Драган Симовић: Песников сан од века


Сањам један сан,

један свет

лепши од свих светова

знаних;

тамо негде иза

тишине вечерњег обзорја,

у дубинама

 звезданих јата.

 

Сањам један сан,

један живот изван

простора и времена –

живот у којему је љубав

шира од звезданог неба,

 и дубља

од душе

Велике Мајке.

 

Сањам један сан,

једно поновно рођење

у сну Великог Сневача;

и видим

све што је било

и све што ће бити –

управо, у Овоме Трену!

 

Коментар – Орана Свамила: Ви сте били и пре но што сте били….


Предивна је порука Песниче овим текстом послата!
Предивна је, јер је истинита; јер подсећа људе на неговање најлепшох особина;
подсећа на све оно што нам је Творац дао и што жели да види и осети у нама свима!
Подсећа нас, на то да су нам дата пречиста срца и благодатне душе;.
подсећа да делима својим – у срцима нашим рођеним – треба да обасјамо овај утамнели свет и да га љубављу својом осветлимо и како Ти рече, озаримо!
И подсећа, да се за прилику таквог живљења нам дату, свим снагама треба да боримо. Подсећа да те успаване особине у Творцу разбудимо и да срца и душе пред очима његовим отворимо!
Подсећају још на много шта твоје речи Песниче! Подсећају на то, да све што смо са Творцем започели, да са њим и треба и да довршимо!

А Он….. гледа нас … и слуша нас…. и воли нас!

 Волимо и ми њега мислима, душом и делима у срцу своме рођеним!

Милорад Максимовић: Толкин – Јунаштво и особине Вилењака


 

Преузето са сајта:

http://www.zvezdarod.com

 

 

Заиста читајући Толкина, може се видети како је он представио Вилењаке…Веома слично како су они представљени у нашој епској поезији.

Сећамо се односа Марка Краљевића и Виле Равијојле, онда стиха који говори да што год у Срба има јунака, свакога је Вила подојила.

Неки наши ствараоци су описивали народна знања у нас о вилењацима и вилама. Кодер је један од њих.

Али, овде ћу данас представити како је Толкин доживео Вилински свет.

Довољно је рећи колико су великог трага оставили на свест људи Вилењаци, да у свим народима Европе постоје приче и изреке о њима а у једној земљи су они и званично третирани као бића земље. У питању је Исланд.

Толкин је описујући Вилењаке, описао Човечанство у цвату уметности. Они су живо утеловљење свих уметности. Шта год да су руком додирнули, они су то и посветили. Све занате су уздигли на Божанске висине, песма и поезија су њихов начин живота и начин записивања хроника времена. Веде су један облик овога живог казивања знања која одмах делују на свест јер оне саобраћају мислима и срцима као аутомобили путевима.

Дошавши у Валинор, дом богова (Сила- како су названи), Вилењаци су се уздигли у жива божанства. Три велика клана су крочила на ту свету земљу Валинор. Вањари, Нолдори и Телери.

Вањари су непосредно боравили са Нолдорима у граду који се звао Тирион. Тај град је био незамисливе лепоте у поређењу са данашњим. Бели мермер, дијамант и племенити метали и камен су били главно средство и материјал, заједно са баштама рајског биља.

Телери су боравили на обалама Валинора и саградише свој град – Алквалонде.

То је био град на обалама мора са прелепим луковима и бисерима.

Нолдори су највише волели занате свих врста а и стварање писма и симбола. Вањари су највише волели поезију а Телери су волели море и птице и они посташе први морепловци на Арди. Арда је ова наша планета по Толкину, мада је касније он објаснио додатно да се „Арда“ односи на цео Сунчев систем.

Вањари су били најмање бројни од свих Вилењака а њихов краљ је био Ингве.

Нолдори су били најбројнији у Валинору а краљ им беше Финве. Телери потом бројем иђаше (мада њихов род који је заостао на путу те остао на Средњој земљи је био најбројнији) а краљ им беше Олве.

Силе које су живеле у Валинору, Богови како су их Људи касније назвали, су научили Вилењаке свему а и данас их уче.

Силе су зване Аинури. Мада тако су звали себе они сами али када су дошли појавно у овај свет онда су названи Валари.

Аинур или Валар као појединац.

Они су духовна бића чистог светла и нивоа развоја тик до самог Творца јер су они пород његових мисли и сваки Аинур или Валар је чисто оваплоћење Творчеве одређене мисли. Они немају тела. Они су енергија која је интелигента и изузетно моћна, зашто?

Зато што су они директно стварали Свемир по замисли Творца и својим замислима.

Знајући да је дошло време у дубинама постојања да дођу деца Творца, Вилењаци и Људи, они су обликовали ову планету на којој ће се они појавити.

Творчева деца бејавши другчије природе, требала су дом за тело, планету која омогућава живот кроз тело и дух.

Саме силе-Валари не требају никакву материју да би живели. Али знавши за долазећу децу Творца, Вилењаке и Људе, прионуше у времену давно заборављеном на посао да се ова планета животно оспособи.

Нема броја годинама и њиховом труду.

Но о томе други пут, сада је важно знати да су Вилењаци дошавши у Валинор, ту рајску земљу Валара, учили од самих Валара све. Валари су себи чинили тела да буду блиска Вилењацима да би ови могли на почетку уопште да знају ко су силе. Валари су по потреби мењали тела како су хтели, неки су највише ходили невидљиви тек повремено ради Вилењака се утеловљавајући.

Звучи чудно али они су могли сакупити у трену енергију и себи направити одрећено тело. Могли су направити били који облик па су тако понекад неки од њих били као велико дрво које је огромне величине тако да би се и највећа Секвоја данас постидела. Други су постали планина или огромна птица или коњ или било шта да су желели да би имали одређено искуство кроз физички облик, али ипак њихова суштина је енергетске духовне природе.

Неки Валари су се скоро увек утеловљавали као женска бића а други као мушка, они сами немају пол као људи већ због самих Људи и Вилењака они по својој природи стварају себе.

Тако Вањари волевши песму и реч, одоше да живе са Манвеом и Вардом који су Краљ и Краљица Сила-Валара. Манве је највише волео и највише воли поезију и заједно са Вардом он је живо ствара кроз Звезде и светлост Ватре неугаслог плама.

Вањари се тако назваше Светли Вилењаци, Бели Вилењаци или Вилењаци Светла.

Углавном су били плавокоси и сијали су својом ватром живота. Њихова етарска тела су непрекидно пресијавала кроз њихова Земаљска тела тако да сваком ко није знао кога гледа, Вилењак светла или Вањар би изгледао као прозрачно анђеоско биће а на мах као човек или жена велике лепоте. Вањари скоро уопште нису имали односе са Људима. Чак су своје односе и са другим Вилењацима свели временом на најмању меру, потпуно се посветивши Светлу и Песми са Манвеом и Вардом.

Последњи пут су учествовали у односима са другим вилењацима и Људима у Рату Беса када је Црнобог или Мелкор или Моргот (тако је назван од Вилењака), поражен потуно физички у овом свету и затим по уништењу његовог телесног обличја избачен ван ове димензије.

Светли Вилењаци или Вањари су често својим моћима били надахнуће свим песницима. Бели Вилењаци су гледавши Варду и њено светло које је директно од Творца на њеном лицу и бићу, преносили надахнуће осталим Вилењацима и самим Људима касније.

Они су изабрали да своје суштаство споје са моћи Песме и Поезије. То је језик самог Творца а Вањари њега живе, тако да су они сами постали чудо, тј. живо утеловљење саме песме.

И зато су најближи срцу Манвеу и Варди.

Други род који је толико пуно учинио за све су Нолдори.

Они су ти који су кроз њихова умећа донели нешто посебно Свемиру и овој Земљи…Али са знањем су донели и пуно бола…Као што су Вањари- Бели Вилењаци-Вилењаци Светла били блиски Манвеу и Варди, тако су Нолдори све научили од Аулеа. Ауле је Валар који је највише био задужен за физичко стварање планете и самог Свемира. Све елементе он зна. И од њега Нолдори научише уметност заната свих.

Више о њима у следећем делу…

Драган Симовић: Песма Белом Србству


20150531_154820

Једино Бели Срби

имају високу Самосвест.

Самосвест и Памћење!

Сви други Срби,

можда, и нису Срби.

Нису Срби,

јер не говоре србски,

 не пишу србски,

не мисле србски,

не осећају србски,

не живе србски.

Међу стотинама и тисућама лажних Срба,

одмах ће се препознати:

расни Бели Србин и расна Бела Србкиња.

Препознаће се по господству,

отмености и узвишености;

 препознаће се по Дивоти и Мудрости;

препознаће се по високој Свести и Самосвести.

Препознаће се, гле, по нечем Божанском,

што се ни описати не може!

 

Драган Симовић: Ода Белом Србству


120620151057

Није битно шта ће о мени мислити,

причати и писати они

који су били моји савременици

и они који ће после мене доћи

кроз стотину лета,

 али ја морам да кажем и ово:

Само у Беле Србе

и Беле Србкиње

имам поверења,

 и само у Бело Србство верујем.

Туђинцима уопште не верујем,

и у њих немам никаква поверења,

 макар да се на жртвенику,

пред Живим Богом Створитељем,

и по стотину пута закуну.

Верујем у Живога Бога Створитеља,

 у Мајку Васељену

и у Бело Србство,

у Бело Србство Хиперборејаца

 и Првобитних Аријеваца.

 

Светлана Рајковић: Ми смо Срби – ми смо ти који смо неуништиви!


 
На нама је,
хоћемо ли бранити Србство
и скинути љагу са предака наших,
нас самих и потомака у нас,
или,
погнути главе и ћутати!

Ми смо Срби,
Божији,
Звездани народ,
Раса,
потомци Белих Богова!
Ми смо ти који смо неуништиви,
који од постојања носимо
највећу Божанску титулу,
а ћутимо,
сада ћутимо,
док нам фукаре пљују
на крв јунака у Србина,
крв ратника
проливену за Србство!
НАПОМЕНА УРЕДНИКА
Ову ћете Светланину песму још боље разумети, и доживети, ако причитате чланак објављен у коментарима испод песме.

Јагода А Маринковић: ДОК ТРАГОВЕ ОСТАВЉА ВРЕМЕ


Док трагове оставља време
још понеко натоварим бреме
храбро се осмехом борим
животу пркосим да не сагорим

У простору скучена 
дубоко у себе повучена
временом тешким не дотучена
на лоше навике навучена

Узех горчину додадох сласти
ако издржим нећу паcти
тако даље могу ићи
куда пошла можда и стићи

Стаза је препрека исувише
од сујете тешко се дише
завист и злобу тежину знам
узимам од среће да је дам

Наставићу назад немам куда
да ли паметна или дворска луда
даље наставити треба
дуг је пут од земље до неба

Преживећу небоболи дане скривене
Залечићу срцу мом непреболне ране
Грешке још увек наивно правим
али пораз као победу славим

Драган Симовић: Пробуђен и освешћен човек јесте најхрабрији, најснажнији и најмудрији човек!


Не очекујте да ико у земљи, држави, племену, нацији, раси и свету реши иједан ваш проблем.

Нема те политике, нема те идеологије, нема те религије и нема те философије која ће се суштински позабавити вама и вашим проблемима, оним суштим и битним, што вас, као биће, сушто и непоновљиво, тишти и мучи.

Све је око вас, као и другде у свету: луткарско позориште и циркус, спрдња и фарса, комедија и лакрдија.

Сва људска друштва су у расулу, пометњи, смутњи и безнађу.

Мудрост одавно не влада светом.

У свету нема никакве мудрости.

Не рачунајте ни на какве изборе.

Изборима се ништа не решава.

И после сваког избора биће онако како је било и пре избора.

Политичари долазе и одлазе, а ви остајете са својим проблемима, са својим животним и философским питањима.

Ни на једно ваше животно и суштинско питање нико од људи у свету нема одговора.

Одговори су дубоко у вама.

У вашем срцу, у вашој души, у вашем суштаству.

Да ли излазите или не излатите на изборе, да ли гласате или не гласате – свеједно је!

Ништа се ни у држави ни у свету не решава никаквим политичким изборима.

Сви политичари у свету имају једног те истог господара.

То што се они предастављају оваквима или онаквима јесте највећа опсена.

Они су само глумци које је изабрао рептилски редитељ.

Све улоге су већ унапред подељене.

Сви победници се већ унапред знају.

Ви само имате илузију, омају и опсену, да некога и нешто бирате, да сте веома важни и битни, да од вашег гласа зависи судбина овога или онога.

Од вашег гласа баш ништа не зависи.

Ваш глас уопште и није битан.

За рептилског редитеља, гле! вас нигде нема; ви сте, за њега, само ходајући мртваци.

Знате ли када ћете променити свет и све у свету; када ћете победити све душмане и враге своје?

Онога трена кад се пробудите и освестите.

Кад се пробудите и освестите, тада ћете видети и разумети, да је све у свету омаја, лакрдија, варка, илузија и опсена.

До тада, ви ћете само залудно и сулудо витлати својим самурајским мачем, бивајући унапред осуђени на сваки пораз.

Пробуђен и освешћен човек јесте најхрабрији, најснажнији и најмудрији човек!

Њега се сви црни гмази, душмани и врази највише плаше.

Коментар Милана Живковића: Творац нас је послао са задатком у овај свет


Добро Јутро Песниче,

Истина ослобађа …  нажалост свака секунда овде на Гаји је лаж и обмана које робе душу, тело, племе, народ….

Наполеон је лепо дефинисао историју “она је скуп догађаја и чињеница око којих смо се договорили“… знамо добро ко овде кроји и договара нама видљиву “капу“…..   то је та  материјална видљива “капа“ пуна  превара, крви, лошега…. Песниче ти си сам дивно и лепо дао закључницу да када на Гаји нестане и последњи Бели Србин … гле.. опет ће победити светлост, лепота, смисао, љубав….   зна се добро ко ће “победити“ садашњост, смртност, лоше, несмисао, нељубав….

Све те дилеме и борбе престају у Вечности… зато не требају да нас много море и муче слике овог света… све је то пролазно.. све је то  потребно  за ојачавање душе….Творац нас је послао са задатком у овај свет маје и опсене.. да учимо.. да напредујемо.. да кроз борбу и лоше  спознамо лепо и добро… све око нас је управо онако како треба да буде.. сви се ми опет враћамо нашем Оцу, неко са више а неко са мање спознаје…. Биће све ово добро…

Свако Добро, Роде Мој!

Драган Симовић: Ви сте били и пре но што сте били…


Сазерцајте и прозрите свет око вас.

Посматрајате га широм отворених унутарњих очију.

И свуда ћете видети тешке чини, црну магију.

Свуда ћете видети поробљене, обесправљене и понижене.

Свуда ћете видети тугу, патњу и боли.

Свуда ћете чути лелек и плач.

Све је у савременом свету у служби тешких чини, све је подређено црној магији.

Али, дословце – све!

Црна магија црних гмазова!

Тај свет који видите – није ваш свет!

Ваш свет је високо понад тог видљивог света.

Ваш свет је, истовремено, како у Језгру Васељене тако и у вашем пречистом срцу.

Ваш свет је у Вечноме Сада.

Њихов свет је омаја, привид и опсена.

Њихов свет, заиста, не постоји у Стварности Творца.

Њихов свет постоји само као илузија и омаја Црнобога.

У свету који је створио Црнобог ничега Стварног и Истинитог нема.

Нема ни Љубави, ни Лепоте, ни Доброте, ни Части, ни Вертикале…

У том свету све је на продају: и образ, и част, и тело, и душа…

Не зна се ко је пониженији, ко јаднији и беднији у томе свету, у свету Црнобога.

У том свету Црнобога, човек и човечица нису Једно Суштаство Двају Бића, нису Склад Неба и Земље, нису Склад Мушког и Женског, но су они два завађена ока у једној глави, две међусобно закрвљене половине једног суштаства у двема плотима.

Прозрите и презрите тај свет, јер то није ваш свет!

Ваш свет је у вама, у вашем пречистом срцу, у вашој лучезарној души.

Ваш свет мора да обасја и озари све ине светове.

Ви сте дужни да створите свој свет!

Ваше Задужење је од Творца.

Вас је Творац задужио да створите свој свет, јер Творац има поверења у вас.

Немојте се шалити са Творцем, немојте прокоцкати поверење које Творац има у вас, зато што поверење Творца није шала.

Творац се не шали, па се ни ви не шалите и не играјте са Творцем.

Ви сте били и пре но што сте били, и бићете и када не будете!