И ПУТОВАЊЕ ОД ХИЉАДУ МИЉА

ПОЧИЊЕ ПРВИМ КОРАКОМ.

БИТИ ИСКРЕНО ВОЉЕН ОД НЕКОГ,

ДАЈЕ НАМ СНАГУ.

НЕКОГА ИСКРЕНО ВОЛЕТИ,

С ДРУГЕ ПАК СТРАНЕ,

ДАЈЕ НАМ ХРАБРОСТ.

У ЦЕНТРУ СЕБЕ ИМАШ ОДГОВОР:

ТИ ЗНАШ КО СИ  ТИ И

ТИ ЗНАШ ШТА ЖЕЛИШ.

 

 

http://www.izreke-citati.com/lao-ce/

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Данас ми се, са висова Златара, јави Иван (Јушковић) Храст.

Ово што сада пишем, гле! биће и његова и моја онострана поетика.

Шта ће бити његово, а шта моје – не знам!

Просудите сами!

ТАЈНА ДУХОВНОСТ ДРЕВНЕ ШУМЕ

У сваком од нас, од почетка свих почетака, постоји духовна и онострана веза са праисконом древном шумом у којој до звезда бејаше израсло Дрво Живота.

Око Дрвета Живота, а преко корена, стабла, крошње, грана и лишћа бејасмо сви повезани и умрежени у једно биће и једно суштаство.

Знали смо сва знања, све тајне и све мудрости, знали смо их и живели.

Умели смо сами себе да лечимо, исцељујемо, васкрсавамо и изнова рађамо.

Стварали смо лепоту и љубав и сејали звездано семе живота по сазвежђима и звезданим јатима.

Око нас су се рађали све нови и нови светови, и отварала све нова и нова, како овострана тако и онострана пространства.

Живели смо животом белих богова и белих богиња.

Свако од нас, и дан-дањи, носи у свом срцу и свом суштаству пра-слику древне шуме, а у језгру наше душе обитава и светлосни, дејствени и звучни запис васељенске духовности рођене у древној праисконој шуми.

Древна шума и духовност древне шуме повезује нас са свим видљивим и невидљивим световима и васељенама, са свим  овостраним и оностраним сазвежђима и звезданим јатима.

Када уђемо у било коју шуму у овоме свету, када се својим бићем повежемо са унутарњим и невидљивим бићем шуме, тада откривамо у себи, у свом суштаству, ту древну шуму, у којој и данас обитава Дрво Живота, и у којој и дан-даљи живи један део нашега бића и суштаства.

Свака шума коју видимо и осећамо јесте пра-слика, јесте одсјај и одраз оностране и невидљиве древне шуме скривене у дубинама звезданих јата, израсле на почетку свих почетака око Звезданог Пупка Васељене.

(У Великом Гају, касног поподнева, 30. гумника 7526.)

 

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Мени је мој отац, горштак и прекаљени ратник са трима ранама из рата, говорио:

Или буди свој, или умри!

А онда је, увидевши да је био преоштар, пришао мени, помиловао по глави и, загледавши ми се у очи, уз осмех додао:

Ако ниси свој, свако ће ти лупати чврге и завртати уши.

А бићеш свој само онда ако си неустрашив и јак у срцу.

Не дозволи да те ико бије, ма колико био јачи од тебе, али ни ти немој никога да бијеш, сем кад се браниш.

02

Тукао сам се, као дете, много и често, поготову у школи.

Но, увек је то бивало у одбрани.

Никада никога нисам први нападао, никада никога нисам изазивао, али, кад би неко насрнуо на мене, кад би почео да ме вређа и псује поганим речима, био сам веома жесток, ма колико да је тај неко бивао крупнији и снажнији од мене.

Кући сам често долазио раскрвављен и поцепан, но, никада се никоме нисам пожалио, поготову не оцу.

Тајио сам боли и патњу у своме срцу, борио сам се са самим собом, и, чекао прилику кад ћу да вратим мило за драго онима који су ме тог дана истукли.

Уколико би они који ме нападају били много крупнији и јачи од мене, гађао сам их каменицама, циглама и свачим што ми до руку дође.

Некима сам и главе разбијао, те због тога бивао строго кажњаван у школи, од наставника, но, упркос свим казнама, никада нисам дзвољавао да ме ико бије.

После неког времена, када су дечаци из мојега окружења схватили да сам жесток и ратоборан, престали су да ме дирају и изазивају, чак су се трудили и да ми се приближе, те да ми вајни пријатељи постану.

Људи су по природи својој подмукли, погани и зли, али, када схвате, да сте ви вук, да сте ратник, да бијете и гризете жестоко у одбрани, тада се, подвијених репова, повлаче у своју љуштуру, престају више да вас изазивају и да се бију с вама.

03

Древни су знали:

Очеви васпитавају синове, а мајке кћери.

Тамо где мајке васпитавају синове, а очеви кћери, ту нема ни синова ни кћери!

Отац представља вертикалу, а мајка хоризонталу.

Деца су јака и неустрашива, усправна и часна по оцу, а осећајна, маштовита и милосрдна по мајци.

Од оца наслеђују знање, мудрост и част, а од мајке осећајност, љубав и душевну лепоту.

Када се приме све племените врлине, подједнако и од оца и од мајке, тада деца постају потпуне, самосвојне и самобитне личности.

То су, уистини, будући богови и богиње!

(Негде у банатским пољима, у рано јутро, 30. гумника 7526.)

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Ако си будан, онда си свестан овога тренутка; ако уживаш у овом тренутку, онда си повезан са светлим бићима из Вишњих светова, и поседујеш моћи својих Белих Богова и Белих Богиња.

Садашњи тренутак садржи исцељујуће и васкрсавајуће моћи светлих бића из Вишњих светова.

Вечном завојницом Стварања, преко стваралачких енергија садашњег тренутка, изравно се путује кроз овостране и оностране светове ка Творчевом Извору Живота.

Уживај и живи!

Уживај, да би живео; живи, да би уживао!

Уживати, значи живети са сврхом и смислом; живети овај тренутак који је, уистини, тренутак свих тренутака.

Сваки пут ка Светлости, Љубави и Вечности води кроз садашњи тренутак.

Ко није познао садашњи тренутак, тај ни живот није познао, и никада не ужива у садашњем тренутку вечног живота.

Ти ниси дошао на овај свет да рмбачиш, теглиш и ринташ за паразите и рептиле, већ да живиш свој живот са сврхом и смислом; а да би живео свој живот са сврхом и смислом, ти мораш да уживаш у свакоме тренутку својега вечног живота.

(Негде у пољима банатским, у вечерњи сутон и сумрак, 29. гумника 7526.)

Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:
И да не изгледаш у очима света сувише добар
Ни твоје речи сувише мудре:

 

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш,
А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш –
Твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

 

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: „Истрај!“

 

Ако можеш да се помешаш са гомилом
А да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико,
Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.

Превео: Иво Андрић

http://www.poezijasustine.rs/

Извор: фејсбук страница- србски родноверни националисти

 

 

Прошлост непрекидно нестаје
А будућност се непрекидно ствара
Унутар вечне садашњости
Знања претходних епоха
Када оптрче свој круг делатни
И исцрпе енергију за своје дело
Предају штафету новим знањима
И одлазе у трезоре Акаше

 

Служиће истраживачима прошлица
Да направе историјске паралеле
И да открију танане нити
Које повезују сва знања
Пре свега линију водиљу

 

И служиће можда –
То зна само Велики Неимар
Као подлога и духовна храна
У неком другом циклусу
И неком другом простор- времену

-2012.година-

 

…Трајанова грађевина искоришћена је приликом коначног освајања Дакије 106. године, што је резултирало експлоатацијом огромног богатства тамошњих рудника племенитих метала. Стога не трба да чуди што су после срећно завршеног Дачког рата римске позоришне представе у славу победника трајале 123 дана, у аренама се борило 10.000 гладијатора и убијено је 11.000 дивљих животиња (5).

Трајанов лекар Критон оставио је сведочанство да се ради о чак пет милиона ливри злата — 1.625.000 килограма — и десет милиона ливри сребра — 3.270.000 килограма, које француски писац Каркопино сматра неумереним, редукујући дачко богатство, пренето преко Дунава, на 165.000 килограма злата и 331.000 килограма сребра (6). Истовремено је основана римска провинција Дакија која ће више од 160 година чинити потпору спречавања продора варвара са севера. Тај Трајанов успех, заједно са изграђеним дунавским прелазом и пловидбеним каналом, те системом утврђења граница царства, умногоме је допринео креирању сентенце „Felicitor Augusto, melor Traiano“ — „Буди срећнији од Августа и бољи од Трајана“, којом се долазећим царевима желео успех у владавини Римом…“

Ранко Јаковљевић,
Трајанов мост код Кладова

Више о поменутој теми се може прочитати на следећем линку —> http://www.rastko.rs/istorija/delo/13195

Твоја реч…

 

Може да Поцепа

Небо и Сунце.

 

Може да Избрише

Изворе и Песме.

 

Да Откине

део Зреле Љубави.

 

И Поклони сан

 

зачет Пре времена

У киши Лажи…

 

Твоја реч

може да Запамти Јецај

Заборављен у кораку…

 

А Стваран…

Не бих рек’о да је тама
Ово што ме сад притиска
Дух прошлости, сенка лажна
Искра ће се јавит сама
Ко тишина после вриска
Светлост слаба али важна

Оставићу иза себе
Таму која сад ме прати
Неко ће ми већ помоћи
Да одагнам, без потребе
Силу мрака да се врати
У дубине пре поноћи

Црни облак што покрива
Звезду која срећом сија
Нетрагом ће да нестане
У прошлости да почива
Топло сунце срцу прија
Нови дан ће да ми сване

Акрап што се крвљу храни
Муком што се наслађује
Погасити хоће свеће
Мраком се од светла брани
Плам свеће га побеђује
Моја зором догореће

Дани ведри, а ноћи звездане
Морају ми брзо доћи
Надолази среће плима
И мени ће да осване
Зора свиће после ноћи
Топлина ме обузима.

КО ПОЗНАЈЕ ДРУГЕ, БИСТАР ЈЕ.

КО ПОЗНАЈЕ СЕБЕ, МУДАР ЈЕ.

КО ПОБЕДИ ДРУГЕ, СИЛОВИТ ЈЕ.

КО ПОБЕДИ СЕБЕ, СНАЖАН ЈЕ.

КО ПОТВРДИ СЕБЕ, МОЋАН ЈЕ.

КО ДОВОЉАН ЈЕ САМОМ СЕБИ, БОГАТ ЈЕ.

КО САЧУВА ПОЛОЖАЈ, ТРПЕЉИВ ЈЕ.

КО НЕ ИЗГУБИ СВЕСТ У СМРТИ, И ДАЉЕ ЖИВИ

 

-препорука –  Владан Пантелић –