Лирски записи

 

 

Само онда када си повезан са бићима из виших светова, моћи ћеш, и умети, да уживаш у овоме свету.

У противном, бићеш роб својега незнања и неосвешћености, роб властитих опсена и предрасуда.

Древни су знали, па су из знања и беседили.

Рекли су: живети, значи – уживати!

Ако не уживаш, онда и не живиш.

Зашто људи не уживају у овоме свету?

Зато што су одбацили галактичка и божанска знања својих звезданих предака.

Одрекавши се знања и мудрости својих звезданих предака, људи су испали из крила Божанске Свести.

Постали су робље и стадо за кланицу мрачних владара света.

Човек без Знања и Свести постаје мученик и жртва у свету.

Његов живот бива мука и невоља, његов живот бива – пакао!

Он мученички ради и ринта од јутра до сутра, али не за себе и своје ближње, већ за највеће своје душмане.

Западни човек је слика и прилика савременог неосвешћеног (и бесловесног!) роба.

(Робови су некада давно, макар, бивали пробуђени, свесни и самосвесни, те су се стога и бунили против својих поробљивача и робовласника!)

Он је засењен и опчињен лажним сјајем, да не би приметио, да не би освестио, како је последњи роб и брав за кланицу.

Сав тај сјај западног света има једну једину сврху: да  засени и опсени роба, да му чинима и мађијама пороби срце и душу, разум и свест, тако да до његовог свесног бића никада и не допре зрачак помисли о слободи.

Ако не уживаш, онда и не живиш!

А да би уживао у свакоме дану, у свакоме часу, у свакоме трену, ти онда мораш бити свестан и самосвестан; мораш да радиш на ширењу Поља Свести; мораш бити у Бићу и Суштаству Свести; мораш бити повезан са бићима из виших светова, повезан са Великим Духом Стварања.

Планета Земља је и предвиђена за Ириј, за иријске (рајске) вртове, предвиђења за учење, освешћивање и уживање.

Али, будући да су људи у некоме добу испали из Знања и Свести наших звезданих (божанских) предака, од Мајке Земље, која је требало да буде Рај, створен је Пакао.

Наше тренутно буђење и освешћивање, уз помоћ Галактичких ВедСрба, јесте покушај и намера, да се Мајка Земља врати у првобитно стање Божанске Свести.

Лирски записи

 

01

Све суштаствено и битно из Свести происходи.

Свест је божанска, галактичка, космичка и светлосна завојита кичма.

Свест је вертикала, усправница, небеска оса.

Из Свести происходи истоветност, непоновљивост, суштаственост и битност.

Неосвешћен човек јесте човек без Свести, а човек без Свести јесте човек без истоветности, без суштаственог идентитета, без божанске вертикале.

Оно што се односи на појединце, то се односи и на родове, племена и народе.

Свест једног народа јесте његов стожер, јесте његова завојита кичма, јесте његова космичка вертикала.

 

02

Неосвешћени Срби постају несрби.

Чим промене веру, чим промене идеологију, чим промене тренутачно мишљење – престају бити Срби.

Сви од Србства отпали Срби, а пре него су престали бити Срби, били су Срби без суштаствене истоветности у Пољу Космичке Свести.

Они су престали бити Србима само зато што у својему бићу нису могли да пронађу божанску вертикалу.

Такве отпале Србе, пре отпадништва, није за Биће Србства везивала завојита галактичка вертикала, већ праволинијска земаљска хоризонтала.

Песнички речено, отпали Срби јесу они Срби који су и пре отпадништва били узгредни и неопредељени Срби.

Човек без Свести и не може бити опредељен.

Суштаство Освешћеног Србства чине Срби завојите космичке вертикале.

Они су одувек били мањина, али чврста, стамена, постојана, самосвесна и самобитна, те самим тим и неуништива мањина.

 

03

Суштаство и Битност једног народа не чини хоризонтална множина, већ вертикална мањина.

Вертикална мањина – то и јесте духовно племство народа.

Нагласак стављам на духовно племство, а не на нека друга, споредна, привидна и лажна племства.

Духовно племство јесте племство вертикале, док сва друга племства јесу племства хоризонтале.

Духовно племство никада неће издати Биће Народа, јер и није рођено за издајство.

Штавише, духовно племство је неуништиво, зато што је само Суштаство Народа.

Рецимо, ако један народ у ратовима и пошастима скоро посве нестане, обновиће га, из пепела ће га васкрснути, његово духовно племство.

 

Још ћемо о овоме беседити, али једном другом приликом (када будем био при стваралачком и песничком надахнућу), да бисмо разумели зашто неки отпали Срби постају највећи и најгрознији србомрсци.

Тада ћете разумети, иако вам то сада чудно звучи, да је, по Србство, добро што су такви Срби отпали од Србства.

Лирски записи

 

 

 

Мораш убрзано да радиш на себи.

Мораш посвећенички, из трена у трен, да радиш на себи.

Да освешћујеш и уздижеш себе.

Мораш што више да очврснеш и ојачаш, у сваком погледу.

Мораш бити самосвојан и самобитан.

Мораш да узрастеш у божанску личност.

Да се уздигнеш и узнесеш понад каљуге света.

Да будеш самоме себи лекар, самоме себи исцелитељ, самоме себи учитељ и водич на духовном путу, на путу светлости.

Долази време, и већ је дошло, када ћеш у свету бити све самљи.

Све мање ћеш људи сусретати.

Све мање оних који би твојему срцу мили и драги били.

Свет је изгубио душу; милост је изишла из људи.

У свету влада грозота пустоши и бесмисла.

Мораш убрзано да радиш на себи.

Да ствараш своје унутарње светове.

Да из снова својих ствараш унутарње светове, светове у којима ћеш наћи мира и спокоја, у којима ћеш бити свој на својему.

Не рачунај на спољни свет.

Не веруј у спољни свет.

Не веруј владарима спољнога света.

Веруј само у своје унутарње светове, веруј само у оно што сневаш и ствараш.

Како будеш сневао и стварао, тако ће ти и бити.

Све смо самљи и ти и ја.

И још ћемо самљи бити.

У свету је све мање душа из нашег звезданог јата.

Све мање душа од рода и племена нашега.

Морамо убрзано да радимо на себи.

Морамо посвећенички, из трена у трен, да радимо на себи.

Морамо да чувамо и спасавамо једни друге, јер само тако можемо победити свет.

Лирски записи

 

 

Лагано се, уједначено, равномерно окреће, врти, витла  Галактички Точак Правде; врти се и кружи Бескрајном Завојницом на Поткама Вечности.

Коло Сварогово, Коло Промена – у Бескрајном Кругу ПраВасељене.

Закон сетве и жетве, Закон космичког бола.

Ко је шта сејао, то ће и жњети.

Долази време наранџастих и плишаних револуција на Западу.

Још мало, још само мало, и у свим градовима на Западу дешаваће се управо оно што смо некада гледали на Истоку.

Коло Среће се окреће, без престанка се окреће.

Запад је без Духа и Свести, зато и не разуме Вечни Божански Закон.

Сејао је олују на Истоку, па ће сада олују и да жање, али у својему дому.

Још мало, још само мало, и талас за таласом наранџастих и плишаних револуција захватаће и запљускивати Америку и Енглеску.

Оно што су вековима чинили Истоку, сада ће им се све то о главу обити.

Дуго су, и предуго, живели од туђе муке, од туђега рада.

Ништа друго нису ни чинили, до ли убијали, пљачкали и отимали!

Сада ће Медвед да заигра пред њиховим домом.

Трешће се Земља од Медине игре.

Коло Среће се окреће, без престанка се окреће!

Лирски записи

 

 

Седим на тераси понад врта за тиховање, слушам усаглашено, титрајуће и трепереће, глазбање на стотине, на тисуће хорова жаба, глазбање које се прелива у дивотну смирујућу, мантричну и омамљујућу чаровиту вилинку, што се на лаганом дашку, који допире са Дунава, узноси пут звезданих јата.

Загледан у звездана јата, између румених и пурпурних облака, у пролетњој тихој ноћи, зурим, у својим песничким сновима, у неке тајинствене и оностране даљине, с ону страну звезда, с ону страну обзорја, с ону страну свих даљина и светова стварности.

У стању тиховања, у стању праисконе сневајуће медитације, проничем у само Језгро, у само Биће, у само Суштаство Стварања.

Све што видимо, и све што не видимо, у свим световима, у свим пространствима, све смо то ми сами створили, а да ни свесни нисмо тога.

Заиста, нисмо свесни – давно смо, лутајући тајинственим и овостраним пространствима света у опсени, испали из наручја Прамајке Свести – да ми поседујемо чудесне дарове Божанског Стварања, да смо ми самима себи Богови, да смо ми самих себе Створитељи.

Све што смо кроз многа поколења, кроз многе нараштаје, кроз многе векове, кроз многа тисућлећа тражили у спољним световима и пространствима, заиста, све то дубоко у нама, дубоко у нашем бићу, дубоко у нашем суштаству, гле, одувек, и заувек, обитава.

Седим на тераси понад врта за тиховање, загледан у своју звезду, загледан у сазвежђа, загледан у звездана јата и, у дубини својега унутарњег срца, осећам неизрециву радост и милину, осећам једну дивоту над дивотама, што могу то своје осећање да преточим у песничке речи, и да пренесем и предам својим читаоцима кроз време и простор, кроз бескрај и вечност, те да и они, читајући ову лирику, осете и доживе ово што и ја сада, у овоме трену, осећам, појимам, доживљавам и живим.

Како се свим бићем и свим срцем радујем, што смо сви ми – Једна Душа, Једно Биће и Једно Суштаство!

Заиста, верујте и знајте, само нас Лепота, само нас Дивота, само нас Љубав спасити може – и хоће, и гле, већ нас и спасава!

Лирски записи

 

Ми препознајемо и разумемо само оно што носимо у свом унутарњем бићу.

Знања која немаш у свом унутарњем бићу, никада нећеш схватити у спољноме свету.

Можеш стотину година да учиш, али их никада научити нећеш.

Само зато што их немаш у свом унутарњем бићу, само зато што дејствену, светлосну и духовну потку за та знања немаш у својим унутарњим пространствима.

Одавно је познато, да песници и уметници нису никакви математичари.

И опет, врсни математичари и физичари немају уопште слуха за поезију и уметност.

То су различити светови, различите галаксије.

Важно је то разумети и освестити.

Не смемо због тога падати у тескобу, и осећати се мање вредним.

Мноштво је различних путева који воде до Битног и Суштог.

Неко ће до Битног и Суштог доћи преко поезије и кроз поезију, а неко, пак, преко математике и кроз математику.

Математику сам учио само до петог разреда основне школе.

После тога, заувек сам одбацио математику.

Тај предмет за мене није постојао више.

Већ тада сам осетио и појмио, да је математика наука ни о чему.

Ничег Битног и Суштог нисам могао наћи у математици.

Ништа од онога што би наставник математике причао, нисам могао да пронађем и препознам у свом најдубљем унутарњем бићу.

Имао сам осећање, у дубини срца, да нам наставник прича ни о чему, само зато што је његов живот без сврхе и смисла, само зато што је далеко од истине о животу.

Ја знам, верујем и знам, да су неки (можда и многи!) преко математике и кроз математику дошли до познања Битног и Суштог, али, што се мене тиче, могао сам је учити и стотину лета – ништа више од петог разреда  школе научио не бих!

И, не само што ништа не бих научио, већ бих, вероватно, био посве слуђен и поништен заувек у овоме животном току.

Лирски записи

 

Ако ниси пробуђен и освешћен, онда не можеш ни бити слободан човек.

Ако желиш да будеш слободан човек, онда пре тога мораш бити пробуђен и освешћен, самосвојан и самобитан човек.

Заиста, мораш бити Личност!

Родитељи, ваљано васпитавајте своју децу!

Говорите им, да пут до Царства Слободе води кроз Знање и Самопознање.

Мораш бити у Знању, да би био слободан.

Али у Знању, а не у знању које је, уистини – незнање!

Не у знању мундијалиста и глобалиста; не у знању комуниста и либерала; не у знању еуропејаца и атлантиста, већ у Знању Ведских Срба.

У Знању о Суштоме и Суштаству, у Знању о Створитељу и Духу Стварања, у Знању о Животу са Сврхом и Смислом.

Ако се не образујеш, ако марљиво и посвећенички не радиш на своме унутарњем бићу, ако ниси у Знању Галактичких Срба, онда ћеш ти, брате Србине, бити последњи роб у свету којим владају највећи мрзитељи свега србског, највећи мрзитељи сваке лепоте, доброте и дивоте, највећи мрзитељи слободног и самобитног човека. 

Лирски записи

 

Од детета сам био упућен на тајанствени и тајносани свет природе.

На онострано, тајинствено и мистично биће природе.

Природу никада нисам посматрао из овостраног, већ из оностраног бића и суштаства.

У својим сновима, у својим јасновиђењима, у својим песничким визијама, залазио бих с ону страну природе, залазио бих у бајковита пространства вила, вилана и вилењака.

Моја природа, мој поглед на природу, моје виђење и појимање природе усаображено је са мојим унутарњим бићем песника вилењака.

Природа је божанство.

Природа је тајна.

Природа је чудо и чуђење.

Од детета сам имао осећање, дубоко и тајносано осећање, да сам залутао у овај свет.

Моја поезија, моје певање, моја лирика јесте одраз и израз тог осећања, тог стања душе.

Ја сам песник – ово сведочим из унутарњег срца – само зато што сам залутао у овај свет.

Да нисам песник, не знам шта бих био!

Вероватно – нико и ништа!

Једина истинита моја биографија, једини истинити мој животопис – то је моја поезија.

Изван поезије – немам биографију, и немам личну историју.

Моје привикавање на овај свет траје од детета.

То је привикавање песника вилењака на свет људи.

Још се нисам посве привикао на свет у којему тренутно обитавам, и, по свој прилици, никада се и нећу привићи.

Звоне звона, небом звоне,

 мед звездама звона звоне,

 и звоњава звонких звона

разлеже се низ обзорја;

 

низ обзорја понад горја,

иза зорја, праскозорја;

звоне звона над Србијом,

 звоне звона над Русијом,

 

 звоне звона и јек јека

одбија се од сазвежђа;

 

 па се вија и узвија

 

с ону страну свих висина,

 свих дубина,

свих празнина;

 

 с ону страну иза свега,

 

 тамо негде преко горја,

 тамо негде преко морја,

тамо негде преко зорја,

 

где Србија са Русијом,

уз свирале и уз гајде,

пут звезданих јата плови

ка звоњави звонких звона.

Лирски записи

 

Србском Соколу са Велебита и пуковнику Богосаву Стојменовићу.

 

 

Против Срба се у последњих сто четрдесет година води тајни, скривени, подмукли, потуљени, лукави и јединствени рат на Пољу Свести.

Тај рат би се могао назвати умним и духовним, а стручњаци га називају парапсихолошким, психотроничним, информационим и информативним ратом.

Све до недавно, Срби нису ни били свесни, да се преко Поља Свести, против Србског Бића, води тајни и дуго смишљан рат.

Да би се Срби одвратили од размишљања о тајном рату, да би им се скренула позорност од потуљеног и опаког умног и духовног рата, против Срба је, истовремено, све време ( од Берлинског конгреса), на војничком и ратничком пољу, вођен јавни и видљиви рат.

Додуше, бивало је одувек будних и освешћених Срба, великих србских посвећеника, који су одмах осетили и препознали тајни рат, али те србске посвећенике, упућене у многе тајне Неба и Земље, огромна већина Срба није желела ни да слуша, јер их је сматрала чудацима и лудацима, а њихове би приче доживљавала (и исмејавала!) као умишљене, измишљене и параноичне теорије завере.

Требало је да се окрене Космичко Витло; да се обрне Сварогово Коло; да се васпостави дуго очекивани  тајинствени и онострани распоред звезда и планета; да се Мајка Земља усаобрази са Галактичким Језгром; да се појача божанско дејство из Суштаства Звезданог Јата, те да би се, у Праскозорје Новога доба – када Космичка Свест појачано запљускује Мајку Земљу – Србско Биће пробудило и освестило.

У овоме трену, већина Срба осећа и препознаје тајни умни и духовни рат против Србства, и, удружени у бела тајна братства, крећу у одбрану Србског Бића и Суштаства, а преко Поља Свести и, на највишим ступњевима Присуства и Постојања.

За Галактичко и Ведско Србство одавно нема никаквих тајни, а ускро ће се све тајне открити и Србству на Земљи.

Србство ће, у времену долазећем, преко Највишег Поља Свести, коначно, и заувек, победити све своје вековне земаљске душмане.