Драган Симовић: Победа било којег Србина јесте и моја победа…


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Победа било којег Србина јесте и моја победа, пораз било којег Србина јесте и мој пораз.

Успех било којег Србина јесте успех васцелог Србства, неуспех било којег Србина јесте неуспех свеколиког Србства.

Када се већина Срба и Србкиња буде узнела на овај ступањ Свести, тада ће васколиком Србству, те сваком Србину и свакој Србкињи, понаособ, било где у свету, бити и лепше и боље.

Чудом се чудим од када знам за себе до дана-дањег:

Како ову тако просту ведску мудрост мој Србски Род или не жели или, пак, не може, ево, већ столећима, да прихвати,  усвоји и живи са сврхом и смислом!?

Зар је паразитска и рептилска себичност и саможивост у нама, јача од сваке мудрости наших Звезданих Предака?!

 

Славјански Обред Пунолетства


Када би деца Словенских и Аријевских Родова пунила 12 година (108 месеци), и достигли висину од 7 педља (124 цм) за децу Велике Расе је почињала нова етапа у животу. Све млађе генерације су пролазиле древне обреде Пунолетства и обреда Именовања (давања имена), јер су наши преци веровали да је име важан део људске личности. Име одређује пут Човека, његову судбину.

Након проласка древних обреда Старе Вере јуноше и девојке се сматрају разборитим особама, одраслим, спремни да наставе традицију својих древних Родова. Све до проласка обреда пунолетства су били под заштитом и пуном подршком својих родитеља, који су имали пуну одговорност на њих, до проласка обреда пунолетства, млађа покољења носе пуну одговорност за сва њихова дела почињена, речима и делима, као што и приличи за одраслим људима.

Наиме од тог момента почиње извештај о поступцима пред Небеским Пре(д)цима. Након одласка са света (Јав), питаће га: „Шта си урадио за просперитет Рода нашега?“. Ми то зовемо Страшни суд. Од одлуке суда ће зависити колико је заглибила и где ће пребивати његова душа.

Јуноше од 12 година су добијала два мача. То је значило да су за првих 9 година морали да савладају технике борбе мача и постану ратници, богови-Заштитници својега Рода, своје Древне Вере и своје Родне земље, без обзира на изабране путеве и Расне припадности.

Девојчице су добијале симбол вретена и преслицу; то је означавало да су за 4 године морале да савладају плетење, вођење домаћинства, пољским радовима и баштованством, кулинарским вештинама, бригом за децу.

Канал Рода је у човеку од рођења.

Да би га угушили, свуда се врши активна пропаганда такозваних универзалних вредности. Канал душе се оптерећује политиком. Духовни канал се оптерећује атеизмом. Канал Природног самоизлечења се блокира уз помоћ технократске медицине. Све у свему Бели човек од рођења има 16 канала опажања света. У циљу откривања ових канала у себи, довољно је ослободити се ових остатака.

Током времена проласка кроз древни обред Наименовања (Давања Имена) Жреци Старе Вере су се прали са децом у Светим водама њихове деце, изворних имена. При томе су јуноше овај обред пролазиле само у текућој води (реци, потоку).

Девојке су могле проћи кроз овај обред како у текућој води, тако и у стајаћој (језеро, базен), или у кућама, у Светилиштима и на другим местима. Током церемоније помазања узимају запаљену свећу (обавезно воштану) у десну руку.

У стању транса Жрец (свештеник) изговара речи и после тог помазања морају да зароне главом у воду, држећи горућу свећу над водом. У Свету Воду су улазила мала деца Велике Расе, а из Свете Воде излазила безимени, обновљени, чисти и непорочни људи, спремни да приме од Свештеника (Жреца) Одраслих особа (заједнице) Имена, започевши савршен нов самосталан живот, у складу са законима Древних Небеских Богова и својега Рода. За време обреда жрец открива Родни (генетски) канал, прочитавши два имена особе, дата му од стране Рода пре рођења:

  • За одрасле (Заједницу), што би рекли – обично и,
  • Тајно (Родовско) које се држи у тајности

Та имена нису знали ни очеви ни мајке.

Одрасло (обично) је име познато свима у породици или заједници – глобални Урок (или лекција) живота (тренутна инкарнација), циљ, који треба да се постигне. У савременим условима, обично име – назив и положај лица у текућој инкарнацији.

Свећу је потребно сачувати и у тешком периоду живота припалити је држећи је у руци. Мора се чувати на тајном месту, да је не би други дотакао после церемоније Именовања, зато што восак чува енергију особе која га додирује.

Напунивши 12 година, јуноше и девојчице, прошавши Обред Пунолетства и Именовања, почели су да изучавају Древни закон РИТА, тј. Небески Закон о Чистоћи Рода и Крви, познавање и придржавање које је обавезно у одређеном узрасту и стварања брачне заједнице, а такође Родовске традиције и професије, тајни које се чувају у њиховим Родовима (породицама) и кастама.

Шта се дешава ако особа није прошла обред Именовања?

Ако особа није прошла обред Именовања, пуну одговорност пред Небеским Родом за ту особу сносе његови родитељи, независно од тога, колико година има Син. После обреда са родитељима уклања се ова одговорност, и сада је Син сам одговаран пред Небеским Родом.

уредио Саша Фишић

Извор: фејсбук страница ,,Мидгард земља и тајне око ње,,

 

 

Горан Полетан: Нови Сад


Где Срем се, преко Дунава, нагиње Бачкој,
према њој пружа руке – мостове…,
у тој романси бачко-сремачкој,
један град сања своје снове!

∞

Опијен љубављу, што свуд се шири,
поред Дунава, град лежи, спи…,
док брижно га, са брега, вири
тврђава, што над њим, верно, бди.

∞

Тек мало даље, под ројем звезда,
тек слабо светло месец баца,
на бројне храмове српског гнезда
– цркве Сремских Карловаца.

∞

Ту је Карловачка гимназија,
ту Карловачки мир се сков’о,
ту се стварала и нова Србија…
Ту је и Бранково Стражилово!

∞

Дунав Бачку и Срем споји
и роди се град на обе стране.
Сад Срем га рујним вином поји,
Бачка и Срем га, обоје, хране.

∞

Сво време, Дунав га љуља нежно,
те му љубави никад не фали,
па је по свему неизбежно
да воли љубављу, што су му дали.

∞

Зато ту уметност свака цвета
– љубав је мајка свих вештина…
Поста стециште ученог света
и доби име Српска Атина!

књига – ПУТЕВИМА СЛАВЕ

 

Феликс Богдановић: ИВАНА 2


Слушали смо музику зрикаваца

То вече. У врту миришљавих чемпреса.

Моје срце је весело играло

 

У ритму, њених лаганих издисаја.

И свака пора на кожи напета из осећаја

Исчекивања. Да ли ћу грешку направити

 

И све упрскати? Њена коса мирише на ружмарин.

У њој све гори, град у пламену! А црвене усне Венерин

Пупољак ружин. И латица црвених

 

Које, као цвет росе, моје усне жељне

Додира лаганих, миловања и бројне

Уздисаје, ношене временом

 

Као жарена пустиња жељна воде

Тако моје срца од капи лепљиве смоле

Напаја се похлепно. Од густих четинара

 

Драгог камена ћилибара

Њене очи… ахх! Њене очи кристална

Камена рубина, краљевског сафира…

 

Украшена одвећ поносна

Заувек краљица трона висока

Нимфа из митологије где

 

Мирише вечерње лето, лаванда

И дрворед густих чемпреса

На каменој клупи поред

 

Уличне светиљке, где замишљах у тишини

Како Ивану љубим у дубокој мисли

Где не знам више шта је стварност, а шта машта

 

 

Драган Симовић: Кажа о палим и залуталим вилењацима


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Разбољева ме свака ружна мисао, свако лоше осећање.

Ако бих с вечери нешто слагао или опсовао, до јутра бих се разболео.

Моја мајка би ми у детињству често говорила: Ти ниси за овај свет. Бог сами зна како ћеш опстати и живети у овоме свету!

Вазда би ме, док ја нешто радим, брижно посматрала из прикрајка, а потом би, она и отац, насамо и тихо, да нико не чује, разговарали о мени.

Осећао сам и знао да разговарају о мени, иако од њиховог разговора ништа нисам чуо.

Још сам у детињству умео да у ваздуху, у тишини, уловим енергију речи, иако их уопште не чујем.

Нека неко издалека шапуће о мени било шта, ја ћу преко унутарњих чула, преко енергије, титраја и трептаја речи, моћи да схватим, да осетим смисао целе њихове приче.

02

Када сагледам свој животни пут од детињства до данас, могу одговорно да тврдим, да сам ја више вилењак него људско биће.

Уствари, само је моје физичко тело људско, док су сва друга тела вилењачка.

Зато сам одувек и бивао опседнут бајкама о вилама и вилењацима, и зато сам још као дете маштао о томе, да заувек напустим људски свет, те да се придружим одлазећем племену вилењака.

03

Међу људима, од најранијег детињства до дана-дањег, никада нисам имао ниједног искреног пријатеља.

Пријатељи су ми бивали само ретки појединци, који су такође, попут мене, залутали у овај свет људи и, који су од вилинског и вилењачког јата.

У људскоме свету никада нисам нашао свој завичај, своју домају, свој дом.

Био сам и остао странац и туђинац у свету људи.

Не жалим, само сазерцавам и освешћујем!

Сви моји пријатељи, мушки и женски, били су од вилинског и вилењачког јата.

Они, можда, тога нису свесни, или уопште и не размишљају о томе, али, док сада сазерцавам и освешћујем, знам поуздано да је тако!

04

У људскоме свету – ово сам толико пута проверавао у Акаши – обитава једна мањина палих и залуталих вилењака.

Вилењаци су најчешће песници или уметници, мада има и посвећених ратника који се вазнесу веома високо у Свароговом Небу сврставајући се међу легендарне Сунчеве ратнике.

И ово одговорно тврдим: сви знаменити и легендарни ратници Белога Србства, кроз тисућлећа и еоне, припадаху раси палих и залуталих вилењака.

 

 

Анђелко Заблаћански: ЛЕТЊА ЧЕЖЊА


Ноћ је загрлила моје село равно
И тишина нема притисла сокаке,
Чак ни пси не лају као некад давно,
Нит се чује славуј са јасике танке.

 
Ни ждрепци не ржу, нит копито сева;
Нит ико на жару пурењаке пече;
У шипражју више не станује шева;
И уморна Битва кроз тршљар не тече.

 
Жабе не крекећу на листу локвања;
По барама плива пластика и смеће;
Ни шкрипца, ни гљиве покрај старог пања;
Куд ли се то село у Србији креће?

 
Где нестаде песма, девојачко прело
Док се лето крадом примиче јесени?
Ој Србијо давна – ти село весело
Чујеш како чежња јауче у мени?

 
За босом дечицом што трче срњиштем,
За галамом ноћних чувара бостана;
На ливади тајним љубавним ноћиштем,
И буђењем поред пропетог јаблана.

 
Али песме нема, ни великих прела,
А лето се опет примиче јесени;
Ој земљо сељачка – јадна, невесела
Слушај како чежња јауче у мени.

 

 

Драган Симовић: Дивотни светови вила и вилењака


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Одувек сам живео у свету вила и вилењака.

Највише сам волео бајке, приче и песме о вилама и вилењацима.

Тај свет је за мене био и остао моја овострана и онострана стварност.

За друге је то машта, уобразиља, фикција, фантазија и имагинација, али, за мене – то је стварност свих мојих стварности!

Растао сам у прелепим планинским пределима, у вилинском горју наспрам Златибора.

Природа је тамо, у доба мојега детињства, била још девичански чиста, као у вилинском свету.

Горска врела, језера, извори и потоци бејаху свуда око мене, у прекрасним, густим и моћним буковим шумама.

У праискони плавом небу летели су и пловили велики орлови.

Могао сам сатима да лежим на некоме пропланку, у сенци високих и танковитих јасика, те да посматрам орлове како се вијају и круже нада мном у плавом прстену неба.

Свет вила и вилењака бејаше свуда око мене.

Где год бих бацио поглед, чинило ми се да видим – виле и вилењаке!

02

Лирске записе Милорада Максимовића о свету вила и вилењака доживаљавам као властите снове и визије.

Све што Милорад Максимовић пише о Толкину, о вилама и вилењацима, имам осећај да је то моје виђење, да је ушао у моје снове и визије и отуда приповеда и толкује.

Нико тако дивотно не описује, не осликава свет вила и вилењака као Милорад Максимовић!

Сваки његов запис о чаробним вилинским и вилењачким световима, уистини, читам у надахнућу и заносу, читам с дивотним уживањем, читам са потпуним унутарњим, духовним и душевним доживљајем.

Као да гледам филм о свету вила и вилењака!

Милорад Максимовић, баш као и ја, живи у тим бајковитим, вилинским и вилењачким световима.

А живети у вилинским и вилењачким световима, значи: живети у Праисконији, у Девичанству, у Лепоти, у Златном Свароговом Ирију.

Благослов свим вилама и вилењацима, како Овога тако и Онога света!

 

 

Извод из интервјуа Драгоша Калајића из 1998.


 

. . . Суштина је у следећем. Иза разарања Југославије, потом Србије, стоји стратегија Вашингтона ка Истоку, а главни циљ је да се Русија раздели на низ условљивих државица према југословенско-српском моделу. Вашингтонска стратегија исламизације Балкана и стварања Велике Албаније има за циљ да, с једне стране, спречи консолидовање континенталних снага на Балкану, с друге стране да исламизира и потчини Европу по диктату из Вашингтона, с треће стране да уништи хришћанску цркву према плану за Трећи светски рат који је изложио Алберт Пајк.

У том смислу треба гледати и на садашњу кризу у Грчкој. Вашингтон на сваки начин жели да спречи меридијанску интеграцију православних народа на Балкану, јер не жели да, попут Хитлера, ратује на два фронта кад буде покренуо агресију на Русију. А када ће то бити? Европски ракетни штит постаће функционалан 2018. године. Од 2018. године моћи ће се с помоћу овог ракетног штита уништити руске бојеве главе

Ми већ сад знамо ко ће победити. И болест настаје најпре у подквнтном нивоу, у холографској димензији, па се тек онда испољи на телесном плану. Тако Вам је и са геополитиком и историјом. Најпре се промене десе у нултој димензији у коју улазимо увек кад сањамо и тако преносимо кодиране информације, па се тек онда испоље на материјалном плану. У тој димензији где Бог влада, у Царству Небеском, они су већ изгубили, они су не само изгубили, већ су у потпуности уништени. Само треба причекати да се то објави или испољи у нашем простор-временском плану. Американци су у тој мери зла нанели другим народима, а њихова елита је у тој мери огрезла у сатанизам и крвне жртве да је постојала опасност да цела планета постане роб Сједињених држава.

Али, то се неће десити. А знате зашто? Зато што, позван или не, Бог је увек присутан…

Избор текста – Жељко Стрика

 

Драган Симовић: СВЕТИ ОГАЊ ПРОЧИШЋЕЊА


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Лакше ми је написати лирску песму, него у банци и пошти попунити чек или обичну упутницу за новац.

Лакше ми је написати књигу песама, него службенику неке јавне установе исписати најобичнији захтев.

Био сам и остао крајње неписмен за све административне ствари и послове.

Програмиран сам тако, да нека веома проста знања од овога света никада савладати нећу.

Као да сам бесловестан, као да сам идиот и дебил!

02

Ужарио Јарило Жарко Сварогову Пећ про Трећега Неба, па све пржи уоколо на Мидгарду.

Нека пржи, нека сагорева све оно кармичко смеће у нама и око нас!

Нека спржи све што је ружно, прљаво, зло и погано у нама!

То је Свети Огањ Прочишћења који ће прочистити сва бића на Мидгарду, па и саму Мидгард-Земљу.

Да бисмо се вазнели на више ступњеве, морамо, пре тога, да прочистимо и сажежемо све оно што је прљаво и смрдљиво у нама и, што нас вуче надоле, у таму и каљугу.

03

Тек пошто избацимо сва лажна учења и знања од овога света, моћи ћемо да примимо Знања Богова из Вишњих светова.

Све док смо напуњени и оптерећени лажним учењима и знањима овога света, никаква Знања Богова нећемо примити!

 

 

 

Горан Полетан: Ниш


Ниш чува славу Чегарских јунака!
Ћеле кула зрачи страшном енергијом,
коју ствара херoја, света глава, свака…
Та се енергија шири свом Србијом!

∞

Несретни су Турци хтели да нас плаше,
главама хероја, овенчаних славом,
не схватајућ’ старост славне расе наше,
што слободу увек спремно плаћа главом.

∞

Они нису схватали да се онај пaли,
за слободу рода, за светога сматра.
Они што су живот, за слободу, дали,
у нама живе, као жива ватра

∞

и вечно пламте к’о буктиња жива,
која сваком Србину испуњава груди,
а он је вешто, кад не треба, скрива,
а када затреба, распали, пробуди…

∞

То је вечна ватра, што заувек траје:
К’о лава у земљи, к’о сунце на небу…
Она нам живота, светла, моћи даје,
баш толико, колико имамо потребу.

∞

А и нови, који, некад, буду пали,
кад буде требало да се Српство спаси,
знаће да узалуд нису живот дали,
допринеће да се ватра не угаси,

∞

та ватра, коју су до тад одржали,
њихови дедови и очеви њини
и захваљујући којој смо опстали.
Они кроз њу зборе: Слава отаџбини!

 

књига – ПУТЕВИМА СЛАВЕ