Лирски записи

 

Ми смо бића вечних промена и вечног усавршавања.

Вечно се мењамо и вечно усавршавамо.

Са сваком новом променом бивамо на новом и вишем ступњу постојања и присуства.

Сан човека је да надрасте човека.

Да буде биће више и веће од човека.

Наша се еволуција не одвија линеарно, већ спирално.

Наша се еволуција не одвија корак по корак, но се пројављује у скоковима.

То је унутарњи скок у празнину оностраног бића свести.

Скок у дубину из које се дешава узлет у висину.

Дубина и висина се прожимају.

Са становишта бића из петог пространства, дубина и висина јесу једно те исто.

Пето пространство јесте пространство чисте свести.

Чиста свест јесте наше унутарње суштаство.

Лирски записи

 

Што год чиниш за себе, чиниш и за човечанство.

Не само за своје претке и потомке; не само за своје ближње и суближње; не само за племе и род, већ, буквално, за свеколико човечанство, и за сва бића ина у свету и световима.

Свака се твоја мисао, свако се твоје осећање, свака се твоја реч, свако се твоје дело трајно уписује у Акашу, и то те прати на свим овостраним и оностраним путевима све до свршетка света и светова, све до свршетка без свршетка.

То што ти, можда, не знаш да је тако, то нема никаквог оправдања.

Немој се изговарати на незнање, јер незнање не може бити никакав изговор за незнање.

Незнање је грех; највећи грех према самоме себи.

Нема већег греха од незнања.

Јер незнање јесте и отац и мајка свих потоњих греха.

Ово су наши Древни знали, зато су давно и записали ову мудрост.

Знали су да је незнање грех над гресима.

Није довољно само веровати – мораш и знати оно у шта верујеш!

Свака вера без знања брзо ишчили.

Само знање чини веру тврдом и постојаном.

Само знање уздиже веру на највиши божански ступањ.

Само знање твори веру живом и вечном.

Сада ти је јасно зашто су наши Древни, зашто су наши Преци били велики и посвећени.

Били су велики и посвећени зато што су у свом бићу, у свом суштаству, у свом срцу објединили веру и знање; зато што је њихова вера происходила из знања, а знање из вере.

 

Древни Завет каже:

Следи Унутарњи Пут

 кроз Удвојену Спиралу звезданих јата

 ка Језгру Првобитне Светлости;

 упознај и прослављај своје богове

који су твоји велики преци;

 и, управљај се према најсјајнијој звезди

која се Поноћним Сунцем зове,

 да би се са Великим Триглавом –

у Сварогу, Перуну и Световиду –

сјединио на свршетку

Оностраног Пута

у Великој Празнини

Стварања.

Лирски записи 

Први и основни Песников задатак јесте вечно трагање за Лепотом.

Да вазда, без предаха, трага за Лепотом, те да Лепоту открива и тамо где је други не налазе.

Трагајући за Лепотом, Песник трага за Смислом.

Песник Лепоту доживљава и појима као Смисао, а  Смисао види и схвата као Лепоту.

Песник не подражава Свет какав јесте, већ ствара и обликује један нови, лепши и бољи Свет, који тек треба да се роди у неким далеким звезданим пространствима.

Поезија је будућност једног Новог Човека и једног Новог Света са Сврхом и Смислом.

Поезија је једна виша Стварност која ће, у будућим вековима, а из виших божанских светова, на Земљу да се низведе.

У својим јасновиђењима, као и у сновима својим, Песник већ види тај Нови Свет који се из Језгра Звезданог Јата у Будући Свет низводи.

Лирски записи

 

Нема нових знања и нових учења.

Сва знања, сва учења, све вере, религије, духовности, науке и философије одувек постоје.

Ни ми нисмо нови.

Нико од нас није нов.

Сви ми одувек постојимо, само што нисмо свесни тога.

Нисмо свесни тога, зато што се после сваког животног тока догађа космичка рециклажа.

Ко зна колико је пута свако од нас рециклиран у језгру звезданих јата!

Нови су само наши увиди.

Ново је само наше откриће одувек постојећег.

Ново је само наше виђење старог.

Шта очекивати од неосвешћених људи?

Ништа!

Кад ништа не очекујеш од људи, онда се никада и нећеш разочарати у људе.

Људи су одувек исти.

Нама се увек изнова једно те исто старо показује и приказује као ново.

Нове су само нијансе једних те истих људи.

Нијансе свести, нијансе самосвести.

Нема нових знања и нових учења.

Нема ничега новог.

Постоји само вечно враћање старог, само вечни повратак једног те истог.

А то се зове илузија, маја, омаја и опсена.

Лирски записи

 

Мораш у свакоме трену, и без престанка, да бдијеш над својим мислима, над својим речима, осећањима и делима.

Мораш да будеш будан попут ноћног стражара на високој градској кули.

Ако се само мало опустиш, ако се и на трен препустиш мислима и осећањима којих ниси свестан – већ падаш!

Будност и свесност чине Човека – Човеком.

Будност и свесност чине Човека – Бићем одговорним пред Богом и Животом.

Клони се прејаких и претешких речи!

Клони се псовки, јер те псовке чине трулим изнутра.

Још сам у детињству видео, да људи погани на језику од поганог језика и гину.

Нека твоје тиховање, нека твоја медитација буде Пут освешћивања и самопознања.

Највиши ступањ тиховања јесте будност и свесност.

Будност и свесност срца, будност и свесност душе, будност и свесност стваралачког духа.

Колико си будан и свестан, толико си и узрастао у духовним световима.

Нема живота, нема животне радости, нема љубави, нема блаженства, и ничега суштог нема, без будности и свесности.

Зато буди будан, попут савесног стражара, у мрклој олујној ноћи, на високој градској кули.

 

 

Памти своје Велике Претке,

и призивај их

у сновима својим;

и буди једно с њима,

свуда и свагда!

                                                                                                       

Памти своје Велике Претке:

Сварога, Сваргу, Сваруну;

Перуна, Свевида, Велеса;

Ора, Стрибора, Асколда;

Сербону, Свјатлану, Сербу, Србицу;

Мокошу, Весну, Ладу, Орану!

 

Памти своје Велике Претке,

и призивај их

у сновима својим;

и бићеш, устини,

моћнији од свих –

вековима већ заклетих –

                                      непријатеља својих!                                     

 

 

На светим водама Словенског Дунава,

вече уочи Савиндана, 7520/2012. године.

 

 

На путевима којима сам ходио

 у овом животном току,

многи су мени наносили боли,

 и многима сам ја,

 такође,

наносио боли.

 

Више ме боле боли

које сам ја другима наносио,

него боли које су мени

други наносили.

 

Давно сам, давно

 опростио ближњима

који су ми задавали боли,

али себи,

канда,

 још опростио нисам

за боли које сам ја

 њима задавао.

Лирски записи

 

Нема национализма без духовне вертикале.

Сви национализми без духовне вертикале брзо завршавају на историјском сметлишту.

Сви национализми без духовне вертикале пре или доцније постају своја супротност и опречност.

Сви националисти без духовне вертикале после краћег времена прелазе на другу страну.

Некада жестоки националисти без вертикале убрзо постају жестоки противници и непријатељи властитог национализма, властите нације.

Погледајте жестоке србске националисте од пре двадесет година – сви су они листом постали највећи изроди и непријатељи Србства.

Зашто су бивши србски националисти из деведесетих година прошлога века постали највећи србски изроди?

Зато што су сви они до последњега били националисти без духовне вертикале.

Сви су они листом били ватикански, коминтерновски и бриселски сатрапи прерушени у ура-патриоте и буђелар-патриоте, у лажне националисте.

Сваком истинитом и самобитном национализму највећа опасност прети од властитог лажног национализма.

За србски национализам духовне вертикале најпогубнији је и најопаснији лажни србски национализам – србски национализам без духовне и културне вертикале.

Долази време младих и самосвесних србских националиста.

Оних србских националиста што извиру из галактичке србске будућности, оних самобитних, самородних и посвећених србских националиста који ће Србство очистити од лажних ватиканских, коминтерносвких и бриселских нациолаиста – сатрапа и послушника Великог Инквизитора.

Нема ниционализма без духовне вертикале!