А Светлост, ипак, пробија све више и више.

(Татјана Кришков)

 

Долазим из Вечности, и путујем ка Вечности.

Ја сам Потомак Божанских Предака, и Предак Божанских Потомака.

Обитавам у Свести – Суштаству Времена – и бивам Свест за оне који ће после мене доћи.

Овај Свет је Стваран само онолико колико није –

Свет!

Стварност је Оно у Свету што није од Света!

Свет је саздан од снова које смо сневали пре доласка у Свет.

Ми сневамо, и сневани бивамо у Сну Великог Сневача.

Они што су били пре нас, доћи ће и после нас.

У онима што ће доћи после нас, препознаћемо оне који су били пре нас.

И они пре нас, као и они после нас – у нама обитавају.

У свакоме од нас, пребивају, у овоме трену, и они пре нас као и они после нас!

Свако од нас јесте – сви који су били, и сви који ће бити!

Сада си разумео КолоВрат Сварогов.

Свет је већ затрован лажима!

Људи лажи јесу највећи загађивачи и тровачи

Мајке Земље.

И не само да су људи лажи затровали Мајку Земљу,

они су затровали и најудаљенија звездана јата.

Против људи лажи

већ се и Природа побунила!

Лирски записи

 

Култура је темељ народа и државе.

Народ без културе није народ, већ чопори и крда.

Држава без културе није држава, већ пустолина, свачија и ничија.

Само народ јаке културе може имати јаку државу.

Само народ јаке културе може имати и војску јаку која ће да брани културу, народ и државу.

Мудар владар гледа, на првоме месту, да што више ојача културу, а кад ојача културу, онда ће и војску ојачати, да штити народ и културу.

Они који намеравају да поробе човечанство, најпре народима униште културу, а потом бесловесна крда и чопоре воде на кланицу.

Ако се једном народу разори култура, само је питање тренутка када ће тај народ пасти у потпуно ропство и нестати заувек са лица Земље.

Када заронимо у србску повесницу, онда ћемо видети, да је Србија војнички бивала најјача управо онда када је култура цветала у Србији.

Нема јаке војске без јаке државе, нити јаке државе без јаке културе.

То су знали сви велики хиперборејски освајачи кроз векове.

Култура је најтврђи бедем једног народа, једне државе.

Они који данас говоре да Србија нема новца за културу, желе заувек да униште и сахране Србију.

Србија без културе не може бити Србија.

Без србске културе, ни Србства неће бити!

Владар који штеди на култури народа, неће имати ни народ ни државу.

Рат за србску културу, јесте рат за Србство и Србију.

Ко то не види, тај ништа не види!

Лирски записи

 

Србија ће пре нестати, него што ће постати антируска држава.

Ово је одговор бриселско-вашингтонским гуштерима и предаторима, као и србским мутантима из београдског Круга двојке.

Још мало, и нестаће све што је антируско; у огњу ће живом нестати све што је против Русије, против Галактичког Духа Русије.

Руска Мисија тек почиње.

Тако је у Акаши, и у светим хиперборејским књигама, давно записано.

Не само овај век, већ сви будући векови припадају Духу Русије.

Само бесловесни, и они који су заостали у умном и духовном развоју, могу још да празнослове о рептилском и канибалском Западу.

 

 

Свет је пун зла, пун лоших ствари,

шта ја овако мален, и безначајан,

могу вредно да учиним,

да би Свет, какав је, 

био мало бољи?!

Ја сам нико и ништа,

од мене судбина Света,

 зацело, не зависи!

Нека о судбини Света

брину они који су и већи и бољи

 и паметнији од мене.

Нас, јадне и никакве,

ионако нико

 ни за шта не пита!

 

Овако размишљају мали људи,

 који су изабрали

да буду мали људи!

Овако размишљају мали људи,

 који су све радили

да буду мали људи!

Овако размиљају мали људи,

који су се од Створитеља

и Духа удаљили,

па су постали мали људи,

а чине тако

да још мањи буду!

 

А ведсрбски Песник Вилењак овако одговора:

 

Засади дрво у врту своме,

 па ће овај Свет бити мало бољи;

заливај своје дрво јутром и с вечери,

па ће овај Свет бити мало бољи;

оплеви цветњак свој

и разговарај са сваким цветом

у цветњаку својему,

па ће овај Свет

бити мало бољи;

када се у јутро пробудиш,

па видиш да у својему дому

немаш ништа до ли једну кафу

 и мало дувана,

а ти позови својега суседа

пред којим си се јуче скривао

да у тебе не би затражио

кафу или дуван,

те поделите заједно

оно што си јуче од њега скривао,

 па ће Свет овај, уистини, бити мало бољи;

пошаљи лепу мисао пут звезданог неба,

па ће овај Свет бити мало бољи;

када ти је на души веома тешко

 и када ти је душа опхрвана

сетом и болима,

а ти запевуши ону песму

 коју ти је мајка певушила

док си мајушно дете био,

па ће овај Свет, заиста,

бити мало бољи;

 кад ти дође брат твој

на врата дома твојега

и заиште у тебе оно

што ни сам немаш,

прими га с љубављу

у дом свој

и у молитви поделите

то што ниједан немате,

 па ћете до вечери

и ти и он имати

оно што обојица

јутром

 нисте имали!

 

Па ће тада,

заиста,

и Свет овај

бити

мало –

али пуно

бољи!

Лирски записи

 

Што будемо више држали до свог србског (националног) достојанства, све ће нас више ценити и поштовати у свету.

Они који не држе до свог достојанства и части, бивају згажени као црви.

Снисходљиве, смушене, покорне и понизне, свуда у словесном свету презиру.

Од стварања Југославије, сви су здружено радили на убијању Србства, на сламању србске части и достојанства.

У томе су предњачили укро-троцкисти и усташо-комунисти, са својим поглавником из Ватикана.

Не може Србство васкрснути, док не поврати част, славу и достојанство.

Лирски записи

 

Примиче се време најгрозније тираније, време потпуног умног, душевног и духовног поробљавања човека.

Примиче се време планетарне страховладе мртвих душа.

Време глобалне страховладе сенки и утвара.

Бесови ће владати светом, бесови настањени у људима без душе.

Над свим владама у свету управљаће се на даљину.

Неће владе бити саздане од оних људи које сте ви изабрали, већ од сенки и утвара које ће личити на оне које сте ви изабрали.

Сви политичари света биће мртве душе; сви владари света биће од бесова запоседнути.

Спасиће се само они ретки посвећеници Духа, који буду радили на себи.

Једино ће они бити слободни у свету робова, у свету сенки и утвара, у свету људи без душе.

Радите на себи из дана у дан, из часа у час.

Развијајте своје умне, душевне и духовне дарове; развијајте своје тајне моћи.

Повезујте се преко духовне вертикале са бићима из божанских светова.

Упознајте своје божанске водиче и чуваре преко Духа Стварања.

Јачајте свој стваралачки дух и проширујте своју свест и свесност у ПраВодеану Беле Светлости.

Ослушкујте унутарњи глас Живога Бога у себи.

Чините само оно што вам унутарњи глас каже да чините; и не чините ништа од онога што вам унутарњи глас није рекао да чините.

Верујте само оним људима у чијим очима будете препознали божанску светлост.

(Само ће вам се рећи, како ћете да их препознате!)

Верујте само оним људима чија душа буде мирисала божанским миомиром.

Верујте само оним људима из којих буде зрачила тајинствена божанска топлина.

Клоните се бића у чијим очима нема светлости, из чијих душа не зрачи божанска топлина и, надасве, оних чија ће душа одисати тешким мирисом и смрадом.

Ако будете посвећенички радили на себи, све ћете ово моћи да осетите, видите и препознате.

Немате времена више да будите успаване; немате времена да освешћујете неосвешћене.

Прошло је време буђења и освешћивања.

Сад само путујте Путем навише ка Првобитној Светлости, ка Живоме Богу у вашим унутарњим световима и пространствима.

Лирски записи

 

Човек без достојанства, без вертикале, није вредан поштовања.

Зашто би ико поштовао онога који не поштује самога себе?!

Поштује се само оно што је вредно поштовања.

Поштује се и чува само оригинал!

Копију нико не поштује нити чува.

Копија никоме не треба.

Копија је само за једнократну употребу.

Сви траже само оригинал.

Већина савремених Срба нема никаквог самопоштовања, нема ни зрно части, нема свести о властитим вредностима, нема достојанства.

Србија је поробљена, окупирана земља.

Окупатор је на свим пољима поробио Србију.

Културно и духовно поробљавање јесте последњи ступањ поробљавања.

Србско робље је већ прихватило све вредности освајача.

Србско робље је прихватило и језик и културу окупатора.

Поробљавање Србије је давно започето – преко језика окупатора.

Сваки србски роб говори енглески језик – језик окупатора.

Језик окупатора говоре и они који знају и они који не знају тај језик.

Једни говоре онако како се језици и иначе говоре, а други, опет, говоре ногама и рукама.

Важно је да се сви утркују у сервилости и снисходљивости пред окупатором.

Да Срби имају и зрно части, не би се понашали тако јадно и бедно, да на својој земљи, да у Србији, говоре језик окупатора!

Енглески језик јесте језик окупатора.

И то не обичног окупатора, већ окупатора који жели да посве затре све србско.

За разлику од већине србског робља, постоји она мањина самосвесних и самобитних Срба, који, на сваком кораку, србском окупатору стављају до знања да су расни Срби те да држе до својих, србских вредности.

Међу њима има врсних зналаца многих језика, полиглота, професора енглеског језика и књижевних преводилаца, али, они, са окупатором у Србији, неће да говоре на енглеском, већ на србском!

Енглески говоре само кад изиђу из Србије, само кад путују светом.

Они су србска културна герила.

Они се на свој начин, часно и достојанствено, боре против окупатора.

Они су будућност једног новог Србства.

Сваки расни, самосвесни и самобитни Србин, мора да приступи србској културној герили.

Да се на културном пољу, преко својега језика, преко своје културе, бори против потуљеног, подмуклог и грозног непријатеља, који је поробио Србију, који смера да поништи и затре како Србство тако и Србију, који жели да разори и избрише не само само србску будућност, већ и србску прошлост.

Ми морамо бити свесни, да је енглески језик – језик нашег окупатора!

Ако прихватимо тај језик, овде, у Србији, ми смо се унапред одрекли права на слободу.

Али, има наде за једно ново Србство, јер из дана у дан бива све јача србска културна герила.

Све је више пробуђених и освешћених Срба.

 

Траже нас,

и призивају,

речи што извиру

из Бића

Пра Васељене.

Речи суште

и дејствене;

речи светлоносне!

У речима је Искра

Живота вечнога;

у речима је Тајна

нашега Постања.

Те речи,

што извиру

из Бића

Пра Васељене,

може да препозна

само

наша душа.

 

 

Наши

непријатељи

нису наши

непријатељи;

они су више своји,

него наши

непријатељи;

јер ми не гледамо

на непријатеље

него

на пријатеље

своје;

нити размишљамо

о непријатељима,

већ

о пријатељима

својим!

А кад се,

у мислима,

винемо понад света,

онда нам

и пријатељи –

као и непријатељи –

бивају

 једно те исто;

тамо где је

све одувек –

било

и јесте

исто!