Драган Симовић: ТВОРАЦ ТИХУЈЕ У СТВАРАЛАЧКОМ ТИХОВАЊУ


(Светлани, Душици и Белој Веверици,

трима Белим Србкињама и белим вилама,

које су ме и подстакле да пишем

ове увиде из Акаше.)

2ijsu50-duska

Култ рада су смислили рептили и западни рептилоиди, да би поробили бело човечанство.

Једна од највећих лажи црних гмазова и рептило-западњака је, да је рад створио човека!

Јер, не ствара рад човека, већ снови, замисли, идеје, визије и стваралачко тиховање.

Што човек више ради у овоме свету, све је даље од Божанског, од Суштаства.

Творац ништа не ради.

Творац тихује у стваралачком тиховању.

Творац ради из Поља Не-Рада!

Кад неко стане да ми хвали англо-саксонску пословност и немачку вредноћу, германски идотски култ рада, мени је одмах јасно с ким имам за посла.

Тај човек је или бесловестан, или купљен, или, пак, поробљен од рептила, црних гмазова, и мрачних ентитета.

Боравио сам, негда давно, у германском свету, и, још сам тада, са двадесет година, схватио, да је њихово биће сасма поробљено од црних гмазова, да је њихов стваралачки дух посве распршен и уништен.

Западњаци одавно нису духовна стваралачка и светлосна бића, већ рептилоидни роботи програмирани да раде по диктату црних гмазова.

У Златноме добу Сварога бића која буду боравила на Мидгарду, на Гаји, неће ништа радити, већ само сневати, маштати, уживати и тиховати у стваралачком тиховању по угледу на Творца.

Све рептилске религије и гмазовске идеологије воде вас у робство (није правилно рећи: ропство!), претварајући вас у живу храну за црне и мрачне ентитете.

Ко данас тражи уточишта и спасења у рептилским религијама пустиње, тај је самога себе осудио на вечиту смрт.

Клоните се свих религија, свих цркава, свих идеологија!

Све религије су далека и мрачна прошлост, време када су Гајом владали црни гмазови, астрални и енергетски вампири.

Кад рептилске религије пустиње сазарцавате са становишта наших белих богова, тада видите и схватате колико су били слуђени, затуцани и заглупљени сви они који су тражили уточишта и спаса у тим религијама.

У рептилским религијама човек је и дан-дањи понижен до скота, а жена чак и више од скота!

Жена се у рептилским религијама уопште и не сматра словесним и душевним бићем, већ објектом за полно општење, сексуално оргијање, и, надасве, машином за рађање деце.

Унутарњи Пут Навише ка Првобитној Светлости Живота води далеко од свих религија, свих цркава, свих идеологија и свих светских политика.

Почетак буђења и освешћивања Белих Срба јесте превазилажење и одбацивање рептило-германског култа рада који нас, ево, већ вековима, чини робљем и живом храном црних гмазова и мрачних ентитета.

Што смо мање везани за сваки вид рада у овоме свету, све се лакше уздижемо и узносимо на више ступњеве Божјега Стварања и Божјега Присуства.

vilaaaaaaaaa

Драган Симовић: Вилењакова животна поетика


2ijsu50-duska

Једини наш истински рад

у овоме свету

јесте радовање,

тиховање,

сневање,

маштање

и уживање –

у божанској лепоти,

дивоти и љубави.

Вечна Васељена,

гле!

свега има у изобиљу,

и све је већ

у њој,

одувек и заувек,

савршено створено,

па зашто бисмо ми онда

било шта друго радили,

и мучили се,

како у овоме свету

тако и у свим иним

световима!?

Драган Симовић: Изван мојих песама и снова, гле! нигде и нема мене!


x10035236918515250015

Од када знам за себе,

само сам сневао,

маштао и певао.

И ништа друго

нити сам умео,

нити знао,

нити, пак, желео,

да радим у овоме свету,

јер због ничег другог

нисам ни долазио

на овај свет.

Онај ко жели

да упозна мене,

нека ме потражи

у мојим песмама

и сновима!

Изван мојих песама

и снова,

гле!

нигде и нема мене!

Владан Пантелић: Унутарње планине


copy-of-14440776_10207227969838047_450262920314243188_n

Овог ведрог топлог и округлог подневља

Поново се пењем на Каблар планину

Повећавам укус моћ и мудрост пењања

Благосиљам успоне на сваком искораку

Мој напор циља вечни живот за све

И не плашим се да ћу негде погрешити

Решавам један по један тврди проблем

У своме бићу и у успонима планине

Дошао сам на врх да стојим усправно

Лако је лако бити непомер у равнини

Када се пењеш буууди муфлона у себи

Када стојиш буууди дрво и буди дрво

Човек Вечности расте вечно се пењући

Недодиром милка врхе унутарњих планина

У трену ради милионе добробитних ствари

И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај

 

 

Драган Симовић: Дошло је време кад наши врази раде за нас


166816_171000372942204_100000967280150_361002_3045595_n

Дошло је време

кад наши врази

раде за нас.

Својом мржњом и злобом

наши душмани –

из дана у дан,

из часа у час –

раде за нас,

а да нису ни свесни,

да тако савршено

раде за нас!

Што нас више мрзе,

што нам више пакосте,

ми све тврђи,

јачи и моћнији бивамо.

Благодаримо,

свагда и свугде,

вразима и душманима нашим,

јер раде за нас

прегорније, савесније и одговорније

од свих плашљивих и снебивљивих

пријатеља наших!

Владан Пантелић: Загрли Творца


Опада сунчани гроздобер опада лишће

Ноћас је опао и у златну светлост се уздигао

Мој чистосрци кум Зоран из Зрењанина

Све слике нашег дубоког пријатељства

И заједничких медитација у овосвету

У трену су засијале у пуноћи моје свести

Посматрам делић Гаје у светлој Тијанији

Травке увело лишће и процвали маслачак

Овијени Лепотом  Вечношћу и Безкрајем

Срећан ти Пут мој најдражи друже и куме!

Срећан ти почетак у свету тананих учења!

И срцем весело и снажно загрли Творца

Као што си увек грлио мене када би се срели!

 

img_20160915_084958

30. 09. 2016. година

 

Драган Симовић: Језгро Божјега Стварања


IMG_20160816_104825

У визијама видех,

како се из Језгра Божјега Стварања,

из Овога Тренутка,

из Вечнога Сада,

у концентричним круговима,

али и спирално,

шири и распростире Време.

Све је у Овоме Тренутку,

све је у Вечноме Сада!

Прошлост и Будућност

не постоје нигде другде

до ли само у Овоме Тренутку,

у Вечноме Сада,

у Језгру Божјега Стварања.

Све се дешава и решава

у Овоме Тренутку.

Ко влада Овим Тренутком,

тај влада Временом из Вечности,

из Језгра Божјега Стварања.

Вечан Живот, гле!

јесте Живот усаглашен и усаображен

са Језгром Божјега Стварања,

у Вечноме Сада.

Душица Милосављевић: Говор једне птице


044      

Волим те, рече ми једна птица.
Загрлих је духом и послах у етар.
Кад год зажелим, видим је,
кљун јој пољубим,
очи разбистрим…
Даје ми њена крила да у телу летим
Кажем – имам своја,
она гледа и каже–шири  их, шири и лети  постојањем,
јер ускоро, чекаће те сви
да им што пре дођеш,
дарове ти шаљу
твоје душе очи
да сад њима видиш!

О, душо моја, сад те јасно видим!

29..гроздобер 7525.године        

 

14448802_3623%d0%bf%d1%82%d0%b8%d1%86%d0%b5-16904100026_5966468801185168696_n

Душица Милосављевић: Вилин двор


 

%d0%b2%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d0%bd-%d0%b4%d0%b2%d0%be%d1%80-2568794074837_5704248133787810964_n29.гроздобер 7525.године

 

Показао си ми одају, раскошни хол,
где смо плесали сами уз шапат вилин дева
пред одлазак мој да не осетим бол
да арија наша заувек у мени пева!

Био си обучен у плавичасти зрак
ја у белу хаљину, балску од кристала
мач од чистог светла додиривао ти фрак,
плесали смо душом на ходнику тог бала!

А онда вреле усне пољубише ме снажно
и улише у мене љубав бића твога
Љубав која гори најсветије важно
у самој суштини нас и бића мога!

Дворана је горела у кристалу етра,
када си ми позвао орла да ме вине
на кратко да одлетим на крилима ветра
и родим се поново до своје суштине!

Показујеш ми слике да се опет сетим
нашег белог краљевства и водопада пене
то ми даје крила да попут орла летим
и чекам тренутак да дођеш по мене!

044

Драган Симовић: Перунов Огњени Сврдл


Јасновиђење
Перуна Белобора

2-34511_1460121977016_1052407793_1335953_393607_n1

Сви ће србомрсци нестати у једној години;
У једноме месецу, и у једном дану!
И сви ће нестати тако
као да их нигда
ни било није.

Биће то дан живога огња Перунова;
Дан у који ће снова да се роди
Велики Дух Свевидов;
Дан у који ће се Сварог
У Пра Светлости, гле,
На Земљу низвести!

Сви ће србомрсци нестати у једној години;
У једноме месецу, и у једном дану!
И тај дан је скоро
већ дошао,
Али ће, ипак, тајна
остати за све!

На светим водама Плавог Истера,
у месецу младог орла, 7520. године.

IMG_20160809_232926