Лирски записи

 

Дошли смо из будућности и крећемо се према прошлости, да бисмо из прошлости наставили путовање ка будућности, из које ћемо се поново појавити на оностраној завојници вечно надилазећег и превазилазећег времена.

На вечном пропутовању кроз овостране и оностране светове, кроз овострана и онострана тајинствена пространства, ми стичемо све нова и нова искуства, знања и сазнања, и тако се успињемо на Великој Завојници Вечности.

Наше успињање и узрастање одвија се упоредо, без престанка, и у овостраном као и у оностраном.

Тамо где смо стали са радом, на свом духовном усавршавању, у овостраном, по проласку кроз двери смрти, настављамо у оностраном; и опет, онамо где смо застали са духовним радом у оностраном, настављамо у овостраном, по проласку кроз двери рођења.

Уистини, то су једне те исте двери, само што се у једном случају зову дверима рођења, а у другом случају дверима смрти, у зависности од тога, из којег угла, са које стране и, са којег становишта посматрамо и сазерцавамо.

Оно што неки називају реинкарнацијом, то су, зацело, животни токови (животни кругови, животни циклуси) који се одвијају на космичким етарским и дејственим (енергетским) поткама.

Реинкарнација је тврда реч, која не представља живописно вечно тајинствено путовање Божје Искре (Душе) у овострано-оностраном пространству, а по Закону Вечне Створитељеве Спирале.

Ми смо, дакле, вечити путници путујући, на вечном пропутовању, како кроз Време-Простор тако и кроз Вечност.

Упоредо и наизменично из Вечности улазимо у Време-Простор, а потом из Простор-Времена улазимо у Вечност.

Наш живот, живот сваког бића, нема ни почетка ни свршетка, већ све се одвија по Закону вечног долажења и одлажења, вечног одлажења и враћања.

Лирски записи

 

Србија је поробљена земља, поробљена уздуж и попреко, и ми морамо бити свесни тога у свакоме трену!

Они који немају ни имена ни обличја, желе од нас створе најбедније и најјадније робље.

Они безимени и безоблични желе да нас поробе, али се ми не дамо!

Имамо, за одбрану, најмоћније и насилније и најубојитије оружје у свим световима, у свим свемирима, а то је Дух и Свест.

Нема земаљске силе, нема силе у Васиони која може да се бори против Духа и Свести!

Не смемо дозволити да нас поробе, не смемо им дати да поробе нас и наше потомке.

Имамо Дух и Свест и, не треба нам ништа више за свети рат против човеколиких звери, против безимених и безобличних.

Ми смо надмоћни у односу на њих.

Надмоћни смо, зато што они сем материјалистичког и технолошког знања немају никаква друга духовна знања и сазнања.

Дух и Свест се јача и снажи молитвом, медитацијом, тиховањем, унутарњим тиховањем, вежбама дубинског (стомачног) и праничног дисања.

А изнад свега – стваралаштвом!

Уметничко стварање јесте најдубља молитва, најдубља медитација, најдубље унутарње тиховање.

Ако до сада нисмо писали поезију, ако до сада нисмо сликали, ако до сада нисмо знали која је моћ духовног стваралаштва, онда се томе, већ од овога трена, истински посветимо.

Не бринимо се, неће нас стваралаштво одвојити од свагдањих послова, задатака и обавеза, напротив! још ћемо их и боље и савесније и брже обављати!

Не треба нам више него два часа дневно за рад на себи, за посвећење поезији, уметности, музици, стваралаштву.

Ми смо јаки, снажни и здрави онолико колико смо посвећени себи, онолико колико смо посвећени уметности и стваралаштву, онолико колико смо посвећени Духу и Свести.

Не трошимо ни време ни енергију на читање позитивистичких (демонских) новина, часописа и књига, на гледање атлантистичких (демонских) телевизија и филмова, јер нас све то вуче надоле – у каљугу, у таму, у смрт.

Сви су медији, писани и елктронски (као и сви филмови), под будним оком, под строгим надзором, оних безимених и безобличних, а њих можемо назвати гуштерима и змијама, можемо их звати и владарима из сенке или великим братом, можемо их звати како нам је драго, али је једно важно да знамо: они су наши заклети крвници, они су најљући душмани нашега рода.

Запазили смо, одавно, да сви ти од гуштера и змија поробљени медији користе латинштину, сви су писани и штампани латиницом, јер је то писмо које неприметно (потуљено и лукаво) поробљава Дух и Свест изнутра.

Постоје истраживања врхунских духовних зналаца, језикословаца (лингвиста, палео-лингвиста, мета-лингвиста и психо-лингвиста) који су, после вишегодишњих истраживања, дошли до познања, а потом написали есеје и студије о томе, како постоје писма која преко Духа и Свести поробљавају и, опет, писма која преко Духа и Свести (изнутра) јачају и ослобађају личност.

Хиперборејско, винчанско, ведско, аријевско писмо, које се још зове влесовица или србица, јача и снажи унутарње биће и не дозвољава поробљавање Духа и Свести.

То је научно давно доказано и потврђено, али је на нама – на сваком од нас, понаособ – да бирамо, да сами из свог унутарњег бића препознамо и изаберемо писмо са којим је – преко невидљиве, етарске и космичке вечне спирале – повезано језгро наше Душе, повезано и усаображено са истом таквом спиралом у нашему Срцу.

Заметак илити почетак Велике Завојнице налази се у средишту нашега Срца, јер је заметак (ембрион) у мајчиној утроби, у мајчином праводеану живота – само Срце!

Оно што називамо ембрионом то је, уистини, заметак Срца.

Све је у Срцу – Душа, Дух и Свест.

Све се зачиње и све почиње у Срцу, само што се из Срца, потом, све шири и проширује до убескрај, у виду галактичке и космичке етарске завојнице (спирале).

Нема случаја и, ништа се случајно нити бира нити дешава.

Ни наше хиперборејско, винчанско, галактичко писмо није нама случајно намењено и дано!

Наше биће, наше суштаство, наше мисли и наша осећања, све је то усаображено са нашим писмом, са нашом азбуком.

Ако променимо писмо, ми смо променили све, како изнутра тако и споља.

Наши душмани смерају да нам промене Свест и Дух.

То они свакодневно изјављују, и на томе свим начинима и средствима раде.

Мењајући нам језик и писмо, они нам мењају Свест!

Србија је препуна латинштине.

По томе се најбоље види, да је огромна већина нас, како у Србији тако и другде, већ одавно и поробљена и преумљена.

Не дајмо се!

Имамо најубојитије оружје за одбрану од свих душмана – Дух и Свест!

Лирски записи

 

Да је Србија поробљена, то свако освешћен и види и зна.

Поробљени смо као народ, а поробљени и понаособ, на свим пољима и ступњевима живљења и бивствовања у спољноме свету.

Све нам душмани могу поробити и отети, али нам Дух и Свест никада не могу ни поробити ни отети.

Без Духа и Свести нема ни слободе, ни здравља, ни радости, ни лепоте, ни љубави, ни живота.

Колико смо слободни у свом унутарњем бићу и свету, толико ћемо бити слободни и у свим спољним световима.

Ко сачува Дух и Свест тај је све сачувао, и онда када је све друго изгубио!

Лирски записи

Наши су Велики Преци дошли из Будућности.
Дошли су из ПраСветлости, из ПраСуштаства, дошли су из Поља Беле Сварге.
Они су изравни Потомци Богова наших.
Они су синови и кћери Бога Сварога.
Све туђинске вере и сва туђинска учења јесу противне Животу и Присуству нашему.
Све туђинске вере и сва туђинска учења почивају на лажима о нама.
Између туђинаца и нас велики је понор Таме.
Између туђинаца и нас многа су звездана јата.
Они су они, а ми смо ми.
Никада они не могу бити оно што смо ми, нити ми желимо бити оно што су они.
Наша је света дужност да прослављамо Богове и Претке.
Да славимо Богове, а Прецима да се дичимо.
Дика је Оно што нас чини оним што јесмо.
Дика је Реч коју туђинци никада појмити неће.
Дика је Живи Бог свих ВедСрба Стриборјана, СвеБох ПраАријевих Потомака.

 

Једна те иста милина

прожима бескрајна мноштва звезданих јата

и моје тајинствене унутарње светове.

 

Светлост која обасјава Васиону

истовремено озарује и моју Душу.

 

Када,

у радости неизрецивој,

затрепери моја Душа,

 тада се,

у исти мах,

усталасају и далеки светови

с ону страну невидљивих –

а давно уснулих –

звезданих јата.

Ускоро излази из штампе књига поезије и лирских записа Драгана Симовића, под насловом У СВЕТИМ ГАЈЕВИМА БЕЛИХ ВИЛЕЊАКА.

Књига је уметнички, ликовно и графички лепо опремљена, и продаје се по цени од 400 динара + поштански трошкови.

Они који желе да дођу до ове књиге – будући да се књига неће продавати у књижарама – нека се јаве (sms поруком) на број: 064 505 1639.

Лирски записи

 

(Парк у Великом Гају, лето 7522.)

Нисмо савршени, али тежимо ка савршенству.

Нисмо идеални, али је идеал наше стремљење.

Саздани смо подједнако и од врлина и од мана.

Али је наша света дужност да мане преводимо у врлине.

Зло, некада, има и своју добру страну: подстиче нас, бодри нас и соколи у борби против зла.

Зло нас некада убија, али нас некада и јача!

Зло није увек изван нас, већ је често и у нама.

Некада нас спољно зло подсети на зло у нама.

Само онај ко не жели душевно и духовно да се развија, да напредује и узраста, може да види зло у другима, а да, истовремено, превиди зло у себи.

Древни су говорили, да и богови теже ка савршенству.

Ниједно биће, па ни оно најдуховније, није толико савршено да не би могло бити још савршеније.

Тежња ка савршенству , ка идеалу, јесте покретачка снага у сваком бићу, у свакој твари, у свакој творевини.

Све што постоји стреми ка вишем и бољем, тежи и стреми ка највишем и најбољем.

Па, зашто онда и ми, овакви какви јесмо, не бисмо тежили ка највишем и најбољем у нама?

Јер, то нам је, уистини, света дужност!

Лирски записи

 

Склопи очи, и сиђи у најдубље дубине свог унутарњег бића, и призови праслике унутарње васионе, и сазерцавај млечно-белу светлосну нит што повезује језгро твојега трећега ока (из корена носа) са језгром звезданих јата.

Путуј оностраним унутарњим путем низа сазвежђа и звездана јата, и пронађи праводеан првобитне светлости, и зарони у предивотне светлосне вагре праводеана вечног живота, и понашај се као дете у мајчиној утроби, као мајушно чедо у мајчином праводеану прасуштаства.

Затим, у мислима и сновима, призови тајинствену вилинку сазвежђа и звезданих јата, чаровиту и тајносану, опуштајућу, смирујућу и исцељујућу музику овостраних и оностраних сфера.

Купај се у праводеану светлости и музике, и удиши светлост и живот свим телом својим, свим бићем својим, свим чулима и органима својим, и свим сушатством својим суштим.

Изиђи из својега видљивог тела, и уђи у своје светлосно и божанско тело, и у најдубљем унутарњем молитвеном тиховању препороди, васкрсни и снова роди самога себе.

У сновима и у визијама својим, види јасно како те праводеан вечнога живота прожима споља и испуњава изнутра, и како твоје мало земаљско ја узраста у велико звездано и божанско ја које је од најтананијих твари и од најчистије и најдивотније првобитне светлости.

Сада си разумео унутарње тиховање, о којему песник у својим песмама и лирским записима приповеда.

 

Замисли, и види, себе

у свету љубави и светлости,

 у свету лепоте и доброте,

 у свету правде и истине.

 

Замисли, и види, себе

срећног и радосног,

 здравог и исцељеног,

 часног и племенитог.

 

Замисли, и види, себе

као светлосно и божанско биће,

као биће без брига и страхова,

 као биће које чини само племенита

и узвишена дела.

 

Замисли, и види, себе

међу звездама,

 сазвежђима

и звезданим јатима,

у бескрајном и вечном

праводеану живота;

 

 где нема ни почетка ни свршетка,

ни рођења ни смрти,

и где су су сва времена,

 и сви векови.

 само овај тренутак

присуства.

Лирски записи

 

Рекао сам већ, да ја пишем, превасодно, за ону мањину (по мојим унутарњим проценама, то је свега седам посто) расних, по крви и духу расних, Срба Хиперборејаца.

О оним другим Србима нити желим, нити, пак, умем да пишем, из простог разлога, што њих и нема у мом видном пољу.

Не могу да пишем и певам о онима који живе без достојанства, без части, без самосвести, без етике и естетике, без икаквих унутарњих, душевних и духовних вредности.

Не може бити цењен и поштован онај који не зна ко је, чији је, одакле је пошао и куда иде!

Не може бити цењен и поштован – не само у свету, већ ни на дому своме! – онај који презире свој народ, свој род, своје племе, своје претке и своје богове, свој језик и своје писмо.

Не може бити цењен и поштован онај који је издао свети завет, древну веру, предање, мит, племе и род.

И, не само што неће бити цењен и поштован, већ ће такав свуда у свету бити презрен до скота; презрен како по хоритонтали тако и по вертикали!

Шта значи, бити презрен по хоризонтали и вертикали?

То значи, бити презрен од савременика (хоризонтала), а онда и од предака и потомака (вертикала).

Тај није умро само у времену, већ и у вечности!

За наше Древне, издајство је било страшније од смрти.

Онај који би издао род и племе, у Древних би био изгнан из племена и исписан из књиге живота.

Он би за свеколики род, за свеколико племе био, заувек, мртав човек.

Његово се име ни у његових најближих сродника, нити у његових потомака, никада више не би споменуло.

Он напросто није дошао, он није рођен, он није нигда био!