Лирски записи

 

Када говорим и пишем о Србству, онда вазда и увек имам на уму и у свести Ведске Србе.

Ведски Србин – то је самосвојни, самобитни и освешћени расни Србин.

Србин галактичке вертикале и космичке божанске завојнице.

Напросто, дошао је тренутак, галактички тренутак, када у мислима, осећањима, речима и делима морају да се разлуче Ведски Срби од оних других Срба, који јесу и нису Срби, који су узгредни и вероломни Срби.

Свако има право, праисконо право, да бира и да буде биран.

Ведски Србин је већ изабрао, и већ изабран.

Он зна свој Пут и, свестан је својега Посланства, своје космичке Мисије.

Ведски Србин, не дејствује од данас до сутра, већ ствара и дејствује за Вечност.

Његов сан, сан који и будан снева, јесте Освешћено Галактичко Србство.

Србство у Вечности, Србство с ону страну Обзорја Догађања.

Ведски Србин јесте Хиперборејац, Праисконац, Стриборјанин – потомак звездане расе.

Он је националиста Вертикале, националиста галактичке осе и космичке завојнице.

Његов Пут је Космичка Спирала, Пут кроз звездана јата, Пут иза и с ону страну свега видљивог и појмљивог.

Он не полемише, не води никакве распре ни битке са оним другим Србима, јер их сматра недостојним било каквих полемика, распри и битака.

Они, за њега, нису ратници ума и духа, нису ратници светлости и свести, и, штавише, нису уопште никакви ратници достојни његовог ведског ратничког духа и начела.

Они су – они, а он је – он!

Лирски записи

 

 

Суштинско и суштаствено питање Србства јесте Вертикала.

Али не било каква вертикала, већ духовна, галактичка, космичка Вертикала.

Вертикала која обједињује етику, естетику и поетику.

Изворно ведско, хиперборејско Србство и јесте проистекло из овог галактичког, космичког и божанског тројства: етика, естетика и поетика.

Нема Србског Бића, нема Србског Суштаства, нема Србског Стваралачког Духа без троличног начела – етике, ететике и поетике.

А то значи: мислити србски, осећати србски, дејствовати србски, стварати србски и живети србски.

Србско мировозреније, србска поетика (философија) живота и живљења, србско становиште, србско појимање света, и србски однос према животу и смрти – србска уметност живљења и умирања.

Србско питање јесте питање непролазног и вечног Живота; сушто и суштаствено питање Живота пре и после живота.

Србско питање јесте питање Бића.

Србско питање јесте питање значења, вредности и смисла Присуства, Бивања и Бивствовања.

Сваки расни, ведски, хиперборејски и освешћени Србин жели да Живи-са-Смислом.

Живот мора да има Смисао, а Смисао мора бити –

 највиши.

Највиши Смисао јесте Живот у Вечности, Живот у Богу, Живот у Стварању.

Стварање бива Највиши Смисао Живота.

Стварање усаображено са Самим Бићем и Духом Стварања.

Стварање из Свести и СамоСвести – Стварање-из-Стварања.

Понад зелена вилин-горја,

 гле!

 бели облаци,

као снежни врхови бели,

на румен-плавоме небу.

 

Сетна свирка

лахора с висина,

 и топао поветарац,

разигран и чио,

из снених долина

под сенкама.

 

Кликтај златног орла

подно белих облака,

 и жубор горских слапова

у тишини.

 

Шуморе и трепере

 врхови јасика,

уз плес класја

зелене ражи

 на дашку вечерњем,

у сутон од смиља.

 

Седим у сенци

 столетне оскоруше,

 у трави високој што се повија,

на пропланку ветрових гајди,

и зурим некамо

у даљину –

 

у даљину иза горја

про обзорја,

про обзорја.

Лирски записи

 

Моје детињство, до поласка у школу, пребогато је тајносаним доживљајима и предивним праисконим сликама предела и крајолика.

То је доба када Природа још бејаше девичански чиста, и када човек живљаше у складу и саображју са Мајком Природом.

Све тада бејаше чисто и бистро: горски извори и потоци; шуме, рудине и пропланци; поља кукуруза, пшенице и ражи; праискони високо и дубоко плаво небо, и снежно бели гроздови облака на небу понад јасно зеленог горја.

Могао си тада ходати данима: преко брда и гора, преко пропланака и висова, преко њива и рудина, низ потоке и котлине, поред слапова и букова, поред извора и врела, и нигде не би наишао, нигде угледао не би, ни најмању гомилу стрва и смећа.

За људе у том добу, у добу девичанства Природе, бејаше грех бацати смеће, бацати било шта погано и нечисто, у извор или поток, у шуму или реку.

Све што је нечисто, погано и стрвљиво, људи су, тада, или спаљивали, или, пак, у земљу са живим кречом закопавали.

Ти једва писмени или посве неписмени горштаци; ти прости сељаци – ратари, воћари, пастири и ратници – имали су више знања о Природи, имали су више љубави за Природу, од већине савремених школараца и интелектуалаца који бораве по градовима.

Нигде данас више нема таквих слика из Србије.

Куд год се окренеш, камо год да кренеш – свуда је пластика, смеће, стрв, поган и смрад!

Таква је и душа оних који бораве у Србији.

Лирски записи

 

Ти сам, својим мислима и осећањима, својим сновима и делима, својим изговореним и написаним речима, својим стваралачким визијама, наумима и намерама, ствараш и обликујеш – из својега бића и суштаства – властито животно и дејствено поље; своје енергетско, душевно и духовно поље; ствараш своју ауру, свој светлосни и дејствени – галактички и космички – прстен; ствараш свој свет у којему се, у свакоме трену, вазда изнова рађаш.

Заиста, ти ствараш и рађаш самога себе – из дубине бића и суштаства, из светлосног и дејственог језгра душе и свести.

Ти сам, и собом, биваш своје најлепше и најдивотније уметничко остварење, које ће заувек остати у језгру звезданог јата, у вечним пространствима духовних и божанских светова.

Лирски записи

 

Медијски мрак на Западу.

Ватиканска и рептилиска инквизиција уводи најстрожу цензуру у све западне медије, како елктронске тако и писане.

Нигде више диљем ватиканског и англосаксонског Запада нема слободе мишљења, слободе писане речи, слободе јавно изговорене речи.

Васцели Запад је ушуткан.

Ушуткан, канда, за сва времена.

Свако ко има другачије мишљење, мишљење које се разликује од мишљења ватиканске и англосаксонске инквизиције, бива бачен у тамницу.

Велики ватиканско-англосаксонски Инквизитор мора увек бити у праву.

Ко год на Западу проговори србски или руски, ко год покуша да изнесе србско или руско становиште, може доживети каменовање или спаљивање на ломачи.

Сетите се само шта су овога пролећа на Евросонгу доживеле две дивне, лепе и младе Рускиње.

Е, видите, управо то и јесте Запад – дивљачки, варварски и простачки!

Такав се простаклук може видети и доживети једино на Западу.

Нека ми нико не говори о американској и евроунијатској демократији, о американској и евроунијатској култури, нити о њиховим грађанским правима и слободама.

Све је то лаж, лаж над лажима!

Тај дивљачки и простачки Запад мора да нестане, да би човечанство могло да крене напред.

Лирски записи

 

01

Тешке су и болне фрустрације балканских племена и народа.

Те праисконе и, скоро, космичке боли душе, те сујете и осујећености, те таштине и гордости у бићу Балканаца, загорчавају и обесмишљавају сваки вид живота и саживота на овим ветрометним, стеновитим и суровим пространствима Балкана.

Толико сличности и сродности међу Балканцима, а толико међусобне мржње и нетрпељивости!

Колико сам пута пожелео, да нетрагом побегнем одавде, да одем далеко некамо – у Сибир, међу Беле Индијанце, те да заувек избришем из Свести и Памћења сваку успомену на Балкан.

 

02

Од свих балканских племена и народа, Срби су највеће жртве балканштине.

Дух балканштине, испољен и пројављен у бићу мржње и нетрпељивости, сатире и затире Суштаство Србства.

Све балканске мржње и фрустрације, све балканске сујете и осујећености, преламају се, већ столећима, кроз Србско Биће.

Земља на којој бораве Срби – не само што је натопљена крвљу, већ и енергијом мржње и зла.

Давно сам дошао до познања, да Србима нема живота на Балкану.

Али, шта чинити?!

Камо се селити?!

На та сушта и животна питања, свако за самога себе мора да потражи одговор.

Да потражи одговор у свом најдубљем унутарњем бићу и суштаству, у језгру властите душе.

 

03

Балканска се племена никада између се истински помирити неће.

Свако је помирење на Балкану одувек бивало варљиво, вероломно и непоуздано.

Помирења овде служе само за то, да би се заварала и обманула она друга страна.

Да би се у глуво доба мркле ноћи, изненада и мучки, насрнуло на брата свога.

Мржња међу балканским племенима и народима давно је посејана; а вазда доцније, из нараштаја у нараштај, увек изнова досејавана.

 

04

Балканштина и југословенштина разједа Србско Биће.

Уколико Срби желе да се сачувају и спасу, уколико желе да живе живот достојан човека – живот са сврхом и смислом! – онда подједнако морају да се клоне како балканштине тако и југословенштине.

Балаканштина и југословенштина почива на мржњи и злу.

А мржња и зло балканштине, одувек и заувек, бивају усмерени према Србскоме Бићу.

Овога познања, гле! сваки расни Србин, у свакоме трену, мора бити свестан!

Лирски записи

 

01

У овоме тренутку, божанска бића из виших светова, преко звезда и планета, појачано дејствују на Мајку Земљу, припремајући нас, и уводећи, у Ново доба.

Отуда свеопшта забуна и пометња међу људима и народима, отуда и тако жестоки удари Мајке Природе.

Све што се дешава – и мора да се дешава, јер је давно одлучено да се управо тако и дешава.

Таква је карма, таква усудба и судба Мајке Земље, као и свих нас, свих бића и суштастава, што обитавамо на Мајци Земљи.

Кажем Мајка Земља, будући да се и говори о Земљи као словесном и духовном бићу, а не о Земљи као планети, као пукој материји, као пуком вештаству.

 

02

Упоредо с тим дешавањима у видљивоме свету, истовремено се води и тајни рат у оностраном, непојавном свету, између људи (словесних бића) и људосподобија (бесловесних не-бића), рат између Светлости и Таме.

Људосподобија (антропоиди, хуманоиди) имају своју Империју, имају своје војске, имају своје лихваре, зеленаше и банкстере, имају своје земље и градове, а њихови су верни пратиоци и сарадници: глобалисти, мундијалисти, ватиканци, јудео-кршћани, комунисти и белосветски терористи.

 

03

У већини земаља и народа, у овоме тренутку, на власти је људосподобија, која је наумила да васпостави глобалну диктатуру и најгрознију тиранију над словесним и духовним бићима.

Људосподобија има своје испоставе у скоро свим европским земљама, као и у већини земаља на другим континентима.

Србија је последњих година под жестоким ударима људосподобије, која дејствује преко западне рептилије, те скоро да су у већини јавних србских установа, на кључна и одговорна места, постављени одани пратиоци и сарадници демонских хуманоида и њихових црних жреца.

 

04

Србија је пуна покорних и понизних пратилаца и сарадника људосподобије, оних отпалих словесних бића која су се заветовала на оданост и верност људосподобији.

Не само што они немају ничег заједничког са србским народом, већ они немају ничег заједничког ни са словесном човечанском расом.

Нису они никакви издајници србскога народа – пошто они нити имају, нити, пак, могу икога и ишта издати! – већ је то човечански изрод који је пристао да служи црним жрецима и још црњим војскама у свеопштем рату против словесног човечанства.

Такви не нападају само Србе, како нам се у први мах причињава, но они нападају све слободарске народе, све слободарске људе и све слободарске појединце диљем и широм света.

 

05

Загледајте се у лица оних антропоида што са болесном мржњом најружније речи упућују Србима, и схватићете, у трену, да они носе праискону мржњу – не  само према Србима – већ према сваком народу, према сваком човеку, према сваком словесном бићу, према свеколикој лепоти и доброти.

Нису само Срби изложени жестоким демонским нападима хуманоида и антропоида, него и сви ини народи, као и сви ини, словесни и освешћени, самобитни појединци – припадници свих племена и народа – свуда по свету беломе.

 

06

Само смиреношћу, упорношћу, истрајношћу, мудрошћу и словесношћу можемо да пребродимо сва искушења и све битке овога времена.

Такође, морамо бити свесни тога, да упоредо постоје две Србије – овострана и онострана Србија – те да се један рат води у видљивој, а други и другачији рат у невидљивој (оностраној) Србији.

Можда ће видљива (овострана) Србија ускоро бити посве покорена, али ће зато невидљива (онострана) Србија заувек остати непокорена.

Стваралачки Дух, који је у сваком од вас, никада не може бити покорен!

Лирски записи

 

Све што је од некадашње Америке остало, то је сирова дивљачка сила.

Дивљаштво и варварство краси савремену Америку.

Америка – то није амерички народ, већ скупина белосветског олоша и шљама, белосветских банкстера, криминалаца и терориста, предатора и рептила који тиранишу све народе света, па и саму америчку нацију.

Америка је зауставила сваки напредак човечанства.

Ратови које Америка води од Другога светскога рата наовамо, јесу, превасходно, пљачкашки и освајачки.

Америка почива на пљачки и отимачини, на злочинима и затирању слободарских народа.

Да би човечанство могло да крене напред, Америка, оваква каква јесте, мора да нестане.

Ова и оваква, предаторска и варварска Америка, мора да се преобрази у једну нову мирољубиву и стваралачку Америку.

Свеколико човечанство, на челу са слободним грађанима Америке, мора да се уједини и удружи у борби против Предаторске Империје која се спрема да у свету уведе најмрачнију и најгрознију диктатуру која је икада постојала на Земљи.