Ако бисмо успели,

да из вечнога сада,

из садашњег тренутка вечности,

преиначимо своје погрешне узроке из прошлости,

тада бисмо могли да променимо и своју судбину –

последице властитих узрока из минулих времена –

како у садашњости

тако и у будућности.

Овде се,

на Гаји,

а у овоме часу,

води велики рат,

рат свих минулих и будућих ратова,

рат за Вечан Живот,

рат за Извор Живота.

Без престанка и предаха,

гле!

Светлост ратује против Таме;

Топлина против Студени;

Доброта против Зла;

Љубав против Мржње;

Живот против Смрти.

До самог свршетка

овог рата свих ратова

неће се знати,

ко је победник

а ко побеђени!

Кад човек упозна самога себе,

тада схвати,

да нема ниједног непријатеља

изван себе.

Сви наши непријатељи

јесу у нама унутра.

Прикривени, подмукли, лукави, потуљени…

Свети рат се и води искључиво

због унутарњих непријатеља,

да би човек победио

своје унутарње непријатеље.

Упознати и победити самога себе –

то и јесте највећи подвиг у животу човека.

Можемо ми да учинимо,

стекнемо и створимо не знам шта све у овоме свету,

али ако нисмо упознали и победили самога себе,

тада нам је,

уистини,

све залудно, излишно

и бесмислено!

(Посвећено плавој вили Милици и њеном оцу плавом вилењаку што обитавају подно Радан-планине.)

Овако би беседили и толковали наши посвећени и просветљени преци док би у ледене зимске вечери уз живу ватру тиховали:

Ми смо синови и кћери Сварога и Мокоши, синови и кћери Богаоца Духовног Сунца и Богомајке Духовне Васељене.

Ми смо Сварожићи, ми смо Мокошићи, ми смо дошли Одозго и ми се враћамо Горе.

Наш Род је Све у свим световима; наша су браћа и наше сестре: све планете, све луне, сви месеци, сва сунца и све звезде…

Све што су Сварог и Мокоши родили или створили то и јесте Наш Род.

Они су удисали Светлост, живели Светлост и творили Светлост, јер су и били Светлост.

Они себе нису звали ни Србима, ни Словенима, ни Хиперборејцима, ни Аријевцима, ни Европљанима, већ само Родом, већ само Сварожићима и Мокошићима.

Светлели су и у најгушћој тами и, из дубина Вечности исијавали Животворну Светлост.

Тек много тисућлећа и еона доцније, када се већ догодио Пад и Суноврат у Омају, почели су себе називати: Србима, Словенима, Аријевцима, Хиперборејцима, Рашанима, Расенима, Јетрашима, Скитима…

Но, тада више нису били ни посвећени ни просветљени ни Сварожићи ни Мокошићи…

Тада више Они – нису били Они!

 – необјављена књига – Кија Ма Мудра –

 

,,Пази на своје вукове

Стражирај их од оваца

Они су чувари силе виталнице,,

 

 

,,Имати С А Н

И уловити САН

САН је сваког

САН-истиноловца,,

 

 

,,Лечи људе додирујући их Истином

Тако добијаш згушњавајућу снагу да исцелиш Свет

Када исцелиш Свет – исцелио си себе,,

 

 

..Спасен је сваки човек који све

време и свом својом снагом ради

на спасењу својих непријатеља..

Са мало речи

можемо пуно да кажемо

само онда када говоримо речи-светлоноше,

речи-лучоноше,

речи које носе и исијавају Творчеву Светлост.

Постоје речи које носе Светлост,

Живот, Љубав, Лепоту и Доброту,

и опет:

постоје посве опречне и супротне речи,

речи Таме, Мржње, Зла и Смрти.

Какве речи користимо,

таква и дејства призивамо.

Речи које најчешће употребљавамо,

било усмено или писмено,

те речи и остављају најдубљи траг

у нашим дејственим

и светлосним поткама.

Има тренутака кад осећам,

како Створитељ пати

у сваком бићу

што пати,

и како се радује

у сваком бићу

што се радује.

Има тренутака кад осећам,

како и сама Васељена болује

са свим бићима

што болују

Има тренутака

кад јасно чујем

дисање невидљивих светова

и шапат далеких

звезданих јата.

Кад наиђу ледени дани, кад снег и лед окују поља и горе, пределе и крајолике, кад се из домова никамо не излази, тада се уз живу ватру, уз живи огањ, певају и поју духовне и благодарне песме посвећене Духовном Сунцу које одувек носи многа имена наших белих богова.

Сваки од наших белих богова носи више различних имена, а сама имена откривају природу, особине, врлине, карактар и дејства свакога бога, сваке богиње, свакога божанства, понаособ.

Придевска имена богова и богиња пренета су и на људе.

Скоро сва лична имена наших древних предака бејаху придевска, јер су откривала и осликавала саму суштину природе и унутарњег бића суштог човека.

Ватра је знамен, праслика, пројава и прауказање самог Духовног Сунца на Земљи.

Око ватре су, за време ледених дана, вршени сви најважнији обреди, као што су: заветовања, заруке, братимљења, крштења и венчања.

У Древности су постојали чувари ватре у сваком племену, у сваком роду, у свакој породици који су били и буквално посвећени чувању и одржавању вечне ватре, вечног огња.

Ватра није смела ни на тренутак један да се угаси!

Зато, у ове наступајуће ледене дане, певајмо и појмо благодарне, умилне и дивотне песме посвећене Духовном Сунцу, да би нам лакше, лепше и топлије бивало.

Песниче наш драги – Срећан   Рођендан!

У здрављу и радости проводио све будуће многобројне дане!

Благодаримо за Песме, Речи Истине, којима си нас даривао и

Нове странице Живота Звезданих нам исписао!

Светла и Здравља Мислима и Делима и Сновима и Визијама Вилењачким Твојим!