ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Не испољава се родољубље само на бојном пољу, како то обично неосвешћени људи мисле, већ свуда и свагда.
Родољубље је поглед на свет, поетика живота и живљења, стварање и стваралаштво са узвишеним смислом.
Родољубље је и када радосна србска мајка пева својој деци успаванке, када им казује најлепше србске речи, речи крилатице и речи соколнице, када им прича најлепше србске бајке и приче, када им препричава митове и легенде о знаменитим Србима и светим србским ратницима.
Родољубље се живи, родољубље се дише, родољубље се снева и пева!
Слепи србски песник Филип Вишњић учинио је више за буђење и освешћивање Србства, него многи устаници и прослављени ратници.
Његова поезија, коју неправедно зовемо народном, улила је чудесну, животну и божанску, стваралачку и слободарску енергију у већ обамрло и зачамало србско биће.
Да није било Филипа Вишњића, не би ни Вожда Карађорђа било!
Нема србског песника који се није жртвовао за Србство, за Род и Родину, за најузвишеније србске идеје и идеале.
Најпре су песници сневали и певали о Србству и Слободи, да би се тек потом појавили устаници и ратници који су знали и смели ту чудесну покретачку и стваралачку енергију да усмере ка остварењу песничких снова и визија.
Зато је Вожд Карађорђе на збору пред свим војводама ускликнуо оно што и дан-дањи одзвања Васељеном:
Коjекуде, војводе и устаници! Чујте ме: сваки ми је песник и писмен човек по свему раван вама, мојим војводама, и, зато их чувајте!
Јер, Карађорђе није, како то злонамерници и пакосници из бечке и берлинске школе приповедају, био прост и неписмен сељак, већ бејаше бистар, мудар и образован ратник и витез.
Бејаше одважан војсковођа, врстан стратег и неустрашив јуришник у свим биткама.
И данас се, на свим војним академијама диљем света, проучава његов највећи војнички и ратнички подвиг – ослобађање Београда.
Са двадесет тисућа србских устаника, Карађорђе је освојио највећу и најтврђу турску тврђаву у Европи коју је бранило преко педесет тисућа турских војника.
Пре напада на Београд, Карађорђе је данима у самоћи, као мудар стратег и војсковођа, испитивао, изучавао и студирао све до танчина.
Београд је освојен са најмањим србским жртвама!
Чувши за тај Карађорђев подвиг, Наполеон је узвикнуо:
Овај је већи од мене!
Није случајно Његош испевао онако надахнуту и дивотну Посвету Вожду Карађорђу у Горском вијенцу.
Та Посвета у стиху јесте једна од најлепших и најузвишенијих икада испеваних песама (ода) једном србском Ратнику и Витезу!
Песник и ратник не могу један без другог, јер су судбински тако дубоко и овострано и онострано повезани.
Они су често једно биће и једно суштаство!
(У Великом Гају, 3. рујна илити гроздобера 7526.)
слика- Лола Аџић-
СРБСКИ ЖУРНАЛ 