главе 9, 10 и 11
ГЛАВА 9. ДОСТИЗАЊЕ СУПЕРБРЗИНЕ
У свакој реалној борби све се решава прецизношћу покрета и брзином њиховог извршавања. Прецизност је могуће разрадити методом вишеструких понављања, али брзина кретања зависи, како сматрају многи стручњаци у војној пракси, од природних функција нервног система човека. Са материјалистичке тачке гледишта, то тако и јесте, и ни један биолог или лекар друго не може рећи. Али у животу се испоставило се да није тако.
Човек је у стању да повећа могућност брзине свог тела неколико пута, и то је сасвим лако урадити. Потребно је само да поседује одређена знања. У претходним поглављима сам укратко упознао читаоце са својствима етеричног тела.
Подсетио бих да посредством енергије етеричног тела функционише наше физичко тело. Чињеницу да је етерично тело вишеслојно и енергетски интензивно, такође знамо. А ако је тако, онда га можемо користити и за физичко кретање.
Механизам је једноставан – , етеричним телом човека под утицајем менталног поља можете да се крећете брзином мисли.
Шта је важно — како би етерично тело почело да утиче на кретање физичког тела? То се постиже редовним вежбањем, ништа компликованог у томе нема. То почиње сазнањем, да је ваше тело — руке, ноге, глава, торзо — покривено дебелим слојем етеричног тела. Прво, тај слој је потребно да се осећа, а затим и да се види, али не очима, већ унутрашњим оком. За то нису потребне никакве посебне праксе, довољно је да се схвати устројство етеричног тела и постави намера да се осећа. Када почнете да осећате, да се ваше тело, руке и ноге налазе у енергетској љусци, можете безбедно да почнете тренинг повећања брзине. Да бисте то урадили, утичите својим менталним пољем на кретање етеричног поља. Другим речима, стварате супребрзу слику вашег кретања, повезаног менталним ставом са физичким телом, етеричним телом. Једино што је потребно је максимално опуштање физичког тела. Ово је сасвим разумљиво, без дубоке релаксације енергија етеричног поља нема никаквог ефекта.
У пракси то изгледа овако: ви задајете ударац опуштено тачно у циљ и водите га ментално својим етеричним телом. На почетку ударци се раде полако, онда се њихова брзина повећава. Временом, она мора да ухвати корак са брзином ваше маште. Али супербрзине се не постижу одмах. Да бисте се попели на овај ниво, потребно је да се уложи напор, и поред тога је потребно пратити енергетски потенцијал свог етеричног тела. Ако је етерично тело слабо, никакве супербрзине код вас неће бити. Да би оно увек било у доброј форми, потребно је савладати минимум три врсте дисања.
ГЛАВА 10. ДИСАЊЕ РАТНИКА
У многим старим писаним изворима пише, да су након планетарне поплаве, људи почели да живе много краће него пре ње.
Зашто се то десило?
Научници на ово питање покушавају да не одговоре. То је и разумљиво: то је наредба оних који финансирају свет науке. Али одговор постоји и он је веома једноставан.
Древни људи на ћелијском нивоу нису били тако испуњени шљаком, као што смо ми.
Од чега зависи та запрљаност?
Зашто се после катастрофе она променила, постала потпуно другачија?
И заиста, многи лекари питају: са асимилацијом код модерног човека, па и код већине сисара и гмизаваца је све у реду. А ето са десимилацијом код њих иде неуспех. Она не иде онако како би требало да буде, то јест до краја. Као резултат на ћелијском нивоу се дешава патолошка запрљаност, што доводи до прераног старења свих ткива без изузетка.
Али зашто је таква невоља почела после велике катаклизме?
На ово питање одговорила су проучавања ваздушних мехурића, који се налазе у комадима ћилибара. Испоставило се, у далекој прошлости, за време Атлантиде и Ориана, у атмосфери Земље кисеоника је било за 2% више него што је сада. Где су се дела ова 2%?
Уфолози верују да су сагорела у време древног великог светског рата, због чега је и почео планетарни потоп.
Стога, сви ми живимо у осиромашеној кисеоником атмосфери. Пошто кисеоник активно учествује у размени материја, пре свега у десимилацији — спаљује у ћелијама организма продукте распада, — онда постаје разумљиво зашто се у свим ткивима живих организама одвија процес запрљаности.
То је разлог зашто је не само код нас, већ и код других живих организама постао много мањи животни век.
Шта је радити нама људима, посебно онима који живе у градовима, где је кисеоника још мање?
Одговор је једноставан: треба вежбати јогу или учити древно борилачко наслеђе. И једно и друго је, у ствари, једно исто. И јога, и права војничка вештина практикују вежбе дисања, које омогућавају кориштење кисеоника тако како је потребно нашем телу. Да би се то урадило, наши преци су створили јога праксу дисања.
Али дисање— то није само апсорпција кисеоника и избацивање продуката распада.
Дисањем можете да напуните енергијом своје етерично тело. Ствар је у томе, да у плућа ваздухом човек захвата још и налазећу у њему енергију етра, која се аутоматски прикупља у суптилном телу. Мислим, сада је јасан феномен дуговечности код јогија.
Са једне стране, интензивна апсорпција кисеоника „разгорева“ у ћелијама различите производе распада, са друге — кроз правилно дисања постиже се формирање моћног етеричног тела, које испуњава снагом организам и може да се користи за постизање борбене интуиције и супербрзине.
Прва вежба дисања
Ради се стојећи, на опуштености, очи полузатворене, руке са стране. Ваздух се усисава носом три секунде. Прво се испуњава дно плућа, онда средина и врх. Врх се испуњава са успоном рамена. Затим иде задржавање даха пет секунди и пет секунди се издишите кроз уста. Ментално, током задржавања даха треба одложити енергију из плућа (индијски „прана“, на руском „јар“) у „банку“ свог етеричног тела.
Друга вежба дисања
Ради се као и прва, само задршка даха не траје пет секунди, већ осам и осам секунди траје издисање кроз нос.
Трећа вежба дисања
има за циљ велику апсорпцију кисеоника и енергије, али, поред тога, она добро развија плућа. Овај пут се ваздух апсорбује устима. Што је брже могуће удахните и издахните.
Све три праксе могу се радити наизменично. Данас се бавите једном, сутра другом, прекосутра трећом, али можете да их радите све заједно.
У закључку, желим да кажем да вежбе дисања треба да трају не више од пет минута на дан.
И потребно је да се прати стање свести. Чим у глави почне да се окреће око вас, крене мука, време је да се заустави вежба. Детаљан опис вежби дисања можете наћи у литератури о јоги.
ГЛАВА 11. УПРАВЉАЊЕ
Шта представља било каква борба са непријатељем?
Пре свега, то је управљање и собом и тим човеком, са ким се иде у дуел. Дакле, победник је онај код кога је већа брзина решавања задатака, односно покрета, чија је психа отпорнија.
У северној борбеној традицији користе се разни захвати, скакања, ударци, преокретање непријатеља на једну па на другу страну, извођење из равнотеже, итд. На путу овог напада постављају се све врсте замки, где он пада. То и јесте управљање.
А ако је борба са неколико непријатеља, онда се води тако, да би они почели једни другима да сметају. Потребно је да праве грешке и пропадају у празнину. Дакле, борба у нашој војној баштини не иде напамет као на тренингу, већ спонтано.
Онако, како је згодније и лакше. Једноставност је једно од главних правила. Чим је компликованија техника, онда је спорија, значи, мање ефикасна. У борби ваш централни нервни систем претвара се у посматрача.
Борбу води кичмена мождина, другим речима, свест самог тела, само га не треба ометати.
Тренинг је нужан само да се привикне да се не крше начела, садржана у нашој борбеној традицији. Уколико су она испуњена, значи, можете да управљате и собом, и сваким на путу непријатељем. Дакле, на тренингу се треба што је могуће чешће кретати као аутомат — пратити своје покрете са стране, не укључујући при томе централни нервни систем. Главна ствар је да делује устројство за пресретање иницијативе код непријатеља.
И нека вас не занима какве стилове он поседује и који је ниво његове припреме. За вас је он само још један непријатељ, кога што пре треба послати у најбољем случају, на интензивну негу. То је једино о чему треба размишљати. Ако ће противника бити десет, двадесет и више, поставка за њихово уништење би требало да буде непромењена. Онда ће ваше етерично тело бити јаче него код оних са којима се борите. И без много труда ћете свима њима управљати.
Али ја желим да упознам читаоце са још једним начином управљања противником. Он је веом стар и њега би требало да зна сваки ратник. Ми већ знамо: да би изазвали узлазни ток енергије, неопходно је да се направи покрет у супротном смеру казаљке на сату. То је било који корак са лева на десно, или само мали сегмент окретања.
Осећате проток енергије од земље ка космосу, ментално га поделите на пола. Са овом техником сам упознао читаоце раније. После поделе од пролазеће кроз вас енергије узмите половину протока из центра главе (епифизе), усмерите ментално уврнуту у челичну шипку енергију између ваших обрва. Онда баците овај енергетски, чврст као челик кабл у „треће око“ свог противника, у такозвану „ажна-чакру“. Другим речима, директно у мозак.
Прво ваш ударац ће наићи на отпор, али ће касније он проћи и ваш противник ће се претворити у нешто слично зомбију. Он ће изгубити вољу и бити послушан свим вашим налозима. Ако му наредите да скочи кроз прозор, он ће „са задовољством“ то учинити. Сада, ја мислим, читаоци ће схватити, из било ког разлога у време реструктуирања многи противници ће починити самоубиство, скочивши кроз прозор или „прогутавши“ метак.
Али то је већ друга тема. Желим да кажем да је ратник у стању да претвори у „зомбија“ не једног противника, већ колико год да их има. Само за то му је неопходно да ментално „прикупи“ све своје противнике у један фантом и да утиче на њихов укупни виртуелни мозак на исти начин. Такву технику ја нећу описивати, важна је суштина. Мислим да је јасна свима.
превео: Душан Ми
Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-
СРБСКИ ЖУРНАЛ 