Драган Симовић: СЕТНА ПЕСМА – стихове казује Песник

Лирски записи
Будите другачији од свих.
Имајте свој став, своје виђење, свој поглед на свет.
Изиђите из стада, изиђите из крда и чопора.
Будите своји.
Будите самосвојни и самобитни.
Не верујте политичарима, не верујте владама, не верујте медијима.
Сви они желе да вас поробе.
Свима њима ви требате само као роб, као овца за кланицу.
Глобалисти, мундијалисти, сатанисти, ватиканци, комунисти, либерали – сви су они ваши душмани, и сви они желе да поробе и вас и вашу децу.
Ваши душмани делују преко цркве, преко невладиних организација, преко политичара, преко школа, преко медија.
Сви су они лукави, подмукли и потуљени.
Лаж је све што они изговоре!
Они су рођени у лажи, и умреће у лажи.
Али ви – ви будите другачији од свих!
Лирски записи
Створите мит о својим прецима.
Створите мит и бајку о својим прецима, те мит и бајку о својим прецима приповедајте деци својој пред спавање.
Нека у вашем миту ваши преци буду најбољи, најлепши, најмудрији и најхрабрији.
Што год да измислите, ништа нисте измислили, ништа нисте слагали, јер су неки ваши преци (можда, они далеки преци!), зацело, били такви.
Тако ћете сачувати и спасити своју децу од глобалистичког поробљавања.
Мит о својим великим прецима, упамтите ово, јесте најбоља заштита од оних мрачних сила које желе да поробе и вас и вашу децу.
Ваши преци, ваши велики преци, морају бити најмудрији, најхрабрији и најбољи у сваком погледу, јер ваши велики преци и јесу ваша божанства, ваши богови, којима ћете давати најлепша србска имена.
Лирски записи
Природа је већ почела да нас кажњава.
И нека нас кажњава, јер смо и заслужили да нас кажњава!
Све што ми чинимо Природи, то Природа и нама чини.
Јер Природа – то смо ми!
Не само што смо ми део Природе, већ смо ми Природа Сама Собом.
Онај ко не види Природу у свом унутарњем бићу, тај је неће видети и препознати ни у спољноме свету.
Ако загађујемо и трујемо Природу – загађујемо и трујемо своје унутарње биће.
Природа је наше живо огледало.
Погледајмо Природу у којој обитава неки народ, и одмах ћемо знати све о томе народу.
Ако је Природа чиста и дивотна, онда је и душа тог народа чиста и дивотна.
Народ који загађује изворе и реке, народ који уништава шуме и поља благородна, народ који разбацује смеће тамо где би требало да буду вртови за одмор и тиховање – такав се народ не може сврстати међу разумне, словесне и самобитне народе.
Таквоме ће народу, на концу свега, и Сама Природа ускратити право на живот достојан словесног и слободног човека.
Лирски записи
01
Некад ми се чини, да смо сви ми вођени.
Да над нама, и кроз нас, кроз наше унутарње биће, владају нека виша бића из неких далеких и тајинствених светова.
Да наше мисли нису наше мисли,
да наша осећања нису наша осећања,
да наше речи нису наше речи,
да наша дела нису наша дела,
већ да смо сви ми скупа усаглашени и усаображени са Језгром Космоса, са Језгром Свести, те да је све оно што свако од нас понаособ назива својим, у самој бити, у самом суштаству – опште и заједничко.
Колика је, у чему се састоји, и, да ли уопште постоји – наша слободна воља?!
Тешко је разлучити: шта је лично наше, а шта опште и заједничко!?
02
Постојали су кроз векове разни лични, родовски, племенски, народни и расни покрети, и сви су ти покрети оснивани с намером, да се овај свет учини бољим и лепшим него што јесте.
Ниједан од тих силних вековних покрета, гле, овај свет није учинио ни бољим ни лепшим.
Штавише, дешавало се, а дешава се и данас, да после преврата и револуција, свет бива и горим и ружнијим него што је пре тога бивао.
И то нам, између осталог, казује и доказује, да смо ми вођена бића, да смо бића над којима владају неке тајинствене а свесне силе.
03
Напросто, човечанство је пометено и осујећено у духовном развоју.
Човек ратује против човека, род против рода, племе против племена, народ против народа, раса против расе – и сви смо губитници, и сви смо од самих себе поражени.
Сви се вртимо укруг, сви замајавамо и себе и друге.
Нема вертикале, нема успона, нема пута навише, но сви тумарамо и гамижемо по хоризонтали, ево, већ вековима, већ тисућама година!
04
Шта преостаје човеку посвећенику, човеку који је кренуо путем навише ка Битном и Суштом?
Преостаје му да се помири са самим собом, да се помири са ближњима, да се помири са светом оваквим какав јесте, те да настави својим путем ка Светлости, не обзирући се много ни на ближње ни на свет.
Свако од нас нека чини оно што мисли да је најбоље и најпаметније за њега.
Нека свако од нас спасе самога себе, па ће и свет, ваљда, бити спасен.
Да би могао да упознаш себе,
мораш најпре да заволиш себе.
И што више будеш
упознавао себе,
све ћеш више и да волиш себе.
Немогуће је упознати себе,
ако немаш љубави за себе.
Заволи самога себе,
па ћеш и свет заволети.
Само онај ко љуби себе –
себе ће препознавати
у свим бићима;
и љубиће себе у свим бићима,
и сва ће бића љубити у себи.
Лирски записи
Срби, држите на оку видљиве непријатеље, а потајно трагајте за невидљивим непријатељима.
Видљиви су непријатељи само пресликани невидљиви непријатељи.
Видљиви су непријатељи последица, а невидљиви – узрок!
Отклоните узрок, па ће и последица сама од себе нестати.
Срби, ваши невидљиви непријатељи јесу они који су вас слатким речима намамили на туђинске религије, на туђинске идеологије, на туђинске путеве.
Ваши невидљиви непријатељи владају вашим умом, вашом душом и вашим срцем, а видљиви вас непријатељи сатиру и затиру у спољноме свету.
Да невидљиви непријатељи не владају вама, не бисте имали ниједног непријатеља у спољноме свету.
У позадини видљивих непријатеља потражите невидљиве непријатеље, и бићете спасени.
Лирски записи
Ослободимо се осећања немоћи.
Ослободимо се осећања које нас води у болест и смрт.
Будимо у Свести, јер осећање моћи и происходи из Свести.
Када испаднемо из Свести, тада упадамо у осећање немоћи.
Човек обхрван осећањем немоћи бива духовно и стваралачки мртав човек.
Негујмо и развијајмо осећање моћи!
Осећање моћи иде преко снова и визија.
Од наших снова и визија зависи наше осећање моћи.
Победимо властито осећање немоћи, победимо себе!
Победивши себе, ми побеђујемо свет.