу живота ма каква

она била и да се за праву ствар бориш, јер ти знаш и умеш искрено да

волиш.

.

Љубав је цветни пупољак који може изненада да процвета и у

најмрачнијим временима туге и бола. За то му је потребно да га

непрестано хране и напајају вера и нада, а да би постао мирисни цвет

који ће иза себе оставити плодно семе, потребно је да га на животном

путу прате разумевање и поштовање.

.

Разумевање магије у љубавној игри јесте у томе,

да не прихватиш за реалност оно што видиш,

већ оно што осећаш.

.

Љубав је крв у нама која тече, спаја се са другом или не.

Љубав је Бог у нама, кога поштујемо или не.

Љубав је природу и звезде створила, знали ми то или не.

Љубав је живот у нама, волели ми или не.

.

Љубав је све, веровали ми у то или не.

Најлакши начин да другима опишете љубав јесте

да се „до гуше“ заљубите, али је проблем у томе што

тада најтеже долазите до речи.

.

Понекад помислим како би било добро да оздравим од љубави,

али се после тога запитам: коме треба излечен човек у болесном

друштву? Нека, остаћу овакав какав јесам. Ћутаћу о зарази која

клија у мени и покаткад ћу искашљати речи кроз песме, па нек у

грозници моје болести дрхте сви људи.

.

Молим вас, не тражите од мене да напустим свој пут којим ходим.

Можда се вама чини да је он погрешан и тежак, али ја идем за својим

срцем. Она коју волим је на њему, а искрена љубав никада не греши

и није тешка.

.

Пољубац је мач љубави у борби против страха.

Само ретки знају да га користе у право време и на правом месту.

.

Од дана када сам те упознао, знам да моја животна књига

никада неће имати свој крај. Волим те тако страсно да ту моју љубав,

у којој влада бесконачност, не може да ограничи ни вечност.

.

Лако те намамим да ми ускочиш у дубок загрљај, а ти мене још

лакше преплавиш тишином. Зато немој да се чудиш што у нашој љубави

владају удах и издах. Не брини, чувам дах за тебе.

.

Човек се може искрено заљубити једино у ону особу

чије лице види у огледалу свога срца.

 .

М.Н.Изано: :Дневник : Душе

Мајко,

Ти си увек била сама

Овде, међу нама

.

Изнутра древни ратник

Коже дебље но трн,

Споља скроман и нежан

Цвет љубави пун

.

Да раскрчи ми пут

До унутрашњег храма,

Учитељица и друг

Своју крв је дала

.

Мајко,

Спознах твој бол

Осетивши свој

.

Ти безусловно дајеш и рађаш

Овде где умире све,

А тако тужно умире све

И ове ноћи…

.

Ти неисцрпно баште напајаш

И држиш стабло док небо достиже,

Овде где тужно умире све

И ове ноћи тако слатко

Све боли ме

.

Са кровова, са рубова

Ватру што си ми дала

Преносићу даље

.

Сам кроз ноћи, крилат и бео

Све док у само откуцају једном

Не пробудим за тебе свет цео.

У хладно небо

кошчате руке упире

замрзло стабло.

У њему сав живот

замро.

Младима се уклонио

стари свет.

Испод дрвеног костура

на клупи човек седи.

.

Топло одело греје му жиле

и аритмични пулс.

Мисли, мудра је и свемоћна старина.

.

Гледа сплет мртвог дрвета

а не види

да отуд и њега чека

закон јесени.

.

Поезија Лужичких Срба

Приредио Предраг Пипер

 

Говоре ми …

да те виђају

у вечерњим сутонима

у сенкама дрвореда

ходаш обалом тихе реке

кораци ти све тиши

а године нижу

слушање ветрова

који реком у двогласу

свирају тужне сонате

кидају умрло лишће

и бацају низ реку

…а сретни пролазе

осмехом загрљени

држе се за руке

ја им се радујем

и цртам стара сећања

наше љубави

која још боле

…сећања на тебе

са сјајем у трави

и ранама које пеку

кад пламеном горе

јер је део мене

отишао с тобом

…остани у мојим песмама.

.

Нисам издржао драга

на бранику љубави

пусти ме да сабирам

дане прохујале са вихором

а кад потоне ноћ

и звезде се погасе

поклонићу ти душу

да заједно сањамо

оно чега нема више

љубав није за себичне људе

она је привилегија

оних што се буде пре птица

…остани у мојим песмама.

.

Чуваћу за тебе

звезде у очима

да осветле уснули град

да у сећањима твојим

будем вечно млад

иако твоји растанци

оставише траг

знам да…реке теку

у истом смеру

без повратка извору

…кад не буде нас

нека остану песме.

Идем путем – вијем се ќ’о јела,

питају ме из кога сам села.

А ја велим: “Из села Липнице,

кућа ми је близу Јежевице,

боја жута – прозори до пута.“

.

Казивач: Мира Чакаревић, село ТРИ

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча