Пре него посташе време и простор, пре него се појавила прва материја у нечему што ће се касније назвати Свемиром, постојао је свет бескраја. Природа тог света је дух у најкраћем речено. Све присутне енергије са интелигенцијом су биле свуда и кретале се свуда јер су све оне део Свевишњег. Творац је пожелео да се оваплоти, искаже у искуственом изражају не само у појмовном. Стога су из мисли Творца настале силе које су касније биле одговорне за настанак свега постојећег у свим могућностима.

Свака сила је имала своју природу и сферу деловања док су све скупа представљале мисао Творца о стварању. Како су створени време и простор у постепеном следу догађаја тако су и силе полако добијале облик према својој природи. Оне су обликовале свемир, тј. Творац је преко њих обликовао свемир као будуће велико и незамисливо поље остваривања у свим димензијама и разинама.

Силе беху створене као свршени облици Творчеве мисли а онда је на ред дошао и човек као семе Творчеве свемогућности. Човек у себи садржи све чиниоце Творца и у њему постоји потенцијал целокупног могућег искуства Творца почев од мисли па до остварења у свим могућностима до самог врха – Творца.

И овде ћу прескочити како и зашто се све даље одвијало већ ћу доћи до трена када ми људи постајемо центар пажње сила које се боре око нас а да ми тога већином нисмо ни свесни.

У нама је скривен Творац сам који спава. Једини начин успешног буђења Творца у нама је Љубав.

Но о Љубави другом приликом. Сада треба рећи о нашој природи још нешто важно. Ми потичемо од Самог Творца а многи су симболи те чињенице. Кроз историју смо свесни да су разни народи имали различите симболе којима су се поистовећивали са Божанским пореклом. Ни један народ сада на планети нема до краја изражен симбол на право сећање ко је. Нико осим Срба а и Срби га нису свесни.

Додуше то није изговор јер на нивоу генетике и морфогенетског поља – све је трајно записано.

Тесла и многи су открили да постоји и виши ниво записа свега – Етар или Акаша или Морфогенетско поље свег постојања.

Приступ том пољу има апсолутно свако али то велика већина не зна, нити користи ту могућност.

Том пољу или Свемирској библиотеци се приступа у посебном стању свести о којем се много пише и говори од разних врсних стручњака науке, уметности, духовника, те свих могућих људи који су имали и имају приступ Акаши или Етру.

Вољом промисли и вишег нивоа свести људи добију када треба различите информације и вести и знања како би се човечанство унапредило.

То може да посведочи свако ко је имао или има то искуство. Једноставно, на нивоу бића и душе – онај ко искуси Морфогенетско поље-Акашу-Етар- тај или та то одмах знају.

Чудесна су то искуства.

Некада се прикажу некоме као видовитост, некада као чисто знање свега или одређених ствари, некада као надахнуће живе Творчеве речи кроз стихове и лирику, некада као вантелесно искуство путовања кроз друге стварности и разине.

Цео овај увод представљам овако да бих испричао живу визију коју добих.

Наиме она се десила једног јутра пре око годину дана. Пробудио сам се и нисам се сећао сна или снова али сам одједном у соби у ваздуху видео отворених очију следећи призор.

 

Живи крст од живог белог блиставог светла са траговима златног одсјаја и зраке који му се одбијају на сва четири угла где је укрштавање.

Одмах ми је све било јасно и визија се одвијала даље неколико минута при чистој свести и отворених очију. Одмах сам видео шта је ово, наиме то је пресек златно беле светлости а иза њега је био неизмерно јак усмерени сноп светла који је ишао право у средиште пресека и ударајући у њега, разливао се по угловима пресека. Тако се разливајући, облике су зраци попримали живих пламенова.

И одмах сам схватио! То је било то! Жива слика је приказивала крст са Србског грба. Крст са четири слова С.

И даље сам у безвременом трену схватио следеће:

То не значи (а и може у неком смислу) Само Слога Србина Спасава, нити има везе са религијом или било којом црквом, него појава или симбол живи подсећа на слова С свуда око крста. То је симбол Звезда.

Златна светлост или луча, златни пресек и сјај који шири светло у свим правцима.

Извор усмереног светлог снопа је Творац јер од Творца долази извор светла који се затим скупља у једну тачку, чини златни пресек и иде у све правце.

Симбол Творца који је извор и који иде и јесте свуда и који је светло и Љубав. Зашто Љубав?

Зато што је из Љубави Творац све створио и свака Звезда своју причу има.

И онда схватим како је визија полако бледела…па ми то носимо као свој грб!

Срби, ми то носимо као народни знак и знамење и симбол и док други имају разне симболе овог или оног значења, ми смо једини народ који носи изворни симбол- Печат Творца. Печат савршенства, народ који је са неба. Народ који потиче од Творца, народ звезда, небески народ, Божја деца.

О, како ли је то величанствена ствар! Живи благослов!

Народ који је ставио Божји запис на себе, народ који тиме изјављује да је директно од Творца.

Да ли сада схватамо узроке нашег страдања кроз време и зашто нас нападају?

Мислим на време не од јуче него кроз звездана јата многих галаксија. Сетимо се Перунових веда и делића нашег трајања кроз Свемир и Земљу.

Ово је завршно поглавље једне велике приче у мору наших прича пред Творцем.

Приложићу и моју илустрацију и цртеж визије…али бих још нешто додао.

То што се неко зове Србином му не даје на право да то и злоупотреби. Многи не хају ни најмање ко су и шта су и много штете чине у незнању.

Бити суштим Србином је бити сином и кћери Божјом. Бити љубав, мудрост, правда, саосећање, кроткост, моћ, знање, вера, нада…и свакојака многа врлина.

Наше је све у свемиру и немојмо бити кратке памети те мислити само на тренутни ток ствари и дневну политику. Све се то мења као поветарац. Суштина траје, ван садашњих граница ове Србије и планете јер у току је борба за душе у огромним размерама.

Гледајмо изнад светске политике и религија и нашу душу и срце, тамо где је наша суштина.

У свету сила и духа ми имамо свето место и то је наш дом док је овде и сада привремено.

Не мрзимо стога никога. Не чинимо ништа нажао никоме али чувајмо своје и себе. Будимо Синови и Кћери свог Створитеља. Растимо у знању и љубави. Растимо у свему што је Божанско и племенито.

Будимо … јер ми смо народ звезда!

 

Милорад Максимовић: ПЕЧАТ ТВОРЦА – Цртеж из визија: Србски равнокраки (звездани) крст као космички пра-знамен (као првобитни симбол) наше повезаности са Створитељем и Васељеном.

Изворни текст објављен је на Србском Журналу фебруара 2016.године

Посвећено Драгану Симовићу, Песнику, Плавом Вилењаку, који спаја душе свих овостраних и оностраних светова из Круга у Круг

Немој да дозиваш друге светове … 

У њима иначе живиш   

Стигао си овде …

Да многе разбудиш,

Да им помогнеш да устану

Ако су пали,

Да будне и устале соколиш,  

Да нам како ти кажеш,

Повесницу нашу, отвориш….

Живимо, како живимо, сада-  

Заслужили смо јер смо спавали,

Јер нисмо били храбри довољно –

Да јесмо већ би битка била завршена-

Али нисмо!

Живимо овде,

И да љубав упознамо,

Да је срцем стварамо,

Да  све што

Творац створи волимо,…

 

Јешћеш ти јабука златних  и

Сурицу из руку вила пити…

И са Богињама нашим свим,

Од звезде до звезде тек летети!

Ти гледаш водопад како се пенуши,

слушаш фијук ветра крај речних обала,

и осећаш маглу што штипа и гуши,

но не видиш сунце у бари сред кала.

 

Гледаш како грана за граном се суши

и прелива јесен изнад морских вала

уморнога сунца хиљадама шара

и мре тисућ боја шумом четинара.

 

И гледаш кад јутро из ложнице ступа,

и слушаш клептање изгладњеле чапље,

гледаш како месец млеком брда купа

и сањива роса јутром с ружа капље,

и не видиш ништа и корачаш даље

плачући што небо само сумор шаље.

 

О, мислиш ли можда, постоји лепота

далека и чудна, непојамна ником?

Блудећи је тражиш стазама живота,

очајно је кличеш својом грубом виком,

а вретено своје Парка кад размота,

смућен ћеш чезнут’ за слућеном сликом

незнане лепоте.

 

Чуј, у теби све је:

тобом цвет мирише, тобом сунце греје

тобом небо плаче, тобом горе цепте,

у царству лепоте жена круну носи,

тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте,

тобом зло се цери, тобом самрт коси,

анђео и демон тобом с неба слећу

тобом Господ живи, светови се крећу.

 

Чудна ме понекад жеља хвата,

да купим разгледницу и напишем:

„Добро је: поште раде, нема рата…“

И ништа више.

ГЛАВА 12. СУНЧЕВ ВЕТАР

Недавно је постало познато да су древна нордијска племена, која су пре 6-7 хиљада година представљала један етнос, живела у предрелигиозном добу. То је посебно време, када се човек осећао делом природе и схватао законе еволуције Универзума и религија му тада није била потребна. За њега су живе биле не само биљке и животиње, већ и сви неживи предмети, укључујући и небеска тела. Знања људи предпотопног доба била су много дубља и обилнија од маших савремених ограничених оквирима вулгарног материјализма.

Они су схватали то, да ми, због свог незнања, перципирамо мистицизам. На пример, ако информационо поље Универзума прожимају материјалне структуре, онда се у њима јављају мисаоне форме. Стога, обдарен је свешћу чак и електрон, а о молекулу није неопходно ни да се говори. Дакле, не постоји ништа мистично у нашим руским бајкама, када њихови хероји лако комуницирају са планинама, рекама, звездама, Месецом или са Сунцем. Према Сунцу су наши преци имали посебан став. Они су га са правом сматрали главним небеским светлилом. Схватали су, да само захваљујући њему, постоји на Земљи живот. Древни су знали, да од свести Сунца на Земљи много зависи – да Светлило емитује огромну количину не само топлотне и светлосне енергије, већ и енергије вишег реда, без којих није могућа еволуција планете и што је најважније, да је њу могуће акумулирати у свом физичком телу. Тако да је Светлило за сваког човека давних времена било нека врста небеске електростанице, на коју је он у било које време увек могао да се повеже. У савремено доба ка „соларном ветру“ се окрећу само присталице северне борбене традиције.

Чак су и индијске и тибетанске јоге заборавили шта је Сунце — то је најјефтинији од свих познатих у Земљи извора суптилне енергије.

 

Повезивање на проток сунчевог ветра врши се на следећи начин: рано ујутру, на изласку Сунца, неопходно је стати према њему лицем. Ноге у ширини рамена, тело опуштено. Пружите руке ка Сунцу и отворите дланове ваших руку. Сада замислите да се у ваше руке и у област „трећег ока“ (центар Самаргла) улива долазећа од Сунца златна течност и да се она улива у ваш соларни плексус. У том тренутку можете ментално да разговарате са Сунцем, тражити од њега савет или одговор на неко питање. И једно и друго ће вам сигурно доћи. Само не одмах, већ прво у облику енергије, а затим и у облику који ћете моћи да видите пред својим очима. Поред ова три тока соларне течности можете да прикупите енергију и кроз дисање. Али не треба претеривати, иначе ће вам бити лоше. Вишак енергије на организам делује увек негативно. За контролу процеса, неопходно је да се на неко време затворе очи и да се обрати пажња на област корена носа. Тамо ће бити светла тачка. Ако боја овог места буде светло жута, крваво-црвена или наранџаста (код свих људи различито), значи, прикупљање је завршено.

Енергије има у обиљу. Соларна енергија која долази од Сунца при изласку, веома је корисна за очи и централни нервни систем. Зато се препоручује у таквим тренуцима гледати у Сунце и ментално напунити његовом силом своје очи и мали мозак. Ова вежба се ради не више од 2-3 минута, у супротном, можете да оштетите вид. Треба имати на уму да соларна енергија уништава у телу све, без изузетка, облике рака и „пржи“ продукте распада његове ћелије. Она чисти крв од токсина, уклања из крвних судова холестерол, враћа полне функције и у сваком тренутку може да се претвори у вишегодишња извор грубе физичке силе. За то је неопходно ментално је превести из језгра Даждбога у црвени центар језгра Перуна. Ради се то кроз слике и намеру. Исто тако је могуће прикупљати енергију од било које звезде. Само за то не треба пружати руке ка њој. Једноставно је довољно у њу гледати и отворити за проток њене силе „треће око“.

 

ГЛАВА 13. САВЕЗ СА ЕЛЕМЕНТОМ  ВАТРЕ

 

У нордијској борилачкој традицији елемент ватре је представљен не само као моћна ударна техника, свим врстама покрета, спиралама ручног зглоба, захватима, избачајима и гурањем, већ и врло брзим кретањем. Ватра — то је, пре свега, јарост и брзина. Дакле, човеку, који се бави древном борилачком традицијом наших предака, савез са елементом ватре је неопходан. А сада погледајмо, како то може да се изгради?

Да би такав савез настао, потребно је сам отићи у шуму и запалити ватру. Када се пламен разгори, треба сести поред ватре и гледати у њу. Видећете како пламен лиже дрва, како се преноси са једног на друго и временом ћете интуитивно почети да схватате душу елемента. После такве, довољно дуге (не мање од три сата) контемплације, морате себе замислити као ватру. Истом ватром као она који гори поред вас у коју гледате. Када се то уради, покушајте да обједините своју ватру са пламеном ватре.

„Дошавши“ у ватру, морате да се обратите свести елемента следећим речима: „Дошао Сам теби у облику пламена. Ја сам твој пријатељ и волим ватру Земље и Неба! Желим да постанеш мој пријатељ и пратиш ме кроз живот. Како у невољи, тако и у радости. Желим да постанем део тебе и желим да се ти спојиш са мном. Поклањам се теби, пријатељу и пратиоцу, ватри Земље и Неба“.

Када осетите себе као пламен у пламену, ваша телесна температура одмах ће се повећати, али да дуго буде у таквом стању не може. Јединство са елементом ватре не би требало да буде дуже од 5 минута; ако сте урадили све исправно, ватра вас неће одбацити. Главна ствар у овом случају је — да подесите своје срце, елемент ће одмах то осетити и поћи ће вам у сусрет. Савез са елементом ватре штити ваш ум од било које врсте зомбирања. Свест елемента, у вези са вашим менталним пољем ће спалити било који негативан утицај. Осим тога, савез са ватром ће дати вашим покретима огромну брзину. На нивоу здравља доћи ће до нормализације метаболизма. Ваш процес старења драматично ће се успорити.

 

ГЛАВА 13. САВЕЗ СА ЕЛЕМЕНТОМ ЗЕМЉЕ

 

Елемент Мајке Земље је један од најмоћнијих. Он је у северној борилачкој традицији изражен ослобађањем од захвата, пет главних бацања, куполном техником заштите и јаким директним и кружним потезима. Ако у елементу ватре сви ударци долазе из црвеног језгра (центар Перуна), онда се у форми елемента Земље енергија ударца црпи из узлазећих и силазећих токова.

Да би се ушло у савез са елементом Земље, неопходно је сам отићи у  шуму или поље и изабрати међу цветовима удобно место и лећи преко њега на стомак. При томе ваша глава треба да буде усмерена ка северу. Прво питајте Мајку-Земљу за опроштај за све нанете јој неправде. За то, што се без питања копају на њој јаме, што је нисте увек неговали и чували од глупих и злих људи, који свуда иза себе остављају депоније смећа, који узалудно секу на њој дрвеће и жбуње и још много тога. Онда, осећајући  из ње топлину, питајте Земљу – Мајку за здравље и животну снагу. Опуштено, неопходно је лежати на земљи 20-30 минута, не мање. Шта ће вам то дати? Веома много. Довољно је 2-3 сесије и потпуно ће нестати неке болести. Опоравиће се срце, јетра, панкреас, нормализовати крвни притисак.

Али то није све — лежећи на земљи, треба питати да Мајка-Земља постане ваш пријатељ. За то се обратите њој са следећим речима: „Мајко-Земљо, моје кости, вене, мишићи, као и све моје тело, изграђено је тобом. Ја сам твој син (кћер) и желим да те волим и да се бринем о теби као о рођеној мајци. Молим те, узми ме у своје материнско срце и буди поред мене и у невољи и у радости. Желим да будем твој чувар и зато, молим те, дај ми снаге да извршим свој ДУГ“.

Ако се елемент Земље упозна са вама, онда ће се све у животу одвијати тако, како ви то желите, и у борби са противницима сила мајке Земље увек ће вас подржавати. Сетите се чувеног Антеја, противника Херкула, у степама северне Африке. Херакле је успео да победи сина Земље, али само захваљујући снази свога оца Зевса.

 

ГЛАВА 14. САВЕЗ СА ЕЛЕМЕНТОМ  ВАЗДУХА

 

Ваздушни елемент је представљен у северној борилачкој традицији покретима, који личе на јапански аикидо (исти улази у празнину и заокрет за 180 степени), али за разлику од класичног аикидоа, техника бацања у старом северном стилу замењена је ударцем. Прво, у борби она је знатно ефикаснија и, друго, бржа.

Да би изградили савезничке односе са елементом ваздуха, неопходно је да ментално претворите себе у ваздушни елемент. За такво посвећење најбоље је попети се на врх брда, хумку или на висок кланац. Онда морамо да се сетимо који се од четири ветра код нас у Русији, али у Западној Европи, сматра најважнијим? Правилно — северни ветар.

Треба окренути лице на север, замислити да је ваше тело испуњено ваздухом и да је изгубило на тежини. Сада ви стопалима ноге једва додирујете земљу. Одгурните се и узлетите. Ако желите, онда полетите до облака. Ако сте успели да схватите стање бестежинског стања и растворили сте се у елементу ваздуха, може се сматрати, да сте достигли жељено.

Сада се ментално обратите елементу ваздуха са следећим речима: „Ти окружујеш Земљу, попуњаваш својим дахом планине и мора. Снага твоја је безмерна, она се раствара и у мојој крви, носим је у својим венама. Постани мој близак пријатељ, буди са мном и у невољи и у радости, помози ми да управљам својим телом, да побеђујем своје непријатеље и да донесем радост пријатељима“. Савез са елементом ваздуха чврсто ће вас повезати са техником дисања, једно допуњује друго. Поред тога, ментално се обртативши елементу ваздуха, моћи ћете да максимално олакшате тежину свог тела. У брзој борби то је веома важно. И поред свега, елемент ваздуха ће благотворно утицати на нервни систем човека. Он побољшава његов рад и лечи многе болести нерава.

Савез са елементом воде нећу описивати, јер форме елемента воде и универзума у оквир овог приручника не улазе. Нека обе технике остану тајна за наше непријатеље .

 И онда, да би победили било ког противника, довољно је да се савлада само једна од горе наведених форми.

 

превео: Душан Ми

Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-

 

Ноћ – звезде трепере на својим путевима

Кум распростро сламу по васцелом небу

 Седим у лотосу на многомоћном месту

Зрикавци малени неуморни а гласногрли

Идеалан пев за дубоки мир и созерцање

Ни до Лире не стигох суштина ме тргла

У трену ме свест – пребрза и за вајтмане

Врати у родну Тијанију лепотом васкрслу

 

 

Месец срцаст – око њега вишебојни круг

Миришу цветови које ноћна сила отвара

Нарастају биљке у врту и трава око дома

Стидљиво се отвара и првоцвет бегоније

Сова са хуком прелеће кров – јури сеницу

Удаљени лавеж љутог гонича брзог зекана

Веверице орашарке развукле звучну мрежу

Шушкају по лишћу пауци и ситни инсекти

 

 

Зашто си ме Душо моја вратила са Пута?

Оностранство је наша завичајница права!

Поново зурим ка небу пратећи вековни зов

Напупила земља – испод себе осећам језеро

Његове воде напајају изворе и реке и људе

Преко хоризонта прелеће неорганско биће

Врви многолико Живот у свем Постојању

Како свеобујно Господе и танано трепериш!!!

 

Збирка – Поеме Светла и Ваздуха

 

 

 

Кад се буде окончао овај мој животни ток, и када будем отишао са овога света, надам се, а и верујем, да никада више нећу пожелети да дођем на овај свет као човек и да поново проживим живот човека у овоме свету јадних, бедних и ништих људи.

Боље је и да заувек некамо нестанем, него да се поново оваплотим као човек, те да изнова искусим све оне муке, патње, невоље и јаде човека и свеколиког људског рода у овоме свету привида, варки, омаја и опсена.

Ничег у овоме свету нема племенитог, узвишеног, дивотног и божанског, већ свуда само туга, патња, боли, лелек и плач душа утамничених у трулежне љуштуре од меса и костију.

Лепота о којој сам све време певао у овоме свету, није од овога света, већ је то лепота што – од када знам за себе – исијава из мојих песничких и вилењачких снова које, гле! будан сањам, сневам и снијем.