Размишљам о Легињи

У Тијанији испод Орлове планине
На благој Ватри и Молитви
У златном котлићу умешане с медом
Кува врло ретке лековите травке
Mудрица Легиња наша безвремена маjчица

 

Јаке траве оком и шаком миловане

Срцем умољене потом убране

Даће мишицу јаку уморном јунаку

Вратиће младост мудрацу и радост

Тајновити еликсир – Сурица

 

Али пази на савете Мансанмане јуначе
Које ти беседи Легиња среброкоса мајчица
Попиј једну или две чашице
Вратиће ти снагу и младост у лице
Али не и трећу уништио би срећу
И постао сметена скитница лудица

 

 

ДАО НЕ ЧИНИ НИШТА У БЕСКРАЈУ,

А ИПАК СВЕ СТВАРИ ПРИВЕДЕ КРАЈУ.

ЕХ, ДА ПРИНЧЕВИ И КРАЉЕВИ ЗНАЈУ

НА КОЈИ НАЧИН ДА ГА САЧУВАЈУ

СВЕ БИ СЕ СТВАРИ ИОНАКО

У ОБЛИК САМЕ ДОВЕЛЕ ЛАКО.

ЛЕПОТА ОБЛИКА УКРАСИ СВЕТ,

АЛ’ СОБОМ НОСИ ЖЕЉА СИЈАСЕТ.

УЧИНИТИ ВАЉА ДА ЖЕЉЕ УМИНУ,

У НЕИСКАЗАНЕ ЧИСТОТЕ ЧИНУ.

ЧИСТОТА ТА НЕИСКАЗАНА,

СВЕ ЧЕЖЊЕ И ЖЕЉЕ ПУСТЕ СЛАМА.

СТАЊЕ БЕЗ ЖЕЉА ДОНОСИ МИР,

И САМ ОД СЕБЕ СЕ ИСПРАВЉА СВЕМИР.

Од позива до позива, чекања и стрепње
Дан година, глас са друге стране
Леге Химавата Сурицу ми служе
У заносу прву пијем због окрепе
Зар толико може у грд’ма да стане
Да се трени свети у бескрај одуже

 

Јарило ми сред зенита стане
Како гласи васељеном стигну
Лего небеснице Рајске заштитнице
Другу ћемо поделити истек да престане
Грозну старост изагнамо, звезде да се дигну
Милују ме као вали, речи жене љубавнице

 

Љубо моја верна, Нава чека иза круголета
Дотле Нектар с усана да пијем
Пој славуја уши да ми пуни
Срећо већа од свих срећа света
Само с тобом срећу бих да снијем
Пољубцем се на верност закуни

02.09.2017 у 23,20 часова

 

Дивота сушта!

Много тога нам је

Дато у овој пјесми…,

Писано срцем

Ратника – заповједника,

 

Одапета без околишања,

Сигурно и самоувјерено

И не маши…!

 

Мени Владанове пјесме

Су често спој неспојивог,..

Ево и сада, такав осјећај!

 

Читајући га,… ја добијем

Онај дјетињи напад смјеха,

Осмјеха од ува до ува!

 

Чак и када је наизглед строг,

Он је мајчински топао,

Врцав и надасве весео…

 

Весео? Неко би можда додао,

Не знам,

Али ја га тако доживљавам…!

 

Путовао сам веома дуго и веома далеко,

кроз многе своје животне токове,

 кроз сазвежђа и звездана јата,

 кроз овостране и оностране светове,

да бих, најзад, стигао

до твојега срца,

 невесто моја –  

љубави моја!

И тек у твојему срцу,

љубави свих љубави мојих,

 видех и препознах себе

онаквог какав бејах био

 на самоме почетку

 свих почетака наших,

 о, ти,

радости и милино моја,

 рођена на самом

Извору Љубави!

 

 

Ако издаш
свој род,
и своје племе;
ако издаш
своје претке,
и своје потомке;
оне што су
већ дошли,
и оне
долазеће;
ако издаш
име и језик,
славу предака,
и веру отаца;
ако издаш
оца и мајку,
брата и сестру,
животног друга
и децу своју –
рођену,
и ону
која још
рођена нису;
и, на концу,
ако издаш,
и продаш,
душу своју,
како ћеш онда –
реци ми! –
сутра
изићи
пред Живога
Бога!?

И шта ћеш
имати да речеш,
у одбрану своју,
кад будеш стајао,
лицем својим
спрам Лица

Онога,
Који је,
с разлогом,
управо теби,
поверио на чување
све оно
што си ти –
Србине,
роде мој!
већ
давно –
о, тако давно! –
издао!?

 

 

О, Песниче…

зар нисмо дошли на овај свет

да се у сред његове таме

присетимо Лепоте и живимо је

дајући је несебично као Светлост

себи и свима с којима јесмо.

 Патња и бол су неминовни,

ал ми и нисмо ни дошли

на годишњи одмор баш овде

у овом одсудном часу,

но да се уради посао

којег смо се прихватили

јер смо ВедСрби и ВедСрбкиње.

Мила Душо

 

Њиме се може представити читав дом, а сама реч за пребивалиште људи коју употребљавају Јужни Словени произилази управо из корена *kǫt. Овај део куће представља границу између познате унутрашњости и непознатог, које се налази споља. Тиме сам угао бива у стању неодређености као граничник између знаног и незнаног.

Слично прагу, међи или раскршћу. Управо зато ће у куту бити вршени разноврсни ритуали. Превасходно они који се тичу граничних обреда у животу појединца, зато се дете полагало у углове, млада би их чашћавала по уласку у нови дом, док би мртви били полагани с главом према углу. У њима би се полагали и сви ритуални предмети кориштени током године, попут врбе којом се шибало или последњег снопа. Такав кут у коме су вршени сви главни ритуали међу Источним Словенима носио је назив предњи, свети односно красни угао, а поред њега ту су и угао са пећи, женски или задњи и угао код врата.

Међутим угао је уједно и тачка која је најудањенија од центра куће, а будући границом њега ће походити и различита бића граничног простора, попут кућног духа – домовоја. Исто тако у куту ће бити настањена и змија чуваркућа која отелотворује претке. Ова повезаност предака са домом који су настањивали увиђа се приликом задушница и других презника посвећених прецима у којима се они чашћавају посредством углова.
Текст: Душан Божић

Литература:
Татьяна А. Агапкина – „Угол“, „Славянские древности“, том V, Международные отношения, Москва, 2012

Фотографија: Красный Угол

Извор: фејсбук страница –Српска родноверна жупа „Луг Велеса“