Живи Огањ

и Жива Светлост

Невидљивог

 а Вечног Створитеља

иза свих видљивих

Бића Суштастава;

иза, и даље, с ону страну,

где Живи Бози пребивају,

 у дубини СвеБоха Суштог;

 Тамо је, уистини,

Све Почело

Оно Што Никада

Није Почело,

 већ је Било

и Јесте

и Бива,

у Овом Трену,

гле,

Овде и Сада.

Лирски записи

 

Ма како год то звучало, али, рат за НовоРусију јесте, истовремено, и рат за НовоСрбију.

Не обичан рат, већ свети рат!

Ми знамо шта значи свети рат – то је рат за Светлост, за Правду, за Истину, за Земљу, за Родину, за Живот са Смислом.

Рат за Србство Вертикале.

Рат за Србску Посвећену Земљу.

На затрованој балканској земљи, ми ћемо само улудо и даље гинути, а, на концу, можда, и нестати заувек.

Балкан је земља мржње, злочина, зла и вечитих ратова без сврхе и смисла.

Балканска дивља племена, уз помоћ Турака и Западњака, вековима већ исисавају животне сокове Србства и Србскога Бића.

Србству Вертикале нема више опстанка на затрованој и закоровљеној балканској земљи.

Сан свих освешћених и посвећених Срба, кроз векове, бејаше НовоСрбија.

НовоСрбија далеко од Балкана!

Када се у својим сновима и визијама уздигнемо у Акашу, онда јасно видимо, да се србски ратници у НовоРусији, у исти мах, боре и за НовоСрбију.

Ослобађајући НовоРусију они, истовремено, ослобађају и НовоСрбију!

Јер, на просторима НовоРусије налази се света земља освешћених и посвећених србских ратника који су, пре триста година (бежећи од Турака и Западњака), основали и у Свести васпоставили НовоСрбију.

Света земља Србства Вертикале није на Балкану, већ, како рекосмо, на Северу – управо тамо где некада бејаше Стриборија, Древна Хипербореја.

Да би се Србство Вертикале сачувало и спасило, те да би обавило свој Задатак и испунило своју Мисију у Новоме добу, мора да се, са затроване и закоровљене балканске земље, заувек пресели у НовоСрбију – на Север, у Древну Хипербореју.

Морам да признам, да сам ја још од детета сневао сан о НовоСрбији.

Још сам у детињству осећао и наслућивао, да Србима, да расним Србима, нема живота (Живота са Смислом!) на Балкану.

 

 

Душа моја у Води

открива давно сневане сне

будућих звезданих јата –

оних што ће

рођена бити

у Сну Великог

Сневача Створитеља!

 

Вода у сновима мојим

памти све моје Претке,

али се присећа

и Потомака

које у Прецима

препознаје!

 

Има нешто што знам,

а не знам како знам

и откуд знам!

И, управо то што знам,

а не знам како и откуд знам,

гле! и јесте само суштаство

 једног вишег знања

из неких виших

оностраних светова,

од неких виших

 духовних и божанских бића,

што су с ону страну

свега што се појмити

и схватити може.

 

 

И гле!

шири се,

и простире,

низа звездана јата –

у Великом Околу

Сваргином –  

Бела Светлост

Стриборије!

 

И буди,

иза вековног сна,

давно уснуле –

будуће

светове!

 

Једино узвишен, племенит

 и освешћен Србин,

 сме да каже –

да је Србин.

 

Једино самосвојан

и самобитан Србин,

има смелости

 и храбрости да каже –

 да је Србин.

 

Једино праискони, ведски,

хиперборејски и посвећени Србин,

и после земаљског живота,

у вечноме сада,

живи и даље –

 као Србин!

Лирски записи

 

Када говорим и пишем о Србству, ја тада имам у Свести – Србску Вертикалу!

Без Србске Вертикале нема ни Србства.

Оно што није Србска Вертикала – није ни Србство!

Зато реч Србство и пишем великим словом.

Све оно што није Вертикала, не може бити Србство.

Сваки расни Србин мора да тежи ка највишем идеалу.

Мора бити вођен највишим и најплеменитијим идејама да би стигао до највишег и најплеменитијег идеала – до Бога!

У корену речи идеја и идеал јесте Бог!

Све што је мање од Бога није ни достојно расног Србина.

Зато Србство и јесте Србска Вертикала.

Вертикала је Божји Пут!

Огромна већина Срба нису Вертикала.

Србска је Вертикала само она мањина расних Срба.

Мањина оних расних Срба који су есенција, који су суштина и суштаство Србства.

Одувек је мањина чинила и творила Вертикалу.

Већина никада није чинила ни творила Вертикалу, нити је то и иначе ствар већине.

Вертикала је ствар мањине.

Оне мањине великих посвећеника србских без којих ничега нема, без којих ничега не може бити у свету и иним световима.

Србска Вертикала – то је културно, стваралачко и духовно племство Србског Бића.

Не елита, већ племство!

Елита је лажна, племство је истинито.

Племство је увек и вазда у Истини!

Расни Србин мора свуда и свагда да показује да је расни Србин, да је племенит, да је узвишен, да је Хиперборејац, да је Аријевац; али, Аријевац у оном изворном – ведском, хиперборејском, прасрбском – значењу те речи, речи чије изворно значење огромна већина не разуме.

Србство не чини гомила, руља и светина.

Србство не чине чопори и крда дивљих хорди.

Србство је планетарна и галактичка аристократија; Србство је Племство Духа Стварања.

Зато расни Србин мора увек и вазда да тежи, да стреми ка Највишем и Најплеменитијем.

То није лако, али управо то што није лако и чини Србство – Србством!

Лирски записи

 

Сваки пробуђен и освешћен човек јасно види, да на Земљи, у човечанству и међу људима, постоје две посве супротне и опречне расе: раса Бића Светлости, и раса Бића Таме.

Те две расе су два опречна света, две опречне галаксије, два опречна космоса!

Разлика између једне и друге расе јесте већа него што је то разлика између Неба и Земље!

Онај ко каже, да су сви људи исти, да је свеколико човечанство једна те иста раса, јесте, најблаже речено, велика незналица.

Мудри и освешћени појединци одавно знаду, да је мешање ових двеју раса најлукавија, најпотуљенија и најпрљавија демонска идеја и демонски паклени опит.

Мешање ових двеју раса јесте исто као и мешање људи са животињама и зверима.

Ове две расе се посве разликују на свим пољима и на свим ступњевима бивања, бивствовања и битисања.

Разликују се по култури, по поетици живота и живљења, по погледу на свет, по религији и животној философији, по односу према Природи и Космосу.

Једна раса слави Светлост и Живот, а друга раса слави Таму и Смрт; једна раса заговара Љубав и Милосрђе, а друга раса Мржњу и Злочин.

Вера једне расе јесте вера Светлости и Живота, Љубави и Милосрђа; а вера друге расе јесте вера Таме и Смрти, Мржње и Злочина.

Ово је време када Земљом, Природом и Космосом влада Тама, и када пате, страдају и гину Бића Светлости.

Ово је време највећих ужаса и најгрознијих злочина на Земљи.

Бићима Светлости никада теже није бивало!

Патње и вапаји Бића Светлости са Мајке Земље већ допиру до Језгра Звезданог Јата, и већ се из Језгра Звезданог Јата, као одговор на патње и вапаје Бића Светлости, одапињу (Перунове) огњене стреле које ће покосити све оне који задају патње и боли Бићима Светлости.

После овог галактичког рата (Великог Огњеног Прочишћења), Мајка ће Земља поново засијати у Првобитној Светлости Стварања.

Лирски записи

 

Ми морамо да верујемо у себе.

Морамо да верујемо у своје посланство, у своју мисију.

То је основа и потка живота.

То је почетак свих наших почетака: да верујемо у себе, да верујемо у своје посланство и, да верујемо у изабраност своју – да верујемо да смо изабрани!

Изабрани – од кога?

Од Створитеља, од Духа Стварања, од богова и предака.

Ми смо изабрани!

Да кажемо то гласно, и да будемо свесни тога.

Да будемо свесни и, одговорни.

Јер, бити изабран, значи: бити одговоран!

Не смемо бити снебивљиви, снисходљиви и смушени.

Морамо бити свесни и самосвесни: ми смо изабрани и ми смо одговорни!

Србско питање за сваког расног и освешћеног Србина јесте животно и смислено питање.

Расни Србин жели да живи са Смислом!

Он вечно трага за Смислом и, он жели да живи са Смислом, јер живот је вредан и битан само онда када се живи са Смислом.

Србин, расни Србин, није било ко!

Он је Неко.

Он је Непоновљив.

Он је Сушти.

Живети са Смислом, значи: живети!

Живети живот са Смислом и Свешћу.

Смисао и Свест чине живот бесмртним и вечним.

Ко живи са Смислом и Свешћу – живи у Вечности!

Лирски записи

 

Посвећено Соколу Са Велебита, Ведском Белом Србину.

 

Стварамо богове који нас стварају и обликују.

Стварамо их у својим мислима, стварамо их у својим сновима.

Каве су нам мисли, такви су нам и богови.

Оно што сневамо, то бива наша стварност.

Каква дела чинимо, таква нам се дела враћају.

Ако љубимо, бићемо љубљени.

Ако мрзимо, бићемо мржени.

Ако се страшимо, страх ће бити свуда око нас.

Овај свет је пун страха.

Овим светом влада страх.

Није Земља створена да би била Земља страха, већ да би била Земља радости, љубави и стварања.

Они који вас плаше и застрашују јесу ваши највећи непријатељи.

Запад почива на страху, и Запад производи страх.

Тај страх је смишљен и осмишљен, да би паразитски, да би предаторски, да би рептилски Запад исисавао ваше животне сокове, исисавао вашу животну енергију.

Запад је велик онолико колико је велик ваш страх.

Запад ће се урушити и срушити онога трена када се ви ослободите страха, када ви победите страх.

Најстрашнији је страх од страха.

Запад вас је поробио страхом од страха.

Људи хитају и срљају на Запад привучени страхом са Запада.

Људе страх привлачи као магнет, људи су опседнути страхом, људи се дрогирају страхом.

Запад је привлачан због страха.

Будићи свет слободних људи биће свет без страха.

Али, да би могао да се догоди свет слободних људи, Запад мора да нестане.

У будућем свету слободних људи неће бити Запада.

Западна култура јесте култура страха.

Западна умтност јесте уметност страха.

Култура и уметност Запада не ствара слободне личности, већ робове што живе у страху и умиру у страху.

Када ово једном схватите и освестите, бацићете и западну културну и западану уметност на сметлиште свих сметлишта.

Једна будућа култура биће култура слободних стваралаца.

Једна будућа уметност биће уметност богова и богиња.

Један будући свет биће свет у којему ће заједно живети и стварати богови и људи.