У Свету Снова рођени су

 сви светови, и сва бића

 у свим световима.

 

И ми смо дошли из Света Снова,

и вратићемо се у Свет Снова.

 

Сви смо ми у сновима

 стварали једни друге;

и сви смо ми из снова

 знани једни другима;

и сви смо ми одговорни

 једни за друге;

и сви ми и даље

 сневамо једни друге.

 

На крају свих наших путовања,

 кроз далеке светове и звездана јата,

 сви ћемо се ми поново срести

у сновима својим

 а у Свету Снова.

Лирски записи

 

 

01

Човек се рађа као слободно биће.

Њему је Створитељ дао безграничну слободу.

Дужност свакога од нас је да се умно, душевно, духовно и свесно развија у посве слободну личност, у стваралачку личност.

Само стваралачка личност јесте – Личност!

Све оно што спутава човеково биће да се развије у стваралачку и самосвесну личност мора се укинути.

То ће у Новоме добу укинути Велики Дух Стварања.

Али, и ми сами морамо да идемо усусрет Новоме добу.

Морамо укинути многе установе у Друштву које осујећују и спутавају развој човековог бића у самосвојну стваралачку личност.

На првоме месту, укинути школе и јавне медије по обрасцу англосаксонских медиокритета и корисних идиота.

Све англосаксонске институције јесу установе за будуће медиокритете и корисне идиоте.

На Дивљем Западу гуши се сваки умни, душевни и духовни развој човековог бића.

Дивљем Западу не требају личности, већ персоне и корисни идиоти који ће послушно – даноноћно, од јутра до сутра – робовски радити за англосаксонске предаторе и паразите.

Да, англосаксонска раса јесте раса предатора и паразита.

Они су одувек водили ратове само због пљачке.

Њихов став, њихов поглед на свет и јесте предаторски, паразитски и пљачкашки.

 

02

У свим поробљеним државама, попут Србије, англосаксонски предатори и паразити на кључна и руководећа места постављају медиокритете и корисне идиоте.

Ово је веома важно за освешћивање.

Такве персоне немају свој став, немају своју поетику, немају свој поглед на свет и немају личну самосвест.

Просто речено, то су особе заостале у умном, душевном и духовном развоју.

Још простије речено, све су то корисни идиоти за једнократну употребу.

Против таквих персона и корисних идиота самосвесни родољуби могу веома успешно и лагано да се боре до потпуног пораза ових англосаксонских послушника и доушника.

Неће се борити јавно, већ тајно.

Тајно, преко буђења и освешћивања што више људи.

Свако родољубиво друштво мора да има и своје кружоке на којима ће се одвијати предавања буђења и освешћивања народа.

Надаље, родољуби (а то су увек самосвојне и самосвесне личности!) морају у сваком трену бити свесни тога, да су они надмоћни у односу на све те послушнике и доушнике, на све те рептилофиле и англофанатике.

Њихова умна, душевна и духовна надмоћ јесте њихово најубојитије оружје, на свим пољима.

Родољуби ће дејствовати из позадине, из дубоке позадине, и то ће бити много жешће, много плодотворније од свих јавних наступа.

Дејствовање мора бити умно, духовно, освешћено и самосвесно.

За такав вид дејствовања, ови англосаксонски корисни идиоти за једнократну употребу уопште нису дорасли.

Знам и верујем, да ће на крају свега, а то ће убрзо доћи, победити србска надмоћ.

 

 

Путовао сам низ далека

 звездана јата,

 низ тајне светове

 с ону страну јаве,

да бих се срео

 са собом какав јесам,

 да бих упознао

 самога себе.

 

Путовао сам из века у век,

путовао кроз многе животне токове,

 да бих на концу свих својих лутања,

схватио да мене нигде тамо нема.

 

И потом,

уморан од пута и трагања,

сиђох у дубине властитога срца,

и тамо – гле чуда! –

иза свих празнина,

иза свих дубина,

иза свих тишина,

 

угледах Бело Језгро ПраСветлости,

и срцем својим појмих и препознах,

да сви ми у Суштом Суштаству Суштаства

својим суштаствима

 вечно боравимо.

Лирски записи

 

Човек мора да тежи ка Највишем, ка Најсавршенијем.

То је Човеков вечити сан.

То је Човеково вечно трагање за Смислом.

Уколико Човек не тежи ка Највишем, ка Најсавршенијем, пашће у Понор.

Тежити ка Највишем, ка Најсавршенијем, то је унутарња покретачка снага у Човеку.

Највише и Најсавршеније већ јесте у нама.

Али то мора да се негује, да се развија, да се препознаје, да се освешћује.

Јесте и бива само оно што се освести.

Све оно што се није освестило, као да се није ни догодило.

Свест је битна, Свест је веома битна, Свест је најбитнија на Човековвом Путу Светлости.

Човек се преко Свести уздиже ка Богу.

Преко Свести и Стварања.

Из Стварања се рађају Љубав, Лепота и Доброта.

Човек је Стваралац.

Човек је Стваралац са Богом Ствараоцем.

Стварање је Смисао Човековог Бивања и Постојања.

Стварање је Пут навише, Пут до Бога.

 

 

Србска Космософија јесте србска космичка, галактичка Паметарница.

То је преузимање из Акаше свеколиког овостраног и оностраног Знања Галактичких ВедСрба.

Будући да речи скривају многе тајне, хајде да песнички разјаснимо реч Космософија.

Када разделимо реч Космософија на: Ко смо, Софија? – тада нам бива посве разјасно шта је Космософија.

Софија је Мудрост, Мудрица.

Некада се у Србству за лепу, племениту, бистру и мудру девојку говорило – Мудрица.

Није се говорило Лепотица, већ Мудрица!

Софија је Мудрица (Онострана Мудрост) наших Галактичких Предака.

Софија је друго име за Сербону, србску Богињу Мудрости и Јунаштва.

Зашто ми већ вековима губимо све ратове против црних жреца и мага?

Зато што смо испали из крила Софије (Сербоне), испали из наручја КоСмоСофије.

Ми хоћемо незнањем да се боримо против црних жреца и мага који већ тисућама година владају овим светом.

Незнањем се не може ратовати против њих, незнањем се не може ни против кога ратовати.

Уместо да користимо Свест, ми користимо земаљску снагу у рату против највећих жреца и мага овога света, против оних жреца и мага који имају најбројније и најмоћније црне војске на Земљи.

Ратујући земаљском снагом, ми смо дошли дотле, да ћемо, наставимо ли и даље тим путем, ускоро сви стати под једну крушку.

Морамо да се пробудимо ода вековног сна, да се пробудимо и освестимо: само Космософијом, само Галактичком Мудрошћу можемо савладати црне жреце и маге што већ тисућама година владају над свим племенима, над свим родовима, над свим народима и расама.

Срби су некада били надмоћан народ.

Били су непобедива Звездана Раса.

Да, били су Они Срби, Они Галактички ВедСрби, Они Бели Сварожићи, које је предводила Сербона, над којима је бдела Софија.

Али, Ови Срби, који су испали из Знања, који су испали из крила Софије, не само што нису више надмоћни, него су, штавише, постали крајње немоћни Срби, постали највеће незналице и кукавице србске.

Свест је најмоћније и најубојитије оружје у свим световима, у свим звезданим јатима.

Свест је моћнија од свих земаљских атомских бомби.

Свешћу се могу сажећи, поништити и рашчинити сва оружја и оруђа која су људи вековима стварали на Земљи.

Ако ми и не знамо шта је Свест, како можемо да се одбранимо од највећих и најмоћнијих црних жреца и мага?!

Чиме ћемо ми да ратујемо против њих?

Земаљском силом?!

Ни говора!

Нестаћемо у тренутку једном, као да нас никада ни било није.

Они су толико моћни, да су невидљиви.

Они су овладали највећим окултним знањима, највећим магијама, да по потреби бивају видљиви, а по потреби, опет, невидљиви.

Ово мало расних Срба што је још преостало, мора да се прене и освести, те да схвати и да у срцу своме запише, да се само Свешћу, само Галактичком Мудрошћу могу спасити од оних најцрњих и најмрачнијих који прижељкују коначни нестанак Србства и Срба.

ЛИРСКИ ЗАПИСИ: СРБСКА КОСМОСОФИЈА

 

Излазак из Ума јесте почетак галактичког, правасељенског буђена, а улазак у Свест јесте почетак божанске самосвести, и божанског самоосвешћивања.

Посвећеник је на том ступњу духовног развоја већ прешао и надишао узрочно-последичну (каузалну) раван на Звезданом Путу Светлости.

Он је већ двема трећинама својега бића Божанство, а само једном трећином Човек.

Он више не пада под утицаје тамних земаљских сила, и бива Господар Властите Судбине у свету и световима.

Он је Пробуђени и Освешћени.

Он је Личност и Лик.

Он види оно што људи не виде.

Он зна оно што људи не знају.

Са тог Галактичког и Божанског Ступња велики посвећеник почиње да води Свети Рат против Таме.

Свети Рат у себи и око себе.

Најпре мора Таму да избаци из себе, да би могао и око себе да дејствује, помажући ближњима и суближњима да и они избаце Таму из својих бића и суштастава.

Велики посвећеник дејствује у сагласности и садејству са светлосним и божанским бићима из виших светова.

Он може да види скривене и невидљиве мрачне владаре овога света, црне жреце и маге, и може на сваком кораку да омета њихово прикривено дејствовање.

Њега тада почињу да се плаше мрачне силе овога света, почињу да беже и да се скривају од њега.

Када је већ дошао до тог ступња, тада се велики посвећеник удружује са онима који су попут њега, оснива Тајно Бело Братство и почиње жестоко да дејствује за спасење Рода и Племена, за спасење Белога Србства.

Тајно Бело Братство поставља и смењује владе, а да се нигде у свету не појављује.

Владе се тако бирају и постављају, а избори су само за успаване и неосвешћене.

На изборима се никада ништа не решава.

Ово схватите и освестите!

Што је више великих србских посвећеника, тиме ће и Бело Србство бити све јаче и моћније.

Србски ген и србски светлосни запис – то је тајна србске надмоћи.

Дејствујте из Свести, а не са Земље из Ума!

Из Свести ћете победити све црне жреце и маге, сва црна братства овога света.

Човеколики гмазови и њихови послушници тада ће се разбежати из Србије, тада ће заувек оставити Бело Србство на миру.

Штавише, неће се више ни усуђивати да насрну на Бело Србство.

Ово је Звездани Пут Светлости великих србских посвећеника који ће дејствовати у будућности, у вечноме сада, у овоме тренутку.

ЛИРСКИ ЗАПИСИ: СРБСКА КОСМОСОФИЈА 

 

Сваки посвећеник на Путу Светлости долази до тачке, до места илити до тренутка, када мора из Ума да се уздигне у Свест.

Ум је веома важан на нижем земаљском ступњу душевног и духовног развоја, али на вишем, галактичком и божанском ступњу, Ум нам постаје сметња, Ум почиње да нас спутава, кочи и омета да се узвинемо у несагледне и безграничне звездане висине Стваралачког Духа.

Када свет сазерцавамо из Свести, онда видимо, и у трену схватамо, да ништа није онако како нам се чинило док смо боравили у Уму.

Тада схватамо да је овај Свет маја, да је омаја, да је опсена, и да је све у овоме свету наопако, да је све изокренута и уврнута пројекција, да је све лаж и превара.

Тада схватамо да овим светом владају црни жреци, са својим изабраним народом који прославља Црнобога и Тамно Поноћно Сунце, а да су оне државе које називамо глобалним силама само послушно и кротко робље црних жреца и њиховог изабраног народа.

Тада још схватамо да је живот вечан, да нема ни почетка ни свршетка, и да смо уистини рођени за богове и богиње.

Ако смо већ рођени за богове и богиње – а јесмо! – онда  смо посве слободни, бескрајно слободни, како у овоме свету тако и у свим иним световима.

Тада не признајемо никакве земаљске силе и владе, не поводимо се за овим или оним религијима, за овим или оним идеологијама и покретима, већ следимо само свој Унутарњи Глас, само свој Унутарњи Пут Светлости.

И још тада схватамо, да нам црни жреци преко својега изабраног народа који прославља Црнобога и Тамно Поноћно Сунце, намећу све лажне вредности овога света – преко поезије, уметности, књижевности, филма, науке, музике, моде, образовања и осталих медија за чопоре и крда под надзором црних невидљивих жреца.

Тада нећемо више читати књиге које нам они препоручују, нећемо гледати филмове које нам њихови медији препоручују, нећемо ићи на изложбе које нам они препоручују, нити ћемо ишта гледати, слушати и куповати што нам они препоручују.

Тада ћемо бити пробуђени и освешћени, самосвојни и самобитни, и њихове ћемо лажне вредности, лажне књиге и филмове, лажне слике и остале творевине умоболних и лажних уметника бацати на смеће, јер смеће, уистини, и јесу.

Када дођемо до овога ступња Свести – а морамо доћи, ако желимо да живимо са Смислом – тада више не владају ове или оне тајне светске владе над нама, већ ми владамо над собом и светом, већ ми смо, и једино ми, истински господари и творци своје Судбине.

Америко,

 никада ти нећемо опростити

 убијање србске деце

 у пролеће 1999. године!

 

Никада ти ништа нећемо опростити,

најмрачнија и најкрволочнија

 Америко!

 

Чекамо твоју пропаст,

и твој нестанак, заувек,

погана, бездушна и безбожна

Америко!

 

Убијање србске деце, знај,

никада ти нико опростити неће,

 најужаснија и најгрознија

 Америко!

 

Ближи се дан твоје пропасти –

 а дан твоје пропасти

 јесте тренутак свитања

 за све народе света –

омражена и кужна

 Америко!

 

Од тебе неће остати ни камен на камену,

 и кроз стотину лета нико и неће знати

 да си икада постојала,

 крволочна и крвожедна

 Америко!

 

Америко, о Америко,

никада ти нећемо опростити

 убијање србске деце

 у пролеће 1999. године!

Лирски записи

 

Јадранки и Снежани, двема расним Србкињама.

 

01

Постоје они дивни, племенити, смерни и тихи посвећеници за које не зна свет.

Они су у свом свету, у свом унутарњем свету, али су истовремено повезани и са свим иним световима, са тајинственим и далеким звезданим јатима, са свеколиким бићима из свих овостраних и свих  оностраних пространстава Бескрајне и Вечне  ПраВасељене.

За њих не зна свет, о њима ништа не зна свет.

Они су ту негде око нас, можда и у нашему окружењу, али ми ништа не знамо о њима, штавише, ми и не знамо да они постоје, и да у свету са нама и међу нама обитавају.

Када прелиставате дневне, недељне, месечне и друге новине, листове и часописе; када укључите телевизор и станете да претражујете по телевизијама, по каналима којих има тушта и тма, нигде ништа нећете наћи о њима, јер они за такве медије и медијуме уопште и не постоје.

Они не постоје за овај свет варки и опсена, за овај свет без стида, без милосрђа, без лепоте, без доброте, без љубави.

У овоме свету Великог Инквизитора, Великог Мага, постоје само ружни, прљави и зли, постоје само животиње и звери у људскоме обличју.

Постоје само жене које продају своје тело, јер ништа друго и немају, и постоје сподобе ни мушке ни женске које су већ давно продале све, јер у њих, заиста, све и јесте одувек на продају.

Па иако свет ништа не зна о тим дивним и племенитим посвећеницима, свет на њима, ипак, почива.

Да није њих, да није тих дивних и племенитих посвећеника, овај би свет одавно отишао бестрага.

Одавно не би ни било овога света, јер такви су од Бога и Духа Стварања изабрани да буду чуварима овога света.

 

02

У мојему врту, на левој обали Дунава, већ цвату воћке.

Цвате шљива, цвате јабука, цвате дуња, и цвате трешња.

Ноћу, кад широм отворим врата, у мрклој ноћи кад је облачно и мрачно, и тада светли као драгуљ бео шљивин и трешњев цвет.

Седим на тераси на спрату понад врта, у ноћи звезданог неба, и дивим се и радујем белом цвету што белином својом тајинственом обасјава врт.

Од детета сам Природу доживљавао као своје друго Ја.

Као оно своје друго Ја, што је дубоко у мени, у мојему бићу и срцу, у мојој души прасловенској.

Срби су последњих година изгубили своју прасловенску душу, тако да више личе на Западњаке, на рептилске Англосаксонце, него ли на расне Србе праисконце.

Такви су Срби давно изишли из мојега видног поља, и о таквим Србима никада и не размишљам као о Србима.

Такви Срби, слутим и осећам, одавно ни за себе саме не постоје.

 

03

Јутрос ме рано пробуди Сунце.

Устао сам из постеље да се помолим Сунцу, да благодарим Сунцу, онако како су то и моји древни преци чинили.

Сунце је прво и најстарије Божанство у свих древних племена и родова, у свих народа беле звездане расе.

Онима који нису у мојој Вери (а у мојој Вери никада и не могу бити!), који се чуде зашто прослављам Сунце, одговарам: покушајте у својим мислима, у својим визијама, у својој машти, да замислите да Сунце не греје Земљу само шест недеља, па бисте тада видели шта би се догодило са свеколиким животом на Земљи!

Без Сунца, без Светлости, никаквог живота нигде не би ни у сновима било.

 

04

Пишем вама, и само вама.

Вама реткима, вама који сте попут мене.

Вама расним Србима и расним Србкињама.

Они који сада не разумеју зашто толико прослављам расно Србство, разумеће једном, у некој још недосневаној будућности.

Разумеће онда када расни Србин буде свећом у по дана тражио расног Србина, и када расни Србин буде путовао с краја накрај света, да би се, можда, негде и у неко доба, срео са расном Србкињом.

Тада ће се, верујем, сетити мене и мојих лирских записа, и тада ће, верујем, појмити и схватити зашто сам тако прослављао Србство.

Лирски записи

 

Вековима су убијани најбољи, најхрабрији и најмудрији расни Срби, зато у Србији и нема више расних Срба.

Ово што се данас зове Србима, заиста то и нема никакве везе са расним Србима.

Зашто би се мањина расних Срба стидела због понашања већине мртворођених Срба?!

Мртворођени Срби никада не могу бити расни и освешћени Срби.

Као што ни врана никада неће моћи да испили сокола;

као што ни корњача никада неће моћи да лети упоредо са белим ждралима, тако ни мртворођени Срби никада неће моћи упоредо да корачају са расним и самобитним Србима.

Сваки расни Србин мора да буде свестан тога, да је он мањина, велика мањина, свуда у свету па и у самој Србији.

Бити мањина и бити усамљен – то Србина и чини Србином!

Србин није човек чопора и крда; Србин је путник путујући низа звездана јата.

Само најхрабрији и најмаштовитији путују низа звездана јата, у далеке светове с ону страну свих варки, привида, мена и опсена.

Не може свако бити Србин, већ само расни, пробуђени и освешћени Србин може бити Србин.

Јер бити Србин, то није само бити човек, већ и много више од тога.

Бити Србин, то значи: бити Бог у Човеку и бити Човек у Богу.