Савршенство влада

над свим световима,

над свим сазвежђима,

над свим звезданим јатима,

 над свим бићима,

словесним и несловесним.

Савшенство у Срцу и Души,

 Савршенство у Уму и Духу,

Савршенство у Великом Бићу

из којега происходе сва бића.

Савршенство у Дубинама,

Савршенство на Висинама,

Савршенство Онога

Који Савршен Бива

у Остварењу Савршенства.

Ма шта мисли,

човек не може да буде потпун,

не може да буде

самосвесна и самобитна личност,

све док не победи

 страх од смрти.

А када победи страх од смрти,

тада више нема ни туге,

 ни патње,

ни брига,

 ни страхова,

 ни болести.

Да, уистини,

са победом страха од смрти,

и болест нестаје!

Они који се држе

космичке и божанске вертикале,

и који су повезани

са боговима и иним бићима

 из виших светова,

имају и прошлост

и будућност,

а што је најбитније:

 имају вечну садашњост.

У дубокој тишини,

кроз откуцаје властитот срца,

ослушкујем шапат звезда

 и бруј далеких

звезданих јата.

Ноћ,

све дубља,

тиша и тамнија.

Подижем главу,

зурим у дубине неба,

тражећи ону звезду

која је у сновима мојим

пре мене рођена.

Лирски записи из Звездане Акаше

Живети, значи: уживати!

Онај ко не уме да ужива, тај не уме ни да живи.

Онај ко не уме да ужива у ленствовању и нераду, тај не уме да ужива ни у посвећеничком раду.

Али, има уживања и уживања!

Постоји лествица уживања: од један до дванаест, од самог дна до самог врха, а све у зависности од ступња свести и свесности онога који ужива.

Што је виши ступањ свести и свесности, самосвесности и самобитности, тиме је и виши ступањ самога уживања.

Освешћене личности – песници, уметници као и ини ствараоци посвећеници – поетику уживања подижу на највиши (божански) ступањ присуства, повезујући уживање са Божјим Стварањем.

Уживање је уметност и посвећење.

Све што ради, чини и дела самосвесно и самобитно биће јесте уметност и посвећење.

Ово запамтите: самосвојан, самобитан и самосвестан човек од свега ствара уметност и посвећење!

Нама је тешко ово да појмимо и схватимо, зато што обитавамо у свету кривих огледала, у свету изокренуте пројекције, у декадентној и дегенерисаној цивилизицији, у насмрт болесном човечанском друштву, где је и сам систем вредности посве изокренут и наглавце постављен.

Они који су умно и духовно поробили човечанство (а ми знамо ко су они!), завладали су свим областима, свим пољима, свим сферама и свим пространствима нашега присуства, бивања, бивствовања, постојања, живљења и живота, тако да ми више не знамо шта је шта и ко је ко у овоме свету.

Посве смо збуњени, пометени, слуђени, збланути и замађијани.

Свет је изгубио невиност и чедност, свет је изгубио чаролију уживања.

(Чаролија је србска реч за магију!)

А свет без чаролије јесте свет без животне радости, без лепоте, дивоте, доброте и љубави.

Изгубила се чаролија стварања, чаролија сневања, чаролија љубави, чаролија упознавања и удварања, чаролија заљубљивања, чаролија повезивања двају бића различитих полова, чаролија секса и сексуалног уживања.

Секс је постао индустрија; секс је постао порнографија; секс је постао бизнис; секс је постао кич и шунд.

И, на концу: секс је постао космичко и божанско огледало крајње деградације, декаденције и дегенерације свеколиког човечанства.

Од секса као божанске и стваралачке категорије, створено је нешто што разара, разбољева, уништава, понижава и деградира човека као самосвесно и самобитно космичко и божанско биће.

Они који владају овим светом, преко нашег сексуалног и стваралачког бића руше, разарају и уништавају божанско устројство света.

Давно је речено, и у светим ведским књигама записано: кад љубав и секс изгубе чаролију, тада ће нестати последњи човек а светом завладати метафизичка студен и тама од века.

Јер, тамо где нема тајинствене чаролије, нема ни лепоте и радости уживања; тамо где нема лепоте и радости уживања, нема ни живота са сврхом и смислом.

Мрачни владари из сенке, лихвари и гмазови, желе, преко својих медија (а сви су светски медији у њиховим рукама!) да нам униште и последњу чаролију нашега присуства и бивствовања у овоме свету, а то је: чаролија љубави, чаролија заљубљивања, чаролија секса, чаролија повезивања и спајања, чаролија вечног рађања.

Шта мислите: која је сврха и смисао идеологије хомосексуализма?

Не, не ради се ту ни о каквим слободама, ни о каквим правима оних других да живе свој живот по своме, већ управо то: да се убије и последња тајна, и последња лепота, и последња мистерија, и последња мистика, и последња чаролија овог декадентног и посве дегенерисаног света.

После овога, овај свет неће више бити свет словесних и божанских бића, но свет дебила и кретена, свет бесловесних и несувислих човеколиких сподоба које тумарају мрачним катакомбама, спиљама и раселинама утамниченог света, света без иједног трачка божанске светлости.

Лирски записи из Звездане Акаше

Немојте дозволити да вам падне дух због бесловесних и дегенерисаних Срба који владају Србијом и који су већина у Србији.

Ви с њима ничег заједничког немате!

Њихов свет није ваш свет, као што ни ваш свет никада неће бити њихов свет.

Ваши светови су толико удаљени једни од других као две галаксије које не знају једна за другу!

Ви сте у једном, а они у неком далеком звезданом јату.

Између вас су несагледна звездана пространства и еони еона!

Они на вашу судбину ни у ком случају не могу утицати, а потрудите се, да ни ви на њихову судбину ничим не утичете.

Не бојте се, да ће они вашу Србију растурити и уништити; ваша Србија је увек с вама и у вама – ма где год ви били!

Ви сте своји, а они су ничији.

Ко год није свој – тај је свачији и ничији.

Тешко оном ко је свачији и ничији, јер никада неће бити свој, нити ће ико његов икада сазнати ко је и чији је!

Сви они који су издали богове и претке, те племе и род, завршавали су свој животни век попут псина луталица.

Немојте дозволити да вам падне дух због Срба који никада нису били Срби, нити је ико њихов икада био Србин.

Подигните главу, усправите дух!

Ово је само један нов почетак, у низу стотина и тисућа нових почетака.

Ничег новог

 нема у свету.

Све приче су испричане,

 све речи истрошене,

све наде обезнађене,

све илузије распршене.

Тишина дубља од века

и звезданих јата

 обавија свет

у којему, гле!

 човека

ни у визијама

нема.

Овај свет није наш свет.

Наш свет је далеко негде

 с ону страну овога света,

далеко негде с ону страну

 свих видљивих ствари и појава

 у овоме свету.

Наш свет чека да се роди!

Али, не може да се роди,

све док се до темеља не разори

овај погани и трулежни свет.

Зато овај свет мора да умре,

да би могао да живи

 један будући свет.

Свет у којем,

уместо богова,

владају људи-гмазови –

не треба ни да постоји.

Наш свет чека да се роди!

Радујмо се –

радујмо се срцем и душом! –

да што пре нестане

и у огњу живоме сагори

овај погани и трулежни свет.

Што пре нестане овај свет,

 пре ће се и родити

наш свет!

Јер наш свет

не може да се роди –

а већ одавно чека да се роди! –

све док постоји

овај погани и трулежни свет.

Највећа сметња нашему свету,

на звезданом и тајносаном путу остварења,

 јесте управо овај свет,

у којему је човек-гмаз

дошао на место Бога Вишњега.

Наш свет –

још увек! –

чека да се роди!