Тијање је омалено село удаљено око 8 км од Гуче и Лучана и око 18 км од Чачка. Некада је Тијање било среско место, центар дешавања, а сада га стиже судбина србских села – млади, трбухом за крухом, се селе у градове, стари одлазе на страну лица, многа домаћинства се затварају. Недостак државног плана за опстанак села, за традицију, за развој уопште, учинио је своје.

Има много теорија како је настало име Тијање. Неки кажу да му име потиче из доба Римљана, неки опет тврде да су му кумовали Турци. Има и других теорија. Но, имена увек долазе из духовног. Тијање има облик развученог удубљеног сочива, одликује га блага клима, јер ветрови прелетају преко њега и одлазе даље својим тајновитим путевима. У Тијању је тихо – тииијааање, а тишину развлачи пев птица певалица, посебно у пролеће када је љубав најактивнија.

Снага и суштина Тијања је Тијанија,
препуна песме и мудрости.

Камен Тијаније је б е л и к р е м е н
Птица Тијаније је ч е ж њ и ц а – љ у б а в т р а ж њ и ц а
Звук Тијаније је ш а п а т и ш а п а т
Свет Тијаније је С в е т В и т е з а П р а и с к о н о г Р е д а
Унутарње стање Тијаније – Р а д о с т о д Р а д о с т и
Жив-вир Тијаније је М а н и т и в и р
Дрвеће Тијаније су Х р а с т У ч е њ а к и Б р е с т У с т р п т а л к о
Биљка Тијаније – х а ј д у ч и ц а
Култно место Тијаније – П о љ е о д к а ћ у н а
Река Тијаније – Т и ј а н а
Планина Тијаније – О р л о в а
Пиће Тијаније -С у р и ц а и т и ј а њ и ц а р а н е в и д а р и ц а
Девица Тијаније – А р и ј а н а с в е з н а ј н а

*

Тиховање у Тијању

Средумујем десет ватри
У ембриону тачку у срцу
Кроз коју тече светлосна река –
Веза са Једним –
СвеЗнањем и СвеЛепотом

2013.година

 

 

 

ВЕРА је древна изсијавајућа мудрост Богова наших и као што не можете изменити начин живота својих предака, тако не можете изменити ВЕРУ поистовећујући се савременим условима живота и политичког програма. Такође је немогуће, као на пример: да бирају нове родитеље за себе и да буду рођени од њих. Вера се не може прихватити или одбацити, за разлику од религије или измишљеног верског култа. Вера постоји, без обзира на то ко се слаже са тим или не.

 

ВЕРА – Ведање (знање, учење) РА (Праисконске светлости), поверење у претке. Вера је реч састављена од две руне: ВЕДА – мудрост, знање; РА – сјај, чиста светлост тј. ведање светлом, тј. просветљење.

 ВЕРА је древна изсијавајућа мудрост Богова наших и као што не можете изменити начин живота својих предака, тако не можете изменити ВЕРУ поистовећујући се савременим условима живота и политичког програма. Такође је немогуће, као на пример: да бирају нове родитеље за себе и да буду рођени од њих. Вера се не може прихватити или одбацити, за разлику од религије или измишљеног верског култа. Вера постоји, без обзира на то ко се слаже са тим или не.

Вера је такође старословенско име.

Текст приредио: Алекс Финист

 

 

,, И беше РОД, сербски , староставни,

на огромним пространствима се простираше,

на силним морима чамце везиваше: Грмљани нас германизоваше,

Румљани нас полатинише, неки после одоше у Румуне,

неки се у Цинцаре одметнуше,  трећи у Франкофоне,

опет они Суерби, Суеби се назваше Швабама,

други Лужичанима; нас Расе,  Расне,  расејаше на Русе,

 Украјинце, од наших козака,  трећи посташе Чеси,

Пољаци,  христијанизоваше нас, једне покатоличише,  

друге „потурише“,  па од њих потурице насташе ,

 па тек од 1920 Турци постадоше,

па постадосмо Црногорци,  Хрвати,

од Срба Карантанаца посташе Словенци,

па нас преостале разврсташе у чете православне,

екуменисте и зилоте…православне на Артемијевце и оне друге;  

потом нас разделише на ове из матице и оне из дијаспоре,

па на Србе са ове стране Дрине плаховите и са оне стране реке силовите.

Би им мало па нас разломише ко славски колач што се ломи,

на дођоше и староседеоце,  откинуше Војвођане,

па и њих гледају како да на равне части изделе за зеленим столом

и околни суседи и они мало даље што помичу мице;

претворише нас у Шумадинце,  Косоваре, Мачване и Бачване….

Раздробише нас,  умрвише ко кору старог хлеба, расушише и

расуше нас у мрве да нас свака чавка и врана позоба….“

Све што било је,
Опет ће бити.
Херојска дела
Ће се поновити.

Коло, мој народе,
Опет развиј,
Сваког јунака
Чекаће Ириј.

Чојства наша
Беху многа,
Вије се поново
Коло Сварога.

Кад Моране снег
Престане да веје,
Сунце Сварога ће
Изнова да греје.

Запевај у славу
Сварога Творца.
Роде мој,
Слави свога оца.

Долазе нам
Славни дани,
Вечан је наш
Род звездани!

 

1. 

   Певај, Драгане, о Белом Србству,

   Ту сам песму чула,

   душа ју је препознала

   и сад свакодневно долазим да чујем њене арије.

   Не усуђујем се ником да причам о њој…

   јер ми је савршено јасно да би то било равно описивати некоме музику Моцартову…

   ил је чујеш ил не чујеш…нема друге…

   а ко треба да је чује,

   живот га доведе до тебе.

   Чак и да је песма само сан,

   сан о Божанском Роду Белих Срба

   довољно је Лучозарна да побуди у човеку

   да сам Живот успаван Затрепери и Запева ♥

 

1. Песниче, Постоји тај свет, свет светлости, љубави, лепоте и поштења, свет без туге, патње и боли… тај свет је свет мира, благостања, одмора и нирване…. али том свету недостаје само једна ствар … СТВАРАЊЕ….

   Парадокс је да само у свету подела, дуализама и наше расцепљености… стварамо услове да… доносимо одлуке…. ми тек тада покрећемо и стварамо слике будућих светова…

   Сви светови имају своју сврху и смисао… ни једног света се не треба одрицати…

   Пошто се ја бавим кошарком ево примера… утакмица је период стварања… борбе… надметања… витештва… полувреме је мини одмор, и припрема како “ући“ поново у утакмицу… почињемо да користимо нову и мудрију тактику… једноставно добили смо искуство у првом полувремену… упознали смо противника… извукли смо поуку шта је било добро а шта треба да се мења… све ово је повезано… једноставно једно од другог зависи… зато су сви светови наши и ови видљиви и они невидљиви…

   

 

Сневам један будући свет,

у којему ћемо сви бити

срећни и радосни;

 један будући свет,

у којему ћемо сви бити здрави,

безбрижни и спокојни;

 један будући свет,

 саздан од светлости,

љубави, лепоте и доброте;

један будући свет

 у којему неће бити туге,

 патње, боли и смрти.

Сневам –

 од када знам за себе сневам! –

један будући свет,

свет лепши и бољи

од свих знаних

и незнаних светова.

 

Ако си спор у мислима, енергија споро гради и нејасно оно што си замислио.

Још ако кренеш да врлудаш мислима онда испадне нешто што нема јасну форму и смисао.

Ти се у овом животу идентификујеш као мушкарац или као жена.

То одлучује какве фине фреквенције мисли ћеш стварати.

Када једном превазиђеш пол у свом схватању живота онда ћеш исправно знати и схватати шта је мушкарац а шта жена.

Онда можеш у потпуности исправно користити дарове мисли мушких и женских…

Јер оне у највишем смислу су слојеви стварања Свемира и свих димензија,

начини и полуге управљања примарним материјама или енергијама у својој најчистијој форми или још боље речено О-блику.

Неко каже ми мушкарци ово а други кажу ми жене овако…

Деца у обданишту знају ко су и не пада им на памет да имају овакве ставове.

Она у том добу већином чувају исконско знање и схватање Живота на вишем ступњу.

Сваки дечак и свака девојчица су пре свега у свом сушту – Човек, па се тек онда касније деле на мушко и женско.

Ако данас неко заступа права жена и права мушкараца онда у старту се прави дисбаланс финих енергија – Човека – у једну или другу страну.

Ако неко не поштује жене, био он мушкарац или жена, онда тај или та директно иду против суштине живота.

Ако неко не поштује мушкарце, била то жена или мушкарац, онда та или тај иду директно против суштине живота.

Циљ оних који ово подстичу је да -Човек- изађе из себе (РАвнотеже) и почне да нагиње према једној или другој страни заборављајући суштину.

Ако си спор у мислима….

Престани бити спор у мислима!

Препознај уљезе који те хоће избацити из РАвнотеже. То су углавном мисли…нечије готове мисли. Спремно и често обликоване у енергетско оружје.

Убрзај своје мисли и отклони уљеза.

Ти си Сунца син и ћерка…

Сунце се -Човеку- РАдује…