Лирски записи

Атлантизам је најбесловеснији материјалистички поглед на свет ниже предаторске и паразитске расе.

Расе која већ десетинама столећа пљачка хиперборејске и аријевске Беле Србе.

Расе која није способна за самосталан стваралачки живот, већ убија, пљачка и отима, свуда по свету, да би преживљавала.

Атлантизам је болест ума, душе и духа.

Само је болесна, пљачкашка и готованска раса могла да изнедри тако искривљен и извитоперен поглед на свет.

Зато и кажем, да ће човечанство убрзано почети да се развија – на свим пољима бића, духа и стваралаштва –  онога тренутка када заувек буде поражен и одбачен атлантизам.

Када атлантизам буде избрисан из наше свести, избачен из нашега ума и срца.

Јер, све док у свету постоји макар и сенка атлантизма, хиперборејска и аријевска раса неће моћи духовно да напредује и узраста.

Лирски записи

Русија је увек и вазда спасавала Србију.

Без Русије никада не би ни било Србије.

Сваки самосвојан и самобитан Србин зна, да су Србија и Русија једна душа и једно срце, те да је Србија јака само онолико колико се наслања на Русију.

Хиперборејски и аријевски Бели Срби имају две Родине, две Домаје – Србију и Русију.

Ниједан аријевски и хиперборејски Бели Србин неће ни у мислима својим, никада и нипошто, раздвајати Србију од Русије!

Све остало је само ватиканска и атлантистичка пропаганда, која пролази још једино код успаваних, неосвешћених и бесловесних Срба.

Код Срба који, уистини, и нису Срби!

Ми нисмо од овога света,

нити тражимо утеху у овоме свету.

Наш свет је у нашим мислима и осећањима,

у нашим сновима и визијама,

у нашим песмама и играма.

С ону страну овога света,

с ону страну свих видљивих светова,

гле! у пурпурној светлости

 Трију Оностраних Сунаца

рађа се наш свет,

лепши и дивотнији

 од свих тварних,

појавних и видљивих светова;

 лепши и дивотнији од свега

што у овоме свету

обитава и бива!

Лирски записи

Све о чему размишљате, то и храните својим мислима.

Наше мисли стварају овај свет, као и све ине светове.

Увек изнова, и изнова.

Свет није створен једном заувек, већ га ми, без престанка, престварујемо, обликујемо и остварујемо.

О чему размишљате, то вас и походи.

Када се наше мисли материјализују, онда нас походе као добро или као зло; све у зависности од наших прошлих и садањих мисли.

Док читате вести у новинама, или док их слушате и гледате преко електронских медија, тада можете у трену и да их преиначујете, да их мењате и преокрећете.

И најцрње вести ви у својим мислима можете да преиначите у најсветлије.

Ваше мисли, ако су освешћене, имају већу моћ од свих медија у свету.

То су тајна знања наших хиперборејских предака.

Не слушајте позитивисте, материјалисте и дарвнисте!

Они су на много нижем ступњу умног и духовног развоја од вас.

Они су и иначе нижа раса.

Змијска, мајмунска и предаторска раса, чија је свест веома скучена и сужена.

Прошло је време лихварских и атлантистичких гмазова.

За њих, још мало, неће више бити места на Земљи.

Тако је одлучено у горњим вишим световима.

Лирски записи

Сваки нам је трен дан за учење, образовање и освешћивање.

Немамо ни један једини тренутак живота за ниске, припросте и приземне ствари, за неосвешћене разговоре и празнословља.

Ми немамо више времена ни на обичне речи.

Песник нам поручује: На обичне речи више немам права!

Сваки пропуштен тренутак јесте заувек пропуштен тренутак!

Ми нисмо оно што имамо – ми смо само оно што јесмо!

Што, заиста, јесмо!

Оно што имамо – то није наше!

Наше је само оно што немамо!

Наше је само оно што нам ниједан лупеж не може покрасти.

Наше је само оно што је у нашем срцу, у нашој души, у нашем духу.

Све друго је привид, варка и опсена.

Моје срце куца

 у ритму звезданих јата.

Отварају се двери

унутарњих светова

 и тајни пролази

на звезданом небу.

Путујем кроз време,

путујем кроз вечност,

путујем кроз властите снове

у потрази за собом,

 у потрази за смислом

и сврхом живота.

Док зурим у дубине звезданог неба,

осетих и схватих:

све је у нама унутра,

све је у нашем унутарњем

бићу и суштаству.

Звезде које посмтрам, гле!

 нису напољу,

нису у спољноме свету,

 већ дубоко у мени,

у мојим унутарњим

световима и пространствима.

Све што постоји –

постоји само у нама,

постоји само у нашој свести,

постоји само у нашим сновима!

Лирски записи

Сваког дана, сваког часа, сваког трена разлучуј битно од небитног.

Буди строг у властитом избору, буди најстрожи према себи самоме.

Не буди болећив према својим жељама и прохтевима, не буди болећив према властитим слабостима.

Онај ко је пошао путем духовног посвећења не сме бити болећив ни према коме и ни према чему, а понајмање према себи самоме.

Ако си то разлучио, онда крени још даље, јер и међу оним што је битно постоји нешто што је битније од свега битног, постоји нешто што је у томе трену најбитније.

За сваког духовног, звезданог, божанског и вилењачког посвећеника Вечан Живот са Сврхом и Смислом мора бити битност свих битности, мора бити најбитнија битност свих битности.

Вечан Живот са Сврхом и Смислом јесте Живот у Духу Стварања, јесте Живот Човека који жели да узрасте до Бога.

Освешћен, самосвојан и самобитан Човек мора да тежи и стреми ка Богу, ка Боговима и Богињама, ка Божанствима Унутарњег Неба – да буде Један од Њих!

Лирски записи

Атлантисти су ходајући мртваци.

Они који им служе у Србији јесу сенке и утваре.

Над Атлантистима и њиховим слугама освешћен човек осећа гађење.

Да, само гађење и, ништа више!

Ништа ми се тако не гади као атлантистички послушници и доушници!

Око Атлантиста и њихових слугу шири се несношљиви смрад њихових паклених душа.

Атлантизам је мрачна прошлост и болест човечанства.

Човечанство је дуго боловало од атлантизма.

Атлантизам је вековима осујећивао и ометао сваки духовни напредак човечанства.

Дух Новога доба мора да помете и почисти Атлантисте, како би човечанство могло умно, духовно и културно да напредује.

Са нестанком Атлантиста наступиће Златно доба, у којему ће човечанство за годину прелазити столеће.

Тада ће свет убразано да се развија.

Човек ће бити исцељен и посвећен.

На Земљи ће се живети са Сврхом и Смислом!

Лирски записи

Свуда у Природи влада склад.

Све је са свиме повезано, све се са свиме прожима.

Свеколика Природа јесте Једна Целина, Једно Биће, Једно Суштаство.

У Природи ништа не штрчи.

Ништа није изван Целине; све је унутар Целине.

Природа је самозадовољна.

Сама Себи и Собом – Сврха и Смисао.

Природа Саму Себе исцељује, васкрасава и, увек изнова рађа и препорађа.

Природа никада није против Себе.

Она је вазда и навек усаглашена са Самом Собом.

У Природи нема грешке.

Оно што ми видимо као грешку у Природи – то је грешка нашега ума.

Ми грешку својега ума видимо и доживљавамо као грешку Природе.

Свуда у Природи влада склад.

Склад, мир, смирење и дубока тишина.

Тишина је потка Бића Природе.