Драган Симовић: На јесењем ветру


20150606_191320

Волим тако да седим докон

 по васцели божји дан,

да тихујем,

сањарим,

сневам и маштам,

 и да ништа

под милим богом

не радим.

Волим да будем посве сам,

 и да ослушкујем тишину

далеких оностраних светова.

И волим још, с вечери,

да се загледам некамо у даљину,

и да часима у бескрајном низу

зурим у румене,

 љубичасте и малинове облаке,

без сврхе и смисла.

Да будем бескористан и непотребан,

 да будем никоји и ничији,

да будем попут травке или шаша

 што се лелуја,

њише,

шуми и шашољи,

на јесењем ветру.

Драган Симовић: Тамо где нема сврхе и смисла, нема ни живота!


Лирски записи из Акаше

120620151057

Нема аполитичног Србина.

Сваки је Србин, по природи својој, политичан.

Србин је биће политике.

Политике у праизворном и праисконом значењу ове речи: бавити се смисленим уређењем и устројством друштва, заједнице, рода и племена.

Има политика и политика.

Спрам човека и политика.

Има приземне, свагдање политике, и има узвишене, космичке и божанске политике.

Има политике естраде, и има политике дубоке тајности.

Има политичара који су на позорници под рефлекторима, и има политичара који су негде иза завесе, у дубинама и висинама оностраног.

Сваки Србин води своју политику у складу са својим унутарњим бићем, са својим погледом на свет, са својом поетиком.

Сваки Србин мора бити политичан, само зато што је Србин.

Онај ко није политичан и није Србин.

Он може имати србско име, али није истински и самосвесни Србин.

Ако се Србин не бави политиком, онда се политика бави њиме.

Тешко ономе Србину којим се бави политика!

Зато је боље бавити се политиком, него дозволити да се политика нама бави.

Срби у овоме времену морају да делају и дејствују тајно.

У дубинама и висинама оностраног.

Србство се најбоље чува кад се делује и дејствује тајно.

У дубокој тајности.

У што дубљој тајности.

Сваки Србин нека буде странка и покрет за себе.

Нека буде странка и покрет за себе, али свако мора да ради, чини, делује и дејствује за Србство.

Сви Срби који су усамљени попут степских вукова, нека сложно и здушно дејствују за Србство!

Није важно што су привидно разједињени и расејани, ако здушно и сложно дејствују за србску ствар, тада ће Србство бити сачувано и спасено.

Срби су космички и божански индивидуалци, зато је најмудрије да сваки Србин буде странка и покрет за себе.

Али та странка и тај покрет мора бити – србски!

Србство мора бити изнад свега у овоме свету.

Али само Србство мора бити подређено Вертикали.

Вертикала је сам врх свих врхова, како овостраних тако и оностраних светова.

Вертикала је Светлост, Истина, Правда, Доброта, Лепота, Дивота и Љубав.

Вертикала је Створитељ.

Вертикала је Дух Стварања.

Шта је политика?

Политика је свест и свесност.

Политика је један од начина и видова стварања.

Стварања и живљења са сврхом.

Живљења са сврхом и смислом.

Тамо где нема сврхе и смисла, нема ни живота!

Драган Симовић: Пета колона у Србији


Лирски записи

120620151057

Ником од Бога није дано право, да блати Србију и србски народ!

Свим натоидима и англофилима, који на пасја уста клевећу Србство и Србију, треба одузети србско држављанство и прогласити их за западне плаћенике и доушнике, што они, уистини, и јесу.

Не може Србија ни на једном пољу да напредује, поред толико западних плаћеника и петоколонаша у србском престоном граду.

У овом времену, када моћна Русија избија у први план, неразумљиво је и недопустиво, да србским градовима вршљаре које-какве парије и палије атлантистичких обавештајних и терористичких служби.

У питању је искључиво добра воља оних који су на власти!

Јер, сви би се непријатељи Србства и Србије, када би на власти само били људи од етике и вертикале, могли привести к познанију права за мање од три дана.

Овако се стиче утисак, да и сама власт кокетира са петоколонашима и западним обавештајним и терористичким службама.

Драган Симовић: РОДИНА И МАЈКА СРБИЈА


Лирски записи из Акаше

20150514_123521

 Родољубље је љубав према Роду и Родини.

Ако љубиш Род, онда љубиш и Земљу твојега Рода, а то је Родина, Домаја, Родна Груда, Отачество (Отаџбина).

Колико љубиш Родину, толико ћеш и бити штићен, чуван, негован и храњен од Родине.

Онај ко презире Род и Родину, гле! самога себе презире и исписује из Свете Књиге Предака.

Јер, Родина је више од земље, од твари, од вештаства, од материје; Родина је Биће – Биће сушто, суштаствено и духовно.

Ако своју Родину, а то је за нас Србија, видиш и осећаш као Мајку, онда ће Србија уистини за тебе и бити Мајка.

Кад се обраћаш Србији, онда се обраћаш Мајци, и благодариш Мајци Србији што те храни, штити, љуби и чува твоје тајне.

Ти можеш путовати диљем и широм земаљскога шара, можеш бити путник путујући и грађанин света, али, само је Србија твоја Родина, само је Србија твоја Мајка.

Када би само петина Срба видела и осећала Родину као своју Мајку, тада Србију нико никада не би покорити могао!

Јер, снага и моћ Србије јесте саобразна нашој љубави према Мајци Србији.

Драган Симовић: А Срби нису Јужни Словени!


Лирски записи

120620151057

Срби, памтите ко је с вама и уз вас, а ко је против вас!

Давно сам видео и освестио, да на овим просторима постоје само Срби, а да су Јужни Словени велика подвала Ватикана, Лондона, Берлина, Беча и свих иних јудео-кршћана.

Они народи које смо ми некада називали јужнословенским, немају ничег словенског у себи.

Они су јудео-кршћани и ватиканци, крсташи и инквизитори.

Они су највећи мрзитељи не само свега србског, но и свега словенског.

Срби, из бивших југословенских република ништа не купујте!

Бојкотујте њихове производе, њихову робу, ако држите до части, ако држите до свог србског достојанства.

То су ваши заклети душмани и крвници, па их тако и гледајте.

Не будите болећиви према њима.

Памтите им све!

Све у своју књигу запишите.

Да бисте знали ко је ко, да би сте знали ко је уз вас, а ко против вас.

Нема никакве јужнословенске браће.

 Нема никаквих Јужних Словена.

Постоје само Срби.

А Срби нису Јужни Словени!

Владан Пантелић: ИСТИНСКА ХРАБРОСТ


(Двадесетишесто мудрованије из Тијаније)

ART_0956

*
У Васељени не постоји ништа што није живо!

Творац је најпре створио минерале. па биљке и

животиње, потом људе.

Све створено обавља сложене задатке

у оквиру Норме Творца и све се налази

у растућем еволутивном процесу.

Васцела божја творевина служи човеку

на милијарду начина азаједно са човеком

служи Творцу.

Минерали, биљке, животиње и људи су

повезани тананим нитима једноте и

 по својој суштини, су Једно.

О томе су подучавали многи свети људи,

истински учитељи, јасновидци, пророци,

свете књиге и о томе наука има све више доказа.

**
Права духовност човека огледа се у његовој мудрости,

тј. његовом свакодневном животу, његовом деловању.

Многи људи гомилају знања из разних области,

посебно из психологије, религије, духовности.

Они о томе говоре свакодневно у облику

савета – како треба живети.

Мудраци су они, који знање примењују у свом животу.

Између знања и примене постоји јаз или зид

који можемо назвати навика.

Навика је стање улогореног и ушушканог ума

који претешко излази из своје пећине сигурности.

Погледајте како живе неке врсте морских ракова.

Имају своје пећинице из којих вире и лове.

Онда мало истрче, па се поново врате

а све се то дешава у свега

неколико просторних приобалних метара.

А испред се налази непрегледна вода мора

или водеана у које они не залазе.

Тај простор, те дубине, за њих су ван искуства.

Символика овог примера важи и за човека.

Водеан чине Радост, Љубав и Светлост

које је поставио Творац као основе света.

Слобода је она сила којом

откривамо и живимо ове основе.

Али слобода је застрашујућа

за неслободна човека.

Без храбрости, која се налази

у оквиру трећег енергетског центра,

тешко је, немогуће је, широм разкрилити

крила слободе, која воде у дубине

 и висине божанских искустава.

***
Највећи проблем за стицање виших духовних

искустава, стицање правог знања,

представља незнање.

 

У живој сликовници Бардо тодола,

тибетанског учења о путовању душе,

незнање се, отишлом из земаљске равни,

приказује као црни бездан.

У незнање убрајам сва погрешна

и лажна учења, која се дубоко укорене

у наше умове, тамо окамене, и делују

као тешка црна магија.

Лажна знања заузимају

меморијски простор човека,

као што то чине информације

на хард диску.

И, што је много горе од тога,

лажна знања нису статична, већ се упорно

 и жестоко боре против нових и већих истина.

У стварном животу то се испољава

кроз много врста несклада – несугласице,

жестоке свађе, туче, јад, беду, депресије, ратове.

До пуног изражаја долази цели сет

негативних осећања и радњи – себичност,

грубост, бес, тупост, лагање, вређање,

љутња, очај, мржња, свађа, вређање,

жеља за туђим, замраченост осећања, замраченост ума.

Лажно знање је основа себичности,

себичност је основа грамзивости а

грамзивост гледа у туђа дворишта,

краде, отима, изазива ратове.

****
Истински духовни развој није могућ

ако човек не открије да су многе,

скоро све,

темељне ствари које је научио застареле,

лажне, или, у најмању руку, небитне.

 

То се односи на школска знања из скоро свих предмета,

на све специјалности, сва религијска знања,

телевизијске програме, политичке игре…

Најдубље се у наше умове зарива религијско учење.

Уче нас шта је добро, шта није,

према норми те религије.

Уче нас о страшном Богу

који вреба сваку нашу грешку

да би нас казнио на вечне муке.

Страх од Бога се стиче у раном детињству,

када је дете зависно од родитеља и безпомоћно

да се одупре лажама и паралажама и

незрело да доноси своје одлуке.

Скоро све што смо учили у школама ствара страхове.

Страхови, слично лажним знањима,

заузимају наше емоционалне просторе,

просторе позитивног деловања и

просторе наше среће.

Нико нас не учи ко смо, зашто смо овде и

где треба да идемо.

Нико нас не учи шта је заиста,

заиста, важно у нашем животу и

како се то постиже.

Када човек не зна сврху свог постојања

сличан је путнику који не зна циљ свог путовања.

Таквом путнику сви путеви су добри,

али никада не стиже на циљ…

*****
Најважније знање у нашем животу

је знање о Богу,

дакле о души, духу, свести и

физичком телу Бога, његовом кретању,

слуху, виду, мирису, укусу, деловању

.

Важно је, најважније је, да и ми

научимо да делујемо као Бог.

То знање је доступно, али, наравно, није лако,

јер Бог делује из непрекидног стања среће и љубави,

и стога су његове радње веома успешне и брзе,

скоро тренутне.

Знање о Богу је најефикаснији лек

за чишћење колективног несвесног

које нас ограничава у свим сферама живота.

У колективном несвесном налазе се

армиране тврдње да човек мора тешко да ради,

да мора да се разбољева, слаби и стари,

да узима зависничке лекове и да умре.

******
Знања Нове свести предводника и

Аватара науке и духовности

Др Григорија Петровича Грабавоја

успешно мењају колективну свест,

и она све мање и мање личи на тамну,

оловну, непробојну кацигу која се надвила

над наше главе и животе и чини их неперспективним,

а све више и више личи на раведравајућу свежину

Када се смањује тешко и ограничавајуће деловање

колективног незнања расте наша храброст,

расте наша срећа, расте ефикасност лечења са свешћу,

расте уверење о могућности васксења отишлих,

расте веровање о вечном животу човека у физичком телу.

Здравље, самоваскрсење и вечни живот

се морају непрекидно стварати, заједно са Богом,

јер припадају принципу развоја божанске стварности.

*******
… И стога се учовечи и очовечи Човече!

Збаци са грбаче џакове страха, џакове незнања,

исправи се по вертикали

координатног система Вечности,

повежи се са Тврцем заувек,

ослободи крила за дугачке и високе летове,

полети и стварај!

Стварај и лечи себе са свешћу и са смислом,

пуни своје биће светим знањем,

непрекидно изливај свеобилну реку среће,

издашно дели премудрост,

и дели све светлоплодовито – свему постојећем!

Драган Симовић: ЗМИЈСКА ГНЕЗДА: ВАТИКАН И ЛОНДОН


Лирски записи

20150606_191320

Ми, Срби, морамо и ово да знамо!

Највеће непријатеље и душмане Србства створила је јудео-кршћанска црква.

Ватикан и Лондон јесу змијска гнезда у којима се већ вековима кују најгнусније и најгрозније завере против Срба.

Иза свих погрома над Србима, већ столећима, стоје Ватикан и Лондон.

Нико тако не мрзи Србе као јудео-кршћански Запад!

Од јудео-кршћана нема већих и крволочнијих звери у људскоме обличју, од када је света и века.

Сви наши заклети душмани и крвници, рођени су или у Ватикану или у Лондону.

Све што се изјашњава као јудео-кршћанин – то је наш заклети крвник!

Срби су виша и надмоћнија раса, Велика Раса, зато нас и мрзе све ниже – мајмунске, гуштерске, змијске и јакрепске расе.

Срби који не желе то да чују, виде, схвате и освесте, завршиће свој бедни земаљски живот као последња бесловесна светина.

Драган Симовић: Србин је онај ко је двапут рођен


Лирски записи из Акаше

20150606_191320

Боги ће остати запамћен као Србин Вертикале.

Као Србин који је у свом бићу и суштаству помирио живот и смрт, као Србин који је надрастао и превазишао страх од смрти.

Боги је Србин Вертикале који је веровао и живео Мисију Србства.

Он је у бићу Србства видео Светлост, Истину и Правду.

За њега је Србство увек и вазда бивало – Вертикала.

Говорио је: Србство се мери и вреднује по дубини и висини.

Хоризонтала је безначајна и пролазна.

Хоризонтала је опсена, омаја, варка, привид и илузија.

Његова је вера у Србство происходила из виђења, знања и живљења.

Вера је била последица већ виђеног, знаног, спознајног и познатог.

Боги је био посвећеник живе усмене речи.

Сваку би реч казивао из душе и срца.

Реч је за њега била слика, праслика, архетип, сушто биће.

Свака његова изговорена реч била је усаображена са осећањем, вером, знањем и познањем.

Говорио би само оно што осећа, види, познаје и верује.

Говорио би: Све док не правазиђеш страх од смрти, не можеш бити цео, потпун, заокружен, самобитан и самосвестан човек.

Све док човек у дубинама својега бића не помири живот и смрт, не може Одозго да се роди за Вечан Живот.

Онај ко превазиђе и победи страх од смрти – превазишао је и победио свет.

Његов живот, од тог трена, нема више ни почетка ни свршетка.

И још би говорио: Није Србин свако онај ко има србско име; Србин мора двапут да се роди: први пут Одоздо, а други пут Одозго.

Онај ко се не роди Одозго, узалудно је рођен и Одоздо.

Када говорим о Србима Вертикале, ја имам на уму управо те Србе, који су и по други пут рођени – Одозго.

(Ово је моје песничко сведочење о пуковнику Богосаву Стојменовићу, великом посвећенику, војнику и ратнику, Белом Србину с којим се, у овоме свету, дружих четврт века.)

Драган Симовић: Бог је у нашим мислима и сновима


20150606_191320

Оно што мислимо и сневамо –

то је наш Бог!

Бог је са нама онолико

колико смо и ми са Богом.

Сваког тренутка

буди једно са Богом,

 па ће и Бог

свакога трена

бити уз тебе

 и с тобом.