Лирски записи

 

 

Док зурим у звездана јата, слутим и осећам, да над Свиме влада Начело Свести.

Да је Свест суштина Свега – видљивог и невидљивог, појмљивог и непојмљивог.

Да без Свести, заиста, ничега не би било, ничега не би могло бити.

Свест нам се пројављује или као Начело Промена, или као Начело Стварања.

Из Начела Промена происходи Начело Стварања, као што из Начела Стварања происходи Начело Промена.

И ми смо, као сушта и словесна бића, у Начелу Свести, будући да смо и сами саставни део како Начела Свести, тако и Начела Стварања.

Лирски записи

 

Буди повезан са Језгром Битног и Суштог,

како по хоризонтали тако и по вертикали;

буди повезан са прецима и потомцима –

изнутра и споља –

како по дубини тако и по висини;

буди повезан са бићима на Земљи

 и, упоредо, са бићима у ПраВасељени;

 буди повезан са оним што је у твојим

 унутарњим пространствима,

 као и са оним што је у свим

 спољним световима!

Лирски записи

 

 

Све време, од јутрос, звиждућем и певушим једну сетну словачку песму.

Не знам речи песме, не знам ни наслов песме, али однекуд знам мелодију, знам сетну, праискони сетну, вилинку и светлосну потку песме.

Све изворне, све праисконе словачке песме јесу сетне –

 тужне и сетне.

Као и Душа Словака, као и Душа Словена!

Словаци су сачували Праискону Словенску Душу.

Њих јудео-хришћанство као да није ни окрзнуло.

Они нису слуђени јудео-хришћани, попут неких других Словена, попут неких других Европљана.

Мирољубиви су, вредни, трпељиви и благородни.

Камо среће, да смо ми Срби са Словацима стварали заједничку државу!

Пагански Словени, пагански Европљани бејаху много чистији, много племенитији, много дивотнији од јудео-хришћанских Словена, од јудео-хришћанских Европљана.

Словене је, као и ине Европљане, уништило јудео-хришћанство.

Првобитна Европа јесте Паганска Европа –

Европа Душе, Европа Стваралачког Духа.

Све време, од јутрос, звиждућем и песвушим једну сетну словачку песму.

Одакле знам ову песму? – питам се, а онда се, изненада, у трену, присетих: да, знам је из једног ранијег, давно минулог, животног тока.

Лирски записи

 

Нећемо да причамо о спољноме свету, јер ту нема ништа ново да се каже.

Спољни свет је такав какав јесте већ тисућама година.

Нама се само чини, нама се причињава, да су људи од спољнога света у неким временима, у неким добима, у неким епохама, били бољи и племенитији него што су то данас.

Заваравамо се, самообмањујемо се!

Одувек су постојале две сасвим опречне и супротне расе унутар људскога рода, унутар човечанства: раса светлосних, племенитих и божанских бића, на једној страни, и раса тамних, приземних, ниских, подлих, злих и демонских бића, на другој страни.

Њихов је однос – у постотцима – вазда и увек, кроза све векове, кроза све епохе, бивао приближно исти.

Одувек племенита и божанска бића бејаху мањина унутар људскога рода.

Већина је бића од људскога рода, по самој природи својој, склона лошем па и злом чињењу.

Ретки су одувек бивали они који су ходили и корачали племенитом стазом, божанским путем.

Таква је природа људска.

Људи су непостајани и слабашни, те зато често и бивају зли.

Зашто се нама чини да су у древним временима људи били бољи него што су то данас?

Зато што у тим древним временима на Мајци Земљи није обитавало (свеукупно!) ни стотину милиона људи, а то значи, да су људи тада били ретка појава.

Тада је, у та древна времена, човек могао лако да се осами, да се издвоји од људи, те да се посвети раду на себи и, да буде посве скривен и заштићен од људи.

Данас, када је на Планети седам милијарди човеколиких бића, где наћи уточишта за миран и посвећенички рад на себи?!

Земља је данас људима и буквално пренасељена.

Више нигде у свету (за посвећеника) нема скровитог места; човеку је данас тешко да се осами, да се издвоји од људи, да би се посветио раду на себи.

Камо год да крене, наићи ће на људе.

И то какве људе!

Шта нама у овим временима преостаје; шта нам је чинити?

Нама данас преостаје само Галактичка Вертикала!

Нема више осамљивања, ни бекства, по Хоризонтали – будући да је Земља људима пренасељена – већ једино  Навише, ка Галактичком Језгру, ка Својему Звезданом Јату.

Мора се у блиској будућности догодити еволутивни ског – човек ће бити принуђен да превазиђе и надрасте самога себе, биће принуђен да се уздигне на виши ступањ Галактичке Свести, на вишу разину Космичког Присуства.

То је Једини Пут за посвећеног и божанског човека у будућности – Навише ка Извору Светлости!

Лирски записи

 

За Браниславу М.

 

 

Ми нисмо ни свесни, како нам спољни свет исисава животне сокове, исисава божанска дејства, исисава животну енергију.

Све више је енергетских вампира у свету.

Они су свуда и у свако доба.

Највише их је на јавној сцени, највише у глобалним медијима, највише у светским владама.

Они вас најпре застраше, па вам тако застрашеним, испрепаданим и збуњеним, у трену, исисају животну енергију.

Уплашен човек јесте већ упола поробљен човек.

Ово памтите!

Кад год сте у страху, ви сте већ на корак од поробљавања.

Оног најгрознијег и настрашнијег поробљавања.

Зато се, без престанка и предаха, борите против страха у себи, у свом бићу.

Најбољи вид одбране од страха јесте да се из ума низведете у срце.

Не боравите у уму, већ боравите у срцу!

Нека ваш унутарњи свет буде најтврђа и неосвојива тврђава.

Боравите унутра, а само повремено, по потреби и са сврхом и смислом, излазите из својега унутарњег бића и суштаства.

Свет је пун видљивих и невидљивих енергетских и астралних вампира.

Не гледајте телевизију, већ читајте књиге, обделавајте свој врт, тихујте и медитирајте, водите угодне разговоре са пријатељима.

Свет је много лепши и бољи кад се сазерцава из свог  унутарњег бића и суштаства.

Лирски записи

 

За Ј. М.

 

 

Ако желимо да сазнамо истину о нашим древним прецима, истину о свету какав бејаше био у праисконо време, онда читајмо бајке и митове, читајмо приче и песме.

У бајкама и у поезији јесте истина сушта.

У историјским књигама и списима нема истине.

Историју су писали освајачи и победници, писали су је људи искривљене свести и људи лажи.

Што више читамо историјске књиге, све смо даље од истине о нама и свету.

Развијајте песнички, вилењачки и видовити поглед на свет.

Свет сазерцавајте из свог унутарњег бића.

Из сневајућег и видовитог унутарњег бића.

У вашим стваралачким сновима јесте најлепша и најсуштаственија истина о вама.

Ви сте управо оно што су ваши снови!

Човек без снова јесте човек без душе, кажу Бели Индијанци.

Преко стваралачких снова, преко снова које будни сневамо, ми одржавамо везу са бићима из виших божанских светова.

Знања без снова и маште ништа не значе!

Лирски записи

 

 

Није Америка измислила наранџасте, плишане и ине меке револуције, но првобитни јудео-хришћани.

Са јудео-хришћанством је отпочело поробљавање аријевских илити ведских Европљана.

Скривени црни жреци, које зовемо владарима из сенке, употребили су древна учења ВедСрба о Богочовеку, о божанском пореклу човека, да би од тога створили тобожњу нову религију коју су назвали јудео-хришћанством; а та тобожња нова религија уопште и није никаква религија, већ освајачка и злочиначка идеологија.

Ведсрбско ПравоСлавље нема никакве везе, нема никаквих духовних додирних тачака, са идеологијом јудео-хришћанства.

Оно што данас чине ватикански, бриселски и вашингтонски плаћеници, разне обавештајне службе и невладине организације, путем мирних и ненасилних револуција, то су, пре петнаест или двадесет векова, чинили и рани јудео-хришћани.

Све је већ виђено!

Лирски записи

 

01

Србија је слика и прилика свих нас Срба.

Не само у овоме нараштају, већ кроз многе нараштаје, кроз многа поколења.

Какве су нам мисли бивале, каква осећања, какве речи, каква дела, таква нам је и данашња Србија.

Истина је, сушта, да смо ми вазда и увек имали доста  непријатеља, доста душмана, али је, ипак, највећа одговорност на нама.

Да смо били јединствени и сложни, да смо бивали освешћени и самосвесни, верујем и знам, да нам нико ништа не би могао.

Били бисмо јачи од света.

Зашто смо дозволили да наши непријатељи, да наши душмани, буду моћнији и снажнији од нас?

Зашто смо дозволили, да наши највећи душмани и злотвори уређују и воде нашу државу?

Зашто смо изабрали пут самопонижења и самопоништења?

Зашто?!

 

02

Још од двадесет и прве године – када сам боравио и радио у Немачкој, негде према Северном леденом мору – имам један дивотан сан; дивотан сан у којему је моја Србија снажна и моћна; Србија – земља у којој живе освешћени и радосни, храбри и неустрашиви Срби; земља у којој се достојанствено живи, ради и ствара; земља коју сви у свету поштују, и којој се сви на свету диве.

И даље сневам тај сан о таквој Србији, и сневаћу га, зацело, све докле год будем боравио у овоме свету.

И, верујем и знам, да ће тај мој сан, којега сам васцелог живота сневао, у неком времену долазећем, за моју децу и децу моје деце, бити стварност сушта.

Зашто верујем да ће тај мој сан једном бити стварност?

Зашто што знам, да се сви наши снови остварују.

По божанском, по космичком закону, сви наши снови, пре или доцније, постају стварност.

То је Закон – галактички, космички Закон!

 

03

И ово сам још давно видео.

Сваки је расни, сваки самосвесни и самобитни Србин,  сироче у Србији.

Што је вреднији, што је паметнији и мудрији, све му теже бива.

Таква Србија мора да нестане.

Једна будућа Србија, мора бити онаквом каквом је ја видим у сновима својим,

Заиста, мора бити таквом!

 

04

Још сам пре три месеца (када сам напунио шездесет и пет година овоземаљског живота, а са тридесет и девет година уметничког радног стажа), поднео захтев (са свим потребитим папирима) за пензију.

Никаквог одговора нема ни до дана-дањег.

Један мој врли пријатељ, Владан Пантелић, у шали рече, да ми, ако читају моје лирске записе, вероватно, неће ни дати пензију!

Ја, ипак, верујем да ће дати, да морају дати!

 

05

Борим се, чекајући пензију, али све теже бива.

По оној народној: најмрачније је и најхладније пред свитање.

Знам, верујем и знам, да је и вама тешко; тешко је свим самосвојним и самобитним Србима и Србкињама у овоме свету варки, привида и опсена.

Надам се, надам се и предосећам, да ћу, захваљујући племенитим Србима и Србкињама, скупити новац за свагдање трошкове и рачуне.

Морам да верујем, да ћу са двадесет тисућа динара радосно дочекати прву пензију.

Они који су у прилици, који могу и желе, да ми припомогну, нека се јаве на број мобилног телефона (064 471 70 83), да им кажем кућну адресу, јер је такав вид доставе, за мене, најпоузданији.

Благодарим свима вама, јер сви сте ви, на овај или онај начин, мене припомагали и спасавали свих минулих година.

Нека сте благословени сви ви, па и ја с вама!

Човеколиким зверима са Запада

 не сме ништа да се прашта,

 јер нису достојни праштања.

 

Човек човеку прашта,

и брат брату прашта,

али заклетим душманима –

ништа се не прашта!

 

Зашто да се прашта

 онима који ничег божанског

 немају у себи?!

 

Зашто да се прашта

 онима који уживају

 у туђим мукама и патњама,

 који убијају и сатиру

све што им се

 на путу нађе?!

 

Зашто да се прашта

онима који су против

 божанског устројства

 и поретка света?!

 

Човеколиким зверима са Запада

 не сме ништа да се прашта,

 јер нису достојни праштања.