Драган Симовић: Вилењак са звезданом лиром – Визије из Акаше


 

 

 

Ми смо, истовремено, присутни у свим упоредним – овостраним и оностраним световима.

Наш живот се одвија у свим световима, на свим ступњевима, у свим пространствима.

Свуда нас има, и, нема света, нема места у Васељени – где нас нема!

Ми сами себе лечимо, исцељујемо, васкрсавамо и вазда изнова рађамо.

Из највиших светова, са највиших ступњева припомажемо самима себи на нижим и најнижим ступњевима.

Када себе посматрамо у вишим световима, а из нижих и најнижих светова, ми тада себе видимо као богове своје.

Наши богови које славимо – то смо ми сами у вишим и највишим световима.

Наши богови које славимо – то су само различне пројаве – различни аспекти – нашег бића, битија и суштаства.

 

 

 

 

Драган Симовић: Вилењак са звезданом лиром – Мудрост Белих Богова и Љубав Белих Богиња


 

 

Вилењак са звезданом лиром, рођен у Надмоћном Роду Белих Срба, буди и освешћује свој Род на Мидгарду.

Он Роду не пева успаванке, већ химне, ратничке и духовне, и песме од Онога света које ће пробудити и освестити његов Род на Мидгарду.

Дуго је спавао Род његов на Мидгарду, не бивајући свестан – да је Надмоћан!

Јер, Бели Срби – што је знано још од Праискони – могу све што пожеле, само је важно – да пожеле!

Бели Срби се не могу поредити ни са једном другом човечанском расом на Мидгарду – зато што су Надмоћни!

Надмоћни су у свему, само што многи од Србаља то још и не знају!

А када се пробуде и освесте, те схвате да су Надмоћни у односу на све ине расе, тада ће чуда свеколика чинити!

Вилењак са звезданом лиром, своме Србском Роду на Мидгарду, доноси Мудрост Белих Богова и Љубав Белих Богиња.

Владан Пантелић: З о в П е в и Г р л Љ у б


Вечерас ћу се грлити
са Аријаном из Тијаније
Охој Аријано Аријано!
Још ни врх Јелице планине
Нисам сасма преходао
А већ си ме учинила целим!

 

 

*
И ви имате своју полу –
Аријану љубну и љубовну
Ослушните танани и чезни зов
Из дубина ваше пребогате душе
Који титра као вилински пев
Зов и пев од почетка времена

 

 

Отворите доњу згусну тачку
У светлој свери своје душе
И онда – смели и усправни
А срцем као цветак отворени
Раширите хармонику плућа
Лакоходно циљајте одају девушке

 

 

*
Шапућу наши сплетени прсти
Једвачуј певушак милка нам душе
Знам Аријано да си моја – да смо Једно
Тоне наше срце згусно од љубва
У највећу љубав што се Вечност зове

 

Зора-Зореница


У словенској митологији богиња Праскозорја и Предвечерја.
Сматра се ћерком бога Дажбога и његова је верна пратиља. Она свако јутро у праскозорје отвара двери небеске за излазак Сунца, а свако вече у сутон их затвара. Након поноћи умире заједно са Сунцем да би се следећег јутра поново родила.
Зора предстваља богињу тројства: Јутро ~ Вече ~ Ноћ. Она је истовремено и Девојка и Мајка и Старица.
Може се приказати и као звезда Зорњача и као Вечерњача.

слика – Андрей Алексеевич Шишкин, Зора-Зореница, 2010 година

Извор: фејсбук страница – Јачина речи – ведсрбска техника приповедања и стварања кроз уметност –

Горан Полетан: СВЕСТ


Благо оном народу који ропство трпи,
а свест им је свима сасвим пробуђена.
Он има снагу одакле да црпи.
За њега долазе сретнија времена!

 

Тешко је народу што је у слободи,
а људи му немају развијене свести.
Њих све ка ропству и пропасти води.
Сами ће себе у ропство довести!

 

Благо болесноме који се пробуди,
па почне тражит’ за ту болест лека.
Тај иде ка друштву најздравијих људи,
у сусрет судбини срећнога човека,

 

 

а јадан је онај што је препун здравља,
а не зна здравље своје да негује,
већ сваке ноћи чашицом наздравља
и сваким даном све се више трује.

 

Нема ничег’ да се потрошит’ не може
и ничег да се не може зарадит’,
богат може остат’ го, до голе коже,
а сиромах воћем нјслађим се сладит’.

 

Свакога ће од нас Господ искушати:
платити толико, кол’ко зарадимо.
Свакоме ће право по заслузи дати,
а свако је избор за одлуке им’о…

Горан Полетан – књига – ПУТЕВИМА СЛАВЕ

 

 

 

О ДЕЛФИНИМА


Модерна наука сматра да делфини комуницирају једни са другима помоћу ултразвука. Али то је фундаментално погрешна представа.

Помоћу ултразвука … делфини се оријентишу у води, јер они имају веома лош и ограничен вид.  Они комуницирају једни са другима заправо телепатски, а не путем ултразвука, како научници мисле, стога је јасно шта се може постићи у проучавању интелигенције делфина, истражујући ултразвук!

Са Јуријем у Делфинарију је била Наталиа А , која је, будући у води са делфинима, намеравала да их ментално пита за помоћ. Одмах је један делфин допливао ка њој, односно женски делфин, који се звао Лада, како се испоставило касније. Она је била вођа овог малог стада делфина у Делфинаријуму.

Када је Наталија наставила да шаље телепатске поруке, Лада је са радошћу ушла у телепатски контакт, објашњавајући како је тешко са њиховим „тренерима“ који не разумеју, да они телепатски комуницирају и да од њих траже да раде глупе трикове, а они су приморани да их извршавају, иначе могу да очекују смрт од глади. Постаје болно жао створења, који себе називају човеком разумним – Хомо сапиенс а који се понашају као неразумна деца.

На ком основу „научници“ верују да понашање и живот свих живих бића на планети треба да се подчини натегнутим идејама које никада нису имале озбиљан темељ? То је посебно питање, али сада, назад у телепатски контакт са делфинима.

Лада је телепатски пренела информације о животу делфина у заточеништву и о томе зашто они живе у заточеништву много мање него на слободи. Скраћење живота има мање везе са слободом, већ са губитком јединства са океаном. Океани су акумулирали у себи милијардама година огроман потенцијал животне силе и делфини у дивљини су у сталном контакту са биопољем океана, што им помаже да оптимално нормализују своје животне функције.

Поред тога, дивље јато делфина ствара заједничко пси поље, а то им такође помаже у оптимизацији животних процеса. Још једна занимљива чињеница да делфини понекад убијају нападајуће ајкуле моћним пси пољем.

Пси потенцијал они користе и како заштитно оружје.

Током телепатских контакта, открио сам, да су делфини давно ушли у телепатску везу са другим цивилизацијама космоса.

Јединствена цивилизација, са којом још увек нису успели да успоставе контакт је наша хуманоидна цивилизација Мидгард Земље!

Зар  није иронично, да ова жива бића не могу да успоставе везу са другим интелигентним бићима са исте планете само што су  они (тј, људи) толико арогантна у својим схватањима,  како се природа „треба да“  развија и као слепе будале тврде да знају боље него ико други (чак и од саме природе) Велику Замисао Природе.

У прошлости су већ успостављени телепатски контакти делфина са људима. Као резултат тога, чак се појавио култ Делфа на острову Крит и свуда на подручју Медитерана –  посебно надарени, телепатским способностма људи, већином жене, могли су да остваре телепатску комуникацију између две живе расе Мидгард-Еартх, достижући потпуно другачији еволуциони пут. Зато је и био симбол овог култа девојка која плеше у води са делфином …

„Огледало моје душе“ Н. Левашов

 

ЈЕДРЕЊАК


На непрегледној пучини,

 у вртлогу ветрова и бура

 већ добро нагрижен временом,

 годинама стоји сабласно сив,

Сам,

Оронуо.

Једино галебови надлећу изнад њега,

Па и они се не усуђују прићи ближе.

Време као да је стало

Стало ил пролази крај њега

Ни дашка ветра ниодкуд

Дуне, ал не допире до једара

А тако му мало треба

А онда,

Ниодкуд

 ил ко зна одкуда

изненада

поче да дува топли ветар

Најпре дашак па поветарац .

Једра почеше да се шире,

Затежу

Једрењак се заљуља

Зашкирипаше црвоточне даске

Отресе сиву прашину

наталожену годинама.

То више није он.

Заблиста.

Заплови.

Лагано неповерљиво

Плови пут обећане луке.

А ту,

Ту ће да се усидри,

 да проведе  остатак живота

-Аутор непознат-

Извор: фејсбук страница Божидара Мићановића Пивљанина

 

Бултони: ТЕРЕТ КРВИ


Наше стопе, мале, што нас стално прате
Успомена траг утиснут, остао у песку
Клета судбо, гробом тајно закопана
Дал’ ћу икад грехе окајати, брате
Скупило се тога за још једну свеску
Тек што стару забораву предах, стиже нова непозвана

 

 

Шта све нисам урадио да негирам
Чињенично стање, штета, другачије беше
Крв нам иста у венама тече
Срце није знало да не смем да дирам
Црваву јабуку да потуре хтеше
Грешан пуше и где ватре нема када се опече

 

 

Отишла је немо сетно у очима
Судбина се са мном горко поиграла
Црви су ме целог као дуб изели
Нечег чудног рече, у свему том има
Презрено се насмеши као да је знала
Терет крви да нас као странце дели

30.07.2017 у 23,06 часова

 

 

Драган Симовић: ВЕЧЕРЊИ СУТОН


20150606_191320

Вечерњи сутон.

Кроз широм отворен прозор,

 из модрих крошања липа,

 допире, складно и умилно,

 зрикање зрикаваца.

Сам, и све самљи,

 седим у соби,

утонувши у своје мисли

 што на лепршавим крилима снова

 долећу однекуд

 из дубина

неких тајанствених светова.

Нека ме туга и сета

изненада лецну,

а ја не знам што!

(Велики Гај, 21. гумника 7523/2015. године)

 

Особине Витеза


Витез је снажан и витког стаса.
Витез је хитар и брзо се одлучује на делање.
Витез је храбар јер све предузима сам и ослања се само на себе и своју снагу. Витез је спреман да ризикује живот ако то околности траже.
Витез је мудар и у приликама које то захтевају прерушава се и скрива свој идентитет да би избегао лукавства и подвале.
Витез је смео, улази у неочекиване сукобе и збуњује на тај начин противника.
Витез је частан, држи задату реч, не подваљује у двобоју, бори се часним средствима.
Витез поштује противника и не користи неповољне ситуације по њега да би га победио.
Витез је истинољубив и никада не попушта ни пред сродницима, ни пред пријатељима, него суди о стварима према савести.
Витез није лаковеран и не прича много са људима, само са пријатељима.
Витез је поносан и не трпи увреде. Никоме се не уклања и ни пред ким се не савија.
Витез није покоран, држи до своје личности и захтева лепо понашање према себи.
Витез се не хвали својим подвизима, они сами за себе говоре.
Витез је веран пријатељ и одан побратим.
Витез не издаје тајну и своје поверљиве саучеснике.
Витез поштује старе, посебно родитеље.
Витез је спокојан и верује у себе и своје вредности.
Витез више воли кратак и узбудљив живот, него дуг и монотон.
Витез је упоран у остваривању својих племенитих циљева.
Витез је спреман да призна своју грешку и опрости другима.
Витез се супроставља свакој обести и насиљу.
Витез сматра љубав и слободу духа за највишу вредност.
Витез је непоткупљив и не придаје значаја материјалним добрима.
Витез сматра живот за активно учествовање, непосредност.
Витез преузима личну одговорност за своја дела и чинове.
Витеза не обесхрабрује пораз.
Витез се диви лепоти и има естетски смисао.
Витез се не плаши дубоке и предане љубави, има снаге за велике љубавне страсти.
Витеза привлачи независност, не власт над људима.
Витез верује у духовне вредности и хуманост.

Извор: фејсбук страница – Зов крви

 

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни