Лирски записи

 

Има једно питање које ме одавно мучи, а претпостављам да и вас то исто питање мучи, а оно гласи: како то, да само Срби и Руси, од свих иних народа и раса, имају толико прикривених или неприкривених непријатеља у својим властитим редовима?!

Зашто је велеиздајство, најпотуљеније издајство, везано само за Србе и Русе?!

Зашто само Срби и Руси имају толико непријатељских колона у својим матичним земљама?!

Већ вековима, гле! Срби и Руси највише страдају и гину од властитих унутрашњих и унутарњих непријатеља и, ако тако наставе, посве ће нестати као словесни народи.

Мени се испрва чинило, да су Руси по том питању бољи од Срба, али, у последње време схватам да су исти.

Изледа ми, да је издајство, велеиздајство, подједнако у крви и Срба и Руса.

Истина, сваки народ у својим редовима има непријатеља, али, за разлику од Срба и Руса, они су мањина, и као мањина лако се ушуткају, или, пак, униште.

За разлику од других народа, који се, као што већ рекох, лако носе са својим унутрашњим непријатељима, Срби и Руси, дуго већ, никако не могу да савладају своје унутрашње непријатеље, те бива, да често допадну робства захваљујући управо својим властитим унутрашњим непријатељима.

Канда је Србима и Русима много лакше да се носе са спољашним, него ли са унутрашњим непријатељем!

Наш унутрашњи непријатељ (непријатељ нас Срба и Руса) јесте наш најподмуклији, најпотуљенији и најжилавији непријатељ.

Ако тог непријатеља не победимо, ми ћемо нестати као словесни народи.

Лирски записи

 

Ако се Србија, у последњи час, не окрене ка Русији, онда ни Србије ни Срба ускоро неће бити.

Да ли ће се Србија окренути ка Русији, то одавно није ни политичко, ни геополитичко, ни економско, ни стратешко, ни културолошко питање, већ сушто и суштаствено онтолошко питање – питање бића, питање опстанка, питање присуства и, надасве, питање свих питања: бити или не бити!

Србе на Западу чека концентрациони логор, чека душегупка, чека гасна комора.

Србе на Западу чекају највећа понижења, чекају највеће муке, чекају највећи ужаси.

Ако се Србија, у овај зао час, приклони предаторском Западу, убрзо ће заувек нестати!

Пут у Европску унију јесте пут без повратка, пут нестајања и затирања, пут смрти.

Одрекне ли Србија Русије – себе се одрекла!

Лирски записи

 

Ко живи у страху, умире од страха.

Страх је највећи, најпотуљенији, најгнуснији и најгрознији убица.

Страх је убица који све племенито, узвишено и божанско убија у човеку.

Боље је достојно и витешки погинути на бојноме пољу, него вечно живети у страху.

Чему живот, ако се живи у вечитом страху?!

У савременом свету, све што постоји – од медија до светских влада – то има једну једину сврху: да човека, да свеколико човечанство, без престанка, подмукло и лукаво убија страхом.

Ми живимо у свету у којему ни један једини дан не прође без страха.

По чему ћемо памтити овај свет?

Памтићемо га по страху!

Када би појединци и народи победили страх, у трену би се срушиле све владе овога света.

Да није у људима страха, никаква страховлада у свету не би била могућа.

Страховлада постоји само тамо где људима и народима влада страх.

Зато се и зове страховлада, јер влада страхом, преко страха и кроз страх.

У савременом свету, Запад је најпотуљенији и најлукавији произвођач страха.

Сви западни медији, као и све западне владе, без престанка, и неуморно, производе страх.

Западна култура јесте култура страха.

Свеколика западна цивилизација почива на страху.

Запад ће постојати све док народи буду живели у страху.

Онога трена када се човечанство буде ослободило страха, срушиће се Запад као кула од карата.

Заиста, наш живот нема никаквога смисла, ако га живимо у непрестаном страху!

 

Лирски записи

 

У смутним временима, ваља се клонити прејаких речи.

У смутним временима, ваља се клонити било каквих савета.

Било каквих савета, било када и било коме!

У смутним временима, пожељно је да човек што чешће ослушкује свој унутарњи глас.

У смутним временима, све што је прљаво и ружно у људима избија на површину, док оно чисто и лепо остаје негде дубоко, скривено од очију света.

У смутним временима, песничке виле шуте у тишини времена, док распојасана светина дивља уз заглушујућу буку, вику и урлање.

Смутна времена јесу времена у којима бесловесна руља руши, уништава и спаљује све оно што су мудри и даровити стварали кроз многе векове.

Лирски записи

 

На тренутке ми се учини, да је све залудно и бесмислено у овоме свету.

Учини ми се, да није време за поезију и уметност, да није време за лепоту, доброту и љубав, када је све око нас нас изгубило сваки смисао, и када су људи постали гори од звери.

Знамо да песници и уметници никада ништа нису успели да промене у свету, нити су људе, у било којему времену, успели да поправе, да их учине бољима него што јесу.

Да, заиста, и мени је то одавно знано: песници и уметници никада нису ни могли, нити, пак, желели, да мењају свет и поправљају људе.

Поезија и уметност и није за људе, већ за човека; и није за свет, но за дуушу сушту.

Човек је вреднији од људи, и душа сушта је претежнија од света!

Човеку је потребна поезија, да би изишао из света, и да би се осамио од људи.

Да би у осами и тишини, а далеко од света и људи –  кроз поезију, уметност и лепоту – ступио у везу са неким вишим унутарњим световима, где је све са сврхом и смислом, и где влада божански склад и поредак ствари.

Јер, овај свет, овај паклени свет отпалих бића, није једини свет у бескрајним и вечним простраствима ПраВасељене.

Постоји толико других, виших, далеких и тајинствених светова о којима ништа ни слутити не можемо!

Постоји таква лепота и дивота виших, унутарњих и божанских светова; лепота и дивота склада и поретка ствари, што превазилази и надилази и најчудесније наше сневање, сновање и маштање!

Зашто бисмо онда туговали и очајавали због овога света који се распада, и који, можда, и треба да се распада, када знамо да ћемо се – ако ваљано обавимо своје задатке овде и сада – преселити у више, лепше и дивотније светове?!

На бескрајном спиралном путовању кроз далека звездана јата и тајинствене оностране светове, можда ћемо се, само на часе, са сетом или смешком, присетити нашег негдашњег битисања и обитавања у овоме свету.

Нити је овај свет једини свет, нити је овај наш живот у овоме свету једини наш живот!

Мноштво је светова, и мноштво наших живота и животних токова.

Овде смо само на пропутовању, на бескрајном и вечном спиралном путу!

Лирски записи

 

Ко жели свеопшти и сверазорни рат на Планети  Земљи?

Жели Америка!

Америка – тај Мрачни Запад иза Запада.

Не Америка освешћених Американаца, него Америка зверова и рептила.

Русија, Кина и Индија, као и многе друге земље света, уопште не желе рат.

Нико у свету не жели свеопшти и сверазорни рат.

Рат жели само Америка.

Зашто Америка жели свеопшти и сверазорни рат?

Зато што Америком, како рекосмо, не владају разумна људска бића, већ демони из најмрачнијих и најотпалијих светова.

Демони из најмрачнијих и најотпалијих светова који се издају за банкаре, банкстере, глобалисте, мундијалисте, хуманисте, индустријалце и капиталисте.

Светски капитал, као и свеколико благо овога света, није у рукама разумних људи, но у канџама бесова и зверова.

На путу Империји Зла, Западу иза Запада, стоји Русија која штити и брани Светски Поредак.

Због тога Америка, тај рептилски Запад иза Запада, тако жестоко напада и сатанизује Русију, те руски народ и руског председника.

Они који се данас сврставају на страну Америке – рептилског и зверињег Запада иза Запада – у медијском рату против Русије, јесу изравни саучесници, и потуљени, подмукли и лукави сузлочинци, у најгрознијем планетарном и галактичком злочину, у  последњих стотину векова, који се управо дешава и, који ће се тек дешавати!

Бити данас против Америке, против рептилског Запада иза Запада, то је питање части, достојанства и човештва.

То је питање Суштаства, питање пробуђеног и освешћеног Човека; питање Бића, питање Вертикале, питање Свести.

Питање свих питања у овоме часу гласи: Да ли си свестан које, какво и колико Зло у овоме часу представља Америка?

Да ли си свестан, да Америка није Америка коју видиш, но скривено планетарно и галактичко Зло које жели да уништи свеопшти Живот на Земљи?!

Лирски записи

 

Кад наиђу смутна времена, кад у спољноме свету завлада простаклук и бесловесност, кад у људе и народе уђе мржња и зло, тада је освешћеном човеку најбоља заштита – његов тајинствени унутарњи свет, који је стрпљиво и марљиво стварао из својега бића и срца, из своје душе и свести, из својих стваралачких снова и визија.

Пробуђен и освешћен човек, гле! не може ни дана, ни часа, ни трена једнога да живи без љубави.

Ако љубави нема, онда је све у овоме свету, као и у свим иним световима, без сврхе и смисла.

Ако љубави нема, онда је сасвим свеједно: да ли смо смртни или бесмртни, да ли смо пролазни или вечни, да ли смо мудри или луди, да ли смо здрави или болесни.

Заиста, нема живота са сврхом и смислом без љубави!

Живот без љубави и није живот, већ пуко опонашање и подражавање живота.

Али, у свету је све мање љубави и, скоро да у свету више и нема љубави!

Где ћемо пронаћи љубав, ако у спољноме свету више и нема љубави?

Љубав ћемо потражити и пронаћи у свом тајинственом унутарњем свету, у свету који смо стрпљиво и марљиво стварали од најранијег детињства својега.

Тај наш тајинствени унутарњи свет јесте бескрајан, несагледан, неуништив, неосвојив и вечан.

Ако спољни свет – као и сви ини спољни и вештаствени светови – може у трену једноме бити срушен, спаљен и уништен, тај наш тајинствени унутарњи свет, тај свет у нашему срцу, у нашему бићу, и, надасве, у нашој свести, остаје заувек, за сва времена, за све будуће и прошле векове.

И, на концу, тај наш тајинствени унутарњи свет бива записан у Акаши, записан у језгру звезданих јата, записан у Великом Духу Стварања.

Са тим својим тајинстевним унутарњим светом, који смо за овога живота стварали, срешћемо се поново, гле! у једном будућем животу, у једном будућем космичком, галактичком и животном току.

Тај наш тајинствени унутарњи свет јесте наша Карма, наша Усудба, за сва наша будућа рођења.

Лирски записи

 

Већ се увелико води велики рат Човечанства против Звери.

Рат Човека против људи-звери.

Тај рат, истовремено, има и видљиву и невидљиву страну.

Не зна се с које стране је ужаснији, грознији, лукавији и страобнији!

Ово није први пут, у повесници Мајке Земље, да Човечанство води велики рат против Звери.

Бивало је тога и раније, у давно догођеној будућности.

Један од тих великих ратова, између Човека и људи-звери, опеван је и у Махабхарати, древном спеву Аријеваца, Хиперборејаца, Ведских Срба.

Тада су, живим огњем из Перуновог Неба, уништене све мрачне, паклене, тартарске, звериње и бесовне подрасе на Мајци Земљи.

Без помоћи Ведских Богова, и наших Великих Посвећених Предака, не можемо добити овај одсудни рат против Звери, против људи-звери.

Коначни исход овог великог рата, зависи, гле, од Присуства наших Богова и Предака!

Богови и Преци, у овоме великом рату, јесу наша Вертикала.

Стога, не смемо јадиковати, не смемо клонути Духом!

Не смемо бити препуштени бригама, страховима, очајању и безнађу!

Морамо веровати нашим Боговима и Прецима; морамо бити с Њима удружени; морамо бити Једно Биће, Једно Суштаство и Једна Свест с Њима.

Чувајмо се страха!

Нема ничег опаснијег и погубнијег од страха.

Верујмо, и знајмо, да су с нама, одувек и заувек, наши Богови и Преци!

 

Лирски записи

 

Што више упознајемо свет, свет нам бива све мањи.

Некад нам се свет чинио великим, огромним, несагледним и бескрајним, а данас, у добу космичке технологије, цео свет је, не само једно село, већ и мањи од једног села.

Вести данас путују брзином Светлости, па и брже – брзином Свести!

У сваком трену, сви сазнамо, чујемо и видимо, шта се било где у свету догодило или се још догађа.

Пре само стотину лета, дуже је путовала вест с краја накрај села, него што данас путује с краја накрај света!

Свет се згуснуо и, све се више згушњава.

Згушњава се свет, згушњава се Земља, згушњавају се сазвежђа и звездана јата, згушњавају се далеки и најудаљенији светови, а згушњава се и ПраВасељена.

Згушњава се Простор, згушњава се Време!

Док се видљиви, вештаствени и материјални светови згушњавају, дотле се духовни светови, онострани светови Свести, шире и све више проширују.

Упоредо с тим, и наше се унутарње биће, и наше се унутарње суштаство шири и проширује.

Како се наше унутарње биће и суштаство шири и проширује, тако све брже појимамо, схватамо и освешћујемо: да смо бесмртни, да смо вечни, да смо одувек били и да ћемо заувек бити.

Ново доба јесте Доба Свести.

Доба Свести јесте Садашњи Тренутак.

Наша ће се путовања у Будућности одвијати кроз Пространства Свести.

Не кроз Простор и Време, већ кроз несагледна и бескрајна Пространства Свести.

Драган Симовић: ВАСКРСНУЋЕ ВЕДСКОГ ДУХА (видео)

Опремио: Стари Словен