Лирски записи из Звездане Акаше

Најпре је Америка поробљена од невидљивих непријатеља, да би се, потом, преко поробљене Америке, поробљавао читав Свет.

Да би се ослободио Свет, онда превасходно мора да се ослободи Америка.

Америку морају да ослободе Американци.

Нису Руси и Кинези дужни да ослобађају Америку, већ сами Американци!

Американци добро знају ко су невидљиви непријатељи; знају њихова имена, знају њихова одредишта, знају куда се и у које време крећу.

Американци све до у танчине знају о њима, и зато морају да делују и дејствују!

Света дужност Американаца је да ослободе Америку од невидљивих непријатеља, да би се иза тога Свет ослободио од свих видљивих непријатеља.

Видљиви непријатељи нису толико опасни колико то јесу невидљиви непријатељи!

Уосталом, без невидљивих непријатеља, не би у Свету било ни видљивих непријатеља.

Све ратове су у прошлости изазивали невидљиви непријатељи, а сада је дошао тренутак, да се свеколики Свет удружи у светом рату против невидљивих непријатеља.

Са нестанком невидљивих непријатеља, завладаће је вековни мир на Земљи!

Лирски записи из Звездане Акаше

Упознајмо своје видљиве непријатеље, да бисмо преко њих дошли до својих невидљивих непријатеља.

Наши невидљиви непријатељи јесу узроком свих наших видљивих непријатеља.

Вековима смо гинули у рату са видљивим непријатељима – гинули смо и ми и они! – а да смо на самом почетку препознали своје заједничке невидљиве непријатеље, не бисмо гинули ни ми ни они!

У једном будућем рату (који ће се ускоро догодити!) морамо се удружити са својим видљивим непријатељима, како бисмо сложно, за сва времена, поразили наше заједничке невидљиве непријатеље, због којих пати и страда свеколики словесни и освешћени људски род.

Сви ми знамо ко су наши невидљиви непријатељи, али се из страха, који нам је још у детињству усађен, плашимо и уздржавамо да њихово име и јавно изговоримо!

Кад победимо тај у нама неосвешћени страх, тада ћемо и наше невидљиве непријатеље једном за свагда победити и са Земље у Нигдину Хаоса протерати.

Има Нешто што повезује

овостране и оностране светове,

све планете,

и сва сунца,

и све звезде

у свим сазвежђима и звезданим јатима,

 и што повезује

 сва бића сушта

у свим световима,

у свим вековима,

у свим пространствима;

 има Нешто што није опипљиво,

нити видљиво нити чујно,

 а даје живот свему живом,

 свему суштом,

свему тварном и нетварном;

има Нешто над Свим Нечим,

без имена,

без обличја,

 без мириса и без даха,

а Сушто је над Свим Суштим

и Битно је над Свим Битним,

јер је Узрок и Пра Узрок

свих узрока, пра-узрока,

свих Постања и Настања.

Човек мора да буде вођен

од Некога из Виших светова.

Човек не може да иде сам;

он мора да буде вођен.

Од Невидљивог Вође, гле!

зависи и судбина наша.

Онакви смо

какав нам је

Невидљиви Вођа.

Док су Срби били вођени

 од Белих Вилењака,

дотле су и били –

Бели Срби!

Цуре јесењске дуге ноћи
небесног млека звезде сањалице
све моје сузе и сестре њене
моје светлице и озарлицe
На лишћу од срниног страха
умекшаном светлошћу камина
занавек небо уздахе не прима
тек сенке јечe сањивих рима
И слаби сласт неисказану
у таласу његових предомишљања
и блага светлост сабахданa
где ћути мисао слатких рана
Сву драж у чистоти разабрану
с мог образа и чела ведрог
тихују зрикавци и птице станарице
а славуји трепере у свом болу
Смешци плачу у пурпура нежног
да моју прошлост благост руби
моја душа не распознаје
грехе земног срце чисто љуби

Речи нас издају

у тренуцима

кад су најпотребније.

Најдубља осећања,

 најдубље увиде и спознаје

 никада не можемо

изразити речима.

Постоје стања душе и духа

која не могу стати у речи,

која се речима опиру.

Има тренутака,

кад шутња и тишина

казују више

од свих речи.

Љубав црпе снагу,

животне сокове и божанска дејства

 с ону страну свега опипљивог,

појавног и видљивог,

 тамо негде иза свих појмљивих

и разумних ствари,

у највећој тишини и дубини

тајинствених оностраних светова,

где само пречисте

и божанске душе

имају увида у њено порекло.

Суштина љубави

 није у ономе што се види и чује,

већ у ономе што се

ни видети ни чути не може.

Лирски записи из Звездане Акаше

Живот мора да буде чаролија да би био живот са сврхом и смислом.

И све што сневамо, што мислимо, што чинимо, што радимо мора бити чаролија.

Колико чаролије у нечему, толико вредности, лепоте, дивоте и смисла у томе нечему.

Чаролија је више од магије.

Та древна србска реч обухвата и покрива много других, како србских тако и туђинских речи.

Чаролија је истовремено и магија, и мистика, и мистерија, и тајинство, и тајна, и алхемија.

Чаролија је суштаство (есенција) живота са сврхом и смислом.

Ми морамо овоме свету да повратимо чаролију.

Ако свету не повратимо чаролију, света више ни бити неће.

Заиста, немогуће је уопште и живети без чаролије.

Чаролија је душа љубави.

Колико чаролије има у љубави, толико и саме љубави има!

Чаролија је тамо негде иза свега видљивог; с ону страну свих ствари и појава, свих видљивих светова и свих сазнања и познања.

С ону страну бића.

С ону страну Бога.

Ни Бог не би могао да ствара без чаролије.

Бог се кроз чаролију пројављује.

Ми не видимо Бога, али ако осећамо Његову чаролију, онда ћемо и Њега видети.

Бог је у чаролији, као што је и чаролија у Богу.

Горе:

трепере

звездана јата;

 доле,

у крошњама:

зрикавци зричу.

Ноћ тиха,

дубока,

с лахором из поља.

Радост у срцу,

милина у души.

Уз хук сова,

над вртом,

тонем у сан.