Лирски записи

Ми, Срби, морамо и ово да знамо!

Највеће непријатеље и душмане Србства створила је јудео-кршћанска црква.

Ватикан и Лондон јесу змијска гнезда у којима се већ вековима кују најгнусније и најгрозније завере против Срба.

Иза свих погрома над Србима, већ столећима, стоје Ватикан и Лондон.

Нико тако не мрзи Србе као јудео-кршћански Запад!

Од јудео-кршћана нема већих и крволочнијих звери у људскоме обличју, од када је света и века.

Сви наши заклети душмани и крвници, рођени су или у Ватикану или у Лондону.

Све што се изјашњава као јудео-кршћанин – то је наш заклети крвник!

Срби су виша и надмоћнија раса, Велика Раса, зато нас и мрзе све ниже – мајмунске, гуштерске, змијске и јакрепске расе.

Срби који не желе то да чују, виде, схвате и освесте, завршиће свој бедни земаљски живот као последња бесловесна светина.

Лирски записи из Акаше

Боги ће остати запамћен као Србин Вертикале.

Као Србин који је у свом бићу и суштаству помирио живот и смрт, као Србин који је надрастао и превазишао страх од смрти.

Боги је Србин Вертикале који је веровао и живео Мисију Србства.

Он је у бићу Србства видео Светлост, Истину и Правду.

За њега је Србство увек и вазда бивало – Вертикала.

Говорио је: Србство се мери и вреднује по дубини и висини.

Хоризонтала је безначајна и пролазна.

Хоризонтала је опсена, омаја, варка, привид и илузија.

Његова је вера у Србство происходила из виђења, знања и живљења.

Вера је била последица већ виђеног, знаног, спознајног и познатог.

Боги је био посвећеник живе усмене речи.

Сваку би реч казивао из душе и срца.

Реч је за њега била слика, праслика, архетип, сушто биће.

Свака његова изговорена реч била је усаображена са осећањем, вером, знањем и познањем.

Говорио би само оно што осећа, види, познаје и верује.

Говорио би: Све док не правазиђеш страх од смрти, не можеш бити цео, потпун, заокружен, самобитан и самосвестан човек.

Све док човек у дубинама својега бића не помири живот и смрт, не може Одозго да се роди за Вечан Живот.

Онај ко превазиђе и победи страх од смрти – превазишао је и победио свет.

Његов живот, од тог трена, нема више ни почетка ни свршетка.

И још би говорио: Није Србин свако онај ко има србско име; Србин мора двапут да се роди: први пут Одоздо, а други пут Одозго.

Онај ко се не роди Одозго, узалудно је рођен и Одоздо.

Када говорим о Србима Вертикале, ја имам на уму управо те Србе, који су и по други пут рођени – Одозго.

(Ово је моје песничко сведочење о пуковнику Богосаву Стојменовићу, великом посвећенику, војнику и ратнику, Белом Србину с којим се, у овоме свету, дружих четврт века.)

Оно што мислимо и сневамо –

то је наш Бог!

Бог је са нама онолико

колико смо и ми са Богом.

Сваког тренутка

буди једно са Богом,

 па ће и Бог

свакога трена

бити уз тебе

 и с тобом.

Дух је Пурпурна Светлост

што струји мојим крвотоком,

и што исцељује

и препорађа моје Срце.

На Путу

ка Водеану Првобитне Светлости

пролазим кроз овоје Таме.

С ону страну

 Простора и Времена,

 гле! смеши ми се Вечност

што исијава

 из Срца мојега.

Истина је само оно

што нам Душа шане,

што нам Срце каже.

У Души је Мајка,

у Срцу је Отац.

Мајка и Отац јесу Целина,

 јесу Потпуност,

јесу Савршенство.

За Стварање и Рађање

подједнако су битни

и Мајка и Отац.

Отац не би био Отац

без Мајке;

Мајка не би била Мајка

 без Оца.

Истина је само оно

 што нам Душа шане,

што нам Срце каже.

Лирски записи

У овом времену, уистини, нема већих непријатеља Србства и Србије од атлантистичких (НАТО) лобиста у Србији.

Они „Срби“ који лобирају за улазак Србије у НАТО, свесно, потуљено и лукаво, раде на потпуном уништењу свега Србског.

Нама, који се противимо уласку Србије у ову канибалску терористичку организацију – која је уништила и за тисуће година, осиромашеним уранијумом, затровала Србију у пролеће 1999. године – предстоји жестока и тешка борба против оних који желе да нас униште и затру до краја.

Боље је да сви ми, србски родољуби, достојанствено изгинемо, него да дозволимо, да Србијом и србским земљама слободно ходају оне звериње и канибалске армаде које убијају, кољу и спаљују србске мајке и србску децу.

Који то „Срби“ лобирају за улазак Србије у НАТО?

Они „Срби“ који су од стране Атлантиста плаћени да призову свеопшти србско-србски грађански рат без победника.

Они „Срби“ који свим бићем својим и свом душом својом мрзе све што је Србско и Руско.

Они „Срби“ који словесни Србски Род доживљавају као стоку за кланице атлантистичких звери и канибала.

Рећи ћу још и ово.

Боље је да се догоди и свеопшти планетрани рат, него да атлантистички канибали владају човечанством.

Боље је и да сви ми изгинемо, него да НАТО загосподари светом.

Поезију сам одувек стварао

само зарад своје душе.

Моја би душа без поезије,

 давно усахнула и свенула,

и мој живот тада

не би имао

баш никаквога смисла.

Није битно ко ће –

и да ли ће уопште ико –

 читати моју поезију;

 битно је да сам ја

преко песама својих

бивао повезан са бићима

из Виших божанских светова.

За песника је поезија коју ствара: његова вера, његова религија, његова поетика, његов поглед на свет.

Песник ствара своју веру, своју религију; а не прихвата туђинске вере, туђинске религије.

Он је један једини верник властите религије, и он не тражи ни од кога да прихвати његову веру, његову религију.

Песникова религија јесте једина религија на свету која има само једног верника, и једина религија на свету која не прогони вернике и припаднике неке друге религије.

Поезија је и више од вере, и више од религије.

Поезија – то је цела Васељена, то су сви овострани и онострани светови.

Поезија – то је стање и судбина Душе.

Лирски записи из Акаше

Република Србска је више СРБСКА од Србије.

Срби из Србске имају више србског гена од Срба у Србији.

Срби из Србске јесу расно чистији Срби од Срба из Србије.

Већа је свест и самосвест у Срба из Србске него у Срба из Србије.

Зато је политичарима из Србске паметније да се повезују са Русијом, а Србију да заобилазе у што већем луку.

Политичари из Србске не смеју да рачунају на помоћ политичара из Србије, јер је никада и неће добити.

Пре ће им одмагати него што ће помагати!

Срби из Србије немају ту праискону србску свест и самосвест коју имају Срби из Србске.

Једно будуће Србство неће сачувати Србија, већ Србска!

Лирски записи из Акаше

Србија ће бити тамо где ми желимо.

Где ми поставимо Србију, Србија ће тамо и бити.

Ми, и само ми, одлучујемо о судбини Србије.

Немојте дозволити да вас обману наши душмани са Запада, који смерају да сместе Србију мимо нашег хтења, јер они се не питају, већ ми.

Србији је место у Вечности, а не у неким црним рупама Запада.

Запад нема ни прошлости ни будућности, а нема ни садашњости.

Запад је само једна велика опсена и омаја, једна велика илузија бесловесне руље.