Лирски записи

 

 

О слободи се не може причати уопштено.

Свака прича о слободи јесте само лична прича о слободи.

О слободи нам може говорити само сушти човек.

Сушти човек о својој суштој слободи.

Моје појимање и виђење слободе тиче се само мене и мојег појимања и виђења слободе.

Ја не могу говорити о нечијој слободи, не могу говорити о било чијој слободи, зато што не знам шта за некога значи слобода, и како неко доживљава и појима слободу.

Има слобода и слобода.

Колико људи толико и схватања слободе.

Слобода је саобразна са унутарњим бићем суштог човека.

Само освешћен и самобитан човек може бити слободан човек.

Личност је увек и вазда слободна.

Персона није слободна.

Персони је драже робство од слободе.

Огромна већина – то су персоне!

Огромна већина жели да буде робље.

За огромну већину – слобода је претешко бреме!

Бесмислене су све приче о политичкој и економској слободи, кад људи нису у срцу и бићу слободни.

Прошло је време свих политичких покрета који се боре за слободу народа и маса.

Народи и масе никада нису били слободни, јер никада и нису истински желели да буду слободни.

Сви борци и револуционари за слободу борили су за слободу да владају над онима у чије се име боре за слободу.

Највећи преваранти и опсенари јесу управо борци за нечију слободу.

После свих преврата и револуција за слободу, народи су падали у још тежа и суровија робства.

Клоните се оних који се боре за вашу слободу!

Они који се боре за вашу политичку и друштвену слободу, јесу ваши најпотуљенији душмани.

Они се не боре за вашу слободу, већ за слободу да неограничено владају над вама!

Само ви сами можете да се изборите за своју слободу.

Слобода је у вама, у вашем унутарњем срцу, а када сте слободни у свом унутарњем срцу, ви сте слободни свуда у свету.

Ви можете бити политички и економски поробљени, али сте, ипак, слободни, зато што сте слободни у свом унутарњем срцу.

Ово је само наизглед противуречно, а у суштини је исправно.

Слобода није за показивање, нити за сликање; слобода је за живљење.

Упамтите, нико нема права да се бори за нечију слободу, већ је то света дужност сваког освешћеног човека!

За слободу се бори из дана у дан, из часа у час.

Слобода се осваја духом, а не оружјем.

Свака слобода која се оружјем освоји, оружјем ће бити и поништена.

Они који некада бејаху најхрабрији на бојноме пољу, дешава се да у миру бивају највеће кукавице.

Лирски записи

 

01

Све теже је у свету.

Свака душа осећа, да је све теже у свету.

И свако од нас осећа, да је све самљи у свету.

Обитавамо у свету који није наш дом, у свету где је свако свакоме туђинац и враг.

Обитавамо у свету из којега је ишчилела лепота и милост, у свету безнађа и бесмисла.

 

02

У свету нема истине и нема љубави.

Истина је с ону страну свих опсена света; љубав је далеко и високо тамо негде иза свега појавног у свету.

Наш ум није истина, наше мисли нису истина.

Истина је наше срце, наша душа, наша осећања.

Љубав исијава из истине, љубав је само сунце истине.

Где нема истине, тамо ни љубави нема.

 

03

Сви се ми осећамо као сирочад у свету.

Осећамо се напуштеним од Благога Бога.

Осећамо се препуштеним злим људима и дивљим зверовима.

Без икакве, и без ичије заштите.

Сви нас ветрови судбине шибају.

Шибају нас све невоље овога света.

 

04

У овоме свету нема стварности.

Стварност није овај свет.

Оно што доживљавамо као стварност овога света, то је само одраз у огледалу.

Овај свет је криво огледало виших звезданих и духовних светова.

Да бисмо дошли до познања стварности, ми морамо да изиђемо из опсена и омаја овога света.

 

05

Савремени човек – то је најтужније и најнесрећније биће у звезданим јатима, у бескрајним пространствима галактичких светова.

Свака душа пати у свету.

Свака душа веома пати у овоме свету.

Душу која пати, ништа не може да утеши у овоме свету.

Патња душе која пати, бива све дубља и све тежа у свету.

Са сваким даном, повећава се и продубљује бескрајна патња душе која пати у свету.

 

06

Наш Пут навише води кроз патњу душе која пати.

Пут ка Пропланку Светлости води кроз најгушћу Таму света.

Заиста, најмрачније је пред Свитање.

Најмрачније и најстуденије.

 

07

Свим бићем благодарим Снежани, једној тананој песничкој души, која ме, данас, својим надахнутим казивањем из срца и душе, подстакну да напишем ове лирске записе.

Лирски записи

 

01

Појачана зрачења из галактичког језгра условљавају буђење и ширење свести.

Људи ће у времену долазећем бивати све више одговорни и самосвесни.

Политиком и свим важним друштвеним и државним питањима бавиће се јаке и самосвојне личности.

Долази време истинских родољуба и патриота, оних родољуба и патриота који ће у свакоме трену бити спремни да се жртвују за род и родину.

Лажно родољубље и лажни патриотизам више неће пролазити – у трену ће бити препознати.

Завршава се епоха владавине англосаксонске рептилије, која ће бити запамћена по најгрознијим ратовима и најужаснијим револуцијама.

Епоха англосаксонске рептилије јесте епоха превара, преврата, лажи, крви и злочина.

То је епоха у којој су сви ратовали против свих.

Кијевски преврат јесте последњи покушај англосаксонске рептилије да продужи своју крваву владавину на Земљу.

Све ово што се дешава у Кијеву има потпис и жиг англосаксонске рептилије.

Нису то никакви родољуби и никакви патриоти, већ најбедније слуге англосаксонске рептилије што се скривају иза родољубља и патриотизма.

Само англосаксонска рептилија уме да буде тако сурова и дивља, тако задојена мржњом и злочином.

Те лажи више не пролазе.

Није то никаква десница, и није то никакав десни сектор, већ су то дронови и орци англосаксонске рептилије.

 

02

И на србској политичкој сцени ствари ће се из корена променити.

Отпашће све оне странке и све оне политике које сарађују са англосаксонском рептилијом.

Такви неће ући у Ново доба појачаног галактичког зрачења, будући да припадају свету који нестаје.

За њима већ звоне вечерња звона.

На србску политичку сцену ступају истински родољуби и истински патриоти.

Они су та свежа крв и нова енергија за исцрпљено и измрцварено Биће Србства.

Са њима ће, и кроз њих, васкрснути Србство и Србија.

 

03

Већ у овоме кругу, патриотске и родољубиве снаге улазе у Скупштину.

Ови избори у Србији најављују Нови почетак – умирање Старог и рађање Новог.

Победа родољубивих и патриотских снага јесте победа над англосаксонском рептилијом.

Срби ће се, најзад, пробудити од вековног сна.

Ако желите да припомогнете буђењу и освешћивању Србства, онда на овим изборима гласајте за патриотске и родољубиве снаге.

Србија има будућност само у заједници са Русијом.

Без Русије, ниједно истинско србско питање не може да се реши.

Ваљда смо свесни тога!

Лирски записи

 

 

Свет без Америке – то је Будућност у коју верујем.

Нема духовног развоја човечанства све док постоји Америка.

Зато Америка мора да нестане, да би човечанство могло да напредује.

Због космичког бола стотина милиона невиних жртава, због космичког бола нанетог не само племенима и народима, већ свим иним бићима на Земљи, па и самој Мајци Земљи, Америка мора да нестане.

Америка мора да нестане као анти-цивилизација предатора и паразита, друмских разбојника и пљачкаша.

Све што је Америка чинила то бејаше само лелек и кукњава, од самог почетка па све до свршетка Америке.

Свет са Америком нема будућности.

Или ће нестати Америка или ће нестати Планета  Земља!

Свет без Америке – то је Будућност у коју верујем, Будућност у коју морам да верујем!

Лирски записи

 

01

Без духовне повезаности са вишим бићима, мој живот не би имао никаквог смисла.

Заиста, био бих посве слуђен и изгубљен у свету.

Све лепо што сам доживео у свету, происходило је из моје духовне повезаности са расом вилењака.

Постоје многа и различна виша бића која различни људи називају различним именима, али ја та бића из неких својих унутарњих разлога називам вилењацима.

Никада овај свет нисам осећао и доживео као свој дом.

Одувек сам имао осећање да сам на пропутовању.

Од детета сам волео да зурим у вечерње румене облаке.

Маштао сам и сневао о далеким световима, о далеким световима који нису на Земљу.

Земља ми је била занимљива само онолико колико је повезана са небом.

И када сам путовао кроз далеке пределе и крајолике, кроз туђинске земље и градове, увек сам зурио само у небо, само у облаке беле, румене и љубичасте.

Земља ми је одувек била прозаична, као и људи које сам на путовањима својим сретао.

Лирика – то је вечерње небо, то су бели и румени облаци разиграни на вечерњем ветру.

 

02

Од детета сам имао осећање да сам залутао у свет, да сам се нечијом грешком појавио у свету.

Заиста сам се тако осећао од детета, од када знам за себе.

Све друго што бих рекао, лагао бих и вас и себе.

У свету је све прозаично, све сиво и пепељасто, све суморно без унутарње светлости виших бића, без унутарње светлости вилењака.

Оно лепо што налазим и откривам у свету – то није од света, то није од људи, већ од вилењака.

Овај и овакав свет може свакога трена да нестане, и не бих жалио због тога.

Жао ми је само неких ретких племенитих и дивотних душа које пате у свету.

Оних душа које нису од овога света.

Људи су толико пристали уз зло овога света, тако да ништа више не може да их одвоји од зла света.

Само виша бића могу да промене овај свет, могу да га учине бољим и дивотним.

Људима одавно не верујем.

Људи нису дорасли томе да икакво добро учине и себи и свету.

Нису дорасли, и нису створени.

 

03

На помолу је свеопшти нуклеарни рат.

Рат у којему ће људи уништити сами себе.

Од људи ништа боље и паметније није се ни могло очекивати!

Од самог настанка људска творевина води ка самоуништењу.

Све су људске цивилизације одувек тако завршавале.

Како су почињале, тако су и завршавале.

Људски ум не да људима мира.

Ум их води ка коначној смрти.

Сви ратови се рађају из ума, и сви ратови заувек остају у уму.

Људи не могу да изиђу из рата, зато што не могу да изиђу из ума.

Ми смо само на пропутовању.

Овде смо се појавили само на неко кратко време, и заувек ћемо одавде отићи.

Зашто бисмо зажили за светом у којему је наша душа знала само за тугу, сету, патњу и боли?!

Лирски записи

 

 

Јаки смо онолико колико смо сложни.

Никада ниједан народ није поражен извана, већ вазда и увек изнутра.

Несложни народи нестају као последње презрено робље.

Несложни народи никада нису били поштовани и цењени народи.

Наслога је најподмуклији непријатељ свакога народа.

Ако ово до сада нисмо схватили и освестили, онда никада нећемо то схватити и освестити.

Ово је последња прилика да се ујединимо и сложимо зарад опстанка Србства.

Јер, ко зна да ли ће следеће прилике икада бити!

Прошло је време прејаких речи и великих прича – ово је последња одбрана Србства!

Наши заклети душмани стигоше већ пред врата нашега дома.

Ако сада нисмо сложни и јединствени, онда никада нећемо ни бити.

Издамо ли сада једни друге, издамо ли Србство, онда смо нашу децу и децу наше деце већ унапред осудили на робство.

Тада ми нисмо родитељи, но мучитељи своје деце.

Нећемо имати мира ни у овоме ни у ономе свету, од лелека и плача наше поробљене деце.

Нећу пуно да вам причам, јер немам времена за приче и за прејаке речи.

Или видимо или не видимо, или знамо или не знамо.

Да ли ћемо опстати или нестати – све од нас зависи!

Лирски записи

 

Схватио сам, у једноме трену, да је све у свету изгубило сваки смисао.

Да нема у свету ничега, зашта би вредело жртвовати и један једини дан нашега живота.

Схватио сам, у једноме трену, да смо сви ми жртве духа обмана и превара који влада овим светом од самога постања света.

И тада сам рекао себи: бићу Нико и бићу бескористан.

Бићу бескористан као лахор у пољу, као власти траве, као жубор воде горскога потока, као јато ждралова у сутон вечерњи.

Најкориснији бићу онда када будем био свима бескористан.

Схватио сам, да је наш живот повезан са свим животима, у свим световима, у свим пространствима.

Схватио сам, да наш живот није наш, да није ничији, већ да је наш живот – живот свих бића, знаних и незнаних, видиљивих и невидљивих.

Схватио сам, да сви ми живимо један једини и свеопшти живот, и да нико од нас нема никакве власти над свеопштим животом који подједнако припада свима нама, и који подједнако не припада никоме од нас.

Ми нисмо господари својих живота, већ наши животи господаре нама.

Ми смо вођени животом, а све време живимо у опсена да ми водимо живот.

Само бескористан човек јесте слободан човек.

Онај ко је Нико, ко никоме не треба, живи свој живот не размишљајући о смислу живота.

Све док размишљамо о смислу живота, ми не живимо живот, већ живимо наше мисли о животу.

Живот је изван смисла, изван сврхе, изван мисли, изван сваке корисности и сврховитости.

Ми живимо живот, а да ништа не знамо о животу.

Нама се само чини, да све знамо о животу – кажем вам: ми ништа, уистини, не знамо о животу.

Живот је највећа тајна и највеће чудо.

Што више размишљамо о животу, све смо даље од живота.

Понављам: само бескористан човек јесте слободан човек. 

Када дођемо до тог познања, онда ћемо истински живети живот.

 

Посвећено племенитом Србину, Соколу са Велебита.

 

 

Промени и освести себе, то је највише што можеш да учиниш, како у овоме свету тако и у свим иним  световима.

Ако промениш себе, променио си и свет.

Ако си ти бољи, и свет ће бити бољи макар за толико колико си ти бољи!

Бави се малим стварима, јер свет почива на малим стварима.

Живот је тренутак; ако не живиш тренутак, онда твог живота ни у бескрају времена нигде неће бити.

Зашто размишљаш о вечности, о вечноме животу, када је живот само овај тренутак?!

Наравно да си вечан, али вечан си само онда када живиш овај тренутак!

Ако ниси будан и свестан овога тренутка, онда се твој живот расплињује и распршује ни у шта, без сврхе и смисла.

Све је са смислом и сврхом, те ничега и нема без смисла и сврхе!

Да би учинио себе бољим и вреднијим него што јеси, мораш да сачуваш унутарњи мир.

Ако нема унутарњег смирења, залуд ти сва знања и сазнања!

Узнемирен дух води у бесловесност.

Узнемирен дух чини човека јаднијим од скота.

Човек може да поседује ова или она знања, ове или оне дарове Духа, али ако смирења унутарњег нема – тада сва та сазнања као и сви ти дарови Духа, губе сваки смисао и значај, јер човек није потпун ако у Духу не ствара.

А стварати се не може, ако смирења унутарњег нема!

Не размишљај о томе, да ће теби бити боље када свет буде постао бољим.

Запамти: свет никада неће постати бољим, ако ти сам не постанеш бољим!

Не очекуј, да ће теби бити боље –

 када твом народу буде било боље; када твом племену буде било боље; када у твојој држави, или било где другде у свету, буде било боље!

То се никада неће догодити, ако ти сам не постанеш бољи; ако се ти сам не промениш; ако ти сам не постанеш – Велико Биће Промене!

Промена света је већ започета, али са тобом и од тебе!

Промена света је започета онога трена, када си се ти пробудио и схватио, да све почиње

са тобом и од тебе!

 

 

Молим ти се, Светлости Дивотна!

Обасјај и просветли,

све душе живодајне

у свим световима,

 

на свих Дванаест

Ступњева Стварања!

 

И уведи их

у Пра Биће Своје

Сушто,

 

јер јесу Твоја Светлост;

и Дејство Твоје од Праискони;

и Љубав Твоја Пра Сушта;

и све Твоје Тобом,

 и у Теби јесу!

 

Светлости!

 Светлости Дивотна!