Једно далеко

звездано јато,

 и ноћас –

поново! –

снева мене!

 

И једна љубав

 из дубина

светова,

давно уснулих

у снима

сневача,

ноћас ме походи –

уз пој вилинке

што сетно одзвања

звезданим јатима! –

понад обзорја

вечне тишине!

Лирски записи

 

Од утицаја спољнога света, најбоље ћемо се заштити тако што ћемо створити властити мали а велики свет, који ће, преко духовних и светлосних потки, бити тајинствено повезан са Великим Божанским Светом.

У спољноме свету влада таква пометња, такво лудило и хаос, да је, напросто, немогуће било шта променити набоље.

Ко ће и како да пробуди и освести седам милијарди успаваних људи?!

Ко је тај, ко ће тих седам милајарди да приведе к познању Истине, Правде, Светлости, Љубави и Доброте?!

Нема тог Бића, нема тог Божанства које ће се сваким од седам милијарди људи бавити понаособ!

Заиста, то је и за виша духовна бића неизводљиво!

Зато свако од нас мора да изгради, не само свој мали свет (микрокосмос), већ и да створи или призове виша духовна бића – из Великог Божанског Света – која ће да чувају и штите тај наш властити унутарњи свет.

Спољни свет је Хаос, а унутарњи свет, који се из Духа и Свести створи, јесте Космос.

На нама је, на сваком од нас понаособ, да одлучимо, да ли ћемо да живимо у Космосу или у Хаосу.

Ма шта ми мислили и ма шта ми чинили, заиста је немогуће да се ишта у спољноме свету промени.

Тако је одувек бивало, и тако ће заувек бивати.

И није тако само на Земљи, већ свуда на свим планетама, у свим сазвежђима, у свим звезданим јатима, с краја накрај ПраВасељене.

Јер постоји Спољни Космос и постоји Унутарњи Космос.

Ми смо примили чудесне дарове и моћи од Створитеља, тако да свако од нас – ако пожели и ако се посвети – може да изгради свој унутарњи микрокосмос, који ће бити повезан и умрежен са Унутарњим Космосом.

Онај ко и даље верује, да ће светски политичари, да ће светски лидери религија и идеологија поправити и променити овај спољни свет, тај је изгубљен, заиста изгубљен, не само за овај животни ток, но и за све будуће животне токове у ПраВасељени.

Само у се и у своје кљусе!

Не очекујте ништа од спољнога света, јер је спољни свет највећа опсена и превара.

(Татјана Кришков)

Ми својом љубављу исцељујемо,

васкрсавамо и изнова рађамо

све оне које љубимо,

 

заиста љубимо!

свим бићем

 и свим

суштаством својим.

Нека твоја љубав

буде јача и моћнија од свега

 у свим световима,

у свим бескрајима,

у свим звезданим јатима,

с ову и с ону страну Вечнога Присуства.

 

Нека те на твом тајносаном путу

 низ силне животне токове,

кроз поновна рођења

 и поновне смрти,

води твоја бесмртна љубав,

 јача и моћнија од свега.

 

И нека твоја љубав –

 јача и моћнија од свега –

буде твоје духовно сунце

које ће ти обасјавати путе

 и у најмрачнијим пространствима

Првобитне ПраВасељене.

Лирски записи

 

Није Истина, да су наши далеки преци били дивљаци.

Да су живели по пећинама и раселинама, и понашали се попут животиња.

Све је то измишљотина мајмунске и гуштерске расе, која већ вековима проповеда материјализам и позитивизам – чија је завршница упростачени дарвинизам – да би се што више скрила, што више замаглила Истина.

Истина је, да су наши далеки преци, наши Древни, били богови и богиње.

И, што дубље улазимо у прошлост, све смо ближи будућности.

Јер прошлост и будућност јесу на једној те истој страни, у зависности од становишта нашег сазерцања.

Када ствари и појаве сазерцавамо са духовног становишта из петога пространства, тада је прошлост већ догођена будућност, а будућност је, гле! још недогођена прошлост.

Материјализам и позитивизам, што је у завршници упростачени дарвинизам, не познаје Тајну Времена.

Тајна Времена каже, да Време није ни линеарно ни кружно, већ завојито, спирално.

Нити се ми крећемо од неког умишљеног почетка ка неком умишљеном свршетку (линеарно време), нити се, пак, вазда изнова враћамо на почетак (кружно време), већ вечно надилазимо и превазилазимо натпочетак (завојито време), без престанка се крећући путем навише ка галактичком духовном Свејединству.

У свакоме од нас, у највећој дубини гена, с ону страну днк молекула, тајинствено обитава божански светлосни запис.

То је, песнички речено, тајнопис наших божанских предака, наших предака богова и богиња.

А тај божански тајнопис у нама оспорова сва материјалистичка и позитивистичка учења гуштерских и мајмунских дарвиниста.

 

Лирски записи

 

За освешћене Србе нема медијског мрака у Србији!

Мрак је само за успаване и бесловесне.

Поред оволико друштвених мрежа, како може бити медијског мрака у Србији?!

Освешћен Србин нити купује новине, нити гледа телевизију, већ што пожели, тражи на интернету.

Новине одавно нису за читање.

Како неко може да чита то смеће од латинштине!?

Све што је латинштином тискано, то није србско издање.

Освешћен Србин не чита оно што је туђинским језиком и туђинским писмом тискано и печатано.

Са појавом интернета, новине су постале сувишне.

Само се залуд секу шуме за та брда смећа од новина.

Не купујмо и не читајмо новине, па ћемо и шуме сачувати!

Жалимо се, ето, како је србица (србско писмо које погрешно називамо ћирилицом!) све више угрожена!

Ако ми нисмо угрожени, онда ни наше писмо не може бити угрожено.

Немојмо читати оно што је туђинским писмом печатано, па онда неће ни писмо наше бити угрожено!

Није проблем у њима, већ у нама.

Да смо ми дични, поносити и достајанствени, онда се нико, у Србији, не би усудио да штампа књиге и новине на туђинскоме писму.

Све је до нас, и све зависи од нас.

Лирски записи

 

Србство није понижено.

Понижени су они који мисле и верују, да је Србство понижено.

Како Србство може бити понижено, кад је Језгро Србства у вишим духовним световима?!

Понижено је само оно што је ниско, у блату, у каљузи.

А што је горе високо, у Светлости, то никада не може бит понижено!

Како патуљци могу да понизе Исполина?!

Србство је Исполин, а Исполин је ведсрбска, прасрбска реч за Дива, Титана, Колоса.

Има Срба и Срба.

Има Срба који желе да буду узвишени, и они јесу узвишени; и, има Срба који желе да буду понижени, и они јесу понижени.

Ствари су, у својој бити, веома просте и једноставне.

Има Срба, по крви и духу, Хиперборејаца и Аријеваца; и опет, има Срба, по крви и духу, који припадају неким другим расама.

И ту су ствари веома просте и јасне.

Соко од сокола, врана од вране.

Соко и врана никада не могу летети упоредо.

Једни Срби никада не могу ићи упоредо са другим Србима.

Све је тако просто и јасно, да простије и јасније не може бити!

Лирски записи

 

Синоћ ме изненада и искрено обрадова пријатељ (Д. Б.), поклонивши ми лаптоп.

Радовао сам свим бићем својим, као негда давно, у детињству, када сам први пут, на поклон, добио прибор за сликање.

Пријатељ је или знао, или наслућивао, шта прижељкујем и, управо ми је то и поклонио!

Сада ћу моћи да пишем, и да објављујем своје лирске записе, и када на село отпутујем.

Заиста, све што истински прижељкујемо, то ћемо и добити; и све што сневамо, то нам се и дешава.

Чуда се вазда дешавју!

Много чешће, но што и замислити можемо.

Благодарим пријатељу, а благодарим и свима вама.

Јер, сви смо ми чудесно и тајинствено повезани и умрежени, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима, како видљивим тако и невидљивим.

Ако заборавимо истински да се радујемо,

онда ми више нисмо ми!

Ако заборавимо свим срцем да се радујемо,

онда нам је залуд све што смо у свету стекли,

и све што смо од света добили!

Ако заборавимо свом душом да се радујемо,

онда ми више никога немамо

и нико више не има нас!

Ако заборавимо свим бићем да се радујемо,

онда смо лице своје

окренули од живота

према смрти!

Лирски записи

 

Кад год би један мој пријатељ (било који пријатељ!), на овај или онај начин, повредио другог мог пријатеља, ја бих се осећао јадно и бедно, као да сам сам повредио обојицу њих, па и самога себе.

А то ми се вечерас, по ко зна који пут, не знам како и зашто догодило.

Један мој пријатељ дошао је на космософско теслијанско предавање (у Центру за космолошка изучавања Никола Тесла у Београду) другог мог пријатеља и, уместо да му подигне стваралачки дух, уместо да га ободри и осоколи, он је –  хоћу да верујем да је све то, ипак, несвесно и ненамерно учињено! – посве обрнуто поступио.

Могу само да замислим како се осећао мој пријатељ, који је држао предавање, када га је други мој пријатељ, што се позивао на мене, у сред надахнутог излагања, почео да оспорава и омаловажава!

Кажем, могу да замислим како се осећао мој пријатељ, зато што сам и сам све то, пре неколико година, на једној својој књижевној вечери доживео.

Тада сам и одлучио, да се никада више не појављујем, нити на својим нити на туђим књижевним вечерима, будући да је – у овоме добу свеопштег духовног пада, свеопште каљуге – много видљивих и невидљивих ометача, било из Оностраног, било са Астрала.

Преостаје ми само, да обојицу пријатеља замолим за опроштај, јер сам, можда, све то ја сам, из најбољих и најлепших намера, изазвао!

После овога што сам вечерас доживео, нећу никада више пожелети да икога од својих пријатеља упознајем са неким другим својим пријатељима.

Нека се они сами између се упознају, али без мојега посредовања.