Лирски записи

 

01

Родољубље и човекољубље јесте будућност човечанства.

Љубав према роду и родини, и љубав према човеку.

А љубав према роду, родини и човеку, подразумева и љубав према природи.

Љубав је, дакле, потка и основа свега.

Само на љубави може да се гради нови свет.

Зато човечанство мора да поврати душу.

Човечанство без душе не може да гради нови свет на љубави, будући да љубав не происходи из главе, већ из срца и душе.

 

02

Запад је мртав зато што је, изгубивши душу и срце, убио љубав.

Не може се градити свет само на знању.

Ако нема љубави која ће водити и усмеравати разум ка свеопштем добру, онда ће знања створити човека који ће бити машина за убијање сваке лепоте, доброте и љубави.

Човек од знања без љубави може постати највеће чудовиште.

Управо је Запад створио таквога човека.

Запад је убивши љубав убио и човека.

Јер човек без љубави престаје бити човек и постаје звер, која се ни са једном природном звери не може поредити.

 

 

03

Човек не може да живи без узвишених замисли, без замисли о савршенству, без идеала.

Без идеала, без визије о савршенству, човек пада међу најнижа бића.

Тада у човеку преовладавају животињски нагони.

Ми знамо који су то нагони, и знамо куда човека воде ти нагони.

У својој суштини, у својој бити, човек је божанско стваралачко биће.

Ако у човеку преовладају животињски нагони, тада више нема стваралаштва.

А човек је по својој природи стваралац, божански стваралац.

Ако нема стваралаштва, тада човек постаје потрошач, да би потом од потрошача постао грабљивац који отима, пљачка и убија све око себе, како ближње своје тако и саму природу.

 

04

Родољубље и човекољубље јесте будућност човечанства.

Љубав према роду и родини, и љубав према човеку.

А љубав према роду, родини и човеку, подразумева и љубав према природи.

Љубав је, дакле, потка и основа свега.

Човечанство без љубави нема будућности.

Или ће овај свет узрасти до виших божанских начела, или га, у противном, више неће бити.

Лирски записи

 

01

Запад је дошао до краја.

Нема више куд, јер се нашао пред до неба високим зидом бесмисла.

Протраћио је све узвишене и племените идеје, спрдајући се и ругајући стваралачком духу.

Запад је постао заточеник и сужањ материјалног света.

Себичност и саможивост, алавост и грамзивост уништила је на Западу све оно што је могло да послужи за свеколики духовни развој човечанства.

Запад није на време схватио (боље рећи, није уопште схватио), да му је у једном тренутку вечности од виших духовних и божанских бића била поверена мисија за стварање новог света и новог човека на Земљи.

Уместо да ради на буђењу и освешћивању човечанства, Запад је кренуо у поробљавање и угњетавање човечанства.

Космички бол који је кроз векове наносио многим племенима, народима и расама, сада се Западу враћа као бич судбине.

Запад је дуго одбијао да чује за космички закон сетве и жетве, а то је закон узрока и последица.

Што сејемо, то ћемо и жњети – гласи тај космички  закон над законима.

 

02

Запад је, заиста, дошао до краја.

Исток је поново на једном новом почетку.

Оно што Запад није хтео, желео и могао да учини, то се од виших духовних и божанских бића сада поверава Истоку.

Да будем јаснији, поверава се Словенском Истоку.

У овоме веку отвара се нови чосмички круг – Круг Словенског Стваралачког Духа.

Сви будући векови биће векови Мисије Словена.

Словенски Исток мора човечанству да поврати давно изгубљену душу.

Тако гласи порука из виших светова од духовних и божанских бића.

Ово су тајна знања из Акаше, која живе у белим тајним братствима на Земљи.

У тим тајним објавама из Акаше посебно се наглашава Словенски Исток, а што значи, да је Мисија Словена поверена превасходно оним Словенима који нису поробљени јудео-хришћанством.

Мисија Словена јесте Мисија Словена Духовног Истока.

Зато што Словени поробљени јудео-хришћанством, нису више у свом бићу и духу, нису више у својој души и свести, чисти и расни Словени.

Лирски записи

01

Не смемо више да будемо смушени, збуњени и слуђени.

Да будемо равнодушни према свему, а највише према себи.

Ми морамо да будемо народ одговоран према себи и животу, да будемо народ космичке кичме, народ божанске вертикале.

Не смемо више да се повијамо онако како ветрови дувају.

Да будемо помало и узгред са свима, а ни са ким трајно и искрено.

Морамо да знамо ко смо, одакле смо, и куда смо пошли.

Да знамо на коју смо страну пошли, а не да се вртимо укруг, желећи истовремено на све четири стране света.

Није здраво имати кућу са двоја врата, јер тада ће нас промаја одувати.

 

02

Не смемо више да будемо подмукли, потуљени, лицемерни и снисходљиви.

Морамо да имамо свој став, своју поетику, свој поглед на свет.

Да мушки и ратнички бранимо свој став, своју поетику, свој поглед на свет.

Да бранимо себе, да бранимо своје светиње, да бранимо свој свет који смо вековима и тисућама година стварали.

Да будемо народ вертикале, а не народ хоризонтале.

До ходамо и корачамо србски, усправно и поносито, а не да бауљамо, гамижемо и гмижемо као гмазови.

 

03

Не смемо више бити маловерни и малоумни, поводљиви и превртљиви, снебивљиви и лажно стидљиви.

Не смемо се окретати за сваким ветром – час на једну, а час на другу страну.

Или смо за Исток, или за Запад.

Или се крећемо Путем живота, или смо окренули Путем смрти.

Одлука мора бити наша, и само наша.

Или ћемо бити, или нас нигде више неће бити!

Лирски записи

 

01

Схватили сте, свакако, да Запад поштује само онога кога се плаши.

Само онога ко је кадар да стане на пут дивљем и осионом Западу.

Запад је све време показивао силу и само силу.

Сила ће, најзад, доћи главе Западу, јер је то Запад и заслужио.

Оно што је Запад вековима сејао, то ће у овоме веку да жање.

Русија је то на време препознала и схватила.

Русија је у прави час схватила, да Запад поштује само онога ко може Западу да узврати истом мером.

Да није Русије, Запад би прегазио све слободарске народе света.

Да није Русије, Запад би човечанство у црно завио.

Све је више људи у свету који схватају, какво зло долази са Запада.

Све је више пробуђених и освешћених у свету који схватају, да Запад овакав какав јесте мора да нестане.

Буквално, мора да нестане, да би човечанство могло да крене напред и навише.

 

02

Русија је Родина и Отаџбина свих слободарских народа овога света.

У Русију су упрте очи свих мислећих и слободарских људи, ма где они боравили.

Јер Русија није само оно што се види на Земљи; Русија је много више од тога – Она се у срцу и души препознаје као Нова Земља Новога Човека.

 

03

За расне Србе, уопште није битно какав ће став заузети србска влада према дешавањима у Украјини.

Ова србска влада уопште није битна за расне Србе и за освешћено Србство, јер то и није Србска влада.

Ова србска влада није Србска, нити има икакве везе са Србством.

За расно Србство, ова је србска влада мртва одавно.

А мртваци, истински мртваци, уопште немају никаквог утицаја на Живо Србство.

Битно је само то, како расни и освешћени Срби виде и доживљавају Русију.

Лирски записи

 

Постоји лажни мит о Западу.

Кажем лажни мит о Западу, зато што је на Западу све лажно.

Запад уопште није самосвојна и самобитна цивилизација, ако је уопште и цивилизација!

Шта је на Западну уистини – западно?

Шта је Запад изнедрио на философском, на стваралачком, на уметничком, на културном, на научном пољу?

Све што Запад има то није створено на Западу, већ на Истоку.

Уметност, култура, философија и наука нису творевине западног духа – све је то рођено на Истоку, а потом само пресађено на Запад.

Запад је одувек био варварски.

Био и остао варварски.

Сви западни народи јесу у суштини својој предаторски и паразитски, у оном изворном значењу речи.

Сви западни народи већ вековима живе од пљачкашких ратова.

Сви западни ратови јесу пљачкашки ратови.

Западњаци су одувек ратовали само зарад пљачке.

Англосаксонци су паразити који већ столећима исисавају животне сокове Истока.

Они су пљачкали Индију, Кину, Јапан и ине земље Далеког Истока.

Ништа није ни рођено ни створено на Западу.

Западњаци су преузели знања Индуса, Арапа, Персијанаца, Кинеза, Јапанаца и Руса.

На истоку је све рођено и настало.

Од алхемије и математике, до архитектуре, уметности и филолсофије.

Просечни Западњак јесте дивљак у фраку.

Дивљак у фраку не може бити господин, већ само дивљак у фраку.

Запад је дивљи, сиров и суров.

Какав је био, такав је и остао.

Запад је одувек користио силу, зато што је то дивља предаторска раса.

Да би човечанство могло духовно да се развија, Запад мора да нестане.

Напросто, дошло је време када Запад мора да нестане.

Запад мора да нестане зато што није друштвено користан, што није креативан, што није просвећен и освешћен, што нема љубави и милосрђа – према бићу, према животу, према ближњему, према Природи.

Лажни мит о Западу опстаје зато што људи нису свестрано образовани, што нису суштински обавештени, и што нису упућени у суштаствена знања.

На Западу је све лажно, па и сам Запад је лажан.

Лирски записи

 

01

Да бисмо победили своје непријатеље, морамо да победимо страх.

Чиме се побеђује страх?

Страх се једино љубављу побеђује.

Ово знаду само велики посвећеници звездане расе.

Све друге расе немају праву визију љубави.

За њих је љубав велика непознаница, иако су написали брда књига о љубави.

Што више пишу о љубави, све су даље од љубави.

Они не могу да схвате и доживе љубав, зато што немају светлосни запис љубави у својему унутарњем бићу.

Не може се доживети оно чега нема у нама.

Сви наши врази и душмани јесу бића страха, јесу расе страха, јесу народи страха.

Они су поробљени страхом, а из страха се рађају завист, злоба, бес, гнев и мржња.

Нас мрзе они који живе у страху и који се хране страхом.

Ми ћемо их победити љубављу.

Не љубављу према њима – јер наши душмани и врази нису достојни ничије љубави – већ љубављу према себи, љубављу према нама.

Када љубављу победимо страх, тада смо победили и душмане своје.

 

02

Љубав према себи, љубав према нама, љубав према племену и роду, љубав према бићу и животу, мора бити наше духовно сунце.

Наши непријатељи не знају шта је љубав, и зато не смемо имати љубави према њима.

Како можете имати љубави према убицама љубави?

Наши звездани преци нису имали љубави према душманима, према убицама љубави.

Љубав се поклања само ономе ко је достојан љубави.

Љубав се дарује само ономе ко већ има љубави у себи.

Нека туђинске религије проповедају што им је воља, а ми се држимо вере наших звезданих предака.

По вери наших звезданих предака, љубав се само љубави поклања, само онима који живе за љубав и живе од љубави.

Даривати љубав онима који убијају љубав – то је велик злочин, то је поновно убијање љубави.

 

03

Нека наша љубав буде наше духовно сунце.

Нека нас наше духовно сунце обасјава из нашег унутарњег неба.

Што већа љубав у нама, све мање страха у нама.

А када у нама сажегне и последње зрнце страха, тада ћемо се узнети на виши ступањ Божјега Стварања – тада ћемо постати богови!

Двадесето мудрованије из Тијаније

Смак света

 

Тачно је 00. сати. Место посвећења –  Орлова- кружно место, у Тијанији. Овде смо са посебним задатком, значајним за васцели свет. Време је да престану ратови свих врста. Ратови су рак-рана човечанства, ратови су несхватање суштине живота, ратови су помор мудрости, ратови су – убијање Себе. СЕБЕ је наша суст-суштина – ЈЕДНОТА. Нема среће, не може је бити, док убијамо своје биће, мислећи да убијамо непријатеља. Где је наш непријатељ? Где је наш једини непријатељ? Морамо то знати, морамо то, једном за свагда, научити. Наш непријатељ, лукавко лукави, скрио се тамо где га никада истински нисмо тражили, скрио се у наше дејствене вирове, жив-вире живота. Распоредио је своје легионе у четрнаест наших база и тако смрачио и заклонио наше видно поље, наше јасновиђење и јаснознање. Заклонио нам је дивотне просторе високих трептаја, дивотне светове камо припадамо, светове наших богова, светове Бога Јединога. Због тога смо дошли на ово моћно место, које су, кроз векове, изграђивали наши велики преци, Витези Праисконог Реда, и други моћни појединци и народи, њихови саборци и пријатељи. Желимо да сви схвате, не само народ духовне Тијаније, да је сада време за престанак свакодневног сопственог смака света, који је изграђен на темељима страха, темељима незнања.

* *

Ниже дејствене равни

Велика част, сасма заслужена, припала је великом витезу Аранђелу Румених Облака, да започне најтежи део ритуала – подизање групних нижих енергија на нулти ниво. У ритуалу су му чували леђа Ил Конем Пилток и Благо-је Стрелац Ариљац, чији мачеви нису знали за изгубљене битке. Усправио се мудри и надасве храбри Аранђел и одмах нас поставио у координатни систем простора и времена, у самосвесност, будност и спремност. Човек, у сваком трену, треба да живи у садашњости, да зна где је, шта ради, где иде, који му је циљ. То се постиже повезивањем са душом Бога Јединога преко вечне ћелије на срчанику. И одмах смо почели да правимо свере сребрнасте боје. У прву сверу упаковали смо концентрат страха и пожуде, у другу отровни бес, у трећу разарајућу љубомору, у четврту перверзију, расејаност и збуњеност, у пету себичност, у шесту не-савестност, а у седму пакост и склоност ка убиствима. То није ишло лако јер смо ми пионири ове авантуре духа, авантуре над авантурама. При паковању сваке свере осећали смо, чули и видели демонске нападе, урлање, севање закрвављених очију, узмицали од њихових вампирских зуба, али се ни за трен нисмо поколебали. Све свере смо спаковали у једну и, уз много труда, зноја у уздаха, пребацили је у простор светла Бога Јединога, да је нормира. Онда смо очишћену сверу умножили у миријаде сверица и послали у васцелу Васељену. Уморни, спустили смо се до дома Мансанмана Оствареног, и напунили дејствене центре. Свет више никада неће пасти у ниже равни, никада… И никада се неће десити пророковани смак света, никада, никада…

* * *

Змија уздизања

Поподне сам се попео до заравни Поглед. Желео сам да гледам одлазак Благоја Стрелца Ариљца који је кренуо своме дому, и да га са свешћу испратим. Угледах у близини ногу старог поскока како ме нетремице посматра. Можда се уплашио за своју младунчад или своју главу па је заузео опрезни став из кога би напао ако процени да је то неопходно. Змије не нападају човека ако нису угрожене. Животиње, као и биљке, у својим ћелијама носе лик човека и носе програм и жељу да помогну човеку. То знање се погубило у вековима који су прохујали. Људи су заборавили свој задатак у вези биљака и животиња. Биљке су секли немилице, а немилице су уништавали и животиње. Стога су се и биљке и животиње почеле бранити од човека, од уништења.

-Слушај стари, обратих се поскоку, дошло је време Нове свести. То је враћање на изворни коод, норму Творца, за минерале, биљке, животиње и људе. Не плаши се од мене, и не плаши се за твоје поскочиће. Нећемо дирати једни друге, него ћемо помагати једни другима. Велики је овај свет и има места за све. Тијанија је духовна ћелија света и овде је, најпре, започело Златно доба. Одавде се искорењују зла нагомилана у нашим мислима и нашим ћелијама. Сви смо ми Једно. На томе морамо непрекидно радити да се ова истина пробуди у свему живоме, а све је живо. То је задатак Витеза Праисконог Реда и других тргалаца за истином који ће овде све више и више долазити. И немој да чујем бруку да си ти, или неко од твога рода, или рода шаренијех, грицнуо и отров штрцнуо на некога од њих. Хоћу да сви радимо као Један и да страха више не буде.

Док сам то причао старом поскоку који је мирно и са разумевањем слушао, потом шмугнуо у жбуње, нарастала је енергија у моме бићу, и попут змије се подизала уз кичму. Осетио сам и видео светове који се стварају у мојој свести, светове без бола, туге, хаоса, неразумевања, ратова. Дивни светови у свести, који треба да се потпуно спусте у материјалну раван. Због те Лепоте скаменчићу те, змијо уздизајућа, у свесткамен вечни.

21. 02. 2014.

Владан Пантелић

Лирски записи

01

Хајде да беседимо о љубави, лепоти и доброти.

Хајде да верујемо како ће љубав, лепота и доброта спасити свет.

Хајде да верујемо у Бога љубави, лепоте и доброте.

Нека нико на свету целоме не верује у љубав, лепоту и доброту, ми ћемо да верујемо.

Јер ми морамо да верујемо.

Морамо да верујемо због себе.

Можда љубав, лепота и доброта неће спасити свет, можда свет неће нико и ништа спасити, али ћемо ми и даље да верујемо како само љубав, лепота и доброта могу спасити свет, и све ине светове.

Оног трена кад престанемо веровати у љубав, лепоту и доброту, тада ћемо бити мртви одистински, мртви за сва времена, мртви за све векове, мртви за све еоне и животне токове.

 

02

Сви ми добро и видимо и знамо какав је овај свет, али то није наш свет – наш свет тек треба да се роди!

И мора да се роди.

Мора да се роди у Духу Љубави, Лепоте и Доброте.

Тај Нови Свет мора из нас да се роди, из нашега унутарњег бића, из наше љубави, лепоте и доброте.

Заиста, ми ћемо родити тај Нови Свет у Духу Љубави, Лепоте и Доброте, у Духу Божанског Стварања.

Рађајући тај Нови Свет, ми рађамо себе.

Рађамо себе Одозго за Вечан Живот, за Живот без почетка и свршетка.

И, кад мало размислим, тада видим: не рађамо ми Нови Свет, већ Нови Свет рађа нас.

 

03

Са вама се дружим, ево, већ неколико година, и драго ми је што се с вама дружим, јер осећам да је ваша душа – моја душа.

Моја душа у вашим душама, и ваше душе у мојој души.

Тако је требало да буде, и тако је Одозго, из виших светова, осмишљено и уређено.

Све је тако дивотно осмислио Божански Редитељ!

 

04

Ви сте мене спасили, ви сте ми давали снаге да савладам многе препреке на својему животном путу.

Ви сте ми слали новац онда када новца ниоткуда бивало није.

Без тог новца који сте ми слали, ја бих одавно све угасио, одавно бих престао да пишем и објављујем своје радове на овим страницама.

Сада могу искрено да вам кажем: победили смо!

Заиста смо победили све душмане наше.

 

05

И још нешто морам рећи из душе и срца.

Сви сте ми ви помагали, онолико колико сте могли, и ја свим бићем својим благодарим свима вама, али ми је једна Дивотна Србкиња из Републике Србске, чије име нећу споменути из и вама схватљивих разлога, помагала више од свих, помагала, канда, и више него што је могла.

Без њене помоћи, ја бих још пре годину дана био принуђем да одустанем од стварања и објављивања, укратко – био бих побеђен!

Нека ми опрости Дивотна Србкиња, и нека ми опростите сви ви на искрености песничкој, али сам ово морао изрећи зарад душе своје, зарад срца и бића својега.

 

06

Љубав, лепота и доброта можда неће спасити свет, али ће спасити нас.

Ако верујемо, онда смо већ спасени!

 

Дивотној Србкињи, Ј. М. 

 

Само љубављу може да се победи страх.

Ничим се другим страх не може победити.

Страх и љубав јесу два најдубља и најснажнија осећања у човеку.

Сва друга осећања јесу у сенци ових двају осећања.

Страх и љубав – то су два начела, два бића у човеку, два звездана јата, два опречна света.

Страх је толико снажно и јако осећање, да најчешће преплављује сва друга осећања, па и саму љубав.

Песнички речено, страх је бескрајно пространство таме и студени, док је љубав мајушна зубља светлости која све време подрхтава, трепери и лелуја у бескрајном пространству мрака, где без престанка дувају студени ветрови и шибају ледене кише.

Па ипак, та мајушна зубља светлости која се зове љубав, може да нараста и јача, па да се, испрва, претвори у велику буктињу, а потом и у огромно духовно сунце, које ће обасјати и огрејати бескрано пространство мрака и студени.

Како у човековом бићу нараста и јача љубав, тако се и смањује бескрајно пространство таме и студени које се зове страхом.

Страх долази од Космичког Небића, а љубав се рађа из Космичког Бића.

Страх је Рушитељ у нама, а љубав је Створитељ – Живи Бог у нама.

Страх је Хаос, а љубав је Космос.

Како нараста, јача и шири се Космос, тако се смањује, слаби и сужава Хаос.

То су две космичке силе, два космичка и божанска дејства у вечноме рату.

Страх станује у уму, а љубав обитава у срцу.

Отуда вечито ратовање између ума и срца.

Када у нашему срцу нарасте љубав до величине духовног сунца, тада из нашега ума заувек нестаје страх.

Када човек љубављу заувек победи страх, тада се уздиже у ред виших божанских бића.

Онај ко је овладао страхом, бива господарем и творцем властите судбине.

И, не само што бива господарем и творцем властите судбине, већ он заувек укида судбину, прелазећи с ону страну обзорја узрока и последица.

Лирски записи

 

(Духовник се рађа, свештеник се постаје; ратник се рађа, војник се постаје; песник се рађа, књижевник се постаје.)

 

01

Морамо да чувамо срце и душу, јер када изгубимо срце и душу тада престајемо бити божанска суштаства.

Бесмислена су сва знања овога света и свих иних светова, ако смо изгубили срце и душу, ако смо престали срцем да мислимо а душом да осећамо.

Љубав происходи из срца и душе, љубав се из Неба низводи кроз срце и душу.

Човек пун знања а без имало љубави може постати највеће чудовиште.

Чувајте се оних који су пуни знања а љубави немају, јер такви могу бити спремни на свакојаки злочин.

 

02

Људи од знања а без љубави остављају грозоту пустоши иза себе.

Такви ће зарад варљивих материјалних добара овога света, уништавати све пред собом – од човека до Природе.

За такве не постоји ништа узвишено, ништа свето.

Вредно је само оно што се може украсти, отети и опљачкати.

Лепота, доброта и дивота за њих је нешто недокучиво, нешто што они највише презиру.

Такви, управо такви, у овоме часу владају овим светом.

То је завршница западне цивилизације која ће иза себе оставити пустолине и развалине, и грозоту пустоши у свим пространствима.

После западне цивилизације, човечанство мора кренути од почетка, од једног новог галактичког и божанског почетка.

 

03

Завезаће се језици онима који заговарају улазак Србије у НАТО; завезаће им се језици иза врата, за сва времена.

 Биће проклети и они и пород њихов; нестаће и они и пород њихов.

Само зли и погани језици могу да заговарају улазак Србства у НАТО, јер НАТО је за Србство знамен свих злочина и погрома овога света.

Ми памтимо НАТО из 1999. године, памтимо га за све минуле и будуће животе.

И зато кажем: нека су проклети за сва времена, и нека им се језици заувек завежу, и нека се испишу из Србске Књиге Живота сви они који макар и спомену улазак Србије у НАТО!

 

04

Мора да се пројави Нови Свет у Духу Стварања, и мора да се роди Нови Човек.

Нови Човек који неће бити крволочна звер, већ Божански Стваралац.

Човек није рођен да убија, но да даје живот и да спасава живот.

Западна је цивилизација изнедрила човека звер, и зато та цивилизација мора да нестане са лица Земље, за сва времена.

Упамтите: да би могао да се пројави Нови Свет и да се роди Нови Човек западна цивилизација мора да нестане из наше Свести.