Живи смо онолико

 колико Љубави дарујемо,

не само ближњима,

већ и свим бићима

суштим у Васељени.

Љубав је највећа сила,

најчудесније дејство

и најмоћнија енергија

 у свим световима,

 како овостраним

тако и оностраним.

Лирски записи

Сви смо ми, од Духа Светога, од Духа Стварања, добили по неки дар, а поједини, зацело, и више дарова, истовремено, и одједном.

Мој пријатељ, др Зоран Стојановић, добио је исцелитељске дарове, и он те дарове (таланте), Створитеља и Духа Светога, од ране младости негује, развија и усавршава.

Поред званичне, савремене европске медицине, он упоредо проучава, истражује, негује те усавршава, како народну илити традиционалну природну медицину, тако и свеукупно духовно исцелитељство.

Др Зоран Стојановић не само што лечи и исцељује, већ он несебично своја знања, вештине и умећа из медицине и исцелитељства предаје ближњима, како би они сами били своји лекари и исцелитељи.

Због тога је и осмислио јединствену, самосвојну и самобитну, Школу живота Перунови вртови, у којој држи предавања из свеопштег званичног и природног лекарства као и из разноврсног духовног исцелитељства.

Уз лирске записе, прилажем и три видео записа са предава др Зорана Стојановића, да бисте имали што јасније виђење овога што писах.

Бог је свеприсутан

и свуда присутан.

Бог је и горе и доле,

и унутра и напољу.

Нема препрека

за Божје науме и немере,

за Божја дејства и енергије.

Једина препрека Богу

 јесу наше себичне

и безбожне мисли.

Кад наше мисли утихну,

тада се наше срце отвара

 за Божја дејства и енергије,

за Божје науме и намере.

Лирски записи

Само дела која несебично, и у Божјој Љубави творимо, остају за сва времена, за све векове.

А све оно што из таштине и гордости стварамо – то ће ветри времена да развеју и распрше.

Данас смо, Владан и ја, шетајући левом обалом Дунава, у Крњачи према Панчеву, упознали једног тихог, скромног и смерног младог посвећеника Природе.

Милош је Човек који Природу доживљава као своје Биће, и који се труди да сачува и заштити све што је Природа и све што је од Природе у свом животном окружењу.

Уз оданост Природи, овај трудбеник и посвећеник истовремено негује и љубав према изворном Србству, према вери, миту и предању својих древних србских предака.

Велики рат се спрема –

морамо бити будни!

На једној страни Светлост,

на другој страни Тама –

тако је одвајкад бивало,

тако ће и сада бивати.

Светлост се враћа Светлости,

Тама се враћа Тами –

 ту ничег новог нема.

Велики рат се спрема –

морамо бити будни!

Долазим из света

у којему Богови и Људи

живе у Заједници,

бивајући Један Исти Род,

 из света Златне Светлости,

из света Духовног Сунца,

 где Богови Људима

помажу Одозго

и где Људи Боговима

припомажу Одоздо,

где су Богови и Људи

 на Истом Задатку

усаображени и усаглашени

са Великим Духом Стварања.

(Велики Бог Род)

Лирски записи

Где је граница између јаве и сна – то никада нисам знао!

За мене су јава и сан одувек били чудесно испреплетени, тако да сам често јаву доживљавао као сан, а сан као јаву.

Од када знам за себе, волео сам да маштам и сневам.

Дешавало ми се, веома често, да на часовима, у основној школи, толико дубоко уђем у своје снове, у своју машту, тако да не знам ни када је час почео, ни када се завршио, ни шта се у том међувремену на часу дешавало.

Па ипак – неким чудом! – ја сам све време бивао један од најбољих ученика у школи.

Ни данас ми није јасно, како је могуће да будем међу најбољим ученицима, у разреду и школи, кад најчешће нисам бивао присутан на часовима!

Лирски записи

Кад сам имао шест година, заљубио сам се у девојку од шеснаест година, која је боравила у мом родитељском дому, припомажући мојој мајци у разним домаћичким пословима.

Толико сам био заљубљен у њу, да сам напросто бивао љубоморан на момке који би јој прилазили.

У својим дечачким сновима, које сам и будан сневао, ја сам је често замишљао, и виђао, као своју изабраницу, као своју драгану.

Данас се, после толико лета, присетих те своје давнашње љубави, и запитах се: да ли је то био само сан или истинска детиња љубав!