На Родини мојих Предака

има једна Вилинска гора,

 под Вилинском гором

има једно Вилинско језеро,

крај Вилинског језера

има седам Вилинских врела,

понад седам Вилинских врела

простиру се сеновите Вилинске рудине,

пењући се уз сеновите Вилинске рудине,

 а пролазећи кроз чаровите Вилинске косе,

 избија се на један пропланак

од давнина зван Вилинска метаљка,

 а високо понад Вилинске метаљке

налази се један тајинствен Вилински вијенац

под снежним врховима Вилинских врлети.

Лирски записи

Чему служи ријалити, реални телевизијски шоу програм?

Служи за дебилизацију и кретенизацију маса, за стварање дебила и кретена који ће, без икаквог опирања и бунта, пристати да буду покорне слуге и бело робље лихвара и гмазова.

Уосталом, сви званични медији, са свеколиким својим програмом, и служе за дебилизацију и кретенизацију народа.

Владарима из сенке, лихварима и гмазовима, не требају самосвесне и самобитне личности, не требају им пробуђени и словесни народи, већ им требају дебили и кретени.

Зато се сви ријалити програми врте око најприземнијих емоција, око најнижих животињских порива – око бестијалног (псећег) секса, око оргија и порнографије, око најпрљавијег кича и шунда, око мајмунске и псеће расе човеколиких сподоба.

У већине ријалитија интелегенција учесника јесте равна инфантилним и бесловесним сподобама које се користе са неких стотињак ономатопејских речи, без сврхе и смисла, без икаквог сувислог и свесног значења.

То је животињска фарма човеколиких животиња у којој се поништава све узвишено и племенито, све сувисло и словесно.

Чак и они који само гледају (прате) овакве емисије, после неког времена и сами поживотиње, зато што све оно у чему, на овај или онај начин, учествујемо, почиње да делује на нас у виду црне магије, у виду аутосугестије и аутохипнозе.

Народ који је под хипнозом ријалитија престаје бити креативан и самобитан народ и постаје тако најобичнија марва (стока једна грдна!), која нема никакве свести о себи и свом пореклу, о својој раси и нацији, о својој држави и родини.

Јуче пре Жарка Сјајка
Захватио сам неначету воду
Из Манитог Вира у Тијанији
Воду која спира скврност недела

Људе идеализујем, србски род идеализујем, пријатеље идеализујем.

Идеализујем и свет у којему живим.

Идеализујем га иако унапред знам, да никада неће бити бити идеалан, никада неће бити савршен.

Од детета сам само сневао, маштао и идеализовао: људе, пределе, облаке, звездано небо…

Идеализовао сам сваког човека, идеализовао сам сваку жену у коју сам, ко зна где и када, бивао заљубљен.

Идеализујем Бело Србство, идеализујем претке, идеализујем потомке.

Идеализујем потомке који ће негда и негде обитавати у једном лепшем, бољем и дивотнијем свету, вековима после нас.

 Идеализујем љубав, идеализујем лепоту и красоту, идеализујем доброту и дивоту.

Све што ми је драго и мило – то идеализујем, то већ видим као савршенство.

Лирски записи

Србско питање, за нас мора бити питање свих питања.

Само онда када ваљано решимо србско питање, моћи ћемо да расправљамо и да се договарамо о сваком другом питању.

Србско питање, и србска визија, за нас мора бити темељ нашег опстанка и нашег живота са смислом.

О србском питању морају, превасходно, да расправљају и одлучују: паметни, освешћени, родољубиви и неустрашиви Срби.

Само Срби без мане и страха!

Јер, србско питање није једно неважно и узгредно питање; србско питање јесте питање свих питања, за сваког расног Србина и сваку расну Србкињу.

Наша одговорност (сваког од нас понаособ, као и свих нас заједно) мери се и сагледава кроз нашу спремност, способност и умешност да ваљано одговоримо на србско питање.

Све док не одговоримо на србско питање, нећемо имати одговора ни на једно друго питање.

Без ваљаног и мудрог утемељења србског питања у нашу како индивидуалну тако и колективну свест, за нас, Србе и Србкиње, нема никакве извесне будућности.

Без србског питања, нема ни Србства ни Србије!

 

Србски политички олош и шљам

јесте наша највећа брука и срамота.

Бедни смо ти ми,

 кад нас ова политичка фукара

представља у свету!

Толико су србски политичари

 дебиласти и бесловесни,

да не умеју ни једну једину

сувислу реченицу

на србском да саставе,

а још када причају на енглеском,

то је грозота за уши

свакоме ономе

коме је тај језик матерњи.

Сваки освешћени Србин осећа гађење,

кад види и чује

овај политички олош и шљам,

ову ругобу

и ова грдила!

Кроз мрачне

и језиве теснаце

и ужасне поноре

живота без смисла

може само

савршена љубав

да нас проведе,

те да нас изведе

на пропланке

првобитне светлости.

Лирски записи из Звездане Акаше

Вековима је цео Банат – Банат до Тамиш-града (Темишвара) и Арада – био србски.

(Арад су основали чувени србски племићи Јакшићи, који су и у народним песмама опевани – Диоба Јакшића.)

Срби су једини староседеоци у целом Банату.

Сви други народи, у односу на Србе, јесу дошљаци (дођоши).

Од свих народа, Немци се последњи населише у Банат.

У нека вршачка села досељени су тек средином деветнаестог века, и ту су се задржали мање од стотину лета, јер су их комунисти (комунисти, а не Срби!) протерали одмах по доласку на власт.

Већина Срба нема благе везе, да су Срби најстарији житељи целога Баната.

Додуше, већина Срба нема благе везе о много које-чему из богате властите Повеснице!

Ми смо народ који се давно посвађао са Учитељицом живота, те нам се зато Историја вазда до убескрај понавља.

Ово о чему вам сада пишем нема никакве везе ни са лириком нити са Звезданом Акашом, али има везе са нама, са нашим кратким памћењем.

Многи лажни историчари берлинско-ватиканске школе – рачунајући на нашу заборавност! – желе да прикажу, да су Срби дођоши у Банату, а да су неки други (рецимо: Немци!) најстарији становници Баната.

Ако будемо будни, то им неће проћи!

Лирски записи из Звездане Акаше

Нећу да тугујем, патим и болујем зато што се руши и нестаје Србство.

Нека се руши и нека нестане све што није достојно живота!

Ако Срби не желе да буду Срби, зашто бих ја туговао, патио и боловао због тога?!

Нека буду што год пожеле; нека буду стока једна грдна, ако им је и то по вољи!

Ја знам ко сам, знам чији сам, знам одакле сам пошао и, на концу, знам камо и куда идем.

Они који то не знају, и не желе да знају, нека буду робље, нека буду стока, нека буду псине луталице!

То је њихов избор.

Све је њихов и све је наш избор.

Свако од нас бира, свако је од нас још пре рођена својега изабрао ко ће, шта ће, и какав ће бити!

Ако нисмо достојни живота, нека сви скупа нестанемо, нека сви скупа скапамо од глади и студени, нека сви скупа, као марва и скотови, нестанемо заувек.

Тако ћемо, макар, ослободити простор на Земљи за оне будуће који ће после нас доћи, за оне будуће који ће умети да вреднују, поштују и цене живот, који ће умети да живе свој живот са сврхом и смислом.

Све што сам до сада писао о Србству, то се односи само на три посто Срба и Србкиња што обитавају у овоме времену.

Њима се дивим и њима се клањам!

Они су једна лепша, боља и дивотнија будућност.

Они су наша будућност међу неким далеким сазвежђима и звезданим јатима.

Лирски записи из Звездане Акаше

Опет су Срби победили.

И поново ће победити.

И вазда ће и увек изнова побеђивати.

Сваки је Србин победник.

И свака Србкиња, наравно!

Јер за расне, господствене, хиперборејске и аријевске освешћене Србе, између Србина и Србкиње нема никакве разлике у земаљским, духовним, стваралачким, божанским и космичким правима.

Зато што су Срби лепо васпитан, господствен, самосвестан и самобитан На(Род).

Нема пораженог Србина, нема побеђеног Србина!

Свака победа Србинова јесте за сва времена, за све векове.

Ниједна србска победа није од данас до сутра – свака је за вечност!

Зато се у Вечну Књигу Живота и уписују све србске победе.

Све србске победе записане су у Звезданој Акаши.

Ко год жели, може у сваком трену и да провери!

Зато свако и не може бити Србин.

Многи би желели да буду Срби, али не могу.

Није им дано, није им писато!

Само Србин може бити Србин.

Другима то није дозвољено.

Они не могу да буду победници.

Ни многим србима (није словна грешка!) није дано да буду Срби.

Хтели би да буду Срби, но, не да им се!

Не можеш бити Србин (или Србкиња), ако се не држиш божанске и космичке Вертикале.

Јер управо Вертикала и чини Србина – Србином!

Вертикала је само за Србина, а за све ине – Хоризонтала.

За оне који бауљају, гамижу и пужу.

Опет су Срби победили.

И поново ће победити.

И вазда ће и увек изнова побеђивати.