Лирика вечног тренутка

Синоћ ме походи врли и древни пријатељ (Сретен Шуљагић), велики посвећеник, мистик и тајинственик, пријатељ који често борави у Индији, у ашрамима Југа и Севера Индије, и који је, уистини, упућен у многе овостране и оностране тајне.

Он је иначе врстан математичар и физичар, али се посветио тајним учењима, мистичном унутарњем путу, тајним знањима и сазнањима и, живи као слободан уметник.

Пријатељ ми открива неке тајне до којих је преко Акаше и преко својих мистичних водича и оностраних учитеља дошао.

У последње време – приповеда ми Пријатељ – убрзано се мења и преиначује енергетска потка Србије.

Места туге и патње постају места радости и исцељења, места таме постају места светлости, места пропадања и црних рупа постају места моћи.

Све ми је, до у танчине, живописно, попут мистичног картографа, графички – са усправним, упоредним и кружним линијама – исцртао енергетску мрежу Србије, а у само срце енергетске мреже уцртао је електромагнетски равнокраки крст, показујући ми главне, срчане, магистралне токове космичке и божанске енргије.

Србија убрзано узраста у светлости: све оно што је било лоше преобраћа се у добро, све што је било тамно преиначује се у светло, све што је било рођено у мржњи сада узраста у љубав, све што негда бејаше негативно тренутно се преусмерава у позитивно.

Свеколика ће Србија у Златноме Добу Духа Стварања (а то ће ускоро догодити!) бити место моћи, место чудесних божанских дешавања, место видовитих знања и визија.

Могу ти рећи – додаде Пријатељ, тобож узгред и изненада, а са сврхом и смислом – да је и твој радни сто на једном од меридијана, на једном од главних токова космичке и божанске енергије, на једном од главних галактичких портала што води према Акаши.

Зато ти и пишеш такву поезију, и имаш тако чудесне и тајинствене песничке и вилењачке визије.

Није то моја заслуга – стадох да се, с разлогом и оправдано, браним пред Створитељем и Васељеном – већ су то дела светлосних и божанских бића из Виших светова са којима сам без престанка повезан, и без којих не бих био у стању ни најмању ситницу да учиним или створим.

Нисам ја тражио ово место, већ је ово место тражило и пронашло мене.

Мени је од светлосних и божанских бића из Виших светова речено и наређено да пишем и стварам поезију срца и душе, и ја морам да их слушам.

Моје служење Вишим световима јесте највећа моја радост, благодат и блаженство у овоме свету.

Лирика вечног тренутка

Моја вера је рођена у космичком сну моје божанске душе, те нема никакве везе, нити се може поредити, са иним земаљским верама и религијима.

Ја не припадам ниједној земаљској вери, ниједној земаљској религији.

Моји бели богови и беле богиње јесу светлосна и божанска бића рођена са мном, рођена са мојом божанском душом, рођена са мојим звезданим и божанским суштаством.

Своју веру и своје беле богове и беле богиње никоме не препоручујем, зато што се то тиче само моје светлосне и божанске душе, зато што се то односи само на моје тајинствено и онострано путовање.

Ја нисам дошао на овај свет да бих вршио проповеди, те да бих некоме наметао нешто што није усаображено са његовом светлосном и божанском душом; ја сам на овај свет дошао само зарад остварења својих давнашњих песничких и вилењачких снова, које сам негда и негде сневао у космичком сну, а који су у овоме свету постали моја судбина и моја стварност сушта.

Уопште ме не занимају никакве земаљске вере и религије, никаква земаљска учења, знања и сазнања, ништа што је од овога света варки, привида, омаја и опсена.

Ја не припадам ниједној земаљској вери, ниједној земаљској религији.

Лирика вечног тренутка

На мојој стази према Истеру има једно Дивот-Дрво које увек морам да поздравим.

И, не само да га поздравим, но, морам и да разговарам с њим.

То Дивот-Дрво старо је, можда, триста лета.

Највеће је, најмоћније и најстарије Дрво овамо на левој обали Истера, а у мојему крају.

Поздрављам Дивот-Дрво, поздрављам сва ина дрвета; поздрављам лабудове, галебове, гавранове, чапље, вране, фазане, препелице, патке, свраке и орлове рибаре.

Све њих виђам и срећем на својој стази према Истеру.

Сви су они моји, и свима њима подједнако припадам.

Природа се не посматрама физичким очима, већ очима и чулима Душе.

Природа је у нама, а оно што видимо у спољноме свету, то је само наша унутарња слика.

Ми смо звездана и божанска раса.

Тога морамо да се присетимо, и да призовемо тај божански светлосни запис.

Морамо поново да призовемо своје Богове и Богиње, морамо да обновимо Завет с њима, морамо да живимо у Заједници с њима.

Наши Богови и наше Богиње морају поново да нас воде, чувају и штите.

Ми не припадамо дивљим земаљским расама; ми смо виша звездана и божанска раса.

Ми смо раса биљоједа, и ми никада не бејасмо месоједи; никада ми нисмо били палео-ловци; ми смо у древности чували и штитили животиње од дивљих хорди месоједа.

Били смо ратници и ратнице Светлости.

Поседовали смо божанска знања, умећа и вештине, тако да су нас све дивље земаљске расе доживљавале као богове.

Нисмо користили копља, лук и стреле, већ смо бивали заштићени Перуновим убитачним муњама, Перуновим и Свароговим огњеним кочијама, ракетама и вијовима.

Нама је тешко у то да поверујемо, јер су кроз многе векове, кроз силне нараштаје мењали нашу Свест, мењали наш Ум, мењали наш унутарњи светлосни Програм и, на концу, успели су на свим пољима да нас  поробе, да нас убеде, да смо нижа земаљска раса, да смо раса гмизаваца и пузаваца.

Али, пренимо се, присетимо се, призовимо наше Богове и Богиње и, све ће нам, намах, бити јасно: ко смо, чији смо, и одакле смо!

Наши ће Богови и Богиње преузети сву бригу о нама, па, ако буде требало, пронаћи ће нам и Нову Земљу у неком од сазвежђа, у неком од звезданих јата, онако како су то и у Древности чинили.

Ми смо се селили кроз многе светове, кроз многа сазвежђа и звездана јата, селили смо се и путовали Васељеном вођени својим Боговима и Богињама, а тако ће и у будућности бити.

Ова Планета Земља је само једно од станишта наших на бескрајним и вечним пропутовањима нашим.

Јер, Створитељ је нама поверио Васељену која нема ни почетка ни свршетка, а у Васељени има свега у изобиљу.

Ослободимо се рептилских мађија, лажних учења и сазнања, и повежимо се са својим Боговима и Богињама који ће нас увести у Вечна Знања и у Вечан Живот.

Наши Богови и Богиње желе, заиста, истински, да и ми будемо попут њих, да се ослободимо свих земаљских страхова и брига!

Иза Невидљивог Сунца

простиру се бескрајна

пространства Љубави и Милости

у којима обитавају

божанска бића

чија Светлост обасјава

наше тајновите унутарње светове.

У Најмањем видети Највеће,

и у Највећем препознати Најмање;

 Бога настанити у своје срце,

и срце своје у Бога сместити –

тада ћеш схватити

ко си уистини.

Препусти се:

да те Љубав,

да те Милост,

да Те Светлост,

да те Лепота

води према Извору Вечнога Живота,

према Богу Живоме,

према Великом Духу Стварања.

Јер,

само онда када се препустиш:

Љубави,

Милости,

Светлости

и Лепоти,

твој живот ће, гле!

бити са Највишим Смислом.

Лирика вечног тренутка

У дубокој тишини осећам дубину светова, дубину Вечности.

Тишина има исцељујуће дејство.

Тишина и шутња васкрсавају.

Сваког дана ми умиремо и васкрасавамо, сваког часа и сваког трена изнова се рађамо и умиремо, умиремо и снова васкрсавамо.

Такав је Закон Васељене, такав је Закон Стварања.

Живим за Лепоту над лепотама, каже ми Владан Пантелић, и само ме Лепота спасава.

Нисам више у свету сенки и утвара, већ у далеким световима Божанске Дивоте над дивотама, у далеким световима Љубави и Лепоте, у далеким и најудаљенијим световима с ону страну сазвежђа и сунаца, с ону страну звезданих јата.

У дубокој тишини осећам дубину светова, дубину Вечности.

Лирика вечног тренутка

Следи свој унутарњи глас, путуј својим унутарњим путем – не буди бесловестан!

Поштуј законе Природе, поштуј законе Васељене, поштуј Божји Закон.

Учи се од мачке да тихујеш, сневаш и медитираш.

Ниједно биће на Земљи не уме тако савршено да тихује и медитира као мачка.

Када бисмо ми знали и умели да сневамо, тихујемо и медитирамо попут мачке, живели бисмо у овоме свету најмање триста лета.

Човек бива савршен тек онда кад изиђе из својега ума и уђе у Божји Ум, кад изиђе из своје тескобне, скврчене и скучене љуштуре и уђе у неограничено и вечно Божје Биће.

Следи свој унутарњи глас, путуј својим унутарњим путем – не буди бесловестан!