АШТАВАКРА ГИТА, стих 1


Ђанака је упитао:

1.1. Како се стиче Знање?

Како се постиже ослобођење?

И како се постиже безстрасност?

Кажите ми о томе господине.

 

 

Аштавакра је рекао:

1.2. Ако тражиш ослобођење, најдражи мој,

избегавај чулне објекте као отров.

Прихвати врлине, толеранцију, честитост,

саучешће, задовољство и истинољубље

избор: Владан Пантелић

 

 

 

Бултони:ПУСТО ГНЕЗДО


Све у мени сатрвено
Убрзано било моје бије
Живот ми је све чекање
Небо пламено црвено
Порушено гнездо кукувије
Мање битно, једно мање

 

Под стрехом се кријем, гледам
Гнездо моје напуштено
Нема моје ноћне птице
Да је чувам да је не дам
Пиле моје под крило склоњено
Да јој гледам драго лице

 

Где бих бедан сад кренуо
Сломљена ми оба крила
Хуком бих је нем дозвао
Мраком сам се оденуо
Све је друкче док је са мном била
Ја за друго гнездо нисам знао

 

Сам на дубу покрај гнезда
Више ми се не улази
Све је празно ни мириса њеног више
Обузела нека грозна језа
Сам ћу старит мили друзи
Јесење ме стижу кише

05.09.2017 у 21,50 часова

Фјодор Тјутчев: СРЕО САМ ВАС


Срео сам вас – све је било
У мртвом срцу опет живо
Сећање кад све се златило
А срцу топло неизрециво.

 

Као кад позних јесени
У неки дан, понеки час
Одједном пролеће зазелени
И затрепери све око нас

 

Сав духом обавијен тако
Тих година духовне пуноће
И заборављене радости лако
Лепоту лица гледах из самоће

 

Како после вековне муке
Да погледам вас у овом сну
Јер сад у вама чујем звуке
Као да никад не бејах на дну

 

Сад ни сећања немам више
Сад ми живот почиње поново
Очарана вама душа опет дише
Јер у њој је љубав ово.

-са руског препевао Анђелко Заблаћански-

 

Владан Пантелић: М о ј к а м е н


Пењем се на стрму планину и највишу стену
У грудима крчи сужени дах и понестаје свежина
Упорно упорно настављам тисућвековни посао
Клесања и полирања свог вечног камена

 

О громадо-планино о висока стено!
Мој необрађени Камен дијамант скрива
Ни вукомишљак разљућених доњих органа
Неће ме спречити да исклешем д и в а!

 

Ево ме седим на врху главом у облаку
Жарни вулкани кроз кичму сипају лаву
Кидају тело љути планински и кармички демони
Потом киша из небеског кабла лије на главу

 

Ја – путник ка трону и Камена клесач
Стварам за све и са љубављу светове светлости
Опијен божанским играм као Шива – плесач
Пун делатног саосећања и пун милости

 -2012. година-

 

Драган Симовић: О рогатој латиници


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Србство је већ стотину лета заражено вирусом кроатофилије.

То се види и осећа на сваком кораку.

Уместо србице, азбуке белих богова, користи се рогата латиница.

Рогатом латиницом пишу кроатофили и усташофили.

То писмо само по себи јесте знамен србомржње.

Енергије тог рогатог писма натопљене су србомржњом и србском крвљу.

Срби су то рогато писмо сами изабрали.

Путем самопорицања и самопотирања креће се савремено Србство.

Давно сам се, на свим пољима, разишао са таквим Србима.

Они нису мој Род, нису мој Свет.

Кад сам се први пут у основној школи срео са хазаро-кршћанском латинштином, одмах сам себи рекао: ово је рогато писмо!

Слова су ми личила на рогате змије, јакрепе и змајеве.

Такав осећај и данас имам.

Више волим да ми неко пише готицом, него рогатом латиницом!

У готици има неке топлине и прикривене лепоте, неког дубљег смисла, али, рогатом латиницом провејава србомржња и метафизичка студен.

Но, свако од нас има право да бира што му је драго!

 

 

Драган Симовић: О слободном човеку


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Све што је у савременом свету опште и званично, то је рептилско.

Све религије, све идеологије, све политике.

Људи су само лутке на концу.

Људима управљају рептили.

Слободан човек је изван и изнад свих религија, свих идеологија, свих политика.

Ко год је унутар било које религије, било које идеологије, било које политике – његов ум је поробљен, а да није ни свестан тога.

У савременом свету све што је јавно и званично, то смрди на рептилију.

Рептили управљају свим дражавама, свим владама, свим државним и друштвеним системима.

На коју год страну да се окренете, свуда ћете видети рептиле у људској љуштури.

Само на слободног, пробуђеног и освешћеног човека рептили немају никаквог утицаја.

Слободног, пробуђеног и освешћеног човека могу убити, али га не могу поробити!

Он ће пре изабрати часну и достојну смрт, него живот у ропству, живот без сврхе и смисла.

(Месеца рујна, 7526.)

 

Лирски запис и коментар Драгане Р. М. из Приједора: ГОСПОДЕ, ЧУВАЈ НАЈБОЉЕ МЕЂУ НАМА!


 Благодарим пјесниче на прозном запису!
Прочитала сам га убрзо при доспјећу, и вјерујем да очекујете коментар.
Мржња је једна од основних проблема данашњице, а знате боље од мене да је присутна са уласком паразита на ову планету и да је то једно од њихових оруђа за сијање свега што је лоше а њима на корист!
Ова тема и није за неког попут мене, већ за неког са знањем, јер је предубока и ја једино могу да пишем о њој из свог искуства, о мом сусрету са њом, а то и није баш она бит, оно што сте нам поручивали овим записом.
Из онога што Сте навели стоји да све што се одашиље, такво вам се и враћа, и чини ми се у овом периоду што слиједи све се убрзало, па и наплата нашим душманима, поготово оним из сјенке…
Вријеме је више да се ријешимо сјени и тмина сваке врсте, све кључа и шишти око нас, стижу и све јаче енергије подршке са висина преко одабраних душа, и мјења се све и готово је са сјенкама!
Драги пјесниче, ипак то је процес и не може то одједном и нама обичним људима, много значе увиди о надолазећим свијетлим данима! Подршка људи од знања је много битна, кроз стваралаштво умјетности или живих наступа појединаца кроз медије, да је тога све више, и да убудуће буде више и више умивања народа (ко жели да буде умивен и без сјена, мрља и талога сваке врсте) и Боже дај скока свијести, и ето преображаја!
Зато и читам Србски Журнал, јер сте Ви уз друге наше ратнике струја одозго која мијења свијест људи, и као што раније рекох непроцјењиви сте!
СВИ ВИ, ЉУДИ ВЕРТИКАЛЕ, СТЕ ОНО ШТО ЈЕ И НАЈБОЉЕ И НАЈВРИЈЕДНИЈЕ У НАРОДУ!
ГОСПОДЕ ЧУВАЈ НАЈБОЉЕ МЕЂУ НАМА, ПОМОЗИ У МИСИЈИ ЊИХОВОЈ И ДАЈ ИМ ОНО ШТО ИМ ПО ЗАКОНИМА ДОБРА И ПРИПАДА!!!
слика- Лола Аџић-

Драган Симовић: РАСА И КАСТА


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Давно сам видео и освестио, да само расни Срби, самосвојни и самобитни Срби, Бели Срби, љубе Србију, љубе родну груду, љубе свој Род.

Они ини Срби, Срби који нису Раса, који су залутали међу Србство, а поготову међу Бело Србство, немају нимало љубави и никакав дубљи осећај према Србији и Роду.

Ти ини Срби, које ја називам хибридним, вештачким и натурализованим, најчешће су непросвећени и необразовани, приземни и припрости, без прошлости и без будућности.

Они су рајетинског, поданичког, слугерањског менталитета, свачији, а никоји и ничији.

Радо се стваљају у службу свих непријатеља и душмана Србства и Србије, јер више љубе туђинског поганог господара, него брата свога по крви и души.

И заиста, Род и Родину може да љуби само расни, самосвесни и самосвојни Србин, Србин битан и сушт – Бели Србин!

Бели Србин – то је Раса и Каста, то је Хиперборејац и Аријевац!

Драган Симовић: МОЛИТВА


СТВОРИТЕЉУ

ПЕСМА БЛАГОДАРНА

 

Створитељу!

Ти што подједнако

и у Највећем

и у Најмањем

обитаваш;

Ти што Јеси

Живи Бог

како Предака

тако и Потомака мојих;

Ти што Си Свеприсутан,

истовремено,

како у појавним

тако и у непојавним

световима;

Ти што Знаш

и Видиш, уистини,

Све од Почетка Без Почетка

па Све

до Свршетка Без Свршетка,

молим Ти се,

Свим Бићем,

и Свим Суштаством,

и Свим Присуством

својим,

не за себе,

већ за све ближње моје

који су Једна Душа са мном;

и за све ближње своје

који су Једно Срце са мном;

и за све ближње наше

који су Једно Суштаство са мном;

и за све ближње

од свих ближњих свуда и свагда,

а који су, такође,

Једно Присуство са мном;

да Будеш,

Створитељу и Оче,

Милостив и Благ,

Као Што Већ Јеси,

онда када нам најтеже

бивало буде,

у свету

и у иним

световима

Твојим!

 

(У пролеће, кад багрем бео цвате, 7521.)

Владимир Шибалић: ГОЧКИ ЗМАЈ


  • Легенда древна српска говори
    О змају гочком што але мори.
    Кад звезду спазиш како небом лети,
    Ти се ове приче сети.
  • Змај са Гоча, силни, огњевити,
    Народа био је чувар племенити.
    Сестре му беху горске виле,
    Коса дугих, красних попут свиле.

 

  • Бранио је своју питому планину,
    Од огња му знаше многи да изгину.
    И даље се од овога љутога змаја
    Боје душмани мога завичаја.