Неке душе на Гаји, на Мидгард-земљи, ојачају, а неке ослабе.

Једне те исте божанске душе, са значајним и великим задацима од Створитеља и Васељене, у овоме свету имају веома дуг животни век, а неке веома кратак.

Од чега то зависи, још не можемо поуздано знати!

Остаје нам само да нагађамо, али поуздано ништа не знамо.

Много је тајни испред нас, као и иза нас.

Тесла и Његош дођоше у овај свет са чудесном божанском и стваралачком енергијом.

По учењима Белих Ура, са толиком количине божанске и стваралачке енергије, такве би душе требало, у овоме свету, да поживе и дуже од сто четрдесет и четири године!

Тесла је поживео осамдесет и шест, а Његош свега тридесет и седам година.

Њихова физичка тела нису могла ни дана дуже да издрже у овоме свету.

Сагорела су пре рока, поготову Његошево.

Има доста таквих случајева, да велики посвећеници, да велики аватари убрзано сагоревају у овоме свету.

На другој, пак, страни, душе које поседују веома скромну количину животне и стваралачке енергије, и које немају готово никаквих божанских задатака на Мидгарду, имају дуг па и предуг животни век.

Наша видљива и невидљива тела нису подједнако развијена, нису усклађена, нису усаглашена и усаображена.

Обично су крхка и трошна физичка тела у свих великих душа и духова, у свих великих посвећеника и аватара што се отеловљују на Мидгарду, док – напротив! – јака физичка тела поседују оне душе које скоро да и немају никаквих божанских задатака у овоме свету.

Иако је Тесла поживео осамдесет и шест година, његово физичко бејаше веома крхко и трошно.

Побољевао је од детета.

У позним годинама његово физичко тело бејаше готово прозирно, попут сенке.

Могао је и најмањи ветрић да га одува.

Право је чудо да је са тако крхким, лаганим, ваздушастим и трошним телом и толико поживео у овоме свету!

Његошево тело је, споља гледано, деловао јако и моћно – бејаше прави горштак-двометраш – а ипак, његово физичко тело, изнутра сазерцавано, бејаше крхко, слабашно и трошно.

Зашто вам све ово гоорим?

Зато што је много омаја и опсена у овоме свету.

Највише ми је одувек сметала она омаја и опсена, по којој је: у здравом телу – здрав и дух!

Не само што то није истинито, већ је то и сушта опречност свакој истинитости и стварности.

Најчешће се дешава управо супротно: најздравији и најјачи духови наслеђују веома крхка, трошна и болешљива физичка тела!

 

 

Ова званична наука не може више да напредује.

На научном путу више нема никаквог напретка.

Све су позитивистичке и материјалистичке науке далека прошлост.

Будућност припада теслијанским наукама.

Будућност припада теслијанском размишљању и стварању.

Теслијанство је пут Свести, Пут стваралаштва у Пољу Свести.

Тесла је један!

Сви научници прошлости стоје на једној страни, на једном материјалистичком становишту; а Тесла је само један једини, један једини наспрам свих иних!

Тако морамо да сазерцавамо и освешћујемо.

Будуће науке морају ићи Теслиним путем, морају ићи Путем Свести.

Затворен је на Земљи тај материјалистички и позитивистички космички круг, тај уврнути и извотеперени поглед на свет.

У том материјалистичком времену човечанство је живело у опсенама.

Живело је у илузијама космичког кривог огледала.

Све се тражило на погрешној страни, као у кривом (лажном) огледалу.

Што је требало тражити Горе, то се тражило Доле; када је требало ићи удесно, кретало се улево; што је требало тражити Унутра, тражило се Напољу.

У том зачараном кругу човечанство се вековима вртело.

Никаквог напретка, никаквог помака кроз многе и многе векове!

А онда се појавио Тесла, и показао Пут.

Сви научници до Тесле покузиваху стазице, путељке и стрампутице у још већу опсену; Тесла је једини показао Пут, показао Пут Свести.

Тесла није (био) научник; Тесла је песник, визионар, јасновидац и космички јасновиделац.

Тесла сам собом јесте Пут Свести.

Не само Теслино учење, већ цео, потпун и заокружен Тесла.

Цео Тесла јесте Пут и јесте теслијанство.

Тесла се не може делити; Тесла је Сабран; Тесла је Целина.

Онај ко покуша да користи Теслине изуме без Потпуног Тесле – ништа неће разумети!

Да би неко разумео Теслу, он мора да прихвати Потпуног Теслу.

Будућност не припада научницима, но песницима визионарима, песницима ствараоцима, песницима јасновидеоцима.

Речено је давно, да ће у будућности сви писати поезију.

А све што је речено – није случајно речено!

И још је речено, давно, да будућност припада високосвесним Галактичким Србима.

Теслијанство се креће унутар Духовног Језгра Србскога Бића.

Реч је о Србском Језгру Свести (о Галактичком Србству), а не о обичном земаљском Србству, о Србству које се утопило у мочваре материјализма, у мочваре грабежи, отимачине и простаклука.

Мањина високосвесног Галактичког Србства има велики задатак у времену долазећем, задатак ширења теслијанства и преузимања од виших духовних и космичких бића најсавршеније теслијанске технологије.

Они који мисле другачије, нека и даље мисле другачије!

Они и нису битни у времену долазећем.

Нису битни, зато што они путују у прошлост, а ми се крећемо према будућности.

Према теслијанској и космичкој будућности!