Све у мени има неко своје име,

печат или рану, ожиљак ил’ пламен.

Све у срцу мом је низ неке године,

кад је стену снажну победио камен.

И паде уклесан и љубави жедан,

извор чист и бистар низ долину једну.

И беше ми мио, сваког блага вредан,

зато сада чувам ту једну годину.

 

Молим за нежност

блискост и топлоту

искреност и доброту

загрљај и осмех…

Молим за бистрину потока

и мекоћу трава

плавет неба

и чистоту земље…

Молим за лет птице

светлост праскозорја

стрпљење искони

и цвет љубави.

…

Дајем ти птицу праскозорја –

дођи и узми је

али јој не одузми пев.

Дајем ти цвет љубави –

дођи и узми га

али му мирис остави.

.

П.Ш: “Антикварница срца“

 

Моје срце, птица дивљине,

нашло је своје небо у твојим очима.

Оне су колевка јутра,

оне су царство звезда.

Моје су песме потонуле у дубине њихове.

Пусти ме само да се винем у то небо,

у његово осамно беспуће.

Пусти ме само да делим његове облаке,

да ширим крила у сјају његовога сунца.

Има ли нас, кад постадосмо ништа?
Крст нам на зидовима виси,
а у души некрст раскршћује оцила.
На трпези нема ученика.
Незасито испод нокта црно вади,
оно сито, и опет
на гладног се гади.

Велики дух гле

У самоћи обитава

Понад горја руменог

Високо изнад ветрова белих

У љубичастом прстену вечерњаче

.

Гле све снева и бива

Песмом из сна рођено

У праскозорје светова

Љубави моја,

пронађи пут до облака белих

у мојој души,

до свитања румених

у очима мојим сненим.

до Светлости срца

дубоко у мени,

тамо где одувек сакривен постојиш.

И празан ,

Свети гроб у Милешеви манастиру

зубља је наших векова.

У његовом анђеоском миру

глас молетвених благослова

вечи наду у божанско спасење

за свако српско светосавско поколење.

Лако ти је п’јану запевати

и жалосној мајци заплакати,

и плашљивој кучки зајати,

и будали жену отерати;

младом момку скудити девојку,

сирочету сести до наћвара,

удовици лећи до бећара.

Тешко вуку кога птице хране,

и јунаку кога жене бране;

тешко пушци у плашљивој руци

и чизмама на кривим ногама,

огрлици на попрдљивици;

тешко злату на каљаву врату

и мустаћу на слинавом старцу;

тешко звону на шугавом јарцу.

Јес тако ми грабовога грања,

грабиле се жене око мене.

Казивач: Драгослав Ковачевић, Вича (Шаљиве песме)

“Драгачевске, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча

Фото: Никола Стојић, један од тројице оснивача

Сабора трубача у Гучи

Саставио у име Рода Војислав Паунић

Историјски је доказано да су, много пре него што су се монаси Ћирило и Методије појавили на територији земаља Рода и Расе, стари Словени имали властити рунички спис, али, нажалост, за то не постоје научни докази, јер све што је могло бити уништено, уништили су догматичари. Можда због чињенице да су након присилне христијанизације, представници цркве настојали да избришу из сећања Словена њихову  прошлост (крштење земаља Расе је било далеко од мирољубивог процеса). У сваком случају, била је руничка азбука, а о томе сведочи сећање на Словене, које се преноси са генерације на генерацију.

Срећом,  наши преци су оставили чуваре знања који су се скрили и сачували материјалне доказе, рано је да откријем где се они налазе, али близу је дан светле истине, истока и извора који ће нас препородити- верујте ми – знам !

Врло често су се словенске руне називале азбуком Богова, будући да су наши преци комуницирали са  божанским пантеоном уз помоћ руна.

У већини случајева руне су коришћене за стварање јаких амајлија у којима је било тајно значење, као и знатна снага и енергија путем вибрација. Врло често су рунички словенски симболи били део значајних речи или речи у којој је положено дубоко значење.

Важна карактеристика је и да је древна словенска руничка азбука од осамнаест руна основа за стварање буквице и ћирилице. Кључна карактеристика древне словенске руничке азбуке је веза сваке руне  са словенским Боговима. Ако пажљиво проучите руне, онда видите да свака има свог Бога заштитника, захваљујући којем се руна из једноставног симбола, претвара у носиоца значајне енергије

Врло често се на местима древних храмова могу наћи рунички натписи које ни најпознатији научници још увек не могу да дешифрују. Када су користили руне, наши преци, покушали су не само да привуку наклоност Богова, који су заштитници симбола, већ и да оставе тајну поруку потомцима који то још морају да дешифрују, а то може потрајати више деценија, па и векова.

Међу рунама можете пронаћи имена сагласна Боговима, а која Ћирило и Методије нису свесно користили приликом стварања почетних слова – Чернобог, Алатир, Белобог, Перун, Даждбог, Лела, али истовремено симбола који значе да се наши светли Богови могу успешно наћи у ћирилици која се користи више од хиљаду година од стране великог броја Словена као главне варијанте писања.

.

Опширније на страницама: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Мајко земљице,  мила роднице,

Благост водама живим твојим тече!

Милујеш корење,

Рађаш лишће,

Живот дарује твоје нежно срце!

Ни у јави,  ни у сну,  но у полусну,

Смеши се светлом Сунца,

Твоје лице!