Лирски записи

 

01

Све појаве и све ствари морамо да сазерцавамо из свог унутарњег бића.

Из унутарњег бића тишине и шутње.

Да сазерцавамо појаве, ствари и догађања из видивотог и сневајућег унутарњег бића тишине и шутње.

Јер тада нисмо судије, већ само посматрачи, истински божански посматрачи.

Када смо у унутарњем бићу тишине и шутње, тада осећамо звездано и божанско блаженство, тада се купамо у ПраВодеану вечног блаженства.

Тада не посматрамо као људи, већ као богови.

Само тада можемо да осетимо и доживимо унутарњу лепоту и дивоту које нема нигде у свету.

Кад год изиђемо из свог унутарњег бића тишине и шутње, бивамо у трену поражени и растурени.

Ми више нисмо божанства, нисмо сушта духовна и божанска бића, већ само привидна бића у свету варки, обмана и привида.

 

02

Ми смо своји само онда када смо у свом унутарњем бићу тишине и шутње.

Тада смо оно што заиста јесмо – духовна и божанска бића.

Онај ко није кадар да зарони у ПраВодеан тишине и шутње у свом унутарњем бићу, никада неће осетити, доживети и познати лепоту живота и живљења.

Живот се дешава унутра, у ПраВодеану тишине и шутње, а оно што се одвија мимо и изван тога јесте само подражавање и опонашање живота.

 

03

Моји лирски записи минулих дана нису настајали из мојега унутарњег бића тишине и шутње, већ само из срца и унутарњих осећаја и осећања.

Разлог је моје мучно боловање.

Две недеље мене је ломио грип, са грозницом и повишеном температуром, како никада раније није бивало.

И са повишеном температуром, ја сам се трудио да будем присутан на нашем сајту.

Свакога дана, седао бих по пола сата за рачунар, да на брзину напишем и објавим лирске записе.

Сада видим, да ти лирски записи немају ону тајинствену и космичку дубину песничког сазерцавања и јасновиђења.

Но, у крајњем случају, нису ни тако лоши.

 

04

Моје разочарење у Србство из минулих дана јесте, такође, било условљено мојом болешћу.

Тада сам имао осећање да је заувек свршено са Србством.

Више нити мислим нити осећам тако.

Ништа није свршено, и ништа не може бити свршено,  под вечним звезданим јатима.

Могао бих сада, из унутарњег бића тишине и шутње рећи, да је ово поновно рођење Србства.

Поновно рођење једног Новог Србства, али у вишим духовним и галактичким пространствима.

 

05

Пораз Србства на овим парламентарним изборима јесте истовремено и освешћивање Србства.

Захваљујући овом привидном поразу, Србство се изнова рађа на вишим ступњевима бивања и бивствовања.

Да се није догодио пораз на Земљи, не би се догодило ни поновно рођење у звезданим и космичким пространствима.

Свако зло има и своје добро, по оној народној пословици.

 

06

Шутња је србска реч, као што су и све ине речи – србске!

Ту реч често користим, због њене галактичке и космичке треперавости и звучности.

Глас Ш, за разлику од гласа Ћ, има треперавост која подсећа на шуштање звезда, на шуморење шума.

Када се уместо шутње употреби истоветна реч ћутња, тада имам песничко осећање да се убија треперавост, шуштавост и звучност ове дивотне речи.

 

07

Ово што ћу овде написати, нема никакве везе са лирским записима, те зато овај додатак слободно избришите.

Неко ми је од вас послао новац пост-нетом, али будући да сам ја боловао две недеље, и да тако болестан нисам могао да пешачим до поште и натраг (а то је око пет километара!), новац се вратио пошиљаоцу.

Нека пошиљалац сматра да сам примио новац и да сам  му благодаран.

 

 

Људски ум је најразорније оружје у космосу.

Не само што људски ум може да уништи Земљу, већ је у стању да разори и Галаксију.

Стање човечанског ума је такво, да у свакоме трену може да сруши Галактички Поредак.

Човечански ум производи такву буку која већ омета кретање звезда, сазвежђа и звезданих јата.

Земља буквално подрхтава од наших разорних мисли.

Виша духовна бића бејаху буквално приморана да напусте Земљу, те да се настане у неким тајинственим световима далеких звезданих јата.

Нигде на Земљи више није могуће доживети и чути звездану тишину.

Несношљива и разорна бука већ је преплавила Земљу, и сва племенита божанска бића буквално беже са Земље.

Долази време када ћемо се између се убијати умом и разорним мислима.

Биће то настрашнији и најразорнији рат икада вођен.

Тада ћемо схватити да наш ум није Створитељева творевина, већ да је то остварење Рушитеља и Разоритеља светова.

Рушитељ и Разоритељ светова управо преко људскога ума, и наших разорних мисли, руши и уништава духовне и божанске светове.

Лирски записи

 

 

 

Нема у Кијеву никаквих националиста, нити, пак, нациста, већ су то све орци и дронови ватиканске и англосаксонске рептилије.

То је демонска војска скупљена с коца и конопца, од зла оца и од горе мајке, којом се управља из паклених центара моћи, а чији је задатак потпуно уништење европске звездане расе.

Кијевски Мајдан јесте змијско гнездо рептилије и рептилофилије, а национална и нацистичка знамења која користе служе им само за то да би они себе представили као тобожње борце за националне слободе.

Да су они истински националисти, онда се не би борили против Путинове Русије, већ би се окренули против Енглеске и Америке.

Само бесловесни и наивни могу још да поверују да су на кијевском Мајдану некакви европски националисти.

Понављам, све су то орци и дронови ватиканске и англосаксонске рептилије и рептилофилије.

Ко су мундијалисти и глобалисти?

То је ватиканска и англосаксонска рептилија и рептилофилија која је већ дуже од једног столећа ради на сатирању и затирању европске звездане расе.

Путинова Русија јесте последња тврђава европске звездане расе, и ко то не види, тај ништа видети неће у времену долазећем.

Европски националисти и родољуби морају до краја раскринкати кијевску рептилију и рептилофилију, и јавно рећи, да на Мајдану нема никаквих националиста, већ да је то, уистини, демонска и паклена војска највећих мрзитеља европске звездане расе.

Лирски записи

 

Битна је повезаност са Језгром Живота.

Наш Живот од тога зависи.

Када смо повезани са Језгром Живота, тада наш Живот има виши смисао у вишим духовним и божанским световима.

Бити повезан са Језгром Живота, значи бити Једно са Животом.

Од наших мисли, осећања, речи и дела зависи и наша повезаност са Језгром Живота.

Језгро Живота јесте свеприсутно.

Оно је и видиљиво и невидљиво, и појавно и непојавно, и напољу и унутра.

Језгро Живота јесте тајинствена светлосна завојница која повезује Највеће и Најмање, Бескрајно Велико са Бескрајно Малим.

Битна је повезаност са Језгром Живота.

Лирски записи

 

Србство је поражено изнутра.

Поражено, коначно!

Немам визија да ће се Ово Србство икада опоравити.

Можда ће се, негда и негде, појавити једно Ново Србство, но, са Овим је Србством свршено заувек.

Србство је вековима и тисућама година одолевало свим спољним и спољашњим ударима, свим туђинским вразима и душманима, али је у последњем веку против Бића Србства почео, лукаво, подмукло и потуљено, да дејствује унутрашњи и унутарњи непријатељ.

Унутрашњи непријатељ као пета колона, а унутарњи непријатељ у виду промене структуре ДНК молекула и светлосног записа.

Два велика и страшна рата у двадесетом веку посве су разорила све оно племенито, расно и суштаствено у Србском Бићу, тако да после тих грозних ратова двадесетог века, Срби више нису она негдања раса, нису више онај негдањи народ са оном структуром ДНК молекула и са оним светлосним записом високе расе.

Надаље, од стварања Југославије у србском је народу нагло почела да се развија и јача пета колона, која је свој врхунац досегла крајем двадесетог века.

Пета колона је последица страшног сатирања и затирања расних Срба, на чије су место долазили Срби мешанци, Срби који немају ничега заједничког са чистом расом, Срби који немају ни ДНК србски, нити  србски светлосни запис.

Пету колону у Србству чине Срби мешанци, оно што је отпад и шкарт чисте звездане расе, оно што се лукаво и потуљено ушуњало у србски ген, у Србско Светлосно Биће.

Будући да су расни Срби мањина, велика мањина, они више немају снаге да се изборе против тог потуљеног и подмуклог непријатеља Србства.

Надаље, морамо бити свесни, да су Срби мешанци, у овоме времену, огромна већина, што је и разумљиво, будући да је у двадесетом веку изгинуло девет десетина расних Срба.

Ови данашњи Срби јесу потомци отпада и шкарта, оних болесних и дегенерисаних Срба који су преживели два ужасна рата у двадесетом веку, и који су, будући да није било здравих расних србских момака, са младим и здравим Србкињама изродили ово што данас називамо Србством.

О овоме нико не говори и не пише, а знамо из којих разлога.

Песникова је дужност да каже оно што наслућује, појима, осећа и зна, а што други не желе нити умеју да кажу.

Србија је пуна Срба мешанаца, и ту више нема никакве поправке.

Срби ће мешанци посве разорити и Србство и Србију.

Мањини расних Срба преостаје једино да стварају тајна братства и удружења, те да са виших ступњева Духа и Свести дејствују за једно будуће Освешћено Србство.

Лирски записи

 

01

Само се у песничким сновима и визијама пројављује лепота овога света.

Никакве лепоте нема изван песничких снова и визија.

Овај свет је једноличан и прозаичан, и у њему влада досада и бесмисао.

Овим светом не влада закон бољег, већ закон јачег.

Јачи никада нису паметнији и бољи, већ увек глупљи и гори.

Увек су преживљавали само дивљи и крволочни народи.

Племенити и узвишени народи давно су нестали са лица Земље.

 

02

Ових сам дана освестио – али коначно! – да Србство обитава само у мојим песничким сновима и визијама.

Изван мојих песничких снова и визија постоји нешто што тек привидно, и издалека, личи на Србство, док у самој бити то није никакво Србство.

То моје освешћивање било је пропраћено тугом и душевним болима, али ме је у исти мах и подигло на виши ступањ Свести.

Све време ја сам певао о Србству које у свету не постоји.

Певао сам своје песничке снове и визије.

 

03

Више нисам тужан.

Заиста, нисам више тужан.

Сада осећам радост и блаженство освешћивања.

Сазнање да Србства нема у свету, већ само у песничким сновима и визијама, јесте, за мене, велико олакшање и растерећење.

Сада макар знам, на чему сам.

Више нема лутања ни бесмисленог трагања за нечим што је давно нестало из света.

За нечим што одавно није присутно у свету.

 

04

Србство које драговољно жели да буде туђинско и свачије робље – није моје Србство!

Ми смо се овога пута разишли, канда за сва времена.

Певаћу о Србству из својих песничких снова и визија, али ћу у свакоме трену бивати свестан, да у овоме свету Србства нигде нема.

Лирски записи

 

 

Самосвесни и самобитни србски посвећеници морају самостално и тајно да дејствују.

Они свој стваралачки и посвећенички рад не смеју да везују за србски народ, зато што србског народа, као самосвојног бића народа, одавно нема.

Оно што се назива србским народом то, са становишта тајне духовне науке о народима, уопште није искристалисано, избрушено, изглачано и разјашњено, већ је то некаква мешавина разних – често опречних – народа, племена и раса.

У самом бићу србског народа постоји таквих опречности и супротности каквих, вероватно, нема ни у једног другог народа.

Разлика између Србина и Србина велика је као између Неба и Земље.

Стога су сви србски духовни покрети, кроз векове, за буђење и освешћивање Србства и србског народа, унапред бивали осуђени на пораз.

Највећи противници свесрбског националног и расног буђења и освешћивања јесу били, и остали, управо сами Срби.

Знам унапред да ће србски народ и овога пута да начини погрешан избор, јер је таква потка и матрица бића србског народа.

Срби као народ одавно не владају собом, будући да овај  народ не воде божанска бића, већ нека мрачна и сеновита остварења из пространстава која се називају  Астралом, а то су нижи поднебесни светови, светови у којима обитавају бића која су опречна вишим божанским бићима.

Србски народ јесте самоубилачки и саморазарајући, а на тренутке и самопоништавајући народ.

У србског народа постоји болесна (патолошка) веза са свим европским и западним народима, а то није од јуче, већ сеже кроз векове.

Сви европски и западни народи презиру Србе као скотове – и то знају и осећају Срби – али ће Срби, свеједно, и даље хитати европским и западним народима у „братски“ загрљај.

Срби више воле да буду најпрезренији рајетини на Западу, него ли човека достојни, поштовани и цењени Срби на Истоку.

То је тако, и ту нема поправке.

Немогуће је одвојити Србе од Запада.

Срби ће пре нестати, него што ће пристати да се одвоје од Запада.

Толико су Срби замађијани и слуђени Западом, да ту више никаква свест и самосвест не помаже.

Ту болесну везаност Срба са Западом освестио сам још у младости, када ми је један Србин рекао, да му је сладак и измет са Запада!

Кроз тог кукаквог и бесловесног Србина, којему је сладак и измет са Запада, говори огромна већина савремених Срба.

Огромна већина савремених Срба опчињена је и засењена свакојаким простаклуком Запада.

Такви Срби највише од свега желе да буду бело робље на Западу.

Стога сви србски родољубиви и патриотски покрети, и у овоме времену, бивају унапред осуђени на пропаст.

Једино решење, по мени, јесте да мањина великих србских посвећеника дејствује самостално и тајно, уопште се не везујући за србски народ.

Они морају да знају, и да бивају свесни, да огромна већина Срба није ни приближно слична и сродна овој мањини Срба, те да је разлика између расних и освешћених Срба, на једној, и оних других Срба мешанаца, на другој страни, велика као између Неба и Земље.

 

Лирски записи

 

 

Свако самога себе буди и освешћује.

Свако је самоме себи и предак и потомак.

Свако самога себе рађа за свет који је сам створио.

Ко сам ја, да било кога будим и освешћујем?!

Ко сам ја уопште?!

Ја следим свој унутарњи пут.

Следим пут великих звезданих предака који ће се поново родити у мојим потомцима.

Био сам, јесам, и бићу!

Шта ови назови Срби имају са мном, и шта ја, пак, имам са овим назови Србима?!

Ми се одавно не разумемо, ми се никада и нисмо разумели.

Не желим да кварим њихов просек.

Не желим да се мед њих сврставам.

Не желим да будем један од њих.

Срећан им пут, ма на коју год страну ударили!

Њихов пут никада и није био мој пут.

Заиста, ми смо одувек били два опречна света, два далека звездана јата.

Свако је од нас ковач своје судбине.

Нисам позван ни да поправљам нити да кварим нечију судбину.

Слушам свој унутарњи глас, и следим своје звездано јато.

Што самљи на путу, све јачи бивам.

Понављам, свако самога себе и буди и освешћује.

Буђење и освешћивање вечито траје.

Васцели живот и јесте само буђење и освешћивање.

Лирски записи

 

 

Ако овога пута, патриотске и родољубиве странке не уђу у Скупштину, онда то значи, да је Србија свесно изабрала пут смрти.

У том случају, Србству и Србији, заиста, нема спаса.

Такво Србство и такву Србију не треба ни жалити.

Ма шта се дешавало Србству и Србији, неће ме се више дотицати, неће се текнути моје душе.

Живећу у својим унутарњим пространствима смирења, тишине и стваралаштва.

Певаћу песме вилама и виланима, дивећи се лепоти далеких звезданих јата.

Нека Србство и Србија путују камо им драга воља, а ја знадем свој пут.

Ако овога пута, патриотске и родољубиве странке не уђу у Скупштину, онда то значи, да Србија и ја нисмо више на истој страни.

Да смо се разишли, можда, за сва времена.

Лирски записи

 

 

Људи су веома ограничени, у сваком погледу.

Када бисмо сабрали стваралачку интелигинцију свих људи на Земљи, а потом тај износ поделили са бројем становника, добили бисмо једног корисног идиота.

Добили бисмо идиота који је користан само у том смислу што је подобан за све врсте минипулација.

На томе почива савремен свет.

Савремени свет почива на корисним идиотима.

Један Његош и Достојевски рађа се, можда, на сваких стотину лета, док се један Тесла, отприлике, рађа на сваких десет векова.

Све ове силне приче о прогресу цивилизације падају у воду.

Прогреса уопште нема.

Привид прогреса ствара се једино у идиотским центрима моћи, а потом се путем пропаганде и медија прослеђује урбаним крдима и чопорима, друштвима и масама корисних идиота.

Све је у савременом свету у служби корисних идиота.

Зато су корисни идиоти повлашћен сој у свим западним друштвима.

Све западне демократије и јесу демократије корисних идиота, те само захваљујући корисним идиотима и опстају све идиотске владе света.

Све владе јесу владе корисних идиота.

Када бисмо сабрали стваралачку интелигенцију свих влада света, а потом тај збир поделели са бројем чланова владе, добили бисмо једног корисног идиота који не уме ни два јаја да испржи.

Заиста, људи су веома ограничени, а што западније од Запада – све је већа беда и јад.

Сви смо ми жртве корисних идиота.

Корисни идиоти тиранишу паметне и креативне.

Сва блага овога света јесу у рукама корисних идиота.

Они су банкари и индустријалци, они су председници влада и министри у владама, они су експерти, стратези, службеници, чиновници и сва могућа техничка интелигенција у глобалним центрима моћи.

Прогреса уопште нема.

Каквог прогреса може бити у свету корисних идиота?!

Сада вам је јасно зашто мора да нестане овај свет, ова идиотска цивилизација.

И не треба уопште жалити за овим светом, за овом стрвином од света, јер у овоме распадајућем свету нема ничег племенитог и узвишеног, нема ничег смисленог и стваралачког.

Мора да нестане овај свет корисних идиота, да би из његовог пепела могао да се роди свет божанских стваралаца.

И то је Закон!