Умела је да ужива:

јела је Месец грицкајући га лагано, лагано,

обилно га натапајући родним соковима.

Знала је да јој пробадајући болови долазе

од неусклађених мисли,

па је све врло брзо стављала на своје место,

затварајући ћорсокаке свога незнања.

Онда се све јасније обликовао Исток

и осећај змијоликог струјања свести.

-2016.година-

 

 

1.Ја сам видео Оца Небеског и говорио сам са Њим. И рече Отац: сине мој, показивао сам ти знање у души, а такође хоћу да покажем образовање материје, ревитализацију, материјализацију.

2. И видех ја физичко тело, видео сам пространство, видео сам ћелију и у њој сам видео како се у смеру ћелијског нивоа . одозго, сједињујући се међусобно, ствара негатив на физичком и информационом плану, који је заклањао светлост из ћелија и окруживао их, и видео сам судове по целом организму, као и у једној ћелији.
3. И рече Отац: сине мој, потребно је створити светлост и истоветне структуре, као материјалне ћелије, и усмерити их у правцу вечности, гледајући пространство директно, и у њему створити, видети и ослонити се знањем својим на отпорне светлосне сфере светлости и свести.
4. И стварао сам ја ћелије, усмеравајући их према вечности, у структуру вечности. И негатив, ма какав он био и без обзира којом се брзином развијао – преображавао се и нестајао, и наступило је нормално стање.
5. И рече Отац: сине мој, гледај и чини следеће радње.

И видео сам ја ћелије физичке, потпуно уништене, над њима је био деформисани простор ћелија, органа и организама. У честицама ових ћелија, у координантним тачкама остајали су сегменти ћелија. Непосредно је такав сегмент носио информацију о томе шта је било: у једној честици постојала је информација о организму и ћелији, као о личности. Улазио сам у њу и откривао информацију која се тамо налазила у виду одређене структуре. Обим те информације је био или довољан за регенерацују ткива, или сам је ја дограђивао до норалног стања. И тада сам видео како се одазива и како реагује Свет. А Свет је реаговао светлошћу. Простор, управо простор је почињао да се обнавља и динамично да одражава различите боје. Видео сам и материјалну ћелију која је реаговала како на унутрашњи Свет, тако и на спољашњи.

6. Видео сам и чинио оно што је рекао Отац Небески: стварао сам, дорађивао информацију до норме укључујући и елементе онога што је потребно обновити, и елемент реакције спољне средине и унутрашњег Света, и тада сам видео ћелију која је била нормална и која је адекватно реаговала на Свет. Пошто сам својом свешћу размотрио унутрашњост ћелије и дотакао се – прошао душом у ћелију – она је отпочела процес деобе.

Ја, гледајући на цео Свет истовремено, свеобухватно сам видео и друге ћелије, органе, ткиво, као и други организам. Приметио сам да је у једном молекулу – цео Свет, и он на ту информацију реагује, и као молекул садржи знање и лик о Свету, тиме и живи.

Такође сам видео организам у целини и његову повезаност са спољном средином и простором, јер је физичко тело сваког човека стварало простор, мењајући време и обим, а такође је директно градило структуру на нивоу свести самог простора, одражавајући простор.

7. Сам човек се налази у простору Бога живога, у њему и ствара, и живи. И чита дати текст. Имајући разумевање ствара као што ствара Творац, испуњавајући замисли Творца: стварати, деловати онако како делује Бог.

И видех ја Оца и говорио је Он: дајем ти време за осмишљавање. Ти не мењај време, већ стварај. И стварао сам ја оно што је показао Отац. .

И захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку.

8. И видех ја Оца, и рекао је Он: сине мој, метод ревитализације материје састоји се у томе што човек на основу свог сазнања промишља структуру обнављања и давши духовни импулс спасава, ревитализује ткиво ћелије, организам и саму личност, и заснива елементе вечитог и стабилног Света, где се личност развија слободно, немајући никакве компоненте рушења, не зато што их у датом тренутку ту нема или су они далеко, већ зато што елементи вечности и духовне поруке стварају структуре спасења живота, слободе избора, духовног и физичког деловања – деловања усмереног на спасење свих и потпуно обнављање материје и решење задатка спасења човека и Света, стабилног и хармоничног развоја.

У Царству Небеском праизвор свега је Храм Небески, а у човечијем организму праизвор свега је физичка ћелија из које је израстао човек. Та ћелија има Свет унутрашњи и Свет спољашњи и њен развој условљава развој целог Света.

Захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића

 

 

 

 

У свакоме трену,

гле!

 осећам присуство Божје.

Осећам Његово суштаство,

осећам Његова дејства,

 осећам Његов дах.

Свуда је и у свему присутан.

А када је у срцу мојему,

 тада Он и ја –

бивамо Једно!

 

Седим у пољу и зурим про плаветна горја у даљини.

Око мене, трска, шевар и шаш.

Шуште, шуморе, шашоље, шеварају и жуборе на дашку што из поља лепршом долепрша.

Горе, високо и још више – небо плаво, зелен-плаво, тиркизно и дубоко.

Небом зелен-плавим, тиркизним и дубоким лебде румени и пурпурни облаци од пене.

Тихујем и сневам, сневам и маштам, маштам и певушим.

Певушим једну песмицу, не знам коју, не знам чију и не знам одакле.

Тренутак у којему јесам и бивам, гле! јесте и бива вечност свих вечности.

(Негде у пољима банатским, 24. гумника 7526.)

 

 

 

Оно што се сада представља у школама и на универзитетима, под називом „Периодни систем елемената Д.И.Мендељејева “ потпуни је фалсификат. Последњи пут у неизобличеном облику прави Периодни систем је објављен 1906. године, у Санкт Петербургу (у уџбенику „Основи хемије“ ВИИИ издање). И тек 96 година после нестанка, аутентични Периодни систем се први пут диже из пепела, захваљујући публикацији ове дисертације у часопису ЗРФМ руског друштва физичара.

Спас народа нека буде највиши закон ((Salus populi suprema lex esto)) Многи су чули за Дмитрија Ивановича Мендељејева и о његовом открићу у 19. веку (1869.) „периодни закон мења својства хемијских елемената по групама и редовима“ (ауторов назив таблице је „Периодни систем елемената по групама и редовима“). Многи такође знају да је Д.И. Мендељејев био оснивач и доживотни председник (1869. – 1907.) Руског научног удружења под називом „Руско друштво хемичара“ (а од 1872. – „Руско друштво физичара и хемичара“), које је издавало током свог постојања светски познати часопис ЗРФХО све до момента ликвидације 1930. године Академије наука СССР , Друштва, и његовог часописа.

Али мало ко зна да је Мендељејев био један од последњих светски познатих руских научника с краја 19. века, који су заступали идеју у свету науке, идеју етра као светски значајне суштине.

Мендељејев јој је давао фундаментални научни и практични значај у откривању тајне постојања као и за побољшање национално-економског живота људи. Штавише, мало људи зна, да је ( после изненадне смрти Мендељејева (27.01.1907.), који је тада био препознат као изузетни научник у свим научним друштвима широм света, осим само у једном, у Санкт Петербуршкој академији наука) његово најважније откриће „Периодни закон“ био намерно и са предумишљајем фалсификован од стране светске академије наука.

Веома мало људи и сада зна, да је све горе наведено повезано заједничком нити жртвовања најбољих представника безсмртне руске мисли за добробит народа, друштвено корисне, због нарастајућег таласа неодговорности у вишим слојевима друштва тог времена. У ствари, свеобухватаном тумачењу ове друге тезе је посвећена ова дисертација, јер у свакој истинској науци занемаривања значајних чињеница увек доводи до лажних резултата.

Дакле – питање је зашто научници лажу?

Пси-фактор: ништа није свето! (Psy-faktor: ni foi, ni loi))

Тек сада, крајем 20. века, друштво почиње да схвата (и то бојажљиво) на практичним примерима, да водећи и високо квалификован, али неодговоран, циничан, и неморалан научник „светски признат“ није ништа мање опасан за људе него водећи, неморалан политичар, војник, адвокат, или у најбољем случају – „водећи“ разбојник са великом дрогом.

 

Друштву су лансирали идеју да је светска академска научна средина каста божанстава, монаха, светих очева, који се даноноћно брину за добробит народа. А обични смртници треба да једноставно гледају у уста својих добротвора, безпоговорно финансирају и реализују све њихове „научне“ замисли, предвиђања и рецепте за устројство свог друштвеног и приватног живота.

У ствари, кривично – криминалног елемента у глобалној научној заједници, није мањи него међу истим таквим политичарима.

Поред тога, криминал, анти-друштвеног дела политичара често се виде одмах, а криминално и штетно, али „научно утемељено“ дело „истакнутих“ и „угледних“ научника, друштво не препознаје одмах, већ после много година, ако не и деценија на сопственој “ кожи „.

 

Настављамо даље ову нашу истрагу о овом изузетно занимљивом (тајном) психофизиолошком фактору научне делатности (назваћемо га условно Пси-фактор), који за последицу има а приори неочекивани негативни резултат: “ Хтели смо најбоље за људе, али се испоставило као и увиек, тј. опет штета „. Пошто је у науци негативан резултат – такође резултат, који безусловно захтиева свеобухватно научно разумевање.

Разматрањем корелације између пси-фактора и основне циљне функције друштвено финансирајућег тела, долазимо до занимљивог закључка: такозвана чиста, велика наука протеклих векова, у овом тренутку,  изродила се у касту неприкосновених, односно у затворену ложу послушних знахара (ритуални исцелитељи) који су бриљантно савладали научну обману, бриљантно владају науком слеђења неистомишљеника и науком покорности пред својим моћним имућним финансијерима.

Треба имати у виду прво,  да у такозваним „цивилизованим земљама“ њихове такозване „националне академије наука“ формално имају статус друштвене организације као водеће научно експертно тело Владе.

Друго, све ове националне академије наука обједињене су међусобно у једну жестоку хијерархијску структуру (право њено име свет не зна) која треба да развије једну стратегију понашања за све националне академије наука у свету и такозвану научну парадигму, чија је суштина,  да се ни на који начин не откривају закони постајања, а пси – фактор: остварују „послушни знахари“ то је такозвано „научно“ покриће (због солидности) за сва неблагодетна дела имућних моћника у очима друштва, стичући славу жрица и пророка, утичући слично Демијургу на сам ход историјског кретања.

Све горе наведено у овом одељку, укључујући и уведени темин „пси-фактор“ било је са великом прецизношћу, расветљено, Мендељејевим предвиђањем прије више од 100 година (треба видети на пример његов аналитички чланак из 1882. “ Каква је Академија наука потребна Русији? „) у ком Дмитриј Иванович заправо даје детаљне карактеристике пси-фактора и у ком је он понудио радикалну реорганизацију програма затворене научне корпорације чланова Руске академије наука, сматрајући Академију искључиво као хранилицу за задовољавање својих себичних интереса.

У једном од својих писама, пре 100 година професору кијевског Универзитета П. Алексејеву, Мендељејев је искрено признао да је „чак спреман да сам себе закади да би ђавола запалио, то јест – да се основе академије преобразе у нешто ново, руско, своје, корисно за све, а посебно за научни покрет у Русији. „

Као што можемо видети, заиста велики научник, грађанин и патриота је знао чак да даје и сложене дугорочне научне прогнозе.

Директни докази (Аргументум ад рем) Оно што се сада представља у школама и универзитетима, под називом „Периодни систем елемената Д.И.Мендељејева „- је потпуни фалсификат. Последњи пут у неизобличеном облику прави Периодни систем је објављен 1906. у Санкт Петербургу (у уџбенику „Основи хемије“ ВИИИ издање). И тек 96 година после нестанка, аутентични Периодни систем се први пут диже из пепела, захваљујући публикацији ове дисертације у часопису ЗРФМ руског друштва физичара. После изненадне смрти Мендељејева и смрти његових вјерних научних колега из Руског друштва физичара и хемичара, први који је дигао руку на безсмртно Мендељејево дело је син његовог пријатеља и сарадника из Друштва – Борис Николајевич Меншуткин.

Наравно, да Борис Николајевич није деловао самовољно – он је само испуњавао наредбу. Пошто, је нова парадигма релативизма захтевала одбацивања идеје земљиног етра; због тога је овај захтев био постављен у ранг догме, а рад Мендељејева фалсификован.

Главно унакажење Табеле је пребацивање „нулте групе“ таблице на њен десни крај и увођење такозваних „периода“. Наглашавам да таква (само на први поглед – безопасна) манипулација логички је објашњива само као свесно уклањање главне методолошке карике у Мендељејевом открићу: Периодни систем елемената у свом почетку, у извору, то јест у горњем левом углу табеле мора имати нулту групу и нулти ред, где је елемент „X“ (по Мендељејеву – „Њутониј“) – тј земљин етар. Штавише, као јединствен кључни елемент целе таблице производних елемената, овај елемент „X“ је аргумент целог Мендељејевог периодног система. Пребацивањем нулте групе на крају таблице, се уништава сама идеја основног принципа, целокупног система елемената по Мендељејеву.

 

Због потврде горе реченог, дајмо реч самом Мендељејеву: „…

Ако аналози аргона не дају једињења, очигледно је да се не могу укључити у било коју од група раније познатих елемената, и за њих треба отворити посебну групу – нулту…

Ова позиција аргонових аналога у нултој групи је строго логични след схватања периодног закона, успут (премјештање у VIII групу јасно да није исправно) то није само моје мишљење , него и Браизнера, Пичиниа и других … Сада, када нема ни најмање сумње да испред те  I  групе у којој би требало да буде постављен водоник, постоји нулта група, чији представници имају атомску тежину мању од елемената  I  групе, чини ми се, да је немогуће негирати постојање елемената лакших од водоника.

Обратите пажњу на први елемент нултог реда прве групе. Означимо овај елемент са „Y“. Њему очигледно припадају основна својства аргонових гасова … „Корониј“, густине од око 0,2 у односу на водоник; и он не може бити ни на који начин етар. То је елемент „Y“, међутим, неопходан је зато, како би се ментално припремили за тај најважнији, а затим и најбржи елемент „X“, који, по мом схватању, можемо сматрати етром.

Желео бих да га унапред назовем „Њутонијем“ – у част бесмртног Њутна … Проблеми гравитације и проблеми целе енергетике,  не могу бити решени без стварног схватања етра као земаљске средине, који преноси енергију на растојања.

Стварно разумевање етра,  не може се постићи игноришући његову хемију и не сматрајући га елементарном супстанцом. “ (“ Покушај хемијског схватања земљиног етра“ 1905., страна 27) „Ови елементи, по величини својих атомских тежина, заузели су тачно место између халогена и алкалних метала, као што је показао Рамсаy 1900. године.

Од ових елемената је неопходно да се формира посебна нулта група, коју је пре свега 1900. године признао Херрера у Белгији.

Сматрам да је овде корисно,  да додам,  да управо због неспособности сједињења елемената нулте групе, аргонове аналоге би требало ставити пре I групе елемената и у духу периодног система очекивати њихове мање атомске тежине од алкалних метала.

Тако се и испоставило.

Ако је тако, онда та околност, с једне стране, служи као потврда исправности периодног начела, а с друге стране, јасно показује однос аргонових аналога према другим, раније познатим елементима.

Захваљујући томе, може се разумети начело и применити шире него раније, и очекивати елементе нултог реда са много мањим атомским тежинама него код водоника.

На тај начин, може се показати да у првом реду испред водоника у нултој групи постоји елемент са атомском тежином од 0,4 (можда је то coronium Yong), а у реду нултом, у нултој групи – гранични елемент са занемарљиво малом атомском тежином, неспособан за хемијске интеракције који због тога поседује изузетно брзо сопствено делимично (гасовито) кретање. Ова својства можда треба приписати атомима свеприсутног земљиног етра. Размишљања о томе сам изнео у прологу за издање ове књиге у новинском чланку 1902. године … “ (“ Основи хемије “ VIII издање, 1906., стр 613 и даље)

Ствар од које све зависи (Punctum saliens) Из ових цитата потпуно недвосмислено произилази следеће: 1. Елементи нулте групе започињу сваки ред других елемената који се налазе у левом делу таблице, „… што је строго логични след схватања периодног закона“ Мендељејев. 2. Посебно важно и чак изузетано место по смислу периодног закона припада елементу „X“ – „Њутонију“ – земљином етру. И тај посебни елемент треба да буде постављен на почетку таблице, у такозваној „нултој групи нултог реда“.

 Штавише, то је кључни елемент (тачније – кључна суштина) свих елемената у Мендељејевој таблици, земљин етар – је кључни аргумент свих многострукости елемената Мендељејеве таблице.

Сама таблица, у овом контексту, делује као затворена функционала тог истог аргумента.

Грешке: огњем и мачем Errata: ferro et igni) Беспоговорно и цинично игнорисање светске науке о месту и улози земљиног етра у природним процесима (и у Мендељејевој таблици) је управо створило низ проблема са којима се суочава човечанство у нашем технократском веку.

Главни је енергетски проблем.

Наиме игнорисање улоге земљиног етра омогућава научницима да направе лажан (и истовремено лукав) закључак да људи могу да производе енергију за своје свакодневне потребе само паљењем, тј. неповратно уништавајући супстанцу (гориво).

Отуда и лажна теза у данашњој енергетици о недостатку реалне алтернативе.

А ако је тако, само нам наводно преостаје једна ствар: да производимо атомску енергију (еколошки најпрљавију) или од гаса, нафте и угља, загађујући и трујући без сваке мере сопствено станиште.

 

 Наиме игнорисање улоге земљиног етра подстиче све савремене нуклеарне научнике на лукаво тражење „спаса“ у цепању атома и елементарних честица у специјалним скупим синхроним акцелераторима. Током ових чудовишних и изузетно опасних по својим последицама експериментима желе да открију такозвану „кварк-глуонску плазму“ коју би даље користили наводно „за добробит“ у складу са својим лажним представама – као „праматерију“ (термин тих нуклеарних научника), према њиховој лажној космолошкој теорији коју зову „Велики прасак“.

Примедба – ми процењујемо да ако се тај „скривени сан свих савремених нуклеарних физичара“ оствари, ненамерно ће се десити то, што ће највероватније бити крај било каквог живота на земљи и крај саме планете Земље, створен људском руком.

Заиста „Велики прасак“ на глобалном нивоу, али не фиктивни већ стварни.

 

Зато је потребно да се што пре заустави ово безумно експериментисање светске академске науке,  која је изокренута наглавачке због утицаја отрова „пси-фактора“ и која,  чини се,  да чак ни не претпоставља могуће катастрофалне последице тих својих безумних паранаучних измишљотина.

 

У праву је био Мендељејев:“ Проблеми гравитације и проблеми целе енергетике не могу бити решени без стварног схватања етра као земаљске средине, која преноси енергију на растојања.“

 

У праву је био Мендељејев и у овоме:“ Понекад помислим да предати сазнања данашњој индустрији, особама који од ње живе, не води ка најбољим последицама, такве особе треба веома пажљиво саслушати „. „Главни смисао реченог је у томе што се општи интереси који су вечни и трајни често не поклапају са личним и привременим, већ често противрече један другом, и по мом мишљењу, потребно је дати предност, ако се не могу помирити, општим интересима а не другим. У томе је драма нашег времена.“ (Мендељејев „Мисли за познавање Русије“ 1906.)

 

Дакле, земљин етар је супстанца сваког хемијског елемента и значи – сваке материје, постоји апсолутна права материја, као космички елемент,  који генерише суштину.

Земљин етар – то је извор и круна целокупне оригиналне Мендељејеве таблице, њен почетак и крај – алфа и омега периодног система елемената Дмитрија Ивановича Мендељејева.

 

 

Извор: Фб страница- Мидгард земља и тајне око ње-  http://www.bebamur.com/blog/mjesto-i-uloga-zemljinog-etra-u-pravoj-mendeljejevoj-tablici Напомена: Текст је написао  Владимир Г. Родионов, главни уредник часописа, „ЗРФМ“  (ZRFM“)  и часописа  „Руска мисао“, председник „Руског друштва физичара“. Овај чланак „Место и улога земљиног етра у правој Мендељејевој таблици“ је објављен у научном часопису  ZRFM Ruskog društva fizičara (ZRFM 2001, № 1-12, str 37-51. Текст ове дисертације није комплетно преведен већ само  један део http://lazarev.org/ru/interesting/full_news/mesto_i_rol_mirovogo_efira_v_istinnoj_tablice_d.i._mendeleeva_video/

ПЕСНИЧКИ ПОРТРЕТ: ОЛИВЕРА ЛОЛА АЏИЋ

Уметничке слике Оливере Лоле Аџић одишу тананом и оностраном лириком кроз флуидне преливе и тонове звезданих вагри које нису од овога света.

Са њених уметничких слика исијава светлост неких далеких плавих сазвежђа из тајинствених дубина Васељене, нежно плаветна светлост ведсрбске, словенске и аријевске душе, душе дубоке и широке као сиње море.

(Оно што необавештени називају византијско плаво, то је, у бити и суштаству, ведсрбско-аријевско плава вагра!)

Оливера Лола Аџић јесте посвећена сликарка Лирике, Мита и Предања Белих Срба.

Свака Оливерина слика јесте једна мистична и љубавна песма, један звездани и космички мит о Беломе Србству Вертикале.

О Беломе Србству Вертикале које је скривено негде међу далеким звезданим јатима, и које се вазда изнова рађа и обнавља са Сврхом и Смислом Сварога Тросунчаног.

Да сви Оливерини ликови на сликама јесу, уистини, пројаве Белих Срба и Белих Србкиња, то се и са самих осликаних ликова као и из њихових очију чита.

Сва та лица, поготову женска, зраче чистотом, чедношћу, смерношћу и добротом ведсрбског аријевског духа, духа посвећеног љубави и стваралаштву.

По сликарској вокацији, те по флуидном, тананом, бајковитом и мистичном колориту, морам то истаћи, Оливера ме највише подсећа на једног од ње доста старијег ведсрбског сликара – Љубивоја Јовановића из Ариља.

Оливеру и Љубивоја, очито, повезује тај древни ведсрбски и аријевски дух,  дух посвећен стваралаштву и душа најдубљих осећања Белога Србства.

 

1. 

    

    

   Браво Драгане,
   То је право суштанство и прави разлог нашег битисања овде на Земљи…КО СМО, ЧИЈИ СМО, ГДЕ ИДЕМО… све остало су нама видљиве слике спољног света које нам само праве збрку и забуну терајући наш ум да се бави с њима..
   Паразити управо то жарко желе … нон стоп успевају да нас држе у затвору тих слика … нашом снагом, срцем, вером разбијају се ти призори маја и опсена … тек победивши себе … спреман си да кренеш даље оставивши иза себе лаж… неправду… несмисао … илузију стварности … једноставо излазиш из вртлога замајавања… изашао си из лавиринта који они граде и контролишу

2.  

   Додао бих… ако не изађеш из лавиринта живота …. постајеш НАВИЈАЧ одређених циљева… ставова… размишљања… погледа на свет … наравно успут добијеш и дрес клуба за који ћеш да навијаш … пун колорит подела и несугласица … цео свет се базира на крилатици Подели и владај … на нама је да те мамце спољног света неутралишемо у свом срцу и осетимо дах слободе и среће … јесте тешко … али то је једини … једини пут.

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Наш непријатељ је јак, кад год смо ми слаби.

Што смо ми слабији, тиме наш непријатељ бива све јачи.

Када бисмо ми били веома јаки, тада нашег непријатеља нигде не би било.

Ми немамо проблема са својим непријатељима, већ са самима собом.

Наши непријатељи су само последица наше слабости и немоћи.

А слабост и немоћ јесу последица наше духовне лености и учмалости.

Сваки народ, сваки род, бива јак онолико колико је у духу и свести јак.

Снага је у духу, а не у физичком телу.

Наш народ мудро збори: Ум царује, снага кладе ваља!

Ко год не ради на неговању и оплемењивању духа, на подизању властите свести и самосвести, на родној и расној самосвојности и самобитности, тај ће увек кладе да ваља.

У свим ратовима, за последњих не знам колико векова, ми смо вазда кладе ваљали и гинули, а нимало нисмо користили снагу ума и духа.

И дан-дањи ми нашим непријатељима показујемо мишиће, уместо да их својим умом и духом потучемо до ногу.

Први светски рат је наш велики губитак и пораз.

Лаж је да смо победници у Првом и Другом светском рату.

Потучени смо до ногу, и биолошки преполовљени.

Изгинуло је на стотине тисућа Белих Срба и Белих Србкиња који би данас владали светом!

Победници су управо они које смо ми тобож победили!

Ми смо победили а изгубили, а они су изгубили па уистини победили!

И Руси су попут нас.

И они су губитници кроз цело двадесето столеће.

И они су у двадесетом столећу биолошки преполовљени, баш као и ми.

Зашто?

Зато што смо и ми и Руси у судбоносне ратове увек улазили само онда кад смо најслабији.

А да користимо ум и дух, онда бисмо наше непријатеље сатрли у временима када смо најјачи.

Зашто ми вазда и навек чекамо да нас наши непријатељи нападају?

Кад унапред знамо, да ће нас напасти само онда кад смо најслабији.

Да користимо ум и дух, све бисмо ово знали, али будући да не користимо ни ум ни дух, ми смо само стадо за кланицу.

Тешко нама са нама овако неосвешћеним и бесловесним!

… Још једна чињеница, која говори у корист тога да колонизација Мидгард-земље  белом расом није био несрећан случај, је да је наша луна (Месец) вештачки створен објекат, пресељен у орбиту око Мидгард-земље милионима година раније. У последње време средства масовног информисања, све више доносе чињенице, да је месец вештачког порекла:

1. Луна (Месец) је шупље небеско тело. То потврђује и чињеница да су сви лунарни кратери, узроковани падом метеорита на његову површину, а без обзира на пречник сваког кратера, исте дубине. То је потпуно супротно природи експлозија које произлазе из утицаја удара метеорита на површину планете. У складу са овом природом, дубина треба да буде већа чим је пречник кратера већи, чак и пречник и дубина кратера зависе од величине палог метеорита, брзином сличној свемирским брзинама – неколико десетина километара у секунди.

У одсуству атмосфере, не постоји ништа што ће успорити брзину пада метеорита, а и последица таквог судара мора да буде невероватна. Ове „чудне“ дубине кратера на Месецу, без обзира на њихов пречник, могу се објаснити тако, да се падајући метеорит, при свом удару на површину Месеца, сусретао на истој дубини са невероватно тврдим материјалом који не може бити природног порекла. Током милиона година материјали падајућих метеорита створили су видљив рељеф, који смо сви упознали са фотографија.

Потврђује то и налаз посаде Апола 20, полузакопане ванземаљске летелице на површини Месеца, коју су открили током рутинског обилажења и снимања овог небеског тела. Овај брод је лежао на том месту јако дуго.

2. Постоје видео записи присуства на Месецу летилица других цивилизација.

На документарним видео снимцима јасно су видљиви свемирски бродови других цивилизација, који су летели ка Северном полу Месечеве површине и великом брзином облетели Месец дуж меридијана, и летели испод површине Месеца на Јужни пол. У прилично дугом периоду помоћу видео надзора, регистроване су појаве летелица многих других цивилизација како лете изнад Месечеве површине. У принципу, ови ефекти примећени су и на тамној страни Месеца, која се не може посматрати са површине Мидгард- Земље.

3. Анализа радио таласима дала је потпуно неочекиван резултат, потврђујући да је Месец шупаљ и да је вештачког порекла.

4. Анализа узорака са површине Месеца дала је истраживачима чудан резултат – Старост Месеца је скоро четири милијарде година старија од старости соларног система. Сада је немогуће тачно рећи, какви су били уништени месеци – Лела и Фата, природног или вештачког порекла, а није ни важно. Оно што је важно, јесте да су у време колонизације беле расе око Мидгард Земље била три месеци, од којих је – један вештачког порекла. Такође је чињеница да су месец Лела и месец Фата уништени само зато што су Тамне Силе направили на њима своје базе, које су у различитим временима покушали да користе као одскочну даску да освоје Мидгард Земљу.

Дакле, колонизација Мидгард-земље, у сваком случају, није била несрећа, већ унапред припремљена акција. Могуће је, да је Мидгард-земља припремана за колонизацију у потпуној тајности, од стране Светлих Сила, да би се спречило прерано цурење информација у табор Тамних Сила. Таква тајност је била због улоге коју ће у будућности имати Мидгард Земља, у текућем рату Светлих и Тамних сила. Насељавање Мидгард-земље представницима многих цивилизација беле расе говори о томе, да је припремана за улогу по питању супротстављених снага стварања и снага разарања, живота и смрти. И то, када су се на Мидгард Земљи појавили и наставили да се појављују космички паразити током постојања цивилизације на Мидгард Земљи, само потврђује.

(“Русија у закривљеним огледалима” Николај Левашов, Том 2, ПОГЛАВЉЕ 1. ЗВЕЗДАНО ЦАРСТВО БЕЛЕ РАСЕ : 02.01. ПОЈАВА КОЛОНИЈА БЕЛЕ РАСЕ НА МИДГАРД-ЗЕМЉИ, стр. 25)

Извор: фејсбук страница- Мидгард земља и тајне око ње-