Лирски записи
Већ сам рекао, да кад год причам о Србству, вазда имам на уму, а и у срцу, чисту Расу.
По мени, Србство и може бити само чиста Раса.
Чиста Раса јесте свагда и увек – Вертикала.
Што значи, да ја не причам о Србима који су случајно Срби, о Србима који су залутали међу Србство.
Такви се одмах препознају.
Препознају се зато што крв није вода.
Човек може да глуми неко време да је ово или оно, може да се прикрије, прикраде, притаји и скрије, али крв ће га, али ген ће га, али светлосни запис ће га, пре или доцније, открити ко је и чији је.
Најмање је Расних Срба.
Расни су Срби одувек били мањина.
Али, мањина је вазда и вавек вреднија од већине.
Што је мањина мања, тиме и битнија бива.
Ја сам одувек бивао мањина.
Одувек сам бивао она најмања мањина.
И лепо сам се осећао због тога.
Ја сам изразити индивудуалац и својеглац.
Изразити астролошки јарац.
Изразити степски вук.
А то и јесте Расни Србин.
По кармичкој астрологији, Расни Србин и јесте Тибетанац, и јесте индивидуалац, и јесте својеглавац, и јесте степски вук.
По томе се, управо по томе, Расни Срби и разликују од свих иних раса и народа.
Срби су индивидуалци, самосвојне и самобитне – самобитне до својеглавости – личности.
Тесла је најбољи изданак и пример Расног Србина.
Изразито снажна, самосвојна, самобитна и непоновљива личност, својеглавац и степски вук – то је Тесла.
И сваки знаменити Расни Србин, свеједно да ли је песник, уметник, научник или ратник, јесте индивидуалац и јесте својеглавац.
Једна језичка опаска, која је веома битна у разлучивању.
Својеглав човек није тврдоглав човек.
Разлика између својеглавог и тврдоглавог човека јесте као разлика између Неба и Земље.
Својеглавац је онај који још пре рођења зна свој Пут, зна свој Задатак, зна своје Посланство, док је тврдоглавац онај који ништа од тога не зна, који није нико и ништа, а умишља којешта, умишља да је ово или оно и, изнад свега, одбија да учи, одбија свака суштинска и суштаствена знања, одбија сваку самосвојност и самобитност.
Кратко речено: својеглавац је Личност, а тврдоглавац је персона, особа без идентитета.
Тек толико, да бисте правили разлику између својеглавца и тврдоглавца.
Србин је непоновљив у сваком виду.
Србин се не може поновити, не може умножити.
Србин је увек и вазда – Један.
Србин је најкориснији за Заједницу, за Србство, онда када је усамљен, када живи и дејствује као степски вук.
Зато што Србин у Заједници не може да се испољи, не може да се пројави као Расни Србин, као Непоновљиво Стваралачко Биће.
Зато што је Србска Душа несагледна и бескрајна, зато што Србски Дух тежи ка пространствима звезданих јата и далеких светова, зато што је Србском Бићу тесно у Заједници, тесно у Племену, тесно на Земљи.
Он свим својим бићем и срцем љуби ближње своје, и живот ће свој заложити за Род и Племе, али жели да буде бескрајно слободан, жели да буде степски вук, жели да буде инадивидуалац и својеглавац, јер само тада и тако може да се посвети Стваралаштву, може да се посвети Роду и Племену, може да се посвети ближњима и суближњима, ма где они били и боравили.
Отуда је Србин непобедив као степски вук, као вук самотњак, док у вучјем чопору вазда и увек доживљава поразе.
Зато и кажем, да ће Расни Срби преживети све ратове, пошасти и погроме, јер су особењаци и својеглавци, јер су као особењаци и својеглавци повезани са Галактичким Језгром, са духовним и божанским бићима из виших светова.
Ово је моје виђење.
Моје вилењачко и песничко виђење.
