Лирски записи

 

Није битно шта други мисле о нама, битно је шта ми о себи мислимо.

Није битно како нас свет види, битно је како ми свет видимо.

Ми смо битни, и наш пут је битан.

Немојмо се додворавати ником, па ће нас сви поштовати.

Битно је да разлучимо пријатеље од непријатеља.

Да знамо ко је на којој страни и ко је чији и за кога ради.

Чувајмо пријатеље да би и пријатељи нас чували.

Ко неће пријатеља за пријатеља тај ће имати непријатеља за пријатеља.

Тешко оном ко прихвата непријатеља за пријатеља!

Запад је сеновита страна света.

У сеновитом свету Запада нико никоме не може бити пријатељ.

Не само што Запад никада не може бити наш пријатељ, нити било чији пријатељ, већ Запад никада не може бити ни свој властити пријатељ.

Запад је затрован јудео-кршћанством.

И највећи атеисти са Запада увек ће остати јудео-кршћани.

То је вирус у бићу западног човека, и сви Западњаци болују од те заразне бољке.

Јудео-кршћанство је убило природног човека у западном човеку.

Природни човек је одавно мртав на Западу.

Зато је толико настраности у западном свету.

Јудео-кршћанство је разорило мушко и женско начело у Западњака, тако да се више не зна шта је мушко а шта женско на Западу.

Узрок свих болести западног човека јесте вирус јудео-кршћанства.

Јер јудео-кршћанство није религија, нити идеологија, већ болест ума, душе и духа.

Србско ПравоСлавље је Слава Права, и нема ни у назнакама никакве везе са јудео-кршћанством.

Србско ПравоСлавље и јудео-кршћанство, то су два посве различна и опречна звездана јата.

Слава Права јесте Унутарњи Пут Светлости.

Лирски записи

 

 

Шта је битно?

Битно је да верујемо у себе.

Да не стрепимо, да се не бојимо душмана својих.

Да будемо свуда и на сваком месту постојани и неустрашиви.

Да верујемо у Србство.

Да схватимо и освестимо, да заувек освестимо, да су Срби и Руси један народ, једно племе, једна крв, једна душа, једна раса и један дух.

Да су Срби и Руси више него два братска народа; они су, буквално и дословце, један истородан народ, један те исти аријевски и хиперборејски род, који су јудео-кршћански и ватиканско-лондонски душмани покушавали кроз векове да разроде и разједине.

Битно је да не посустанемо, да духом и душом не клонемо, да не посумњамо у себе и своје моћи, те да истрајемо на властитоме путу Правде, Славе, Части, Истине, Светлости и Достојанства наших звезданих и божанских предака.

И, на концу, битно је да освестимо, да смо висока галактичка раса која је надмоћна у односу на све мајмунске и гуштерске расе, које већ тисућама година, лукаво и потуљено, ратују против нас.

Лирски записи

 

Сваки расни Србин мора да осећа праисконо гађење над дебиластим бриселским и вашингтонским чиновницима, као и над свеколиком дегенерисаном англо-рептилском западном цивилизацијом.

У том дегенерисаном јудео-кршћанском и англо-рептилском свету, ниједан расни Србин никада није имао шта да тражи.

Из тог дегенерисаног и варварског света, већ вековима се, без престанка, одапињу отровне стреле према Србству и Србији.

Јудео-кршћански варвари и канибали са Запада, од свих Срба, гле! највише воле мртве Србе.

Само медиокритети, дебили и идиоти могу да празнослове о приступању Србије јудео-кршћанској и англо-рептилској Европској унији.

Негде тамо, иза, иза…

 иза свега!

иза Смисла и Бесмисла;

иза Ума и Тишине…

иза свега!

 

Гле, Свет један

 од Светлости!

у Лепоти и Красоти,

у Доброти и Дивоти –

од почетка без почетка –

 

иза свега,

обитава!

(Татјана Кришков)

Лирски записи

 

Сваки странац који уђе у Србију, мора да поштује Србство и Србију.

Да поштује србску културу, србску уметност, србску духовност, србску повесницу.

Мора да буде свестан тога, да је крочио на свету србску земљу!

Сваки странац, од обичног путника намерника до амбасадора, мора да поштује србске законе.

Ово се превасходно односи на дивље и никад до краја цивилизоване Западњаке.

На јудео-кршћанске, варварске и канибалске Западњаке!

У Србију може да уђе само онај ко има поштовања и љубави према Србству и Србији.

Да нам у Србију уђе само пријатељ драг.

А пре тога, Србство мора да се усправи!

Да живи у слави, части и достојанству.

Да Србство буде Србство Вертикале.

Да расни Србин мисли србски, осећа србски, говори србски, пише србски, дејствује србски.

Да Србин буде Србин, а не сенка од Србина.

Ово је Будућност Србства, ово је Пут Србства.

Кад то постигнемо, кад се око овога сви до једног договоримо и сложимо, тада ће Србство бити поштовано свуда у свету.

Лирски записи

 

Дух све покреће.

Покреће појединце, покреће народе, покреће светове и звездана јата.

Дух све покреће и над свиме влада.

Све је подређено Духу, а Дух ничему не може бити подређен.

Дух појединца и дух народа, усаображен са Духом – све може, све уме и све зна.

Све је без Духа мртво.

Са Духом се, из Духа – све рађа, све васкрсава.

Ко има духа има и визија.

У духу и визијама све настаје, све постаје, све бива.

Дух је узрок свега, и Дух је исход свега.

Дух је све и све је у Духу.

Све јесте Дух.

Све што јесте – јесте Дух.

Дух је Свемоћан.

Све друго може бити мање или више моћно, али је само Дух – Свемоћан!

Дух је Свест.

Дух је Бог.

Дух је Створитељ.

Дух је све створио, и Дух све ствара.

Дух све изнова и изнова ствара.

Стварање Духа бива без престанка.

Стварање није у Времену, већ у Вечности.

Стварање није чин, но трајање.

Стварање само себе покреће и обнавља у Духу.

Дух је Стварање.

Без Духа нема ни Стварања.

Без Духа нема поезије, нема уметности, нема умног ни духовног стварања.

Стварати се не може без Стварања, без Духа.

Песник без Духа није песник.

Уметник без Духа није уметник.

Поезију не ствара песник по себи, већ Дух у песнику ствара поезију.

Дух у песнику ствара и песника!

Стварајући поезију у Духу, песник истовремено и себе ствара.

Ко ствара себе у Духу, тај у Вечности обитава.

Лирски записи

 

Најстрашнија је она смрт кад човек усмрти самога себе изнутра, из свог унутарњег бића.

Она смрт кад човек умре душевно, духовно и морално.

Кад постане нико и ништа, никоји и ничији.

Кад својим мислима, осећањима, речима и делима усмрти самога себе, заувек.

Такве се смрти највише бојим.

Не бојим се своје биолошке, физичке смрти, већ се бојим душевне, духовне и моралне смрти.

Страшно је кад човек престане бити човек; кад постане јадан и бедан, јадо и никоговић.

Кад изда ближње и суближње, кад изда племе и род.

Кад изда своја начела, свој поглед на свет, своју поетику и уметност живљења.

Кад вређајући ближње, вређа и убија самога себе.

Такву смрт сам осетио и доживео више пута; такве се смрти највише грозим.

Пре бих пожелео да се моје физичко тело годинама распада у живим ранама, него да један један дан да осетим душевну, духовну, моралну и унутарњу смрт.

Од биолошке, физичке смрти још има лека, још има утехе, али од унутарње духовне смрти, гле! нема ни лека ни утехе.

Унутарња смрт јесте смрт заувек!

Грешио сам много пута, огрешио сам безброј пута душу своју према ближњима својим.

Никад се накајати и раскајати не могу због греха учињених према роду и племену своме, према бићима суштим и дивотним.

Све сам ближњима својим давно опростио; опростио сам давно и унапред за све нанете ми увреде и боли.

Али себи самоме још опростио нисам, због оних увреда и боли које зададох ближњима својим.

Још нисам опростио себи самоме, јер ми се чини да још и нисам заслужио праштање.

Можда су ми ближњи моји давно већ опростили све нанете им увреде и боли, но ја самоме себи још праштати не могу.

А знам да ћу ускоро и ја самоме себи морати све да праштам, да праштам самоме себи пре но што кренем на пут далек, на далек пут без повратка.

Најтеже је праштати самоме себи.

Некада морају да прођу године, да би човек опростио самоме себи оно што су ближњи његови већ давно заборавили и опростили.

Јер грех је велик не праштати себи, и не опростити себи.

Грех према души својој, грех према унутарњем бићу својему, грех према Створитељу.

Зато: праштајмо свима, па и себи!

Праштајмо себи!

 

 

Срби,

нисте се ви одрекли

само части и достојанства,

већ и права на живот.

 

Ви сте одавно мртав народ.

 

Мртав сте народ,

 кад у свом престоном граду дозвољавате

да вас последње белосветске парије

понизе до скота.

 

Народ који пристаје на све,

народ који се одриче свог  ратничког духа,

 није достојан да му се име

икада спомене.

 

Срби,

ако вас се нико не плаши,

нико вас ни поштовати неће!

 

 

Има тренутака, кад нам се чини,

да се цео свет окренуо против нас,

те да је над нама небо заувек затворено.

 

Да не умемо,

да не можемо и,

да не знамо ништа.

 

Да смо посве бескорисни створови.

 

Да смо јадни и бедни.

Да смо нико и ништа.

 

Има тренутака, кад нам се чини,

да не припадамо никоме,

 да смо никоји и ничији.

 

Да смо сами против света.

Да смо умоболни и душеболни.

Да смо заувек одбачени

и напуштени од свих.

 

Заиста, има тренутака,

кад осећамо гађење над самима собом,

и када се самих себе стидимо.

Лирски записи

 

О тајним друштвима, о тајним братствима, о тајним обавештајним службама.

Србски ген је чудесан, србски светлосни запис је надмоћан.

Користимо то у тајном рату против својих вековних и заклетих душмана.

Оснивајмо тајна друштва, оснивајмо тајна братства, оснивајмо тајне обавештајне службе.

Загосподаримо Балканом, загосподаримо Европом, загосподаримо Светом!

Можемо ми то, и позвани смо за то!

Ново доба, по свим предањима древних, припада ВедСрбима.

То никада не заборављајте!

Нека буде на десетине, на стотине, на тисуће србских тајних друштава, србских тајних братстава, србских тајних обавештајних служби.

И нека сви раде за Србство и Србију!

Растуримо све душманске обавештајне службе, растуримо сва душманска тајна друштва и тајна браства, растуримо све њихове окултне и магијске центре моћи, растуримо и уништимо све оно што је противу Србства и Србије.

Нека то буде свети рат за Србство и Србију.

Нека то буде освета древних србских богова.

Само тако, само таквим тајним ратом, ратом на вишим ступњевима тајинствених оностраних знања, можемо победити све душмане своје.

Можемо ми то, и позвани смо за то!

Управо ће се у таквом рату, у таквом светом а тајном рату, у најлепшем и најдивотнијем виделу, испољити и пројавити древна србска надмоћ.

Заиста, ово је последњи тренутак опстанка нашега: или ми, или душмани наши!

А ми, свакако, морамо да победимо, јер је и записано – да побеђујемо!