Устаје Немо
Надање безгласа.

 

Све около
Стеже и пара
стварање Човека.

 

Слути Песму изненада.

 

Таласа Жеља.
А вани је ноћ и Ти …

 

Звоне Сусретом
хиљаде гласова.

 

А само Плач
Својих костију чујем.

 

Таласа Жеља.
А вани је ноћ и Ти …

 

Можда Ја Стварно
Не Постојим…

 

а Само Ја

 

То Не Знам?!

 

 

„Душа душе моје“ – 2009

1. И видео сам јарку светлост која која је потицала из центра Храма Небеског. Видео сам да је долазила из пролаза који се час смањивао, час увећавао, и та светлост је осветљавала цео Свет. У тој светлости видео сам Оца Небеског. Он и јесте био светлост. И Отац ме је позивао унутар светлости, а све што се дешавало видео сам душом, видео сам духом,.
2. Видео сам такође велики број људи. Било их је толико много да су на неким местима где су се сучељавали морали да се заустављају, и ја сам слушао речи које су они изговарали; а где је Бог ? Где је Он ? Неки су говорили друкчије: постоји ли Он? И ко Га је од нас видео ? Људи који су се распитивали о Богу затварали су очи, а душом дотицали једни друге, задајући једна иста питања. То ме је зачудило, јер многи људи који су реално на Земљи, служе томе, говоре о томе, мисле о томе, и веома се дуго налазе у томе.

Гледао сам право и пред собом видео Творца, Творца свега. И видео сам Његово спокојство.

3. Пошао сам Оцу Небеском у светлости коју он даје сваком човеку. Неки људи су ме заустављали и питали куда идем. Ја сам им говорио о Оцу Небеском, о путу који је ту, који је у њиховој души, и они су се са мном саглашавали. Али када сам ишао даље према Оцу видео сам и чуо да су многи који су ме питали о путу, светлости, Богу – настављали да говоре међу собом питајући: а где је Бог ?

Сваки човек од свих људи налази се један поред другог и поред Бога. Многи од тих људи приближили су Му се својим делима. А многи не виде чак ни оно што је у њима самима, не виде оно што је около, не виде ко је све створио.

4. Ушао сам унутра и почео да видим да на нивоу душе светлост Оца Небеског преводим у знање и разумевање. Видео сам Књигу, видео сам је отворену, веома јасно сам видео текст и речи, па и свако слово у Књизи. Али погледао сам Оца и рекох: Оче, ја знам да си ти Творац свега, свега што је свугде, било куда да би неко од нас погледао, или пошао, или погледао и пошао, и помислио као што је у Књизи приказано, јер у Књизи постоји глобално знање о свему. Али ту књигу си створио Ти. И ја сам уз твоју дозволу дошао теби по знање, и желео бих да будем с Тобом, као и са сваким човеком. И ја почињем да разумем и видим да је то тако уствари. И то је реалност, и то је реално.
5. И рече Отац: схвати, сине мој, речи моје и мој пут којим идеш. Човек који пролази пут спасен је као личност. Онда су спасени и сви: и он, човек може да покаже пут и да пружа знање. Спасени су сви, али свако од свих пролази персонални пут – само тако је он оснажен на свом путу у знање за све и у вери. Ја ћу наставити – рече Отац.

И захвалих ја Оцу Небском за знање које Он даје сваком човеку.

И рече Отац: сине мој, на месту где се ми сада налазимо мења се и ствара Свет, одлуке се реализују тренутно и реално, имајући глобалну макроструктуру. Ма куда пошао, ма где погледао – знања ће глобално порасти.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

ВОЛЕТИ није исто што и ЉУБИТИ.

На духовној и космичкој лествици, глагол ВОЛЕТИ је дубоко испод глагола ЉУБИТИ.

ВОЛЕТИ је у Доњему Небу, а ЉУБИТИ је у Горњему Небу.

КАД НЕКОГА ЉУБИШ, ТИ СИ СПРЕМАН ДА СЕ ЖРТВУЈЕШ ЗА ЊЕГА ДО КРАЈА.

КАД НЕКОГА ВОЛИШ, ТИ СИ И НЕСВЕСНО САМО ПОСЕСИВАН, СЕБИЧАН И САМОЖИВ, НО, НИСИ СПРЕМАН И КАДАР ДА СЕ ЗА ЊЕГА ЖРТВУЈЕШ ДО КРАЈА.

Речи откривају многе тајне нашег унутарњег бића и суштаства.

Речи нас откривају до краја, откривају наше потајне жеље, намере, науме, мисли и осећања.

Речи не можемо обмањивати!

Речи су непоткупљиве!

Срби су и несвесно потиснули и скрајнули реч ЉУБИТИ, и на њено место ставили излизану и отрцану реч ВОЛЕТИ, јер су ИСПАЛИ ИЗ ИСТИНЕ И СТВАРНОСТИ БОГОВА.

КАД БИ СРБИ ЖИВЕЛИ У ИСТИНИ И СТВАРНОСТИ БОГОВА, ОНДА БИ И УМЕЛИ ДА КОРИСТЕ ИСТИНИТЕ, БИТНЕ И СУШТАСТВЕНЕ РЕЧИ, РЕЧИ КОЈЕ НОСЕ СВЕТЛОСНИ И ДЕЈСТВЕНИ ЗАПИС БЕЛИХ БОГОВА.

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Ноћас нас је походио Перун.

Приспео је са свом Силом и Славом Својом.

Сејао је муње и громове свуда уоколо.

Муње у разним ваграма: плаве, зелене, румене, пурпурне…  обасјавале се тавну ноћ.

Потом је Перун излио кишу, благу, милу и благородну кишу.

Пре тога, ми смо данима разговарали и преговарали са Перуном, молећи Га, да нам пошаље кишу.

Рекли смо Му: све ће скапати, све ће изгорети, а Ти нам не шаљеш кишу!

Нисам то знао, – одговорио је Перун – јер ме нико од Рода Мојега, од Рода Мојих Белих Срба није призивао у помоћ.

Призивали су, додуше, све време неке туђинске богове и светитеље, али Ја се нисам обзирао на то, јер те молбе ваше не бејаху Мени упућене.

Мој Род је заборавио КО САМ ЈА!

ЈА САМ ОНАЈ КОЈЕГА ЈЕ СВАРОГ – ОТАЦ СВИХ НАС, БОГОВА И БОГИЊА, И ДЕДА СВИХ ВАС, БЕЛИХ СРБА – ЗАДУЖИО ДА БДИЈЕМ НАД ДОЊИМ НЕБОМ ТЕ СВЕКОЛИКИМ СВАРОГОВИМ И МОЈИМ РОДОМ НА МИДГАРДУ.

Јуче смо се, пред вече, најзад договорили са Перуном, и Он је ноћас, као и вазда пре тога и после тога, испунио обећање: послао нам је кишу коју од ми милоште зовемо КИША ПЕРУНИЦА.

Благодаримо Ти, ПЕРУНЕ СВАРОЖИЋУ, благодаримо Ти срцем и душом!

02

Бели Србин разговара са својим Боговима као са Својим Родом.

Из срца и душе.

У љубави, доброти, лепоти и чистоти.

Наши Богови љубе нас, и вазда су и увек уз нас.

Но, да ли ми љубимо Њих, и јесмо ли вазда и увек уз Њих?!

Одрекли смо се својих Богова и Богиња, а кренули и пошли за туђинским боговима и светитељима који су навек били и остали равнодушни према нама, Белим Србима.

03

Ноћас је у овом делу Србског Баната пала ЗЛАТНА КИША ПЕРУНИЦА.

Јутрос је, гле! све васкрсло и пропевало од радости, милине и дивоте!

Певају људи, певају птице, певају биљке, пева дрвеће на ветру…

Банатски Бели Срби, после разговора и договора са Перуном, призваше ЗЛАТНУ КИШУ ПЕРУНИЦУ!

Нека Бели Срби и другде по Србији, и иним србским земљама, направе договор са Перуном Сварожићем, да им пошаље ЗЛАТНУ КИШУ ПЕРУНИЦУ.

04

СТВАРНОСТ ЈЕ ОНО ШТО МИ СТВАРАМО СВОЈИМ МИСЛИМА, СНОВИМА, ВИЗИЈАМА, РЕЧИМА…

НАШИ БОГОВИ ЈЕСУ СУШТА СТВАРНОСТ НАС.

ОНИ СУ СУШТИ БОГОВИ У НАМА СУШТИМА И СВУДА ОКО НАС СУШТИХ.

МИ СА СВОЈИМ БОГОВИМА И БОГИЊАМА СТВАРАМО, НЕ САМО ОВАЈ СВЕТ, ВЕЋ МНОГЕ ИНЕ ОВОСТРАНЕ И ОНОСТРАНЕ СВЕТОВЕ.

ЈА ТО ВЕРУЈЕМ И ЗНАМ – ЗНАМ, ВЕРУЈЕМ И ЖИВИМ!

(У Великом Гају, 25. жетвара 7526.)

Село Дубока, у општини Кучево, многи препознају по обичају јединственом у свету који се одржао до данашњег дана. Реч је о падању жена у транс, појави којој наука још није открила прави узрок.

Падање се дешава искључиво за црквени празник Духови (тројица) и у присуству посматрача. Многи мисле да је падање у транс последица аутосугестије и то заснивају на томе што се падалице обезнањују тек кад једна од друге чују продоран врисак. Интересатно је да се број русаља у Дубокој сваке године смањује, док у суседном селу Нересница расте.

Постоје многе легенде како су настале русаље. Највероватнија је она која говори о туговању Духовских ,,краљица’’ на брду Бложу. Наиме, од давнина постоји један врло занимљив народни обичај-игре Духовских ,,краљица’’. Осам девојака обучених у бело, са нишкама талира на грудима, токама и лажним дијадемама предвођених старијом женом и једним старијим човеком, пођу од куће до куће. Две девојке имају у рукама исукане ханхаре. Кад стигну пред нечији дом, човек уђе унутра и упита домаћина да ли жели да му се ,,игра за срећу и здравље’’ неког укућанина. Ако домаћин пристане, онда ,,краљице’’ улазе у двориште и отпочињу своју игру око онога чије се здравље и срећа жели. То су обично деца. Краљице се поделе на две групе,у свакој групи су по две девојке – каже Раде Обрадовић, прикупљач народних обичаја у Хомољу.

Онај за кога се игра седне на столицу, а група девојака стану наспрам њега и певањем дају такт двема девојкама са ханхарама које ритмички поигравају у простору од тројке до тројке. На крају игре стану до онога на столици и изнад главе му укрсте ханхаре. Домаћин им да бакшиш и краљице одлазе даље. Кад заврше с једним селом, путују у друго. Легенда каже да су се једном сусреле две групе, па како је било срамота да се једна другој склони с пута, то се оне потуку и све изгину.

У Дубокој је још живо предање о двема девојкама – краљицама које су се потукле на дан Духова пред Дубочком пећином. Једна од њих проклела је Дубочане и рекла “Да Бог да, како ја овде пала тако и сваки из овог места о овом дану да пада”. На Биљанин петак са једног пећинског места капље кап по кап вода само тог дана и никад више. Народ верује да су то сузе за убијеном краљицом.

За једном ,,краљицом’’ која је била из Дубоке много се жалило. Кад су јој следеће године давали помен на Духове, нека њена рођака се толико ражалостила да је пала у несвест. Истом приликом следеће године у несвест падне више жена. И тако из године у годину било их је све више.

О русаљама Бојан Томић у свом чланку “Влашка чаролија: У колу краљице“ у магазину Моја Србија, између осталог наводи:
“На Духове, када би се огласио пастирски рог, био би то позив за Дубочане да се упуте према обредном месту, ка реци, пошто вода има велики значај у веровањима и обредима код Влаха. Посебан значај имала је жена која има моћ комуникације са светом мртвих – русаља. Према народном обичају, ова жена у чије моћи наука ни до данас није успела да проникне, долазила би, уз обредну игру, на место које је намењено за вршење обредне радње, уз пратњу краљица и краљева. То су три девојке и три младића који за време њеног транса играју око ње у колу. За то време, док играју у колу, у рукама држе запаљене свеће, дуге ножеве, пелин, белу раду и венац белог лука. На тај начин они штите русаљу од злих духова, док су обично крај ње две старије жене. За то време ова жена необичних моћи пада у врсту транса, у коме губи било какав осећај за спољашње надражаје, и верује се да на кратко она уопште не борави на овом свету. Тиме би њена улога била испуњена, а то је да се пренесе порука и поштовање душама мртвих, чиме би их умилостивила и обезбедила здравље и напредак њиховим ближњима. Док је русаља у трансу, уз обредну игру ‘крај’ или ‘тудорка’, како је Власи зову, око ње би играли коло, према традицији, на три, пет или девет места. Музика чини важну улогу у читавом ритуалу, да би русаља пала у транс, да би је водила кроз нирвану у којој би се налазила, јер се верује да она кроз подсвест прати звуке карабаша (гајдаша) и лаутара (виолине), које је враћају у свет живих. По буђењу из транса, русаља би се постепено враћала у свесно стање, али постепено. Најпре би јој краљице и краљеви који су око ње играли пружали помоћ да се придигне, након чега би изнад њене главе укрстили ножеве, бели лук, белу раду и пелин са којима су играли, а након тога је умивали водом из реке, уз обредно окретање и магијске речи које би биле изговаране. Тиме би се и сама русаља искупила и остала заштићена од злих духова. По завршетку ритуала, русаља би се кроз игру и песму лагано враћала из летаргије у свет живих.“

Доктор Радован Н. Казимировић у својој књизи “Тајанствене појаве у нашем народу” записао је да је својевремено посматрао психолошки Христину Радула Грасиловића деветнаестогодишњу невесту која је у себи осетила да ће за време Духова сигурно пасти у транс док је Јана, жена Андрије Грасиловића “падала” пуних девет година. То је према Казимировићу пошло за руком и Марији Брсаловић из Шевице, Зорки Пауновој, Кумрији Јована Пљештића. Ову последњу излечио је, наводно, од “русаљске болести” поп Јанко из суседне Нереснице.

Прастари култ русаља током времена је претрпео друштвене трансформације али није престао ни до данашњег дана. У чудном певању и јаукању за време транса русаље најчешће помињу, што је врло необично, свога свекра а у заносу виде на оном свету многе необучене особе. Многе русаље из овог краја одбијале су упорно да се “излече” читањем јеванђеља по манастирима.

Падалице се помоћу воде из Дубочке реке која се сматра “Српским Јорданом” а која чини магијско дејство повраћају поново у реалну свест. Уз звуке чаробне фруле русаље разговарају са духовима, а у том тренутку змије се кроте и излазе из својих рупа, верује се у овом делу Источне Србије. Уз то, за време транса русаље уопште не реагују на убод игле које је својевремено вршио доктор Милорад Драгић, познати испитивач народног живота у Срба. То је зато што су русаље неосетљиве на убод у метапсихичком стању.

Већ неколико деценија у оквиру традиционалне Смотре народног стваралаштва “Хомољски мотиви” Дубочке русаље редовно изводе своје ритуале на јавној позорници пред неколико хиљада посетилаца.

Научници засад немају права објашњења за феномен жена русаља из Дубоке. Ко жели да их види на делу долази сваке године у Дубоку у време Духова када изблиза може да посматра њихову више векова стару ритуалну игру.

Извор текста: интернет страница „РАСЕН“

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Благословена нека су сва бића сушта

у свим световима и пространствима!

Благословен нека је наш Звездани Род!

Благословени нека су сви Бели Срби!

Благословене нека су све Беле Србкиње!

Благословена нека је наша Мидгард-Земља!

Благословени нека су сви Преци

 и Потомци наши!

Благословено нека је све

што дише и љуби!

Благословена нека је сва Лепота,

сва Доброта и сва Дивота,

како овога света

тако и свих иних светова!

(У Великом Гају, 24. жетвара 7526.)

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Једног је јесењег дана дошао код мог оца један човек из сокака, да му се пожали и изјада.

Отац је оставио све послове, справио кафу за обојицу, извадио из ормара зелену мораву, запалио цигарету, и рекао:

Причај ми, Србине мој, шта те тишти и мучи!

(Ја сам тада још ишао у основну школу, седео сам за столом, радећи домаћи задатак, и криомице прислушкивао њихов разговор.)

Човек је био доста уплашен и узнемирен док је причао оцу како му тамо неки људи прете, како га јавно и потајно прогоне, како му праве разне заврзламе и смицалице, како хоће да га бију због нечега – а да он ни сам не зна због чега!

(Тај наш сусед из сокака је и иначе често долазио код оца, да му се пожали и изјада, и увек је то бивало због тамо некога или тамо нечега.)

Отац је смирено и пажљиво слушао, држећи муштиклу од трешњевог дрвета у устима и, повремено увлачећи плавичаст дим…

Када се наш гост изјадао до краја, отац је спустио муштиклу с цигаретом на пепељару, насмејао се, пријатељски потпшао човека по рамену, рекавши му:

Е, мој Србине!

Бој се овна, бој се говна – оде кожа на врљику!

Онда је за тренутак застао, па наставио:

Људи те нападају, зато што си страшљив.

Да ти ниси страшљив, да ниси обхрван страховима, веруј ми, Србине мој! нико на тебе не би смео насрнути.

Победи страх у себи – па си победио све душмане своје!

Овој параболи о страху као нашем највећем непријатељу, ја немам шта ни додати ни одузети.

Сваки мој коментар био би излишан!

Текст 7

1.И видех ја Оца Небеског, и разговарао сам са Њим. И рече Отац: сине мој, у Храму Небеском све је у почетку за тебе ново, јер ти, налазећи се на једном месту, пролазиш велики тежак пут, пролазиш га у мислима, стварајући и откривајући реалност.

Погледај центар Храма Небеског, погледај књигу!

И видех ја светлост која потиче од физичког тела, и како се ковчежић отвори од те светлости.

2. И видех ја Књигу – велику и необичну. Књигу коју сам покушао раније да отворим; а у Књизи сам видео лик свој – лик духовни, вечни и нерушив, као што је нерушив Свет. И видео сам Свет у окружењу.

Видео сам то зато што сам видео и разумео Оца Небеског у својој души, а лик свој сам видео унутар духовног простора Књиге према знањима Оца која је Он дао сваком човеку.

Пришао сам Књизи. И у Храму Небеском са нивоа своје душе почео сам да градим светлост ради спасења свих. Чим се светлост, која је потицала од душе, појавила над Књигом, ја сам својим духом видео слова. Узео сам Књигу у руке. Горе при врху бло је слово Ј. Погледавши странице Књиге прочитао сам реч “ИЛИ“. Преокренувши Књигу, на супротној страни, такође сам видео слово Ј. Тада сам положио Књигу и прочитао целу реч. И Књига се отвори.

3. Погледао сам Оца. И Отац рече: сине мој, овде, у овом тексту неопходно се зауставити и пренети све речима о Свету, о знању, о структури светлости. Разумевање, као и име, а и кључ Књиге, остаће у души твојој, и ти ћеш моћи о томе свуда да говориш преносећи знања о томе шта си видео, шта знаш и шта си схватио у датом тренутку. Ми ћемо наставити. Сада је важно схватити смисао виђеног, да би се читале странице Књиге, да би се разумела суштина реченог и оног што се збило.

И био сам и јесам ја са Оцем Небеским поред Књиге, као онај који спознаје и који је спознао Свет.

И захвалих ја Оцу Небеском за знања које Он даје сваком човеку.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића

 

 

У дубини душе спознаћеш себе и своје

скривене мисли, препознаћеш древну истину

свога бића, истину коју си давно скривао.

 

 

 

 

Изађи из љуштуре своје,

покажи се, отвори своју страну приче,

отворен буди, љубав нека те води

на другу страну животне мелодије.

 

 

 

Не тапкај у месту, не бој се,

све је у вољи,

колико си спреман, колико си јак,

толико се и ствари разоткрије.

 

 

 

Само напред – победи себе!

завладај самим собом,

не дај да ти сунце потамни,

пусти га нека те греје.