Лирика вечног тренутка

Претпостављам, да сви ви већ знате онај виц о добром и лошем полицајцу.

Е, видите, то су вам јудео-кршћанство и ислам.

Један полицајац убија, и он је добар, а други полицајац коље, и он је лош, а у суштини су једно те исто зло.

Народски речено, лице и наличје (круна и писмо) једног те истог новчића.

То су рептилске религије за поробљавање ума, душе и духа.

Бог Љубави и Светлости је с ону страну тих религија.

Али, само ретки имају знања, мудрости и храбрости да зађу с ону страну ових религија, зато што су вековима бивали испрепадани или јудео-кршћанским или исламским жрецима и свећеницима.

Онај ко зађе с ону страну свих земаљских учења и религија, бива изравно повезан са Вишњим Богом, као и са Белим Боговима, нашим Звезданим Прецима.

Они који напуштају јудео-кршћанство и прелазе у ислам, или обрнуто, такви, сликовито речено, прелазе из једне тамнице у другу.

Они осећају потребу да нешто мењају, но, будући да су им поробљени и ум и дух, они из једне замке упадају у другу замку.

Све земаљске религије, све земаљске идеологије јесу религије и идеологије Маје.

А Маја (Опсена, Илузија) влада овим светом.

 Мају су створили Црни Богови, рушитељи и уништитељи многих планета, многих звезда, многих светова у Правасељени.

Стварност је с ону страну Маје и Опсене, с ону страну опсенарских учења, религија и идеологија.

Тамо где је Стварност, тамо је и Слобода.

Слободе нема у Маји, у Маји постоји само илузија Стварности и Слободе.

Моји ми увиди из Акаше казују, да су Хиперборејци и Аријевци најобичније овце за шишање и клање.

Хиперборејци и Аријевци су веома наивни, а наивни су зато што нису освешћени, што нису повезани са Свесношћу и Свешћу.

Хајде да разјаснимо хиперборејску и аријевску наивност.

Њихова душа је чиста и племенита, али неосвешћена.

То је осећајна и чедна душа која није повезана са Вишњом Свешћу.

Таква душа је заточена у тамници незнања, у тамници властитих илузија, у Маји и Опсени.

Незнање је највећи грех, тако су говорили Древни, Бели Ури.

Незнање је мучење и убијање властите душе.

Човек чисте и племените душе, душе која није пробуђена и освешћена, бива, као што рекох, најобичнија овца за шишање и клање.

Јер, једна чиста и племенита душа без Знања Белих Богова, у овоме свету којим владају Црни Богови, никада неће успети да се повеже са Вишњим световима, већ ће вечито остати заточена у Маји, вртећи се без престанка у Виру, у Вртлогу, у Самсари.

Таква душа ће само имати илузију повезаности са Богом, са Вишњим световима, са Слободом и Спасењем, а у суштини ће бити најтужнији заточеник  на овој Земљи.

Кажем на овој Земљи, зато што у Правасељени постоји мноштво оваквих и сличних Земаља.

Има још нешто што сам открио у Акаши.

Хиперборејци и Аријевци нису чиста Звездана Раса.

Они су мешавина синова Звездане Расе са кћерима различних земаљских раса.

Чиста Звездана Раса, то су једино изравни потомци Белих Ура и Белих Свештеница.

А њих је свега три посто од свеколике хиперборејске и аријевске популације.

Потомци Белих Ура и Белих Свештеница имају високу Душу Свести која је у самом језгру своме повезана са Божјом Свешћу, са Духом Стварања.

Они су с ону страну Илузије, Маје и Опсене, с ону страну свих земаљских учења, омаја, опсена, религија и обмана.

Они су Божја Вертикала на Земљи.

Они су Бели.

Бели у свим племенима, родовима и народима.

Бели Срби, Бели Руси, Бели Немци и сви ини Бели.

Они се увек препознају.

Налазе и препознају.

Али, као што рекох, њих је само три посто од свеколиких Хиперборејаца и Аријеваца.

У свим временима, у свим вековима, после Доба Древности, њих је увек само три посто!

У Добу Древности, у свим древним цивилизацијама, Они су били владари на Земљи.

Бели Богови су у Добу Древности владали свим народима, свим царствима.

Када су, у неком добу схватили, да су земаљске расе неосвешћене, да су земаљски народи непоправљиви, да су, са наивности и неосвешћености своје, пристали уз Црне Богове, тада су Они, Бели Богови, одустали од владавине народима и царствима, и повукли се у своје унутарње и оностране светове.

Они су од тада у тајним учењима, у тајним знањима, у тајним вештинама и умећима, у тајним братствима.

Њихов једини задатак на Земљи јесте да преко тајних учења, знања, уметности, вештина и умећа припомажу пробуђеним и освешћеним душама да изиђу из Маје, Илузије и Опсене, те да се уздигну у Вишње светове, преко Акаше, до Самог Језгра Божјег Стварања, до Самог Суштаства Божје Љубави.

Ово што овде писах јесте само за вас, за нас, и потрудите се да сачувате и скријете ова сазнања из Вишњих светова.

Лирика вечног тренутка

Некад ми се чини, да ви већ све знате, те да нема никакве потребе да ја о било чему пишем.

Све је давно написано и објављено у Акаши.

Све истине, све тајне су одувек биле свима доступне.

У чему је онда проблем?

Проблем је у нама.

Проблем је у нашем поробљеном уму и духу.

Све истине и тајне су откривене у Акаши, али наш поробљен ум и дух не може да допре до Акаше.

Сва материјалистичка учења су у суштини рептилска учења.

Рептили су створили материјализам и позитивизам, као и све ине материјалистичке религије и идеологије.

Јудео-кршћанство и ислам јесу религије материјалистичког схватања и појимања света.

То су религије хоризонтале.

Религије раскола, нетрпељивости, мржње и злочина.

То су религије главосека и мучитеља божанских душа.

Колико је само милиона божанских душа страдало од јудео-кршћанских и исламских мучитеља и главосека!

Већина савремених религија на Земљи јесу мрске и Самом Створитељу.

Већина савремених религија на Земљи вређа и Самог Створитеља.

Тамо где нема Љубави и Светлости, тамо ни Бога нема!

Бог је Љубав и Светлост, и све оне религије које заговарају свети рат против неверника јесу творевина Таме и Црнога Бога.

Рептили су творци већине савремених религија.

Рептили преко својих религија владају човечанством.

Онај који истински жели да живи Божју Љубав, Истину и Светлост, мора да се удаљи од свих званичних а рептилских религија.

Још у детињству сам чуо једну древну мудрост: што даље од цркве, све ближе Богу!

Бог не обитава у црквама, у рукотвореним храмовима, већ у вашему срцу.

Кад то схватите и освестите, онда ћете напустити све земаљске и рептилске религије.

Бити Србин, значи:
бити виша раса
и у вишој раси
бити виша каста.

Велики ратници

корачају Путем Љубави.

Бели Срби су одувек имали

ратнике који су смело корачали

Путем Љубави.

Они су били

 ратници Светлости Божје Љубави

који су пред собом разгонили

и распршивали

Таму Васељене.

Они су били продужена

 Рука Божја.

Они су Божјим Мачем

и Божјом Руком

сасецали синове Таме,

 људе-звери и људе-змије.

Они нису убијали својом вољом,

 већ је Божја Рука

и Божји Мач

 кроз њих убијао и сасецао

синове Таме,

све оне човеколике

 звери и змије

што нарушаваху

Божји Ред и Божји Склад.

Велики ратници

увек и вазда испуњавају Божју Вољу,

 будући да су од Самога Бога изабрани,

да саучествују

у вечном Божјем Стварању.

Велики ратници

корачају Путем Љубави.

МИЛОРАД МАКСИМОВИЋ: БЛАГОСЛОВЕН БУДИ

(ПЕСНИК КАЗУЈЕ СВОЈЕ СТИХОВЕ)

ОПРЕМИО: СТАРИ СЛОВЕН

О Финроде пријатељу стари

Храбро срце са косом од злата

Сећаш ли се где стајасмо храбро

Изгонећи страх преко свију нада!

Када смрт и туга душе рањаваше

И по шумама света гмизаше зло

С`песмом моћи спрам змијскоме леглу

Ми стајасмо дивно, племенито.

О Финроде пријатељу стари!

Душо драга са срцем од злата!

Присети се и чуј зов свети, прави

Живота, лепоте и живе Љубави

У срцу свом и души ја знам

Да те чак и Лутијена зове сад

О Финроде златно срце и драгоцена душо

Сети се и дођи, мој пријатељу стари.

Исто ово, на енглеском, зато што је песма најпре рођена на енглеском, а потом на србском!

O Finrod, my friend of old!
Brave heart with hair of gold.

Remember how we stood tall
casting out fear against all odds!

When evil crept in forests of the world
and death and sorrow mauled souls…

We stood together high and fair!
With song of power in dragon`s lair.

O Finrod my friend of old,
dear soul with heart of gold!

Remember now and hear the call ,
of life and beauty,living love!

In my heart I know and deep in soul
that even Luthien calls you now.

O Finrod -golden heart and precious soul,
remember and come, my friend of old.

А Реч Љубави,

коју шапћући изговоримо,

чуће и најскривенија звезда

у најудаљенијем

звезданом јату.

И та Реч Љубави,

коју смо

 шапатом изговорили,

оваплотиће се, гле!

 у једну нову звезду

једног будућег сазвежђа,

и једног будућег

звезданог јата.

Ми плутамо у Водеану Етра.

Етар је свуда око нас,

око планета и сунаца,

око звезда и сазвежђа,

око звезданих јата и светова.

Етар је суштина

и суштаство свих потки

сазданих од вештаствених

и духовних енергија,

изатканих од најгрубљих

 до најтананијих твари.

Етар је Дух Свети

 који све прожима и испуњава.

Који свему даје Живот

и Смисао живљења.

„Боље је да село пропадне, него у селу обичај“
„Боље је земљу продати, него јој обичај изгубити“

Будући да је родноверје народна религија, нераскидиво је везана са народним духом, тако да је везана и за народне обичаје.

Народни обичаји су искуством и навиком створене одредбе, као неки незаписани закон управљају целокупним животом друштва. Стара словенска вера, данас позната под именом родноверје, изражавала се кроз народни обичај и обреде.
Нико не може тачно навести период настанка обичаја, исто онако као што је тешко рећи и време постанка народних песама, игара, обреда и других општих творевина и тековина једног народа. Првобитно многа веровања и обичаји, сигурно и њихов највећи број, били су искуством стечене навике, које су најбоље одговарале општим потребама једне друштвене заједнице. Те навике улазиле су у сталну употребу, док им се нису прилагодили сви њени чланови и почели их сматрати као нешто неопходно. Када се на овај начин једно људско друштво потпуно уживи у своје навике, кад по њима стално живи и ради, онда оне нису више навике, већ обичаји.

Народни обичаји и веровања имали су нарочиту велику моћ код предхришћанских односно такозваних „примитивних“ људских заједница. Код њих они обухватају и регулишу целокупни живот и сав рад. По њима се обраћају Богу и другим божанским бићима и воде борбу против злих сила. По њима се кажњавају грешке, отклањају друштвене неморалности и успоставља ред. Такође, оне чувају човека и лече од болести. На крају, по њима се човек испраћа на онај свет и води бригу о његовом животу на том другом свету. Код „примитивних“ народа обичаји, обреди и веровања су имали такву моћ да нико није ништа радио ван њих. Кад се друштвена заједница са свим прилагоди својим обичајима, оно их се упорно држи, и не напушта их „без велике невоље“. Тако да у народу постоје пословице које кажу: „Боље је да село пропадне, него у селу обичај“, „Боље је земљу продати, него јој обичај изгубити“. Обичаја се треба држати и онда када престану разлози за њихов опстанак, па чак и онда када им се заборави првобитни значај и смисао. Баш из тог разлога, многи данашњи обичаји су врло стари.

Они више немају значај и намену који су раније имали, али када се добро проуче, на њима се могу уочити погледи и схватања наших предака. То што стари обичаји данас немају значај и намену, не мора да значи да им не можемо то дати. Нема разлога да ми родноверни, упркос модерним временима, те обичаје не оживимо и дамо им значај у нашем личном животу.

Променом територије, економије и религије, мења се начин живота човека и његовог народа, а тиме и народни обичаји, који губе императивну моћ или сасвим ишчезавају. Из тих разлога наши народни обичаји и веровања нису остали онакви какви су били у нашој даљој прошлости. Примањем хришћанства и напуштањем племенског начина живота, и улажењем у државну организацију која намеће писане законе, стари народни обичају су знатно оштећени и заборављени.

Због тога што су уско везани за биће једне друштвене заједнице, обичаји се сматрају као њена специјална особина и карактеристика – као њена етничка одлика.

Лирика вечног тренутка

Знања из Вишњих светова на Земљу се низводе преко изабраних Белих Срба, кроз србски светлосни запис.

Знања која се у овом тренутку вечности низводе на Земљу преко изабраних Белих Срба, упућена су САМО Белим Србима, САМО Белом Човечанству.

Стога је битно, да изабрани Бели Срби властиту Свесност подигну на највиши ступањ Божје Свести, те да дејствују и стварају усаображено и усаглашено са Највишим Начелом Божје Љубави.

А то значи, да Они (изабрани Бели Срби) та Знања која преузимају из Вишњих светова не смеју да обелодањују онима који нису достојни тих Божјих Знања, онима који ће та Знања употребити и злоупотребити, онима који ће та Знања користити противно Начелу Божје Љубави.

Знања која се тренутно низводе на Земљу нису намењена мрачним бићима (змијама, гуштерима и змајевима), већ искључиво бићима Светлости (Белом Србству), у најширем значењу овог појма, како би се Бело Србство заштитило и одбранило од мрачних бића и небића која су, пре много тисућлећа, поробила Бело Србство, Бело Човечанство као и саму Мајку Земљу.

Приметили сте, свакако – ако пажљиво пратите медије и разне друштвене мреже – да, у последње време, млади, талентовани и изабрани Бели Срби, који су дошли до неких космичких и божанских открића, до неких епохалних космичких и божанских знања и сазнања, изненадно и напрасно умиру свуда на Западу.

Напросто, њих потуљено, подмукло, лукаво и прикривено убија рептилска раса која влада овим светом већ тисућама лета.

Најзнаменитији, најпосвећенији и најобоженији Бели Срби тако су одувек убијани.

Сваки је изабрани Бели Србин, који би Белом Човечанству донео нешто битно из Вишњих светова, одлазио са овога света на тајанствен начин.

Умирао би, изненада и напрасно.

Убијали би га, потуљено и мучки, мрачни и демонски владари из сенке, убијала би га гмазовска раса преко својих покорних а верних атлантистичких слугу.

Стога је важно, да изабрани Бели Срби све раде у тајности; да не одлазе никамо на Запад, међу гмазове и звери, већ да све то остварују или у Србији или у Русији.

Ако оду на Запад, и нешто епохално открију и створе, одмах ће их убити.

Убијаће их на разне, подмукле и потуљене начине.

Убијаће их вирусима, убијаће их отровима, убијаће их на прометним цестама и раскрсницама.

То се из дана у дан дешава, свуда у атлантистичком и рептилском свету.

Има још нешто, а битно!

Свевишњи Бог не дозвољава, у овоме трену вечности, да та Највиша Знања падну у руке гмазовској раси, да гмазовска раса овлада тим Највишим Знањима, те зато Он (Свевишњи Бог) и допушта, да такви – изабрани и посвећени – Бели Срби, буду изненадно и напрасно уморени.

Сваки изабран Бели Србин мора да зна, и да упамти за сва времена, да је он изабран од Свевишњег Бога, те да мора да дела и дејствује усаглашено и усаображено са Највишим Начелом Божје Љубави, као и да све рачуне полаже Свевившњем Богу, а не да ради и ствара у рептилском и атлантистичком свету, зарад признања и награда од овога света.

Све што је од Свевишњег Бога примљено, то мора Свевишњем Богу и да се поврати.