(Јадранки, Белој Србкињи из Србске,
посвећујем ове дивотне стихове.)
Светлост наших мисли,
снова и визија
ствара будући свет –
у неком далеком сазвежђу
и звезданом јату –
у којему ћемо поново,
гле! рођени бити.
Светлост која исијава
из срца наших
биће наше Духовно Сунце
што ће да нас
обасјава и греје,
у једном будућем свету
који мислима,
сновима и визијама својим
творимо у овоме
тренутку вечности.
 |
Лирски записи
Срби су исувише трпељиви.
(Уместо варварске туђице толеранција, користите србску реч трпељивост!)
Због те претеране трпељивости, Срби ће нестати.
Ми смо постали до снисходљивости трпељиви према свакој туђинској фукари која улази у нашу домају, у нашу прадедовску земљу.
Сви остварују своја дивљачка, варварска, несувисла и бесловесна права у Србији, само Срби не могу да остваре ниједно своје праисконо право.
Белосветске парије у Србији се осећају слободније од самих словесних Срба.
Нешто, заиста, није уреду с нама!
Народ који постане до снисходљивости трпељив, по свим природним, космичким и божанским законима мора да нестане.
Србија мора да буде – србска!
Сви закони и прописи у Србији морају да буду – србски!
Све установе у Србији морају превасходно да воде бригу о Србима!
Тако се понаша сваки здрав и освешћен народ; тако се понаша свако здраво, самосвесно и самобитно друштво.
Србија, пре свега, мора да буде Држава Срба.
Јер, једино Срби држе Државу, и једино Срби брину о Држави.
Сви други би, преконоћ, растурили, опљачкали, спалили и уништили Србску Државу.
Срби не смеју више да слушају евроунијате, атлантисте, ватиканце, јуде-кршћане, лихваре и гамозове који су наши заклети душамни од Праискони, већ морају своју судбину да узму у своје руке.
Срби не смеју више да буду до снисходљивости трпељиви, но морају да буду жестоки, тврди, чврсти и попут својих древних предака расположени према свим душманским уљезима, према белосветским уљезима – паријама и палијама – који улазе у Србију с једном једином намером: да растуре Србију, а Србе да расеју и развеју по беломе свету.
Твоја Вера израста из Слободе
и узраста кроз Слободу.
Слобода води ка Истини,
а кроз Истину до Светлости.
Слобода,
Истина
и Светлост
јесу Тројство Великог Стварања.
Створитељ је неразлучив од Творевине.
Оно што Стварамо – то смо Ми!
Лирски записи
Небојша Јовановић из Бора.
Бели Србин, мој врли пријатељ, који се већ годинама бори за Истину о Ведском Србству.
Небојша је први почео да прави уметничке видео записе уз моју лирику.
Мајсторски је обрадио Белу Србију и Поробљену Србију.
Његови уметнички видео записи, са мојом поезијом, налазе се на многим сајтовима, порталима и блоговима диљем и широм васцелога Србства.
На свом сајту је годинама, редовно, из дана у дан, објављивао моју поезију и моје лирске записе.
Вазда се, свих ових минулих година, ратнички и достојанствено, носио са беспарицом, са материјалним сиромаштвом, попут сваког Белог Србина, попут сваког србског витеза.
Али, из дана у дан, бива му све теже, све мучније и све болније.
Јер, сиромаштво, ако дуго потраје, почиње и душу да разједа, како ми, једном приликом, рече једна мудра србска старина.
Стога, овом приликом, молим своје читаоце, да, Небојши Јовановићу из Бора, новчано припомогну, колико ко може.
Није важно колико ко даје, већ како даје и зашто даје.
Небојши се можете обратити преко овог блога:
Лирски записи из Акаше
Нови светски поредак и владаре из сенке најуспешније могу да руше србска и руска тајна друштва.
Тајна друштва која ће утерати страх у кости владарима из сенке који креирају нови светски поредак.
Не јавни рат, већ тајни и онострани.
Не психолошки, већ парапсихолошки.
Не одбијати ударце, већ задавати ударце.
Клин се клином избија, каже једна србска пословица.
Нека тајна србска и руска друштва буду ноћна мора за владаре из сенке, за заговорнике новог светског поретка, за лихваре и гмазове.
Тајни рат против владара из сенке јесте почетак мира у свету.
Нема мира и благостања у свету све док се не униште владари из сенке, заговорници и креатори новог светског поретка, лихвари и гмазови, банкари и банкстери.
Да би човечанство могло да напредује умно, научно, духовно и стваралачки, морају се уклонити предатори и паразити који човечанством владају из сенке.
Највећи предатори и највећи паразити јесу у самом врху пирамиде.
А пирамида је данас видљивија боље и јасније него игда раније.
Лирски записи из Акаше
Србе ће урнисати таштина.
Таштина је подмукли непријатељ Србства.
Сваки је Србин ташт.
Сваки би Србин желео да буде – Први Србин.
Нико не жели да буде Други или Трећи Србин, већ искључиво – Први!
Сваки је Србин свакоме Србину сумњив.
Сваки Србин умишља да је лепши, бољи и паметнији од других.
Зато нам се и не да, да створимо јако србско умно, духовно, научно, интелектуално и културно језгро.
Зато су све наше родољубиве странке разједињене и међусобно завађене.
Таштина ће посве уништити и Србство и Србију.
Почетак свих почетака, што се србског питања и становишта тиче, јесте надрастање и превазилажење таштине.
Усредсреди се на себе
и своје моћи;
не размишљај
о непријатељима својим.
Онај ко је будан,
вазда је и увек спреман
да изненади непријатеље своје.
Сви непријатељи твоји
силни су и моћни онолико
колико си ти млитав и успаван.
Будан и освешћен ратник
не стрепи од непријатеља својих –
он је свагда у предности
над сваким од њих понаособ.
Лирски записи из Звездане Акаше
(У спомен на Белог Србина –
Богосава Богија Стојменовића)
Ноћас је, у сну, мој врли пријатељ, пуковник Боги Стојменовић, напустио овај свет варки, омаја, илузија, обмана и опсена.
Преселио се у дивотне оностране пределе, и тајинствене светове, међу своје звездане претке и беле богове, међу галактичке ведске Србе.
Боги је на својим животним путевима корачао усправно, и васцели свој земаљски живот живео усправно.
Редак Србин, и још ређи хиперборејски посвећеник!
Мислио је срцем, те је од срца и умро.
Само Бели Срби умиру од срца, и у блаженом сну.
Умиру од срца, у блаженом и спокојном сну, зато што мисле срцем, зато љубе срцем, зато што живе срцем.
Природно је, да они који имају срце и умиру од срца.
Не могу умрети од срца они који срца ни немају!
Боги се до последњег дана, до последњег часа, до последњег трена, борио за Бело Србство.
Верујем, и знам, да ће он своју борбу за Бело Србство наставити и у оностраним (тајносаним) пространствима, у Златном Свароговом Ирију, у вртовима галактичким и рајским.
Већ видим Богија, како у пратњи крилатих и светлосних бића – уз дивотно појање и певање небесних песника и певача, свирача и плесача, муза и вила, белих богиња и ведских богова – плови низа онострана сазвежђа и звездана јата, плови и путује ка Дому своме у Првобитној Светлости, ка Свароговом Златном Ирију, ка ПраВодеану вечне Љубави и Самилости.
Јер, кад год овај свет напушта Божји посвећеник попут Богија, тада је на ногама цела Васељена.
(На левој обали Истера/Дунава, првог дана месеца грудења, 7524/2015. године)
(Бели Србин – Богосав Боги Стојменовић)
