Не дозволи да те погани и зли људи

учине поганим и злим!

 

Нека твоја смиреност буде

твоје најмоћније оружје.

 

Само смирен

 и усредсређен на свој унутарњи пут,

 ти ћеш и без борбе

 бити победник над њима.

 

Не обзири се на погане и зле људе,

јер су они самима себи

 највећи душмани.

 

Ко мржњу и зло сеје,

 мржњу и зло ће жњети.

Све оно што смо

некада

и негде сневали,

то ће једном

бити стварност сушта;

 у неком далеком

звезданом јату,

 у једној будућности

када нас –

данашњих –

нигде не буде

било.

Лирски записи

 

Словенска наивност превазилази све наивности овога света.

Сви словенски народи, пред потуљеним, подмуклим, лукавим и предаторским Западњацима, делују наивно попут Индијанаца.

Словени су толико наивни, да их Западњаци већ доживљавају као инфантилне, као малоумне и бесловесне народе.

Словенског јединства, словенске слоге, можда, никада и није било.

Уколико је, пак, слоге међу Словенима у Давнини и бивало, од покрштавања је, наовамо, зацело, уопште нема!

Са покрштавањем, са примањем јудео-кршћанства, гле! Словени престају бити самосвојна и самобитна Раса, престају бити Словенима.

Словени се поцепаше на све могуће и немогуће туђинске и душманске религије, тако да се никада више не могу саставити ни сјединити.

Паразитски и предаторски народи Запада већ вековима живе од словенске наивности.

Сви европски и светски ратови вођени су против Словена – да би се сатрли и затрли Словени – али то Словени ни до дана-дањег још освестили нису.

Они се и даље држе туђинских и душманских религија, и држаће се, какви су, до коначног уништења својега.

Наивни, по својеглавости и неосвешћености својој, не могу да појме и схвате, да су их, управо, те душманске религије и учиниле тако наивнима и, скоро, инфантилнима мимо сва племена и народе.

Предаторски, паразитски и рептилски Запад више и не мора да води ратове против Словена, јер ће се Словени – наивни и бесловесни – сами између се поубијати.

Тако ће словенску земљу, тако ће словенску родину (без иједног испаљеног метка!), преузети и присвојити највећи душмани Словена.

Лирски записи

 

Ми живимо у једном од најсуровијих светова.

Овај свет је био и остао један од најсуровијих, најгрознијих и најужаснијих светова.

Зло које нељуди могу да учине људима, да учине човеку, превазилази сваку уобразиљу највећих сневача и машталаца.

Сва тајна духовна учења и знања имају, између осталог, и ту сврху: да човека припреме, оснаже и ојачају, да би – у овом суровом, ужасном и грозном свету – знао и умео да се заштити и сачува од људи зверова.

Упоредо, са развијањем знања, морамо развијати и наднаравне духовне моћи; упоредо, са уметношћу живљења, развијати и уметност умирања – усаобразити уметност живљења са уметношћу умирања, онако како су то наши посвећени преци знали и умели.

Бити духован, то не значи – превиђати све грозоте и ужасе овога света; бити духован, значи – јасно видети, познати и освестити, да је ово један од најгрознијих и најужаснијих светова у ПраВасељени.

Бити духован, значи – видети, познати и освестити, да су у овоме свету људи мањина, а нељуди већина; да је доброта реткост, а зло честа појава, те да само велика посвећеност и божанско знање могу да нас сачувају и спасу у овоме грозном и ужасном свету у којему одувек владају човеколике звери.

Бити духован, надаље значи – бити спреман да умреш, да заувек напустиш овај свет, у трену кад осетиш да ћеш пасти у руке нељуди, те да твоја судбина зависи од човеколиких звери.

Наравно, да ту нико никога не може да посаветује и, наравно, да ту нико ништа унапред не може знати, али,  једна будућа галактичка духовност мора да развија и такве оностране моћи.

 

 

Зађи с ону страну Ума,

и угледаћеш Истинитог Себе

 и Истинит Свет

те и Саму Истину.

 

Видећеш Бесмртног

и Вечног Себе

 у Светлости Истине;

 и бићеш обасјан Истином;

 и бићеш прожет

и надахнут Истином.

 

Зађи с ону страну Ума,

да се сретнеш са Собом;

 да се сретнеш са прецима и потомцима;

 да се сретнеш са Створитељем;

 да се сретнеш са Духом

Који Вечно Изнова

 Већ Створено Ствара.

 

Зађи с ону страну Ума,

и видећеш оно

што никада видео ниси,

и чућеш оно

што никада чуо ниси:

да си бесмртан и вечан

у вечним менама и променама,

 у вечним долажењима и одлажењима,

 у вечним рађањима и умирањима.

Лирски записи

 

Ако желиш да будеш слободан, онда најпре победи самога себе.

Прати своје мисли, прати своја осећања, прати своје речи, прати своја дела.

Буди одговоран за сваку своју мисао, за свако своје осећање, за сваку своју реч, за свако своје дело.

Не можеш бити слободан, ако не владаш собом и над собом.

Јер, бити слободан, значи – бити одговоран.

Бити одговоран, значи – бити будан.

Бити будан, значи – бити освешћен.

Свако је слободан онолико колико је у стању да влада собом и над собом.

Слобода није у спољноме свету; слобода је у нашем унутарњем слободном бићу.

Колико је слободе у нама, толико је слободе и око нас.

Слобода се осваја – али не оружјем, не новцем, не благом овога света, већ само Умом, Срцем, Духом и Свешћу.

Лирски записи

 

Једно будуће Човечанство биће просвећено и освешћено, биће самосвесно и самобитно, биће обогаћено разликама у лепоти и доброти, разликама у галактичкој свесности и духовности.

Једно будуће Човечанство биће оплемењено словенском хиперборејском душом, словенском стваралачком и визионарском Душом Свести.

Једно будуће Човечанство неће бити ни налик садањем Човечанству, које се распада у тешким умним, душевним, духовним и телесним болестима ватиканизма и американизма.

(Ватиканизам и американизам, као најмрачније идеологије и највеће пошасти Човечанства, осујетиле су и успориле – а у последњих стотину лета и посве зауставиле – духовни, културни и научни развој свеколиког људскога рода.)

Једно будуће Човечанство обитаваће и ствараће у сагласности и усаображености са Мајком Природом, са Галактичким Језгром, са Великим Духом Стварања. 

 

Од најранијег детињства

живим у својим песничким

 и вилењачким

сновима и визијама.

 

Живим у оностраним пределима

тајносаних светова –

далеко тамо иза обзорја,

 далеко тамо иза свега;

 

 с ону страну свих сазнања

 и познања,

с ону страну

туге и сете,

с ону страну

патње и боли.

Лирски записи

 

Пуковнику Богију Стојменовићу, дичном и племенитом Србину.

 

Сваки освешћени и самобитни Србин зна, да се већ столећима води потуљени и подмукли тајни рат против Срба.

Такав Србин, такође, зна и одакле се управља тим ратом, као и то, ко су све учесници у том прикривеном и оностраном рату.

Сада се поставља једно сушто питање: ако се већ столећима води тајни и онострани рат протв Срба – и ако за тај рат знају освешћени и самобитни Срби – из којих разлога онда србски народ, ипак, све време остаје успаван, замађијан, хипнотисан и, на концу, неспреман да се брани и одбрани у том непрестаном прикривеном рату?

Одмах ћемо да разјаснимо.

Србска културна елита јесте најодговорнија за вековно страдање србског народа, зато што је управо та елита испостава оних центара моћи који раде на тајном затирању србскога народа.

Значи, србска културна елита није истински србска, већ је она бирана и састављана између оних вештачких и лажних Срба, чији је задатак у томе, да унапред осујете сваког оног освешћеног и самобитног расног Србина који би могао да пробуди и освести србски народ, те да му разоткрије и обелодани све тајне скривеног оностраног рата који се против Србства води.

Ко је измислио причу о теорији завере?

Ту причу је измислила србска културна елита, да би извргла подсмеху сваког оног расног и самобитног Србина који покушава да пробуди србски народ, те да му расветли и разјасни све видове тајног оностраног рата против Срба и Србства.

Прича о теорији завере јесте димна завеса србске културне елите, иза које непријатељи Србства, већ вековима, неометано раде на уништењу србскога народа.

Стога, слободно можемо рећи, да је сарбска културна елита најважнији саучесник у затирању Србства.

Србску културну елиту не сачињавају само људи из медија и културе, но, у доброме делу и свештенство којему је сама идеологија јудео-кршћанства важнија од самога бића србскога народа.

Док србска културна елита са поругом и подсмехом прича о теорији завере, дотле се у стварности увелико спроводи у дело сушта пракса завере. 

Лирски записи

 

Руси чувају Србију.

Да Руси не чувају Србију – Србије одавно не би било.

Докле ће србијански дембели, идиоти и рептили да обмањују србску јавност!?

Србији нема помоћи од Запада!

Србији је само смрт, вазда и навек, долазила са Запада.

Заиста, то већ и луда србска деца знаду.

Да Руси нису притекли у помоћ, и спасили Србију од поплава, у Бриселу би и Вашингтону отварали шампањац славећи србску пропаст.

То је истина, а све друге приче јесу лажи синова и кћери лажи.

Чему те приче о помоћи Америке и Европске уније?!

Од Америке и Европске уније нама су само стизале муке, патње, невоље и ратови.

Само малоуман и бесловестан Србин може још увек да верује у помоћ Запада!

Србски народ и види и зна ко је ко.

Србски се народ не да преумити.

Што већа пропаганда са Запада, то србски народ бива све отпорнији на ту демонску и рептилску пропаганду Запада.

Србски народ више верује једном једином Русу, него васцелом Западу!

Руси чувају Србију.

Јер, да Руси не чувају Србију – Србије одавно нигде не би било!